Matematika 3. Razred Srednje Skole

PLANIMETRIJA
Mnogouglovi
Za pravilne mnogouglove sa n stranica važi:
- On ima n osa simetrije
- Ako je broj stranica paran on je ujedno centralno simetričan
- Oko svakog pravilnog mnogougla se može opisati kružnica čiji se centri

poklapaju
- Može se podeliti na n karakterističnih jednakokrakih trouglova čija su dva

temena bilo koja dva susedna temena mnogougla a treće je u centru opisane tj
upisane kružnice.
- Zbir svih unutrašnjih uglova sa računa po formuli S n = (n − 2) ⋅180o

S
- Jedan unutrašnji ugao je onda α = n
n
o
360
- Jedan spoljašnji ugao je α1 = (α + α1 = 180o )
n
- Zbir svih spoljašnjih uglova je 360o
- Iz svakog temena mnogougla mogu se povući d n = n − 3 dijagonala
n(n − 3)
- Ukupan broj dijagonala je Dn =
2
- Ako je dužina stranice a onda je obim mnogougla O=na
ah
- Površina se računa po formuli P = n , gde je h visina karakterističnog
2
trougla
1
- Centralni ugao je ϕ = 360o
n
1
1) Koji pravilan mnogougao ima tri puta veći ugao od spoljašnjeg?
Ako sa α - obeležimo unutrašnji ugao, a sa α1 - spoljašnji ugao traženog mnogougla onda

je: α = 3α 1 i važi α + α 1 = 180 o
Dakle imamo sistem:
α = 3α1
α + α1 = 180o
__________________
180 o
4α1 = 180 o ⇒ α1 = ⇒ α1 = 45o
4
o
360 360o
Kako je n = to je: n = , n = 8 Radi se o osmouglu!!!
α1 45o
2) Izračunati unutrašnji ugao pravilnog mnogougla, ako je razlika broja dijagonala

i stranica 25.
Pošto broj dijagonala obeležavamo sa Dn ⇒ Dn − n = 25
n(n − 3)
− n = 25 → sve pomnožimo sa 2
2
n(n − 3) − 2n = 50
n 2 − 3n − 2n = 50
n 2 − 5n − 50 = 0 → Dobili smo kvadratnu jednačunu po n
n1 = 10
n2 = −5 → Nemoguće
360o 360o
Znači, n = 10 , pa se radi o 10-touglu. Spoljašnji ugao je α1 = = o
= 36o
n 10
Sada ćemo naći unutrašnji ugao:
α + α1 = 180o
α = 180o − α1
α = 180o − 36o
α = 144o
3) Ako se broj stranica pravilnog mnogougla poveća za 2, tada se centralni ugao

smanji za 6o . Odrediti broj dijagonala mnogougla.
2
⎛ 360o ⎞
Neka je n-broj stranica tog mnogougla i ϕ − centralni mnogougao. ⎜⎜ ϕ = ⎟
⎝ n ⎟⎠
360o
→ Ako se broj stranica poveća za 2 tada je centralni ugao ϕ1 =
n+2
ϕ − ϕ1 = 6
360o 360o
− = 6 → Sve pomnožimo sa n(n + 2)
n n+2
360o (n + 2) − 360o n = 6n(n + 2) → Sredimo i dobijamo kvadratnu:
n 2 + 2n − 120 = 0
− 2 ± 22
n1, 2 =
2
n1 = 10
Dakle, broj stranica je n=10
n(n − 3)
Dn =
2
10(10 − 3) 10 ⋅ 7
D10 = = = 35
2 2
4) Za koliko se povećava zbir unutrašnjih uglova mnogougla, ako se broj stranica

poveća za 5?
Zbir unutrašnjih uglova se nalazi po formuli S n = (n − 2) ⋅ 180 o
S n +5 − S n = (n + 5 − 2) ⋅180o − (n − 2) ⋅180o
= (n + 3) ⋅180o − (n − 2) ⋅180 o
= n ⋅180o + 3 ⋅180 o − n ⋅180 o + 2 ⋅180 o
= 540 o + 360o
= 900 o
dakle, zbir unutrašnjih uglova se poveća za 900o
5) Ako se broj stranica mnogougla poveća za 11, onda se broj njegovih dijagonala
poveća za 1991. Odrediti zbir unutrašnjih uglova tog mnogougla.
n→ Broj stranica
n(n − 3)
Dn = → Broj dijagonala
2
n +11 → Novi broj stranica
3
(n + 11)(n + 11 − 3) (n + 11)(n + 8)
Dn +11 = = → Novi broj dijagonala
2 2
Dn +11 − Dn = 1991
(n + 11)(n + 8) n(n − 3)
− = 1991 → Sve pomnožimo sa 2
2 2
n 2 + 8n + 11n + 88 − n 2 + 3n = 3982
22n = 3982 − 88
22n = 3894
n = 177
S n = (n − 2) ⋅180o
S177 = (177 − 2) ⋅180o
S177 = 31500o
6) Ako se broj stranica pravilnog mnogougla poveća za dva njegov se ugao poveća
za 9o . Odrediti broj stranica mnogougla .
S n (n − 2) ⋅ 180 o
Neka je n-broj stranica i α unutrašnji ugao tog mnogougla. α = =
n n
S n + 2 (n − 2 + 2) ⋅180o n ⋅180o
Ako se broj stranica poveća za 2, biće ih n+2 i α = = =
n+2 n+2 n+2
Tada je:
180o n (n − 2) ⋅180o
− = 9 → Pomnožimo sve sa n(n − 2)
n+2 n
180 o n 2 − (n − 2)(n + 2) ⋅180 o = 9n(n + 2)
180 o n 2 − n 2180o + 4 ⋅180 o = 9n(n + 2)
9n(n + 2) = 720 → Podelimo sa 9
n(n + 2) = 80
n 2 + 2n − 80 = 0
− 2 ± 18
n1, 2 =
2
n1 = 8
Dakle n=8 , mnogougao ima ima 8 stranica.
4
7) Broj dijagonala konveksnog mnogougla u ravni jednak je petostrukom broju
njegovih stranica. Izračunati broj stranica mnogougla.
Rešenje:
n(n − 3)
Kako je Dn = to će biti:
2
Dn = 5n
n(n − 3)
= 5n → pomnožimo sa 2
2
n(n − 3) = 10n
n 2 − 3n − 10n = 0
n 2 − 13n = 0
n(n − 13) = 0
n = 0 v n = 13
nemoguće
Dakle n = 13
8) Koji pravilan mnogougao ima 44 dijagonale?
n(n − 3)
Rešenje: Dn =
2
n(n − 3)
= 44
2
n(n − 3) = 88
n 2 + 2n − 88 = 0
3 ± 19
n1, 2 =
2
n1 = 11
Dakle n=11
9) Oko kruga poluprečnika r = 1+ 2 opisan je pravilan osmougao. Nadji

površinu tog osmougla.
Rešenje:
Pravilan osmougao se sastoji iz 8 podudarhih jednakih trouglova. Izvučemo jedan taj

karakteristični trougao.
5
h = r ( visina je ista kao i poluprečnik upisane kružnice)
360 o 360 o
Njegov centralni ugao je ϕ = = = 45 o ⇒
n 8
ϕ
Pošto nama treba pola ovog ugla, imamo: = 22o30'
2
Iz ovog trougla je:
a
tg 22o30' = 2 pa je odatle
r
a = 2rtg 22o30'
a⋅h
P = 8⋅ = 4ah = 4 ⋅ 2r ⋅ r ⋅ tg 22 o30'
2
P = 8r 2tg 22o 30'
2
1−
45o 1 − cos 45o 2
tg 22 o30 ' = tg = =
2 1 + cos 45o 2
1+
2
2− 2
2 2− 2
tg 22 o30 ' = = Racionališemo…
2+ 2 2+ 2
2
2− 2 2− 2 (2 − 2 )
tg 22 o30 ' = ⋅ =
2+ 2 2− 2 4−2
2− 2 2 2 (2 − 2 )
tg 22o30' = ⋅ =
2 2 2
Tako da je sad:
6
P = 8r 2tg 22o30'
2
P = 8 ⋅ ⎛⎜ 1 + 2 ⎞⎟ ⋅
( 2 2− 2 )
⎝ ⎠ 2
(
P = 8⋅ 1+ 2 ⋅) ( ) 2 2− 2
2
( )( )
P = 4 2 1+ 2 2 − 2
“skratimo” 8 i 2 sa 2
P=4 2 (2 − 2 + 2 2 − 2 )
P=4 2⋅ 2
P = 4⋅2
P =8
7
TROUGAO
Mnogougao koji ima tri stranice zove se trougao. Osnovni elementi trougla su :
- Temena A,B,C
- Stranice a,b,c ( po dogovoru stranice se obeležavaju nasuprot temenu, npr naspram temena A je stranica a, itd)
- Uglovi , unutrašnji α , β , γ i spoljašnji α 1 , β1 , γ 1
C
γ1
a
b
β β1
A
α1 c B
Osnovne relacije za uglove i stranice trougla su:
1) Zbir unutrašnjih uglova u trouglu je 1800 tj. α + β + γ = 1800
2) Zbir spoljašnjih uglova je 3600 tj. α 1 + β1 + γ 1 =3600
3) Spoljašnji i njemu susedni unutrašnji ugao su uporedni,tj.
α + α 1 = β + β 1 = γ + γ 1 =1800
4) Spoljašnji ugao trougla jednak je zbiru dva nesusedna unutrašnja ugla, tj
α1 = β + γ β1 = α + γ γ 1 =α + β
5) Svaka stranica trougla manja je od zbira a veća od razlike druge dve stranice, tj
a−b < c < a+b

a−c <b < a+c
b−c < a <b+c
6) Naspram većeg ugla nalazi se veća stranica i obrnuto.
Ako je α = β onda je a = b
Ako je a = b onda je α = β www.matematiranje.com
1
Četiri značajne tačke trougla su:
1) Ortocentar (H)
2) Težiste (T)
3) Centar upisane kružnice (S)
4) Centar opisane kružnice (O)
Ortocentar se nalazi u preseku visina trougla ha,hb,hc. ( Visina je najkraće rastojanje od temena do naspramne
stranice). Kod oštrouglog trougla je u trouglu, kod pravouglog u temenu pravog ugla a kod tupouglog van
trougla.
C
A1
B1
H
ha hb
hc
B
A C1
ha ∩ hb ∩ hc = H Ortocentar
Težišna duž trougla je duž koja spaja teme sa sredinom naspramne stranice. Težišne duži seku se u jednoj tački ,
a to je TEŽIŠTE TROUGLA. Težište deli težišnu duž u razmeri 2:1.
tc
B1 A1 t a ∩ tb ∩ tc = T
T
ta tb
B
A C1
AT : TA1 = 2 : 1
BT : TB1 = 2 : 1 www.matematiranje.com
CT : TC1 = 2 : 1
2
Centar upisane kružnice je tačka preseka simetrala uglova i kod svih trouglova je u oblasti trougla.
r Sβ
S
B
A
sα ∩ s β ∩ s γ = S
Centar opisane kružnice je tačka preseka simetrala stranica. Kod oštrouglog trougla je u trouglu, kod
pravouglog na sredini hipotenuze i kod tupouglog van trougla.
sBC
sAC
o
r
B
A
sAB
s AB ∩ s AC ∩ s BC = O
www.matematiranje.com
3
Vrste trouglova:
Trouglovi se dele prema “stranicama” i prema “uglovima”.
Prema stranicama: Prema uglovima:
1) jednakostranični 1) oštrougli
2) jednakokraki 2) pravougli
3) nejednakostranični 3) tupougli
Nejednakostranični
a
b
β
A
c B
O=a+b+c
aha bhb chc abc

P= = = ili P = s ( s − a )( s − b)( s − c) ili P= r s ili P=
2 2 2 4R
gde je:
a+b+c
s poluobim s = ,
2
r-poluprečnik upisane kružnice i
R-poluprečnik opisane kružnice.

4
Pravougli:
B
p
c
a
hc q
C b A
O=a+b+c
ab chc a ⋅b
P= ili P= odavde je: hc =
2 2 c
a2 + b2 = c2 Pitagorina teorema
c a+b−c
R= ; r= ; hc = pq ; a = pc ; b = qc ; c= p+q
2 2
Jednakokraki :
b b
ha
hb
A a
_ B
a 2
Ovde je a osnova i b krak ( kraci)
aha bhb a
O = a + 2b P= = Primena Pitagorine teoreme: ha2+( )2= b2
2 2 2
5
Jednakostranični:
a h a
ry
ro
A a B
a2 3
O = 3a i P =
4
a 3 1 a 3 2 a 3
Visina h= ; ry = h = ; ro = h=
2 3 6 3 3
Kod ovog trougla sve četiri značajne tačke se nalaze u jednoj tački.
Srednja linija trougla (m) je duž koja spaja sredine dve stranice i uvek je jednaka polovini
paralelne stranice.
C C
a a
b b
m=c/2 m=
a/2
B B
A c A c
a
b
/2
=b
m
B
A c www.matematiranje.com
6
Podudarnost
ΔABC ≅ ΔA1 B1C1 ⇔

(SSS) Ako su sve stranice jednog trougla jednake odgovarajućim stranicama drugog trougla.
(SUS) Ako su dve stranice i zahvaćeni ugao jednog trougla jednaki dvema stranicama i zahvaćenom uglu drugog
trougla.
(USU) Ako su stranica i na nju nalegli uglovi jednog trougla jednaki sa stranicom i na nju naleglim uglovima
drugog trougla.
(SSU) Ako su dve stranice i ugao naspram veće od njih jednog trougla jednaki dvema stranicama i uglu naspram
veće od njih drugog trougla.
Sličnost
ΔABC ~ ΔA1 B1C1 ⇔
∠A = ∠A1 , ∠B = ∠B1 , ∠C = ∠C1
AB : A1 B1 , BC : B1C1 , CA : C1 A1
- Ako su dva ugla jednog trougla jednaka sa dva ugla drugog trougla.
- Ako su tri stranice jednog trougla proporcionalne trima stranicama drugog trougla.
- Ako su dve stranice jednog trougla proporcionalne dvema stranicama drugog trougla i uglovi izmedju tih
stranica jednaki.
- Ako su dve stranice jednog trougla proporcionalne sa odgovarajućim stranicama drugog trougla, uglovi
naspram dveju od tih odgovarajućih stranica su uglovi iste vrste (ili oštri, ili pravi, ili tupi).
ZADACI
1) Dat je pravougli trougao. Poluprečnik opisanog kruga je R=15,a poluprečnik upisanog kruga je r=6.
Odrediti osnovice.
R = 15 Pošto se radi o pravouglom trouglu, važe formule:
r =6 c a+b−c
_______ R= i r=
2 2
a=?
a+b−c c = 2R
b=? 6=
2 c = 2 ⋅15
c=? a + b − 30 = 12
c = 30
a + b = 42
b = 42 − a
Sada ćemo iskoristiti Pitagorinu teoremu.
a2 + b2 = c2 42 ± 6
a1, 2 =
2
a 2 + (42 − a ) 2 = 30 2
a = 24
a 2 + 1764 − 84a + a 2 − 900 = 0 a = 18
2a 2 − 84a + 864 = 0
za a = 24 ⇒ b = 42 − 24 = 18
za a = 18 ⇒ b = 42 − 18 = 24
a 2 − 42a + 432 → Kvadratna ‘’po a’’ Dakle stranice trougla su 18,24,30
7
2) Poluprečnik kruga upisanog u jednokraki trougao osnovice a = 12 je r = 3 . Izračunati
površinu i obim trougla.
C
a = 12
r =3
x
b b ________________
r
D
P = ?, O = ?
O
r
A M B
a
Obeležavamo sa M podnožje visine iz A sa O centar upisane kružnice i sa D podnožje poluprečnika na
stranicu b
Trouglovi BMC i CDO su slični.Okrenućemo ih da bi uočili tu sličnost.

C
C
b
x+r x
M a B D r O
2
Iz sličnosti trouglova sledi proporcionalnost odgovarajućih stranica,
a
b: x = :r
2
b: x = 6:3
3b = 6 x ⇒ b = 2 x
Sada primenjujemo Pitagorinu teoremu na trougao AMC

2
⎛a⎞
⎜ ⎟ + (x + r) = b
2 2
⎝2⎠
6 2 + ( x + 3) 2 = (2 x) 2
36 + x 2 + 6 x + 9 = 4 x 2
3x 2 − 6 x − 45 = 0
Podelimo sa 3 i rešavamo kao kvadratnu jednačinu...

2±8
x1, 2 =
2
x = 5 ⇒ b = 10
x = −3 → Nemoguće
h = x+r = 5+3=8⇒ h =8
a⋅h
O = a + 2b P=
2
O = 12 + 2 ⋅10 12 ⋅ 8
O = 32 P=
2
P = 48
8
3) Uglovi trougla se odnose kao 2:3:7. Dužina najmanje stranice je a . Odrediti poluprečnik
R opisane kružnice.
α : β : je = 2 : 3 : 7 ∧ 2k + 3k + 7 k = 180 o
α = 2k ⎫ 12k = 180 o
⎪
β = 3k ⎬ 180 o
γ = 7k ⎪⎭ k=
12
k = 15
A α = 300 ⎫
⎪
30 β = 450 ⎬
b γ = 1050 ⎭⎪
c B1
60
45 45
B a C
Povučemo visinu BB1
→→ Stranice BB1 i B1C su jednake

BB1
sin 45o = ⇒ BB1 = a ⋅ sin 45o
a
a 2
BB1 =
2
a 2
B1C =
2
BB1 BB1
cos 60 o = ⇒ AB =
AB cos 60 o
a 2
AB = 2 = a 2
1
2
AB1
tg 60 =
o
⇒ AB1 = BB1tg 60 o
BB1
a 2 a 6
AB1 = ⋅ 3=
2 2
Da sklopimo sada rezultate:
BC = a
AB = a 2 = c
AC = AB1 + B1C =
a 6 a 2 a 2
2
+
2
=
2
( )
3 +1 = b
Površina trougla je:
9
AC ⋅ BB1
a 2
3 +1 ⋅(a 2
2 = a 3 +1
2 ) ( )
P= = 2
2 2 4
abc
P=
4R
abc
a⋅
a 2
2
(
3 +1 ⋅ a 2 )
R= =
4P
4⋅
a2 3 +1( )
4
3
a
R= 2 skratimo…
a
R=a
4) Dužina luka izmedju dva susedna temena jednakostraničnog trougla upisanog u krug
4π
poluprečnika r je l = . Odrediti površinu trougla.
3
Pošto se obim ovog kruga sastoji iz tri ovakva luka:

4π
O = 3⋅
3
O = 4π
2rπ = 4π
r=2
Poluprečnik opisane kružnice je:
a 3 a 3
r= ⇒ =2
3 3 (racionališemo)
6
a=
3
6 3
a= ⋅
3 3
6 3
a= =2 3
3
10
a2 3
P=
4
(2 3)
2
3 4 ⋅3⋅ 3
P= = =3 3
4 4
5) Površina oštrouglog trougla čije dve stranice su a = 5 i b = 3 je P = 6 . Odredi obim

trougla.
I NAČIN
a=5 Jedan od obrazaca za površinu je:

b=3
a ⋅b
P=6 P= sin γ
_______ 2
O=? 5⋅3
6= sin γ
2
12 4
sin γ = =
15 5
11
Pošto je: sin 2 γ + cos 2 γ = 1
cos 2 γ = 1 − sin 2 γ
16
cos 2 γ = 1 −
25
9
cos γ = ±
25
3
cos γ = ±
5
Sad ćemo iskoristiti kosinusnu teoremu:
c 2 = a 2 + b 2 − 2ab cos γ Moramo ovde menjati obe vrednosti za cos…

3
c 2 = 52 + 32 − 2 ⋅ 5 ⋅ 3 ⋅ ili c 2 = 5 2 + 3 2 + 18
5
c = 25 + 9 − 18
2 c 2 = 52
c 2 = 16 c = 2 13
c=4
Pošto je trougao oštrougli uzećemo c = 2 13 jer bi u suprotnom sa stranicama 3,4,5 bio pravougli.
O = 8 + 2 13
II NAČIN
a=5 Jedan od obrazaca za površinu trougla je

b=3
P=6 P = s ( s − a )( s − b)( s − c)
8+c ⎛8+c ⎞⎛ 8 + c ⎞⎛ 8 + c ⎞
6= ⎜ − 5 ⎟⎜ − 3 ⎟⎜ − c⎟
2 ⎝ 2 ⎠⎝ 2 ⎠⎝ 2 ⎠
8+c c−2 c+ 2 8−c
36 = ⋅ ⋅ ⋅
2 2 2 2
36 ⋅16 = (8 + c)(8 − c)(c − 2)(c + 2)
576 = (64 − c 2 )(c 2 − 4) → Smena c 2 = t
576 = (64 − t )(t − 4)
576 = 64t − 256 − t 2 + 4t
t 2 − 68t + 832 = 0 → Kvadratna ‘’po t’’
68 ± 36
t1, 2 =
2
t1 = 52
t 2 = 16
12
Dakle: c = 52
2
ili c 2 = 16
c = 52 c=4
c = 2 13
A ovo su ista rešenja kao kod prvog načina...
6) Obim pravouglog trougla je O = 36 , a poluprečnik upisanog kruga je r = 3 . Odrediti obim

opisanog kruga.
O = 36 O = a+b+c a+b−c
r=
r =3 a + b + c = 36 2
_________
a+b−c
Okr = ? 3=
2
a + b − c = 6 odavde izrazimo c
c = a+b−6
Pazi: ( A + B + C ) 2 = A2 + B 2 + C 2 + 2 AB + 2 AC + 2 BC
a 2 + b2 = c2
a + b + c = 36
a 2 + b 2 = (a + b − 6) 2
a+b−c = 6
a 2 + b 2 = a 2 + b 2 + 36 + 2ab − 12a − 12b
2a + 2b = 42
2ab − 12a − 12b = −36......../ : 2 a + b = 21
ab − 6a − 6b = −18 b = 21 − a
a(21 − a) − 6a − 6(21 − a) + 18 = 0
21a − a 2 − 6a − 126 + 6a + 18 = 0
− a 2 + 21a − 108 = 0
a 2 − 21a + 108 = 0 → Kvadratna ‘’po a’’
21 ± 3
a1, 2 =
2
a1 = 12 ⇒ b = 9
a2 = 9 ⇒ b = 12
c = a + b − 6 = 12 + 9 − 6 = 15
Pošto je: c = 2 R ⇒ 2 R = 15
Obim opisanog kruga je: O = 2 Rπ = 15π
13
14
ČETVOROUGAO
Mnogougao koji ima četiri stranice naziva se četvorougao.
D
δ1 δ
γ1
C
β β1
A
α1 B
Za svaki četvorougao važi da im je zbir unutrašnjih i spoljašnjih uglova isti i iznosi 3600
α + β + γ + δ =3600 α 1 + β 1 + γ 1 + δ 1 = 3600
Najpre da kažemo da četvorouglovi mogu biti : konveksni i nekonveksni.
Četvorougao je konveksan ako duž koja spaja bilo koje dve tačke unutrašnje oblasti ostaje unutar četvorougla.
A
B
Četvorougao je nekonveksan ako duž koja spaja bilo koje dve tačke unutrašnje oblasti izlazi iz nje.
B
A
1
Podela četvorouglova može se izvršiti na više načina.Prvu podelu izvršio je još Euklid.
On ih je podelio u pet grupa: kvadrati, pravougaonici,rombovi,romboidi i trapezi.
Međutim, danas je podela izvršena na sledeći način:
1) Paralelogrami (imaju po dva para paralelnih stranica)
2) Trapezi (imaju jedan par paralelnih stranica)
3) Trapezoidi (nemaju paralelne stranice)
Paralelogram je četvorougao čije su naspramne stranice paralelne.
KVADRAT
- Sva četiri ugla su mu prava

- Sve stranice su jednake
- Dijagonale su jednake i međusobno se polove pod pravim uglom
- Centralno simetrična je figura
- Ima 4 ose simetrije
d a
ro ry
O= 4a
d2 a d a 2
P = a2 ili P = , ry = i ro = =
2 2 2 2
d 2
d=a 2 i ako nam treba dužina stranice a imamo dužinu dijagonale a=
2
2
PRAVOUGAONIK
- Sva četiri ugla su mu prava
- Paralelne stranice su jednake
- Dijagonale su jednake i međusobno se polove
- Centralnosimetrična figura
- Ima 2 ose simetrije
d b
ro
O = 2a + 2b
P = ab
d
ro = a dijagonalu nalazimo iz Pitagorine teoreme: d2 = a2 + b2
2
ROMB
- Sve četiri stanice su jednake
- Naspramni uglovi su jednaki a uzastopni su suplementni
- Dijagonale se međusobno polove pod pravim uglom
- Ima dve ose simetrije

3
d2
d1
h a
O = 4a
d1 ⋅ d 2
P= ili P = ah
2
h
Može se upisati kružnica čiji je poluprečnik ry =
2
d1 2 d
Pitagorina teorema se primenjuje na osenčeni trougao: a2 = ( ) + ( 2 )2
2 2
ROMBOID
- Paralelne stranice su jednake

- Naspramni uglovi su jednaki a uzastopni su suplementni
- Dijagonale se međusobno polove
hb b
ha
O = 2a + 2b
P= aha ili P= bhb
Ne može da se upiše niti da se opiše kružnica .
Četvorougao čije su samo dve naspramne stranice paralelne zove se TRAPEZ.

4
Paralelne stranice se zovu osnovice, a druge dve kraci.
d m c
h
Stranice a i b su osnovice, c i d kraci. Duž koja spaja središta krakova je srednja linija
a+b
trapeza m = . Naravno m je paralelna i sa a i sa b.
2
a+b
O = a+b+c+d ; P= ⋅ h ili P = mh
2
JEDNAKOKRAKI TRAPEZ
d
c c
h
a+b a a-b
2 2
O = a + b + 2c
a+b
P= ⋅ h ili P = mh
2
a−b 2
Primena Pitagorine teoreme: ( ) + h 2 = c 2 ( na zeleni trougao)
2
a+b 2
( ) + h 2 = d 2 ( na crveni trougao)
2
5
PRAVOUGLI TRAPEZ
c
d=h h
a a-b
O=a+b+c+h
a+b
P= ⋅ h ili P = mh
2
Primena Pitagorine teoreme: ( a − b) 2 + h 2 = c 2
Najpoznatiji trapezoid je deltoid.
DELTOID
-Deltoid je trapezoid koji ima dva para jednakih uzastopnih stranica.
-Dijagonale deltoida su među sobom normalne.
-Simetrala deltoida je simetrala i njegovih uglova koje obrazuju jednake stranice
-Uglovi koje obrazuju nejednake stranice su među sobom jednaki.
-Dijagonale su istovremeno i simetrale uglova.
a
a
d2
d1
b b
d1 ⋅ d 2
O = 2a + 2b P=
2
6
Tetivni četvorougao
To je četvorougao oko koga može da se opiše kružnica.

Uslov je: α + je = β + δ = 180o
α
d1
d2 γ
(ac + bd )(ad + bc)

d1 = → Jedna dijagonala
ab + cd
(ac + bd )(ab + cd )
d2 = → Druga dijagonala
bc + ad
dd
P = 1 2 ⋅ sin ϕ → ( ϕ je ugao izmedju dijagonala)
2
Tetivni četvorougao
To je četvorougao u koji može da se upiše kružnica.

Uslov je: a + c = b + d
P = (a + c)r ili
P = (b + d )r
_________________
O = 2(a + c) ili
O = 2(b + d )
ZADACI:
1) Trapez osnovica a i b podeljen je odsečkom EF koji je paralelan osnovicama na dva dela

jednakih površina. Odrediti EF.
x+ y =h
7
a + EF EF + b
P1 = P2 ⇒ ⋅y= ⋅x
2 2
(površine su jednake)
y (a + EF )
y (a + EF ) = x( EF + b) ⇒ x =
EF + b
P1 + P2 = P (zbir ove dve površine daje površinu celog trapeza)
_______________
a + EF EF + b a+b
⋅y+ ⋅x = ( x + y ) → sve podelimo sa 2 i zamenimo x
2 2 2
y (a + EF ) ⎛ y (a + EF ) ⎞
(a + EF ) y + ( EF + b) = ( a + b) ⎜ + y ⎟ → y je zajednički...
EF + b ⎝ EF + b ⎠
y (a + EF ) y [ (a + EF ) + (b + EF ) ]
(a + EF ) y + ( EF + b) = ( a + b) → sve pomnozimo sa EF + b
EF + b EF + b
(a + EF )( EF + b) + ( EF + b)(a + EF ) = (a + b) [ (a + EF ) + (b + EF ) ]
2(a + EF )( EF + b) = (a + b)(a + b + 2 EF )
2(aEF + ab + EF 2 + bEF ) = (a + b)(a + b) + 2 EF (a + b)
2 EF (a + b + EF ) − 2 EF (a + b) = (a + b) 2 − 2ab
2 EF (a + b) + 2 EF 2 −2 EF (a + b) = a 2 +2ab + b 2 −2ab
2 EF 2 = a 2 + b 2
a 2 + b2
EF =
2
2) U jednakom trapezu površine P=32 i visine h = 4 , razlika osnovica je 6. Odrediti dužinu

dijagonale .
P = 32
h=4
a −b = 6
____________
d =?
a+b
P= ⋅h Sa ova dva podatka pravimo sistem
2 a + b = 16⎫
a+b ⎬⊕
32 = ⋅4 a−b = 6 ⎭
2 _______________
32 = (a + b) ⋅ 2 2a = 22
a + b = 16 a = 11 ⇒ b = 5
8
Primenimo Pitagorinu teoremu:
2
⎛ a+b⎞
d =⎜
2
⎟ +h
2
⎝ 2 ⎠
2
⎛ 11 + 5 ⎞
d =⎜
2
⎟ +4
2
⎝ 2 ⎠
d = 64 + 16
2
d 2 = 80
d = 80 = 16 ⋅ 5
d =4 5
3) U krugu obima O = 10π upisan je pravougaonik čije se stranice odnose kao 3:4. Odrediti
površinu pravougaonika
b
r
d
r= ⇒ d = 2r
2
O = 10π
O = 2 rπ
a :b = 3: 4
______________ 10π = 2rπ
P=? r = 5 ⇒ d = 10
Primenimo Pitagorinu teoremu:

a 2 + b2 = d 2 Pošto je a : b = 3 : 4
(3k ) + (4k ) = 10
2 2 2
9k 2 + 16k 2 = 100 ⎧a = 3k
Onda je: ⎨
25k 2 = 100 ⎩b = 4k
_______________
k2 = 4 a = 3⋅ 2 = 6
k =2 b = 4⋅2 = 8
P = a ⋅b
P = 6 ⋅8
P = 48
9
4) Stranica romba je a = 5 a manja dijagonala d1 = 6 . Odrediti površinu upisanog kruga.
a=5 Najpre ćemo naći drugu dijagonalu d 2 .

d1 = 6 2
⎛ d1 ⎞ ⎛ d 2 ⎞
2
⎜ ⎟ +⎜ ⎟ = a
2
________
Pkr = ? ⎝2⎠ ⎝ 2⎠
2 2
⎛ 6 ⎞ ⎛ d2 ⎞
⎜ ⎟ +⎜ ⎟ = 5
2
⎝2⎠ ⎝ 2 ⎠
2
⎛ d2 ⎞
⎜ ⎟ = 16
⎝ 2⎠
d2
= 4 ⇒ d2 = 8
2
Kako imamo 2 obrasca za P romba, to ćemo iskoristiti da nadjemo visinu:
d1 ⋅ d 2 6 ⋅ 8
P= = = 24
2 2
P 24
P = ah ⇒ h = = = 4,8
a 5
h 4,8
r= ⇒r= = 2,4
2 2
Pkr = r 2π
Pkr = (2,4) 2 π
Pkr = 5,76π
5) Kraće stranice deltoida obrazuju prav ugao. Ako je obim deltoida O = 6 + 2 17 , a dužina
dijagonala d 2 = 4 2 , odrediti površinu.
O = 6 + 2 17
d =4 2
2
______________
P=?
O = 2a + 2b
6 + 2 17 = 2a + 2b
3 + 17 = a + b ⇒ b = 3 + 17 − a
Primenimo kosinusnu teoremu na trougao ABC pošto je ∠ BAC = 45o

10
b 2 = a 2 + d 22 − 2ad 2 cos 45o
2
(3 + 17 − a) 2 = a 2 + (4 2 ) 2 − 2a 4 2 ⋅
2
PAZI: ( A + B + C ) 2 = A2 + B 2 + C 2 + 2 AB + 2 AC + 2 BC
9 + 17 + a 2 + 6 17 − 6a − 2 17 a = a 2 + 32 − 8a
Sredimo
( ) (
2a 1 − 17 = 6 1 − 17 )
2a = 6
a = 3 ⇒ b = 17
d1 ⋅ d 2 3 2 ⋅ 4 2
d1 = a 2 = 3 2 ⇒ P = = = 12
2 2
3
6) Oko kruga poluprečnika r = je opisan jednakokraki trapez površine P = 15 . Izračunati
2
dužinu dijagonale trapeza.
Ovo je tangentni četvorougao!!!
a + b = 2c (ali nam sada neće trebati)
a+b
P= ⋅h
2
3 a+b
r = , P = 15 15 = ⋅3
2 2
__________________
a+b
d =? =5
2
a + b = 10
3
h = 2r = 2 ⋅ =3
2
2
⎛a+b⎞
d =⎜
2
⎟ +h
2
⎝ 2 ⎠
2
⎛ 10 ⎞
d = ⎜ ⎟ + 32
2
⎝2⎠
d = 25 + 9
2
d 2 = 34
d = 34
11
40 2
7) Jedna dijagonala romba je za 20% kraća od druge. Ako je visina romba h = , odrediti
41
površinu romba.
Zapišimo najpre podatke:
d 2 = 80%d1 2
⎛ d1 ⎞ ⎛ d 2 ⎞
2
⎜ ⎟ +⎜ ⎟ = a
2
80 ⎝2⎠ ⎝ 2⎠
d2 = d1
100 2
⎛4 ⎞
4 ⎛ d1 ⎞ ⎜⎜ 5 1 ⎟⎟
2 d
d 2 = d1 ⎜ ⎟ + = a2
5
⎝ 2 ⎠ ⎜⎜ 2 ⎟⎟
⎝ ⎠
2 2
d1 4d1
+ = a2
4 25
25d12 + 16d12 = 100a 2
41d12 = 100a 2
41d12
a2 =
100
41d1
a=
10
d1 ⋅ d 2
P = a⋅h =
2
4
d1 ⋅ d1
41 ⋅ d1 4 0 2 5
⋅ =
10 41 2
2
4 2= d1
5
4
d1 = 10 2 ⇒ d2 = 10 2
5
d2 = 8 2
d1 ⋅ d2 10 2 ⋅ 8 2
P= = = 80
2 2
P = 80
12
13
14
PRIZME
Najpre da kažemo nešto o obeležavanjima i o tekstu zadataka:
- sa a obeležavamo dužinu osnovne ivice
- sa H obeležavamo dužinu visine prizme
- sa B obeležavamo površinu osnove (baze)
- sa M obeležavamo površinu omotača
- omotač se sastoji od bočnih strana , naravno trostrana prizma u omotaču ima 3 takve strane, četvorostrana 4
itd.
- sa D obeležavamo dužinu dijagonale prizme
- ako u tekstu zadatka kaže jednakoivična prizma, to nam govori da su osnovna ivica i visina jednake , to jest :
a=H
- ako u tekstu zadatka ima reč prava – to znači da je visina prizme normalna na ravan osnove ili ti ,
jednostavnije rečeno , prizma nije kriva
- ako u tekstu zadatka ima reč pravilna , to nam govori da je u osnovi ( bazi ) pravilan mnogougao:
jednakostraničan trougao, kvadrat, itd.
Dve najpoznatije prizme su kocka i kvadar, pa vam predlažemo da najpre njih proučite:
1
KOCKA
D=a 3
a a
a a
d =a 2
a a
P = 6a 2 V = a3
Kocka ima 12 ivica dužine a.
Mala dijagonala ( dijagonala osnove) je d = a 2 .
Velika ( telesna) dijagonala je D = a 3
d =a 2 a
a
dijagonalni presek
Površina dijagonalnog preseka se računa po formuli: PDP = a 2 2
2
KVADAR
D = a 2 + b2 + c2
c=H c=H c
b d b
d = a2 + b2
a a
dijagonalni presek
P = 2(ab + ac + bc)
V = abc
Mala dijagonala ( dijagonala osnove) se računa d 2 = a 2 + b 2 to jest d = a 2 + b 2
Velika dijagonala se računa D 2 = a 2 + b 2 +c 2 to jest D = a 2 + b 2 + c 2
Dijagonalni presek je pravougaonik površine PDP = d ⋅ c
Površina svake prizme se izražava formulom:
P = 2B + M
Zapremina svake prizme se izračunava formulom:
V = B⋅H
3
PRAVA PRAVILNA TROSTRANA PRIZMA
a2 3
B= je površina osnove(baze)
4
M = 3aH je površina omotača
P = 2B + M
V = B⋅H
a2 3
P=2 + 3aH
4 a2 3
V= ⋅H
a2 3 4
P= + 3aH
2
4
PRAVA PRAVILNA ČETVOROSTRANA PRIZMA
a
a
H
B = a2 M = 4aH
P = 2B + M V = B⋅H
P = 2a 2 + 4aH V = a2 ⋅ H
a
a
H
D D H
H
d a
d =a 2
a
dijagonalni presek
dijagonalni presek
D 2 = (a 2 ) 2 + H 2
Površina dijagonalnog preseka se izračunava:

P = d ⋅H
P = aH 2
5
PRAVA PRAVILNA ŠESTOSTRANA PRIZMA
H H
H H
a a
a
a2 3 a2 3
B = 6⋅ = 3⋅ M = 6aH
4 2
P = 2B + M V = B⋅H
a2 3 a2 3
P = 2 ⋅3⋅ + 6aH V = 3⋅ ⋅H
2 2
3a 2 H 3
P = 3a 2 3 + 6aH V=
2
d BS d BS D H D d BS
H
D H
a a d1 = 2 a d2 = a 3
d1 = 2 a Bočna strana Veći dijagonalni Manji dijagonalni
a d BS = H 2 + a 2
2
presek presek
d2 = a 3 a
a
6
Još samo da vam napomenemo da primena Pitagorine teoreme na bočnu stranu :
d BS
H
a
Bočna strana
2
= H +a
2 2
d BS
važi kod svake od navedenih pravilnih prizmi!
ZADACI
1) Ako se ivica kocke produži za 3cm, površina joj se poveća za 198 cm 2 . Izračunati
površinu i zapeminu kocke.
Obeležimo ivicu kocke sa a . Njena površina je P = 6a 2

Ako se ivica kocke poveća za 3cm, njena ivica će biti (a+3) a površina P1 = 6(a + 3) 2
Prema tekstu zadatka će biti:
P1 − P = 198cm 2
6(a + 3) 2 − 6a 2 = 198 → Sve podelimo sa 6
(a + 3) 2 − a 2 = 33
a 2 + 6a + 9 −a 2 = 33
6a = 33 − 9
6a = 24
a = 6cm
P = 6a 2 V = a3
P = 6⋅6 2
V = 63
P = 6 ⋅ 36
V = 216cm3
P = 216cm 2
WWW.MATEMATIRANJE.COM
7
2) Ivice dve kocke stoje u razmeri 4:3. Kolike su im površine i zapremine ako im se
površine razlikuju za 168 cm 2 ?
Obeležimo sa a stranicu jedne kocke a sa a1 stranicu druge kocke.
a : a1 = 4 : 3 ⇒ a = 4k i a1 = 3k
P − P1 = 168
6a 2 − 6a12 = 168 → Delimo sve sa 6
a 2 − a12 = 28
(4k ) 2 − (3k ) = 28
16k 2 − 9k 2 = 28
7 k 2 = 28
k2 = 4
k =2 ⇒ a = 4 ⋅ k = 4 ⋅ 2 = 8cm
a1 = 3k = 3 ⋅ 2 = 6cm
Sada nije teško naći P i V.
P = 6a 2 = 6 ⋅ 82 = 6 ⋅ 64 = 384cm 2
V = a 3 = 83 = 512cm3
P = 6a12 = 6 ⋅ 62 = 6 ⋅ 36 = 216cm 2
V = a13 = 63 = 216cm3
3) Dimenzije kvadra su tri uzastopna cela broja, a dijagonala je 149cm . Izračunati

površinu i zapreminu kvadra.
Tri uzastopna cela broja možemo obeležiti sa x − 1, x, x + 1

a 2 + b2 + c2 = D2
a = x −1
2
( x − 1) + x + ( x + 1) = 149
2 2 2
b=x
x −2 x + 1 + x + x +2 x + 1 = 149
2 2 2
c = x +1
3x = 149 − 1 − 1
2
a = x − 1 = 6cm
147
x2 = b = x = 7cm
3
c = x + 1 = 8cm
x = 49
2
x = 7cm
P = 2(ab + ac + bc) = 2(6 ⋅ 7 + 6 ⋅ 8 + 7 ⋅ 8) = 2 ⋅146

P = 292cm
V = abc = 6 ⋅ 7 ⋅ 8 = 336cm3
8
4) Dužine osnovnih ivica prave trostrane prizme odnose se kao 17:10:9, dužina
bočne ivice je 16cm, a površina 1440 cm 2 . Odrediti dužine osnovnih ivica.
a b H
b
a
a : b : c = 17 : 10 : 9
H = 16cm
P = 1440cm 2
_______________________
a = ?, b = ?, c = ?
Iz a : b : c = 17 : 10 : 9 ⇒ a = 17k , b = 10k , c = 9k
P = 2B + M
Bazu ćemo izraziti preko Heronovog obrasca

a+b+c
B = s ( s − a )( s − b)( s − c) s=
2
B = 18k ⋅1k ⋅ 8k ⋅ 9k 17k + 10k + 9k
s=
B = 1296k 4 2
s = 18k
B = 36k 2
M = aH + bH + cH = H (a + b + c)
M = 16 ⋅ 38k
M = 576k
P = 2B + M
1440 = 2 ⋅ 36k 2 + 576k
72k 2 + 576k − 1440 = 0 → Podelimo sve sa 72
k 2 + 8k − 20 = 0 → kvadratna po ‘’k’’
−8 ± 12
k1,2 = →k =2⇒
2
a = 17 ⋅ 2 = 34cm
b = 10 ⋅ 2 = 20cm
c = 9 ⋅ 2 = 18cm
9
5) Prava pravilna četvorostrana prizma ima visinu 16cm i površinu 370 cm 2 .
Izračunati osnovnu ivicu.
a
a
H
H = 16cm P = 2B + M
P = 370cm 2
P = 2a 2 + 4aH
________________
a=? 370 = 2a 2 + 4a ⋅16

370 = 2a 2 + 64a
2a 2 + 64a − 370 = 0
a 2 + 32a − 185 = 0
− 32 ± 42
a1, 2 =
2
a1 = 5
a2 = −38 → Nemoguće
a=5
Dakle osnovna ivica je a = 5cm
NAPOMENA:
Neispravno je reći osnovna ivica je… već bi trebalo dužina osnovne ivice je…
Ako Vaš profesor insistira na ovome ispoštujte ga, jer je svakako u pravu.
Sve je stvar dogovora….
10
6) Izračunati površinu i zapreminu prave trostrane jednakoivične prizme ivice
a = 8cm
Podatak da je u pitanju jednakoivična prizma nam govori da je osnovna ivica jednaka

visini. To jest, omotač se ovde sastoji iz 3 kvadrata stranice a
a =8
P = 2B + M
a2 3
P=2 + 3a 2
4
82 3
P=2 + 3 ⋅ 82
4
64 3
P= + 64 ⋅ 3
2
( )
P = 32 3 + 192 cm 2 → Ovde ne bi bilo loše da se izvuče zajednički ispred zagrade!
( )
P = 32 3 + 6 cm 2
V = B⋅H
a2 3 a3 3
V= ⋅a =
4 4
3
8 3 512 3
V= =
4 4
V = 128 3cm 3
7) Pravilna četvorostrana prizma ima omotač 8 m 2 i dijagonalu 3 m . Izračunati

njenu zapreminu.
Pošto je M = 4aH ⇒ 4aH = 8 ⇒ aH = 2
Iz trougla:
je ( ) 2
H 2 + a 2 = D2
H 2 + 2a 2 = 9
11
Napravimo sistem:
2
aH = 2 ⇒ H= → Zamenimo u drugu jednačinu
a
H 2 + 2a 2 = 9
2
⎛2⎞
⎜ ⎟ + 2a = 9
2
a
⎝ ⎠
4
2
+ 2a 2 = 9 → Smena: a 2 = t
a
4
+ 2t = 9
t
2t 2 − 9t + 4 = 0
9±7
t1, 2 =
4
t1 = 4
1
t2 =
2
Vratimo se u smenu:
a2 = 4 ili 1
a2 =
a = 2m 2
1
2 a=
H= 2
a
H = 1m 1 2
a= ⋅
V = a2 ⋅ H 2 2
V = 2 2 ⋅1 2
a= m
2
V = 4m 3
H = 2 2m
V = a2 ⋅ H
2
⎛ 2⎞
V = ⎜⎜ ⎟ ⋅2 2
⎟
⎝ 2 ⎠
2
V = ⋅2 2
4
V = 2m 3
Pazi: Ovde imamo 2 moguća rešenja, i oba su ''dobra'' jer zadovoljavaju zadate početne
uslove!!!
12
8) Odrediti površinu i zapreminu kocke u funkciji površine dijagonalnog preseka.
Površina dijagonalnog preseka je:

Q 6Q 2
Q = a2 2 P = 6a 2 = 6 ⋅ = ⋅ = 3 2Q
2 2 2
Q
a2 = 3 3
⎛ Q 4 8 ⎞ 6 Q ⋅ 4 83
2 V = 6a 3 = 6 ⋅ ⎜ =
⎜ 2 ⎟⎟ 8
Q Q ⎝ ⎠
a= = 4 → Racionališemo 3 3
2 2 6 Q ⋅ 4 44 ⋅ 2 6 Q ⋅ 4 ⋅ 4 2 3
V= = =3 Q 4 2
Q 4
23 Q4 8 8 8
a= ⋅ =
4
2 4
23 2 V = 3Q Q 2
4
Pazi (na sredjivanje): 4

83 = 4 ( 2 3 ) 3 = 4 2 9 = 4 2 8 ⋅ 4 2
= 22 ⋅ 4 2 = 4 ⋅ 4 2
9) Osnova prava prizme je jednakostranični trougao osnovice 10dm, a visina tog

trougla jednaka je visini prizme. Ako je zapremina prizme 720dm 3 , izračunati
površinu prizme.
a = 10dm
ha = H
V = 720dm3
________________
V = B⋅H
a ⋅ ha
V= ⋅H
2
10 ⋅ H
720 = ⋅H
2
720 = 5H 2
H 2 = 144
H = 12dm
ha = 12dm
Primenimo Pitagorinu teoremu na jednakokraki trougao:

2
⎛a⎞ 2
P = 2B + M
b = ⎜ ⎟ + ha
2
2
⎝ ⎠ ah
2 P = 2 ⋅ a + aH + 2bH
⎛ 10 ⎞ 2
b = ⎜ ⎟ + 12 2
2
⎝2⎠ P = aha + H (a + 2b)

b = 52 + 12 2
2
P = 10 ⋅12 + 12 ⋅ (10 + 26)
b = 169
2 P = 120 + 432
b = 13dm P = 552dm 2
13
10) Osnova prave prizme je romb čije su dijagonale d1 = 18cm, d 2 = 24cm, dok je
dijagonala bočne stranice prizme d = 39cm . Izračunati površinu prizme.
Najpre primenimo Pitagorinu teoremu na romb.
2 2
⎛d ⎞ ⎛d ⎞
a =⎜ 1 ⎟ +⎜ 2 ⎟
2
⎝2⎠ ⎝ 2⎠
2 2
⎛ 18 ⎞ ⎛ 24 ⎞
a2 = ⎜ ⎟ + ⎜ ⎟
⎝2⎠ ⎝ 2 ⎠
a = 81 + 144
2
a 2 = 255
a = 15cm
Pogledajmo jednu bočnu stranu:
H 2 = d 2 − a2
H 2 = 39 2 − 152
H 2 = 1521 − 225
H 2 = 1296
H = 36cm
P = 2B + M
d1 ⋅ d 2
P = 2⋅ + 4aH
2
P = 18 ⋅ 24 + 4 ⋅15 ⋅ 36
P = 432 + 2160
P = 2592cm 2
14
11) Osnova prizme je trapez čije su osnove 24cm i 10cm, a kraci 13cm i 15cm.
Izračunati površinu i zapreminu ako je njena visina jednaka visini trapeza.
b=10cm
d=13cm c=15cm
h h
x y
a=24cm
→ Spustimo visine i obeležimo ‘’deliće’’ sa x i y
h 2 = d 2 − x 2 ⎫⎪
2⎬
⇒ d 2 − x2 = c2 − y 2
h =c −y ⎭
2 2
⎪
169 − x 2 = 225 − y 2
y 2 − x 2 = 225 − 169
y 2 − x 2 = 56
( y − x)( y + x) = 56
Kako je x + y = a − b
x + y = 14 Imamo
( y − x) ⋅14 = 56
y−x=4
Sada imamo sistem:
y + x = 14⎫
⎬ ⇒ 2 y = 18
y−x=4 ⎭
y = 9cm
Vratimo se u:
h2 = c2 − y 2 a+b
B= ⋅h
h 2 = 152 − 9 2 2
24 + 10
h 2 = 225 − 81 B= ⋅12
2
h = 12cm
B = 17 ⋅12
H = 12cm
B = 204cm 2
P = 2B + M
PAZI: M se sastaju iz četiri različita pravougaonika:
M = H (a + b + c + d ) V = B⋅H
M = 12 ⋅ (24 + 10 + 13 + 15) V = 204 ⋅12
M = 12 ⋅ 62 V = 2448cm3
M = 744cm 2
P = 2 ⋅ 204 + 744
P = 1152cm 2
15
12) Osnova prizme je jednakokraki trougao osnovice 30cm i poluprečnik upisane
kružnice je 10cm. Izračunati zapreminu prizme ako je njena visina jednaka visini
trougla koja odgovara osnovici.
b b
h-r
r M
O
r
B C
D
a=30cm
a = 30cm
r = 10cm
ha = H
__________
V =?
I Način
Iz sličnosti trouglova trougla ADC i trougla AMO
⇒ 15 : 10 = b : (h − 10)
15(h − 10) = 10b
15h − 150 = 10b
2 3h − 30 = 2b
⎛a⎞
⎜ ⎟ +h =b
2 2
2 2b + 30
⎝ ⎠ h=
2 3
⎛ 2b + 30 ⎞
15 + ⎜
2
⎟ =b
2
⎝ 3 ⎠
⎛ 4b 2 + 120b + 900 ⎞
225 + ⎜ ⎟ = b ....... / ⋅9
2
⎝ 9 ⎠
2025 + 4b 2 + 120b + 900 = 9b 2
5b 2 − 120b − 2925 = 0
b 2 − 24b − 585 = 0
24 ± 54
b1,2 =
2
b1 = 39cm
b2 = −15 → Nemoguće
b = 39cm
16
a
( ) 2 + ha 2 = b 2
2
a
ha 2 = b 2 − ( ) 2
2
30
ha 2 = 392 − ( ) 2
2
ha = 1521 − 225
2
a ⋅ ha 30 ⋅ 36
B= = = 540
ha = 1296
2
2 2
ha = 36cm V = BH
Sada je ha = 36cm = H V = 540 ⋅ 36
V = 19440cm3
Ovaj zadatak smo mogli rešiti i na drugi način.
II Način
Znamo obrasce za površinu:
P = r⋅S i P = S ( S − a )( S − b)( S − c)
a+b+c
S=
2
a + b + c a + 2b 30 + 2b 2 (15 + b)
to jest: S = = = =
2 2 2 2
S = 15 + b
P = (15 + b)(15 + b − 30)(15 + b − b)(15 + b − b)

P = (15 + b)(b − 15) ⋅152
P = 15 b 2 − 152 = 15 b 2 − 225
S druge strane je
P = r ⋅ s = 10 ⋅ (15 + b)
P=P
10(15 + b) = 15 (b − 15)(b + 15)
100(15 + b) 2 = 152 (b − 15)(b + 15)
100(15 + b) = 225(b − 15)
1500 + 100b = 225b − 3375
100b − 225b = −3375 − 1500
−125b = −4875
b = 39cm
17
18
PIRAMIDA I ZARUBLJENA PIRAMIDA
Slično kao i kod prizme i ovde ćemo najpre objasniti oznake ...
- sa a obeležavamo dužinu osnovne ivice
- sa H obeležavamo dužinu visine piramide
- sa h obeležavamo dužinu visine bočne strane ( apotema)
- sa s obeležavamo dužinu bočne ivice
- sa B obeležavamo površinu osnove (baze)
- sa M obeležavamo površinu omotača
- omotač se sastoji od bočnih strana(najčešće jednakokraki trouglovi) , naravno trostrana piramida u omotaču
ima 3 takve strane, četvorostrana - 4 itd.
- ako u tekstu zadatka kaže jednakoivična piramida, to nam govori da su osnovna ivica i bočna ivica jednake , to
jest : a = s
- ako u tekstu zadatka ima reč prava – to znači da je visina piramide normalna na ravan osnove ili ti ,
jednostavnije rečeno , piramida nije kriva
- ako u tekstu zadatka ima reč pravilna , to nam govori da je u osnovi ( bazi ) pravilan mnogougao:
jednakostraničan trougao, kvadrat, itd.
Dve najvažnije formule za izračunavanje površine i zapremine su:
P = B + M za površinu i
1
V= B ⋅ H za zapreminu
3
1
PRAVA PRAVILNA TROSTRANA PIRAMIDA
s H h s
a
ru
ro
a2 3
Kako je u bazi jednakostraničan trougao, to će površina baze biti: B=
4
a⋅h
U omotaču se nalaze tri jednakokraka trougla ( površina jednog od njih je Pbočne strane = ) , a kako ih ima 3 u
2
a⋅h
omotaču, to je: M =3
2
1
V = B⋅H
3
P = B+M 1 a2 3
V= ⋅H
a2 3 a⋅h 3 4
P= +3
4 2 a2 3
V= ⋅H
12
Dalje nam trebaju primene Pitagorine teoreme . Kod svake piramide postoje po tri trougla na kojima možemo
primeniti Pitagorinu teoremu:
2
s H h s ⎛a⎞
s 2 = h2 + ⎜ ⎟
a ⎝2⎠
a/2
a www.matematiranje.com
2
h 2 = H 2 + ru2 to jest
s H h s
2 s H h s s 2 = H 2 + ro2 to jest
⎛a 3⎞ 2
a h 2 = H 2 + ⎜⎜ ⎟⎟ ⎛a 3⎞
⎝ 6 ⎠ ru s = H + ⎜⎜
2 2
⎟⎟
ro
ru
⎝ 3 ⎠
ro
a a
PRAVA PRAVILNA ČETVOROSTRANA PIRAMIDA
s
s H h
U bazi je kvadrat, pa je površina baze B=a 2
a⋅h
U omotaču se nalaze četiri jednakokraka trougla ( površina jednog od njih je Pbočne strane = ), pa je površina
2
a⋅h
omotača M = 4 odnosno M = 2ah
2
1
P = B+M V = B⋅H
3
P = a 2 + 2ah 1
V = a2 ⋅ H
3
Primena Pitagorine teoreme:
2
⎛d ⎞
s
s2 = H 2
+⎜ ⎟ od n os n o
s s ⎝ 2 ⎠
2
⎛a⎞ s H h 2
s H h s H h 2 ⎛a 2 ⎞
s2 = h2 + ⎜ ⎟ ⎛a⎞ s2 = H 2
+ ⎜⎜ ⎟⎟ to je s t
h = H +⎜ ⎟
2 2
⎝ 2 ⎠
a/2 ⎝ 2⎠ a
⎝2⎠ a a2
a/2 s2 = H 2
+
d/2 2
a a a
3
s
d⋅H
s H
H hh PDP = odnosno
2
a⋅H 2
PDP =
d a 2
a
dijagonalni presek
PRAVA PRAVILNA ŠESTOSTRANA PIRAMIDA
s H s
h
a a
a
a
a2 3 a2 3
U bazi je šestougao, pa je površina baze B = 6 =3
4 2
a⋅h
U omotaču se nalaze šest jednakokraka trougla ( površina jednog od njih je Pbočne strane = ), pa je površina
2
ah
omotača jednaka M =6 = 3ah
2
1
V = BH
P = B+M 3
1 a2 3
a2 3 V = ⋅3 H
P=3 + 3ah 3 2
2 a2 3
V= H
2
2
s H ⎛a⎞ s H s
s H s
⎛a 3⎞
2
s 2 = h2 + ⎜ ⎟ H
s = H +a
2 2 2 h = H +⎜
2 2
⎜ 2 ⎟⎟
s
h ⎝2⎠ h h
⎝ ⎠
a a a a a a 3
a 2 a
a/2
a a a
4
P ovog dijagonalnog preseka je :
P ovog dijagonalnog preseka je : s H
s H s s hpresekas
a 3 ⋅ hpreseka
2a ⋅ H h Pmdp =
Pvdp = to jest Pvdp = a ⋅ H 2
2a
a
2 a a a3
a
a
a a
veći dijagonalni presek manji dijagonalni presek
Četvorostrana piramida (u osnovi romb):
d1 d 2 ah BH d1 2 d
P= B+M B= = ah M=4 =2ah V= a2=( ) + ( 2 )2
2 2 3 2 2
Formulice:
aha bhb chc abc

1) nejednakostranicni trougao: P= = = P= s ( s − a )( s − b)( s − c) P= r s P=
2 2 2 4R
a+b+c
gde je s poluobim s= , r-poluprečnik upisane kruznice i R-poluprečnik opisane kružnice.
2
ab ch c a+b−c
2) pravougli trougao: P= ili P= c a2+b2=c2 R= ; r = ; hc= pq ; a= pc ; b= qc c=p+q
2 2 2 2
3) jednakokraki trougao
ah bh a
P= a = b ha2+( )2= b2
2 2 2
Pogledajte formulice iz oblasti mnogougao i četvorouglovi....
PRAVA PRAVILNA TROSTRANA ZARUBLJENA PIRAMIDA
a1 a1
a1
h
H
s a s
a
a
2
a 2
3 a1 3 a + a1
P = B+B1+ M B= B1= M=3 h
4 4 2
H 3H 2 2
V= (B+B1+ BB1 ) ili V = ( a +a1 + aa1)
3 12
5
a1 a1
a1 a1 a1 a1
ru1
ro 1a1
-a2 h
h H
H HH s
s s a a
a s a a
a h
ru
ro
a a
-a2
( a − a1 ) 3 ( a − a1 ) 3 2
⎛ a − a1 ⎞
2
2 2 ( )2 + H 2 = s 2 ( ) + H 2 = h2
⎜ ⎟ +h=s 3 6
⎝ 2 ⎠
x
a a
a
h
H
s a s
a
B1 H
Visina dopunske piramide je: x= a
B − B1
PRAVA PRAVILNA ČETVOROSTRANA ZARUBLJENA PIRAMIDA
a1 s
a1
h
H
s
a
a + a1
P = B+B1+ M B=a2 B1= a12 M=4 h = 2(a+a1)h
2
H H 2 2
V= (B+B1+ BB1 ) V= (a +a1 + aa1)
3 3
6
a1
-a2 -a2 d
s s -2 1 s
a1 a1
h h
H h H H
s s s
-a2
a a
-a2 d
-2
a a a
a − a1 2 a − a1 2 d − d1 2
( ) +h = s
2 2 ( ) + H 2 = h2 ( ) + H 2 = s2
2 2 2
osni presek: a1
h H h
dijagonalni presek:
d1
D
H s
d + d1
2
B1 H a1 H
Ako sa x obeležimo visinu dopunske piramide , onda je x= =
B − B1 a − a1
PRAVA PRAVILNA ŠESTOSTRANA ZARUBLJENA PIRAMIDA

a1
a1
a1
s s
H
h
a a
a
2
6a 2
3 6a1 3 a + a1
P = B+B1+ M B= B1= M=6 h =3(a+a1)h
4 4 2
H H 3 2 2
V= (B+B1+ BB1 ) ili V= ( a +a1 + aa1)
3 2
7
a1 a1 a1
a1 a1 a1
a1 3
a1
a1 -a2 a1
2
s s s s s s
H H h H
h h
h
-a a a
a 3
a 2 a 2 a
a a a
a − a1 2 (a − a1 ) 3 2
) +h = s (a − a1 )2 + H 2 = s 2
2 2
( ( ) + H 2 = h2
2 2
B1 H
Visina dopunske piramide je i ovde: x=
B − B1
Zadaci
1) Date su osnovna ivica a = 10cm i visina H = 12cm pravilne četvorostrane

piramide. Odrediti njenu površinu i zapreminu.
a = 10cm
H = 12cm
_____________
P=? s
V =? H h
a/2 a
Prvo ćemo naći visinu h :
2
⎛a⎞
h = H +⎜ ⎟
2 2
⎝2⎠
h = 12 + 52
2 2
BH
V=
h = 169
2
3
h = 13cm a2 H
V=
P = B+M 3
102 ⋅12
P = a 2 + 2ah V=
3
P = 102 + 2 ⋅10 ⋅13 V = 100 ⋅ 4
P = 100 + 260
V = 400cm3
P = 360cm 2
8
2) Osnova prave piramide je pravougaonik, sa stranicama 12cm i 9cm. Odrediti
zapreminu piramide, ako je njena bočna ivica 12,5cm.
b
d/2
a = 12cm
b = 9cm
s = 12,5cm
_______________
V =?
Najpre nadjemo dijagonalu osnove (baze)
d 2 = a2 + b2
d 2 = 12 2 + 9 2
d 2 = 144 + 81
d 2 = 225
d = 15cm
Sada ćemo naći visinu H iz trougla.

⎛d ⎞
2 1
H = s −⎜ ⎟
2 2 V= BH
⎝2⎠ 3
1
H = 12,52 − 7,52
2
V = abH
3
H 2 = 100 1
H = 10cm V = 12 ⋅ 9 ⋅10
3
V = 360cm 2
9
3) Osnova prizme je trougao čije su stranice 13cm, 14cm i 15cm. Bočna ivica
naspram srednje po veličini osnovne ivice normalna je na ravan osnove i jednaka je
16cm. Izračunati površinu i zapreminu piramide.
Nadjimo najpre površinu baze preko Heronovog obrasca.
a = 13cm
b = 14cm ⇒ a + b + c 13 + 14 + 15
s= = = 21
c = 15cm 2 2
B = S ( S − a )( S − b)( S − c) = 21 ⋅ 7 ⋅ 8 ⋅ 6 = 84cm 2
nama treba dužina srednje po veličini visine ( hb ) osnove.
C
b ⋅ hb 14 ⋅ hb
P= ⇒ 84 =
2 2
84 = 7 hb
hb hb = 12cm
A B
Naći ćemo dalje visinu bočne strane h .
h 2 = H 2 + hb
h 2 = 16 2 + 12 2
H=16cm h
h 2 = 256 + 144
c
h 2 = 400
hb b h = 20cm
a
Površina je jednaka zbiru površina ova četiri trougla!!!
a ⋅ H c ⋅ H bh 1
P = B+ + + V = BH
2 2 2 3
13 ⋅16 15 ⋅16 14 ⋅ 20 1
P = 84 + + + V = 84 ⋅16
2 2 2 3
P = 84 + 104 + 120 + 140 V = 448cm3
P = 448cm 2
10
4) Izračunati zapreminu pravilnog tetraedra u funkciji ivice a
Tetraedar je pravilna jednakoivična trostrana piramida.
a 1
V= BH
a 3
H
r0 a
a
H
Izvucimo trougao:
a 3
ro =
3
2
⎛a 3⎞ a 2 ⋅ 3 9a 2 − 3a 2 6a 2
H 2 = a 2 − ⎜⎜ ⎟ = a2 −
⎟ = =
⎝ 3 ⎠ 9 9 9
Dakle:
a 6
H=
3
1 a2 3 a 6
V = ⋅
3 4 3
3
a 18
V =
36
a3 ⋅ 3 2 PAZI: 18 = 9 ⋅ 2 = 3 2
V =
36
a ⋅ 2
3
V =
12
11
5) Izraziti visinu pravilnog tetraedra u funkciji zapremine V.
Iskoristićemo rezultat prethodnog zadatka
a3 2
V= i izraziti a
12
12V
a3 =
2
12V 2
a3 = ⋅
2 2
a = 6 2V
3
a = 3 6 2V
a = 3 66 23 V
Kako je
a 6
H= to je
3
3
66 23V 6
H=
3
6
6 2 ⋅ 6 63 ⋅ 6 2 ⋅ 3 V
H=
3
6
65 ⋅ 2 3 V 6 25 ⋅ 35 ⋅ 2 3 V
H= =
3 3
2 6 35 3 V
H=
3
12
6) Izračunati zapreminu pravilne četvorostrane zarubljene piramide ako su osnovne
ivice 7m i 5m i dijagonala 9m.
a = 7m
a1 a1 = 5m
a1
D = 9m
H ____________
D
V =?
Da bi našli visinu H moramo uočiti dijagonalni presek.
a1 2
D
H a 2 + a1 2
x=
2
x 7 2 +5 2
a1 2 x=
2
x = 6 2m
D2 = H 2 + x2
H 2 = D2 − x2
( ) ( )
2
H 2 = 92 − 6 2 H
V= B + B1 + BB1
3
H 2 = 81 − 72
V = (a 2 + a12 + aa1 )
H
H2 =9 3
H = 3m
V = (7 2 + 52 + 7 ⋅ 5)
3
3
V = 109m 3
13
7) Izračunati zapreminu pravilne šestostrane zarubljene piramide ako su osnovne ivice
2m i 1m i bočna ivica 2m
a1
a = 2m
a1 = 1m H 2 = s 2 − (a − a1 ) 2
s = 2m H 2 = 2 2 − 12
_________ H H
H2 =3
H= 3
a a − a1
V=
H
3
(
B + B1 + BB1 )
H ⎛ 6a 2 3 6a12 3 6aa1 3 ⎞
V = ⎜⎜ + + ⎟
3⎝ 4 4 4 ⎟⎠
3 6 3 2 2
V=
3
⋅
4
( 2 + 1 + 2 ⋅1)
3
V = ⋅7
2
21
V=
2
V = 10,5m3
8) Osnovne ivice pravilne trostrane zarubljene piramide su 2cm i 6cm. Bočna strana
nagnuta je prema većoj osnovi pod uglom od 60o . Izračunati zapreminu te piramide.
ru1 a = 6cm
a1
a1 = 2cm
a1
H
PAZI: Kad se u zadatku kaže bočna strana pod
nekim uglom, to je ugao izmedju visina bočne
ru a strane i visine osnove!!!
a
Izvucimo ''na stranu'' trapez (pravougli)

14
a1 3
6
H H
60 o
a 3 x
6
a 3 a1 3 6 3 2 3 4 3 2 3
x= − = − = =
6 6 6 6 6 3
H 2 3
tg 60 o = ⇒ H = x ⋅ tg 60 o = ⋅ 3 = 2cm
x 3
V=
2 3 2
3 4
( )
6 + 22 + 6 ⋅ 2
3
V= (36 + 4 + 12)
6
3
V= ⋅ 52
6
26 3 3
V= m
3
9) Bočne ivice pravilne trostrane zarubljene piramide nagnute su prema ravni osnove pod
uglom α. Osnovne ivice piramide su a i b (a > b) . Odrediti zapreminu piramide.
Izvucimo obeleženi trapez, iz njega ćemo naći visinu!
s
H
a b 3
a 3
H H
α
x
a 3
3 www.matematiranje.com
15
a 3 b 3 ( a − b) 3
x= − =
3 3 3
H
tgα =
x
⇓
( a − b) 3
H = xtgα = ⋅ tgα
3
H ⎛ a 2 3 b 2 3 ab 3 ⎞
V= ⎜ + + ⎟
3 ⎜⎝ 4 4 4 ⎟⎠
1 ( a − b) 3 3 2
V= ⋅ tgα ⋅ (a + b 2 + ab)
3 3 4
(a − b)tgα 2
V= (a + b 2 + ab)
12
Kako je (a − b)(a 2 + b 2 + ab) = a 3 − b3

(a 3 − b3 )tgα
V=
12
10) Data je prava pravilna četvorostrana piramida osnovne ivice a = 5 2cm i bočne
ivice s=13cm. Izračunati ivicu kocke koja je upisana u tu piramidu tako da se njena četiri
gornja temena nalaze na bočnim ivicama piramide.
C
a = 5 2cm
s = 13cm
s Nadjimo najpre visinu piramide.

2
H ⎛a 2⎞
H = s − ⎜⎜
2 2
⎟
⎟
B ⎝ 2 ⎠
2
x ⎛5 2 2 ⎞
x a H = 13 − ⎜⎜
2 2
⎟
⎟
⎝ 2 ⎠
x
a
H = 144
2
A
H = 12cm
16
Izvucimo ‘’na stranu’’ dijagonalni presek:
C
Dobili smo 2 slična trougla: ΔABC ~ ΔMNC
M Q N PAZI:
→ AB je dijagonalna osnove AB = a 2 = 5 2 2 = 10cm
→ MN je dijagonala stranice kvadrata MN = x 2
A B
D → Visina CD=H=12cm
→ Visina CQ=H-x=12-x
Dakle:
AB : MN = CD : CQ
10 : x 2 = 12 : (12 − x)
10(12 − x) = 12 ⋅ x 2
120 − 10 x = 12 2 x
12 2 x + 10 x = 120 → Podelimo sa 2
6 2 x + 5 x = 60
x(6 2 + 5) = 60
60
x= → Racionališemo
6 2 +5
60 6 2 −5
x= ⋅
6 2 +5 6 2 −5
60(6 2 + 5)
x= Ovo je tražena ivica kocke.
72 − 25
60(6 2 + 5)
x=
47
11) Osnova piramide je tangentni poligon sa n stranica opisan oko kruga poluprečnika r.
Obim poligona je 2p, bočne stranice piramide nagnute su prema ravni osnovne pod
uglom ϕ . Odrediti zapreminu piramide.
Baza ove piramide je sastavljena iz n-trouglova. Ako stranice poligona obeležimo sa

a ⋅r
a1 , a2 ....an , onda će površina svakog od tih n-trouglova biti Pi = i , odnosno
2
17
B = P1 + P2 + ...Pn
a1r a2 r ar r
B= + + ... + n = (a1 + a2 + ...an ) → gde je a1 + a2 + ...an obim poligona
2 2 2 2
r
B = ⋅ 2 p = rp
2
Pošto kaže da su bočne stranice nagnute pod uglom ϕ , to je:
H
tgϕ = ⇒ H = rtgϕ
H r
ϕ
r
1
V = BH
3
1
V = rp ⋅ rtgϕ
3
r 2 p ⋅ tgϕ
V=
3
18
19
VALJAK
Valjak je geometrijsko telo ograničeno sa dva kruga u paralelnim ravnima i delom cilindrične površi čije su
izvodnice normalne na ravan tih krugova.
Osa valjka je prava koja prolazi kroz centre baza.
Naravno kao i do sada oznake su:
- P je površina valjka
- V je zapremina valjka
- B je površina baze
- M je površina omotača
- H je visina valjka
- r je poluprečnik osnove ( baze ), onda je 2r prečnik
O2
O1
osa valjka
Početne formule za površinu i zapreminu valjka iste su kao i formule za P i V prizme:
P = 2B + M i V = B⋅H
1
Pre nego li sklopimo formule za P i V pogledajmo mrežu valjka:
B = r 2π
M = 2rπ H H
2rπ
B = r 2π
Baze su očigledno krugovi čija je površina :
B = r 2π .
Omotač je pravougaonik čije su stranice visina H i obim kruga O = 2rπ , pa je površina omotača jednaka
M = 2rπ H
P = 2B + M V = B⋅H
P = 2r 2π + 2rπ H V = r 2π H
P = 2rπ (r + H )
2
Pogledajmo sada kako izgleda osni presek valjka:
D H
2r
osni presek
Ovde primenjujemo Pitagorinu teoremu: D 2 = (2r ) 2 + H 2
Površina osnog preseka je Pop = 2rH
Ako u tekstu zadatka kaže da je valjak RAVNOSTRAN, to znači da mu je osni presek kvadrat i da je H = 2r
Napomenimo još da valjak može nastati obrtanjem kvadrata ili pravougaonika oko jedne stranice ili simetrale
stranice.
b H=b b H=b
a r=a a r=a/2
osa rotacije(stranica) osa rotacije (simetrala stranice)
3
1) Izračunati zapreminu pravog valjka ako je data površina P = 324πcm 3 i odnos
visine prema poluprečniku H : r = 7 : 2 .
P = 324πcm3
H :r = 7:2
________________
V =?
⎧H = 7k
Kako imamo datu razmeru, upotrebićemo “trik sa k” H :r = 7:2⇒ ⎨
⎩r = 2 k
Obrazac za površinu je:
P = 2rπ (r + H ) H = 7 ⋅ 3 = 21cm
324 π = 2 ⋅ 2k ⋅ π (2k + 7 k ) r = 2 ⋅ 3 = 6cm
324 = 4k ⋅ 9k V = r 2πH
324 = 36k 2 V = 6 2 ⋅ π ⋅ 21
k2 = 9 V = 756πcm 3
k =3
2) Površina pravog valjka je 84 πcm 2 , a visina mu je za 5cm veća od prečnika

osnove. Izračunati zapreminu valjka.
P = 84πcm 2
H = 2r + 5
_______________
V =?
P = 2 rπ ( r + H )
84π = 2rπ (r + 2r + 5)
84 = 2r (3r + 5)
84 = 6r 2 + 10r
6r 2 + 10r − 84 = 0
3r 2 + 5r − 42
− 5 ± 23
r1, 2 =
6
− 5 + 23 18
r1 = = =3
6 6
− 5 − 23
r2 = → Nemoguće
6
Dakle r = 3cm
H = 2r + 5 V = r 2πH
H = 2⋅3 + 5 V = 32 π ⋅11 www.matematiranje.com
H = 11cm V = 99πcm 3
4
3) Od drvenog valjka poluprečnika osnove r = 9cm , visine H = 12cm istesana je
najveća moguća pravilna trostrana prizma. Kolika je zapremina odpadaka?
→ Najveća prizma je ona koja je upisana u valjak

→ Visine prizme i valjka su jednake
→ Zapreminu odpadaka ćemo dobiti kad od zapremine
valjka oduzmemo zapreminu prizme!
r = 9cm
H = 12cm
VOD = Vv − VP
Nadjimo najpre stranicu prizme.

a 3 VOD = Vv − VP
= ro
3 a2 3
VOD = r 2π H − ⋅H
a 3 4
=9
3 ⎛ a2 3 ⎞
VOD = H ⎜⎜ r 2π − ⎟
a 3 = 27 ⎝ 4 ⎟⎠
27 ⎛
( )
3 ⎞⎟
2
a= 9 3
3 ⎜
VOD = 12 ⎜ 9 π −
2
4 ⎟
27 3 ⎜ ⎟
a= ⋅ ⎝ ⎠
3 3 ⎛ 243 3 ⎞
27 3 VOD = 12 ⎜⎜ 81π − ⎟
a= ⎝ 4 ⎟⎠
3
⎛ 324π − 243 3 ⎞
a = 9 3cm VOD = 12 ⎜⎜ ⎟⎟
⎝ 4 ⎠
(
VOD = 3 ⋅ 81 4π − 3 3 )
(
VOD = 243 4π − 3 3 cm3 )
4) Izračunati površinu šupljeg valjka čija je visina H = 25cm , poluprečnik
spoljašnjeg omotača R = 15cm , a unutrašnjeg je r = 6cm
H = 25cm
R = 15cm
r = 6cm
___________
P=?
5
Razmišljamo:
→ Površina šupljeg valjka se sastoji iz omotača većeg valjka, omotača manjeg valjka i
dve baze koje čine kružni prsteni.
Dakle: P = M 1 + M 2 + 2 B
M 1 → Omotač većeg valjka

M 1 = 2 RπH = 2 ⋅15 ⋅ π ⋅ 25 = 750πcm 2
M 2 → Omotač manjeg valjka
M 2 = 2rπH = 2 ⋅ 6 ⋅ π ⋅ 25 = 300πcm 2
B = ( R 2 − r 2 ) π = (152 − 62 ) π = 189π cm 2
P = 750π + 300π + 2 ⋅189π
P = 1428π cm 2
5) Kvadrat stranice a rotira oko ose koja je od centra kvadrata udaljena za

⎛ a⎞
p⎜ p > ⎟ . Odrediti zapreminu obrtnog tela ako je osa paralelna stranici kvadrata i
⎝ 2⎠
leži u njegovoj ravni.
Razmišljamo:
→ Na ovaj način smo ustvari dobili šuplji valjak.

a
→ Poluprečnik osnove većeg valjka je R = p +
2
a
→ Poluprečnik osnove manjeg valjka je r = p −
2
→ Visine oba valjka su iste ako i stranica kvadrata, tj. H = a
→ Zapreminu šupljeg valjka ćemo dobiti kad od zapremine većeg oduzmemo zapreminu
manjeg valjka!!! ⎡ a2 a2 ⎤
V = π H ⎢ p 2 + pa + − p 2 + pa − ⎥
V = V1 − V2 ⎣⎢ 4 4 ⎦⎥
V = R 2πH − r 2πH V = π H ⋅ 2 pa
(
V = πH R 2 − r 2 ) V = 2 paH π
⎡⎛ V = 2 pa ⋅ aπ www.matematiranje.com
a⎞ ⎤
2 2
a⎞ ⎛
V = πH ⎢⎜ p + ⎟ − ⎜ p − ⎟ ⎥ V = 2a 2 pπ
⎢⎣⎝ 2⎠ ⎝ 2 ⎠ ⎥⎦
6
6) Osnova prizme je jednakokraki trapez osnovica 8cm i 2cm. U trapez je upisan
valjak. Izračunati razmeru zapremine valjka i zapremine prizme ako je njegova
visina jednaka kraku trapeza.
a = 8cm
b = 2cm
H =C
_________
VV : VP = ?
Ako pogledamo bazu vidimo da je trapez tangentni

četvorougao (može da se upiše krug) pa je:
a + b = 2c
8 + 2 = 2c
Primenom Pitagorine teoreme na trapez: 10 = 2c
c = 5cm ⇒ H = 5cm
2
⎛ a −b⎞ Površina kruga je:
h = c −⎜
2 2
⎟
⎝ 2 ⎠ P = r 2π gde je
⎛8−2⎞
2 h
h = 5 −⎜
2 2
⎟ r = = 2cm
⎝ 2 ⎠ 2
P = 4πcm 2
h 2 = 25 − 9
h 2 = 16
h = 4cm
VV : VP = BV H : BP H
= BV : BP
Površina trapeza je:
a+b 8+2 = 20 : 4π
P= ⋅h = ⋅4 = 5:π
2 2
P = 20cm 2 VV : VP = 5 : π
7
7) Ravan prolazi kroz centar donje osnove kružnog valjka i nagnuta je prema ravni
osnove pod uglom α. Ta ravan seče gornju osnovu po tetivi b, kojoj odgovara
centralni ugao β. Izračunati zapreminu valjka.
Kod ovog zadatka slika je neophodna i sa nje ćemo uočiti zavisnost izmedju elemenata.
Pošto se zapremina valjka računa V = r 2πH , naš “posao” je da r i H izrazimo preko datih
elemenata α, β i b.
Proučimo najpre gornju bazu!!
Onda je:
b
β
sin = 2
2 r
b
r=
β
2sin
2
b
β
i tg = 2
2 x
b
x=
β
2tg
2
Dalje ćemo izvući polovinu osnog preseka (onu desnu, naravno)
→ odavde je
H b
tgα = ⇒ H = xtgα = ⋅ tgα
x β
H 2tg
2
btgα
H=
β
2tg
2
Konačno, zapremina je:

8
V = r 2π H
2
⎛ ⎞
⎜ b ⎟ btgα
V =⎜ ⎟ π⋅
β
⎜ 2sin ⎟
β
2tg
⎝ 2⎠ 2
b 2
btgα
V= π⋅
β β
4sin 2 2tg
2 2
b π tgα
3
V=
β β
8sin 2 tg
2 2
8) Zapremina kosog valjka kod koga izvodnica zaklapa ugao α = 60o sa ravni
osnove je V = 8π 3 . Odrediti poluprečnik osnove ako se zna da je osni presek
romb.
a=2r
V = 8π 3
a _____________
r =?
a=2r
Izvucimo osni presek ‘’na stranu’’
Odavde je:
H
sin 60o = a
a
3
H = a sin 60o → I pošto je a = 2r onda je H = 2r ⋅
2
H =r 3
Upakujemo ovde dve dobijene jednakosti:
V = r 2π H r2H = 8 3
8π 3 = r2 π H r2 ⋅ r 3 = 8 3
r2H = 8 3 r3 = 8
r 3 = 23
r=2
9
TAČKA i PRAVA
Najpre ćemo se upoznati sa osnovnim formulama i njihovom primenom.
1. Rastojanje između dve tačke
Ako su nam date tačke A( x1 , y1 ) i B( x2 , y2 ) , onda rastojanje između njih računamo po formuli
d ( A, B) = ( x2 − x1 ) 2 + ( y2 − y1 ) 2
Primer1.
Odrediti dužine stranica trougla čija su temena A(1,1) , B(4,1) i C(1,5)
C(1,5)
d(A,C) d(B,C)
A(1,1) d(A,B) B(4,1)
Da vas ne zbuni, nema veze da li ćete obeležiti d(A,B) ili d(B,A) jer je rešenje isto.
d ( A, B ) = ( x2 − x1 ) 2 + ( y2 − y1 ) 2
d ( A, B ) = (4 − 1) 2 + (1 − 1) 2 = 9 + 0 = 3
d ( A, C ) = (1 − 1) 2 + (5 − 1) 2 = 0 + 16 = 4
d ( B, C ) = (1 − 4) 2 + (5 − 1) 2 = 9 + 16 = 5
2. Deljenje duži u datoj razmeri
Ako je tačka M ( xλ , yλ ) unutrašnja tačka duži AB, gde je A( x1 , y1 ) i B( x2 , y2 ) i ako je data razmera
AM
AM : MB = λ to jest ( = λ ) , u kojoj tačka M deli duž AB , onda se koordinate tačke M računaju po
MB
obrascima
x1 + λ x2 y1 + λ y2
M ( xλ , yλ ) → xλ = i yλ =
1+ λ 1+ λ
M ( xλ , yλ )
A( x1 , y1 ) B( x2 , y2 )
1
3. Sredina duži
Ako je tačka M ( xs , ys ) sredina duži AB ( A( x1 , y1 ) i B( x2 , y2 ) ) onda se njene koordinate računaju po formuli
x1 + x2 y1 + y2
M ( xs , ys ) → xs = i ys =
2 2
M ( xs , ys )
A( x1 , y1 ) B( x2 , y2 )
Primer 2.
Izvesti formule za koordinate težišta trougla!
Da se podsetimo, težište se nalazi u preseku težišnih duži i težište deli težišnu duž u odnosu 2 : 1.
C ( x3 , y3 )
A *( x*, y*)
A( x1 , y1 ) B ( x2 , y2 )
Najpre ćemo naći koordinate tačke A *( x*, y*) kao sredinu duži BC.
x2 + x3 y2 + y3
A *( x*, y*) → x* = i y* =
2 2
C ( x3 , y3 )
x2 + x3 y +y
A *( , 2 3)
2 2
T ( xT , yT )
1
2
A( x1 , y1 ) B ( x2 , y2 )
Dalje ćemo iskoristiti formulu za deljenje duži u datoj razmeri , gde je AT : TA* = 2 : 1 = 2
x +x y + y3
x1 + 2( 2 3 ) x + x + x y1 + 2( 2 ) y +y +y
T ( xT , yT ) → xT = 2 = 1 2 3 i yT = 2 = 1 2 3
1+ 2 3 1+ 2 3
2
4. Površina trougla preko koordinata temena
Neka su A( x1 , y1 ) , B( x2 , y2 ) i C ( x3 , y3 ) temena datog trougla ABC određena pomoću naznačenih koordinata u

odnosu na pravougli koordinatni sistem xOy, tada je površina trougla data obrascem
1
P = x1 ( y2 − y3 ) + x2 ( y3 − y1 ) + x3 ( y1 − y2 )
2
može i preko determinante( naravno, ko je upoznat sa njihovim izračunavanjem)
x1 y1 1
1
P = x2 y2 1
2
x3 y3 1
Apsolutna vrednost je tu da nam obezbedi da rešenje ne bude negativno, jer površina ne može biti negativan broj.
Primer 3.
Izračunati površinu trougla ABC ako je A(-2,3) ; B(8,-2) i C( 3,8)
1
P = x1 ( y2 − y3 ) + x2 ( y3 − y1 ) + x3 ( y1 − y2 )
2
1
P = −2(−2 − 8) + 8(8 − 3) + 3(3 − (−2))
2
1
P = −2(−10) + 8 ⋅ 5 + 3(3 + 2)
2
1
P = 20 + 40 + 15
2
1
P = 75
2
P = 37,5
3
PRAVA
i) opšti ( implicitni oblik) je ax + by + c = 0
ii) eksplicitni oblik je y = kx + n
Ovaj oblik nam je najbitniji jer se koristi u mnogim formulama. U njemu je :
k- koeficijent pravca ( k = tgα , gde je α ugao koji prava gradi sa pozitivnim smerom x – ose)
n - je odsečak na y - osi
Kako preći iz opšteg u eksplicitni oblik?
ax + by + c = 0 → sve sa y ostavimo levo a ostale prebacimo desno

by = − ax − c → sad sve podelimo sa b
a c
y =− x−
b b
a c
Odavde je k = − i n=−
b b
Primer 4.
Pravu 7x+3y + 23=0 prebaciti u eksplicitni oblik i naći k i n
7 x + 3 y + 23 = 0 → sve sa y ostavimo levo a ostale prebacimo desno

3 y = −7 x − 23 → sad sve podelimo sa 3
7 23
y =− x−
3 3
7 23
Odavde je k = − i n=−
3 3
x y
iii) + = 1 je segmentni oblik
m n
m – je odsečak na x osi
n – je odsečak na y osi
n
x
O m
4
Primer 5.
U jednačini px + ( p + 1) y − 8 = 0 odrediti parametar p , tako da prava gradi dva puta veći odsečak na apscisnoj
osi nego na ordinatnoj osi.
Prava gradi dva puta veći odsečak na apscisnoj osi nego na ordinatnoj osi , znači m = 2n
Sredimo datu jednačinu prave da bi iz nje mogli da pročitamo m i n.
px + ( p + 1) y − 8 = 0
px + ( p + 1) y = 8 sve podelimo sa 8
px ( p + 1) y
+ = 1 oslobodimo x i y
8 8
x y 8 8
+ = 1 → odavde je m = i n=
8 8 p p +1
p p +1
Sad ovo zamenimo u m = 2n

m = 2n
8 8
= 2⋅
p p +1
8 16
=
p p +1
16 p = 8( p + 1)
16 p = 8 p + 8
16 p − 8 p = 8
8p = 8
p =1
iv) x cos ϕ + y sin ϕ = p je normalni oblik jednačine prave
p
ϕ
O x
U ovoj jednačini je :
p je normalno rastojanje od koordinatnog početka (0,0) do naše prave
ϕ je ugao koji rastojanje p gradi sa pozitivnim smerom x ose www.matematiranje.com
5
Formula za prelazak iz opšteg u normalni oblik je :
ax + by + c
ax + by + c = 0 → =0
± a 2 + b2
ali pazimo, ispred korena uzimamo znak suprotan od znaka broja c .
Primer 6.
Svedi jednačinu 4x – 3y +5 = 0 na normalni oblik.
4x − 3y + 5
4x − 3y + 5 = 0 → = 0 ( minus ispred korena jer je c=5)
− 42 + 32
4x − 3y + 5 4x − 3y + 5 4 3
=0 → = 0 → − x + y − 1 = 0 a odavde je :
− 25 −5 5 5
4 3
p=1, cosϕ = − , sinϕ =
5 5
v) Prava kroz tačku A( x1 , y1 ) sa koeficijentom pravca k je : y − y1 = k ( x − x1 )
y2 − y1
vi) Prava kroz tačke A( x1 , y1 ) i B( x2 , y2 ) je : y − y1 = ( x − x1 )
x2 − x1
y2 − y1
Primećujete da je onda k =
x2 − x1
Kakav može biti međusoban položaj dve prave u ravni?
1) Mogu da se seku
Tačku preseka nalazimo rešavajući sistem od te dve jednačine !
Ako posmatramo prave y = k1 x + n1 i y = k2 x + n2 onda je ugao pod kojim se seku dat formulom:
k2 − k1
tgα =
1 + k1 ⋅ k2
Ako se te dve prave seku pod pravim uglom, onda je k1 ⋅ k2 = −1 ( uslov normalnosti)
2) Mogu da budu paralelne
Prave y = k1 x + n1 i y = k2 x + n2 su paralelne ako je k1 = k2 ( uslov paralelnosti)
6
Primer 7.
Data su temena trougla A(-5,-2), B(7,6), C(5,4). Odrediti:
a) jednačinu stranice AB
b) jednačinu visine hc
c) ugao kod temena A
a) Upotrebićemo formulu za jednačinu prave kroz dve tačke( A i B)

C(5,4)
A(-5,2) B(7,6)
y2 − y1
y − y1 = ( x − x1 )
x2 − x1
6 − (−2)
y − (−2) = ( x − (−5))
7 − (−5)
6+2
y+2= ( x + 5)
7+5
8
y + 2 = ( x + 5)
12
2
y + 2 = ( x + 5)
3
2 2
y = x + ⋅5 − 2
3 3
2 10 6
y = x+ −
3 3 2
2 4
y = x+
3 3
b)
C(5,4)
hc
A(-5,2) B(7,6)
7
Jednačinu visine hc ćemo naći kao jednačinu prave kroz jednu tačku C( 5,4) a njen koeficijent pravca mora da
zadovoljava uslov normalnosti sa pravom AB.
2 4 2
Koeficijent pravca prave AB : y = x+ je k1 = . Naša prava je normalna na AB, pa je :
3 3 3
1 y − y1 = k ( x − x1 )
k2 = − 3
k1 y − 4 = − ( x − 5)
1 2
k2 = − 3 15
2 y =− x+ +4
3 2 2
3 3 23
k2 = − y =− x+
2 2 2
c) Ugao kod temena A je ustvari ugao između pravih AB i AC. Čim nam traže neki ugao koristimo obrazac
k2 − k1
tgα =
1 + k1 ⋅ k2
C(5,4)
α
A(-5,2) B(7,6)
2
Iz prave AB već imamo koeficijent pravca k1 = .
3
Ne moramo tražiti celu jednačinu prave AC već samo njen koeficijent pravca.
y2 − y1
A(-5,-2), C(5,4) menjamo u k =
x2 − x1
y2 − y1
k2 =
x2 − x1
4 − (−2)
k2 =
5 − (−5)
6
k2 =
10
3
k2 =
5
8
k2 − k1
tgα =
1 + k1 ⋅ k2
3 2
−
tgα = 5 3
3 2
1+ ⋅
5 3
1
−
tgα = 15
6
1+
15
1
−
tgα = 15
21
15
1
tgα =
21
1
α = arctg
21
Pramen pravih
Ako su A1 x + B1 y + C1 = 0 i A2 x + B2 y + C2 = 0 jednačine dveju pravih koje se seku u tački O, tada je :
A1 x + B1 y + C1 + λ ( A2 x + B2 y + C2 ) = 0
jednačina pramena pravih sa centrom u tački O.
A2 x + B2 y + C2 = 0
A1 x + B1 y + C1 = 0
O
Znači, da bi opisali pramen pravih , potrebne su nam dve prave iz tog pramena.
9
Odstojanje tačke A( x1 , y1 ) od prave ax + by + c = 0 dato je formulom:
ax + by + c
d=
a 2 + b2
Primer 8.
U pramenu pravih 2 x + y + 4 + λ ( x − 2 y − 3) = 0 odrediti pravu čije odstojanje od tačke P(2,-3) iznosi 10 .
Najpre prepakujemo jednačinu pramena:
2 x + y + 4 + λ ( x − 2 y − 3) = 0
2 x + y + 4 + λ x − 2λ y − 3λ = 0 upakujemo one uz x, pa uz y, pa slobodne ...
(2 + λ ) x + (1 − 2λ ) y + 4 − 3λ = 0
Odavde možemo videti da je a = 2 + λ , b = 1 − 2λ
Sad uzimamo formulu za rastojanje tačke od prave
ax + by + c
d=
a 2 + b2
(2 + λ ) ⋅ 2 + (1 − 2λ ) ⋅ (−3) + 4 − 3λ
d=
(2 + λ ) 2 + (1 − 2λ ) 2
4 + 2λ − 3 + 6λ + 4 − 3λ
10 =
4 + 4λ + λ 2 + 1 − 4λ + 4λ 2
5λ + 5
10 =
5λ 2 + 5
λ1 = 1
Odavde sredjivanjem dobijamo dva rešenja: 9
λ2 = −
10
Kad ova rešenja vratimo u pramen 2 x + y + 4 + λ ( x − 2 y − 3) = 0 dobijamo tražene prave:
3x – y + 1 = 0
11x + 28 y +67 = 0
10
11
KRUŽNICA
Kružnica (kružna linija) je skup tačaka u ravni sa osobinom da su sve tačke tog skupa na jednakom
rastojanju (r) od jedne stalne tačke (C, centar) te ravni.
Kružnica je dakle određena tačkom C i pozitivnim brojem r ( poluprečnikom).

y
C(p,q)
q
r
p x
Opšta jednačina kružnice je: ( x − p) 2 + ( y − q) 2 = r 2
Odakle ona?
Posmatrajmo sliku:
( x − p) 2 + ( y − q ) 2 = r 2
M(x,y)
y
r y-q
q
C x-p
p x x
Tačka M(x,y) je na kružnici. Uočimo pravougli trougao na slici. Primena Pitagorine teoreme nam daje traženu
jednačinu kružnice.
Ako je p = 0 i q = 0 onda se radi o centralnoj kružnici.

y
r x
x2 + y 2 = r 2
Kako “ spakovati” kružnicu ako je data u drugom obliku ? www.matematiranje.com
1
Ima dva načina.
I način
Ako je kružnica data u obliku x 2 + y 2 + dx + ey + f = 0 možemo koristiti formulice

d
p=−
2
e
q=−
2
r = p2 + q2 − f
2
Primer 1.
Odrediti koordinate centra i poluprečnik kružnice x 2 + y 2 + 6 x − 4 y − 12 = 0
Uporedimo x 2 + y 2 + 6 x − 4 y − 12 = 0 sa x 2 + y 2 + dx + ey + f = 0 i imamo d = 6, e = - 4 i f = - 12
Dalje koristimo formule
d 6
p=− = − = −3
2 2
e −4
q=− =− =2
2 2
r 2 = p 2 + q 2 − f = (−3) 2 + 22 − (−12) = 25
Ovo zamenimo u jednačinu kružnice ( x − p ) + ( y − q ) = r

2 2 2
i dobijamo
( x − p)2 + ( y − q)2 = r 2
( x − (−3)) 2 + ( y − 2) 2 = 25
( x + 3) 2 + ( y − 2) 2 = 25
II način
Vršimo dopunu do punog kvadrata!
x 2 + y 2 + 6 x − 4 y − 12 = 0 Najpre pretumbamo , svi sa x, pa sa y, pa brojevi...
onaj uz x 2 onaj uz y 2
x 2 + 6 x + y 2 − 4 y − 12 = 0 Pazi, uvek dodajemo ( ) i to isto oduzmemo , pa tako i za y. ( )
2 2
6 6 4 4
x 2 + 6 x + ( ) 2 − ( ) 2 + y 2 − 4 y + ( ) 2 − ( ) 2 − 12 = 0
2 2 2 2
x + 6 x + 9 − 9 + y − 4 y + 4 − 4 − 12 = 0 Sad sklopimo pune kvadrate a brojke prebacimo na desnu stranu...
2 2
( x + 3) 2 + ( y − 2) 2 = 25
Vi odaberite sami šta vam je lakše… www.matematiranje.com

2
Primer2.
Napisati jednačinu kružnice koja sadrži tačke A(5,6), B(-3,2) i C(-2,-1).
I ovaj tip zadatka možete rešavati na dva načina.
I način
Koristimo “ rasklopljeni” oblik kružnice x 2 + y 2 + dx + ey + f = 0 i umesto x i y menjamo koordinate datih

tačaka, oformimo sistem tri jednačine sa tri nepoznate i rešimo ga...
A(5, 6) → x 2 + y 2 + dx + ey + f = 0 B (−3, 2) → x 2 + y 2 + dx + ey + f = 0 C (−2, −1) → x 2 + y 2 + dx + ey + f = 0

52 + 6 2 + d ⋅ 5 + e ⋅ 6 + f = 0 (−3) 2 + 22 + d ⋅ (−3) + e ⋅ 2 + f = 0 (−2) 2 + (−1) 2 + d ⋅ (−2) + e ⋅ (−1) + f = 0
5d + 6e + f = −25 − 36 −3d + 2e + f = −9 − 4 −2 d − e + f = − 4 − 1
5d + 6e + f = −61 −3d + 2e + f = −13 −2 d − e + f = − 5
Evo tri jednačina, prelazimo u sistem…
5d + 6e + f = −61
−3d + 2e + f = −13
−2d − e + f = −5
Sistem rešite na način koji obožavate ...( imate u I godini fajl sistemi pa se podsetite...)
Dobijamo rešenja d = −4, e = −4, f = −17 i to zamenimo u x 2 + y 2 + dx + ey + f = 0
x 2 + y 2 − 4 x − 4 y − 17 = 0
4 4 4 4
x 2 − 4 x + ( ) 2 − ( ) 2 + y 2 − 4 y + ( ) 2 − ( ) 2 − 17 = 0
2 2 2 2
x 2 − 4 x + 4 − 4 + y 2 − 4 y + 4 − 4 − 17 = 0
( x − 2) 2 + ( y − 2) 2 = 25
II način
Date tačke A(5,6), B(-3,2) i C(-2,-1) direktno menjamo u jednačinu kružnice : ( x − p) + ( y − q) = r

2 2 2
A ( 5, 6 ) → ( x − p) 2 + ( y − q ) 2 = r 2 B ( −3, 2 ) → ( x − p) 2 + ( y − q ) 2 = r 2 C ( −2, −1) → ( x − p ) 2 + ( y − q) 2 = r 2

(5 − p) 2 + (6 − q ) 2 = r 2 (−3 − p) 2 + (2 − q) 2 = r 2 (−2 − p ) 2 + (−1 − q) 2 = r 2
Dobili smo dakle sistem:

3
(5 − p) 2 + (6 − q) 2 = r 2
(−3 − p) 2 + (2 − q) 2 = r 2
(−2 − p) 2 + (−1 − q) 2 = r 2
Kako je kod sve tri jednačine desna strana ista, uporedimo leve strane, recimo prve i druge , pa prve i treće
jednačine.
(5 − p ) 2 + (6 − q ) 2 = (−3 − p ) 2 + (2 − q ) 2
25 − 10 p + p 2 + 36 − 12q + q 2 = 9 + 6 p + p 2 + 4 − 4q + q 2
25 − 10 p + 36 − 12q = 9 + 6 p + 4 − 4q
−16 p − 8q = −48
2p + q = 6
(5 − p ) 2 + (6 − q ) 2 = (−2 − p ) 2 + (−1 − q ) 2
25 − 10 p + p 2 + 36 − 12q + q 2 = 4 + 4 p + p 2 + 1 + 2q + q 2
25 − 10 p + 36 − 12q = 4 + 4 p + 1 + 2q
−14 p − 14q = −56
p+q =4
Sad oformimi sistem od dve jednačine sa dve nepoznate
2p + q = 6
p+q = 4
p=2
q=2
Vratimo se u jednu od prve tri jednačine da nadjemo poluprečnik r
(5 − p ) 2 + (6 − q ) 2 = r 2
(5 − 2) 2 + (6 − 2) 2 = r 2
9 + 16 = r 2
r 2 = 25
r =5
I dobili smo jednačinu tražene kružnice
( x − 2) 2 + ( y − 2) 2 = 25
Vi odaberite koji vam je način jasniji i radite po njemu ili onako kako vaš profesor zahteva…
4
Prava i kružnica
Za uzajamni položaj prave i kružnice u ravni postoje tri mogućnosti:
i)
Prava i kružnica imaju dve zajedničke tačke. Ovo je situacija kada je rastojanje od centra kružnice do prave manje
od poluprečnika kružnice.
d
r
ii)
Prava i kružnica nemaju zajedničkih tačaka. Ovde je rastojanje od centra kružnice do prave veće od poluprečnika
kružnice.
d
r
iii)
Prava i kružnica imaju jednu zajedničku tačku. Ovde je rastojanje od centra kružnice do prave jednako sa
poluprečnikom i tada se prava zove TANGENTA .
tangenta
d=r
Ispitivanje odnosa prave i kružnice svodi se na rešavanje sistema od jedne linearne i jedne kvadratne jednačine.
Posmatrajmo pravu y = kx + n i kružnicu ( x − p ) 2 + ( y − q ) 2 = r 2
Umesto y u jednačini kružnice zamenimo kx + n i posle sredjivanja izvodimo sledeći zaključak:
i) Ako je r 2 (k 2 + 1) − (kp − q + n) 2 > 0 prava i kružnica imaju dve zajedničke tačke

ii) Ako je r 2 (k 2 + 1) − (kp − q + n) 2 < 0 prava i kružnica nemaju zajedničkih tačaka
iii) Ako je r 2 (k 2 + 1) − (kp − q + n) 2 = 0 prava i kružnica imaju jednu zajedničku tačku
5
Situacija kad prava i kružnica imaju jednu zajedničku tačku se još naziva i
USLOV DODIRA : r 2 (k 2 + 1) = (kp − q + n) 2
Napomena :
Ako tražimo tangentu iz neke tačke VAN kružnice neophodno je koristiti uslov dodira. Ali ako trebamo naći
tangentu baš u tački dodira čije koordinate znamo možemo koristiti gotovu formulicu:
( x − p)( x0 − p) + ( y − q )( y0 − q) = r 2
2
( x − p )( x0 − p ) + ( y − q )( y0 − q ) = r
(x ,y )
Primer 3.
Iz koordinatnog početka povučene su tangente na kružnicu x 2 + y 2 − 6 x − 4 y + 9 = 0 . Naći njihove jednačine i

ugao između njih.
Najpre sredimo kružnica da možemo pročitati p,q i r.
x2 + y 2 − 6 x − 4 y + 9 = 0
x2 − 6 x + y 2 − 4 y + 9 = 0
x2 − 6 x + 9 − 9 + y 2 − 4 y + 4 − 4 + 9 = 0
( x − 3) 2 + ( y − 2) 2 = 4
p = 3, q = 2 , r = 2
Skicirajmo sada problem kada znamo kako izgleda kružnica:
y
5
4
3
C(3,2)
2
1
α
-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 x
-1
-2
-3
-4
-5
Sa skice možemo zaključiti da je jedna tangenta sama x osa, dakle prava y = 0.
Ali , ajde da do toga dodjemo i računski. www.matematiranje.com
6
Neka je prava( prave) koju tražimo y = kx + n . Ovde menjamo koordinate tačke iz koje postavljamo tangentu,
dakle O(0,0).
y = kx + n
0 = k ⋅0 + n
n=0
Dobili smo da je n = 0.
k tražimo iz uslova dodira.
r 2 (k 2 + 1) = (kp − q + n) 2
4(k 2 + 1) = (3k − 2 + 0) 2
4k 2 + 4 = 9k 2 − 12k + 4
5k 2 − 12k = 0
k (5k − 12) = 0
12
k = 0∨ k =
5
Dakle tražene tangente su :
t1 : y = 0
12
t2 : y = x
5
Ugao tražimo preko poznate formule za ugao između dve prave
k2 − k1
tgα =
1 + k1 ⋅ k2
12
0−
tgα = 5
12
1+ 0 ⋅
5
12
tgα =
5
12
α = arctg
5
7
8
ELIPSA
Elipsa je skup tačaka u ravni s osobinom da je zbir rastojanja ma koje tačke od dveju datih tačaka(žiža) stalan broj.
y
x2 y 2
M(x,y) b + =1
a 2 b2
r2
r1
-a F(-c,0)
1 F(c,0)
2 a x
-b
r1 , r2 su potezi ( radijus vektori) elipse i važi za bilo koju tačku na elipsi r1 + r2 = 2a ( konstantan broj)
F1 (−c, 0), F2 (c, 0) su žiže elipse , gde je c = a − b

2 2 2
a - je velika poluosa , odnosno 2a je velika osa
b - je mala poluosa, odnosno 2b je mala osa
c
e= je ekscentricitet ( još kod elipse važi da je e<1)
a
x2 y2
Glavna jednačina elipse je + =1 ili b 2 x 2 + a 2 y 2 = a 2b 2
a 2 b2
Primer 1.
Odrediti jednačinu elipse , ako žiže imaju koordinate (±3, 0) , a dužina veće ose jednaka je 12.
Najpre iz podatka o žižama zaključimo da je c = 3.
Kako je 2a = 12 to mora biti a = 6. ( odnosno a 2 = 36 )
Iskoristimo da je c 2 = a 2 − b2
c2 = a 2 − b2
32 = 62 − b 2
9 = 36 − b 2 x2 y 2
Zamenimo u jednačinu elipse i + = 1 evo rešenja.
b = 36 − 9
2 36 27
b 2 = 27
1
Primer 2.
Odrediti jednačinu elipse koja sadrži tačke M( 6,4 ) i N (- 8, 3)
Koordinate datih tačaka ćemo zameniti u jednačinu elipse, ali je bolje da koristimo oblik b 2 x 2 + a 2 y 2 = a 2b 2
M (6, 4) → b 2 x 2 + a 2 y 2 = a 2b 2
b 2 62 + a 2 42 = a 2b 2
36b 2 + 16a 2 = a 2b 2
N (−8,3) → b 2 x 2 + a 2 y 2 = a 2b 2
b 2 (−8) 2 + a 2 32 = a 2b 2
64b 2 + 9a 2 = a 2b 2
Sad uporedimo leve strane ove dve jednakosti jer su im desne iste!
36b 2 + 16a 2 = 64b 2 + 9a 2

16a 2 − 9a 2 = 64b 2 − 36b 2
7 a 2 = 28b 2
a 2 = 4b 2
Sada se vratimo u jednu od ove dve jednakosti i zamenimo dobijenu vrednost.
a 2 = 4b 2
64b 2 + 9a 2 = a 2b 2
64b 2 + 9 ⋅ 4b 2 = 4b 2b 2
100b 2 = 4b 4
4b 4 − 100b 2 = 0
4b 2 (b 2 − 25) = 0
b 2 = 25 → a 2 = 4 ⋅ 25 → a 2 = 100
Zamenimo ovo u jednačinu elipse
x2 y2
+ =1
a 2 b2
x2 y2
+ =1
100 25
i evo rešenja.
2
Elipsa i prava
Slično kao kod kružnice, da bi odredili međusobni položaj prave i elipse, rešavamo sistem jednačina:
y = kx + n i b 2 x 2 + a 2 y 2 = a 2b 2
- Ako sistem nema rešenja , onda se prava i elipsa ne seku, to jest a 2 k 2 + b 2 < n 2
- Ako sistem ima dva rešenja, onda prava seče elipsu u dvema tačkama a 2 k 2 + b 2 > n 2
- Ako sistem ima jedno rešenje, prava je tangenta elipse i zadovoljava USLOV DODIRA:
a 2 k 2 + b2 = n2
Napomena
Ako nam traže tangentu elipse u datoj tački ( x0 , y0 ) na elipsi ( koja pripada elipsi), onda imamo gotovu formulu:
x ⋅ x0 y ⋅ y0
t: + 2 =1
a2 b
Primer 3.
U presečnim tačkama prave 5 x − 3 y − 14 = 0 i elipse x 2 + 3 y 2 = 28 konstruisane su tangente na elipsu.Odrediti

jednačine tangenata.
Ovde najpre moramo rešiti sistem jednačina i naći tačke preseka.
5 x − 3 y − 14 = 0 odavde izrazimo x...

x 2 + 3 y 2 = 28
3 y + 14
x= → ovo zamenimo u drugu jednačinu
5
3 y + 14 2
( ) + 3 y 2 = 28
5
9 y 2 + 84 y + 196
+ 3 y 2 = 28
25
9 y + 84 y + 196 + 75 y 2 = 700
2
84 y 2 + 84 y − 504 = 0 sve podelimo sa 84

y + y−6 = 0
2
−b ± b 2 − 4ac
y1,2 = 3 ⋅ 2 + 14
2a y1 = 2 → x1 = → x1 = 4
5
y1 = 2 odavde je www.matematiranje.com
3 ⋅ (−3) + 14
y 2 = −3 y2 = −3 → x2 = → x2 = 1
5
3
Dobili smo da se prava i elipsa seku u tačkama ( 4, 2) i ( 1,-3).
x ⋅ x0 y ⋅ y0
Pošto su to tačke na elipsi upotrebićemo gotovu formulu: t : + 2 =1
a2 b
Najpre da elipsu prebacimo u drugi oblik:
x 2 + 3 y 2 = 28 celu jednačinu podelimo sa 28

x2 3 y 2
+ =1 Kad se desi da nema skraćivanja, prebacimo taj broj " ispod"...
28 28
x2 y 2
+ =1
28 28
3
x⋅4 y⋅2
za (4, 2) → t1 :+ =1
28 28
3
Kad malo sredimo...
t1 : 2 x + 3 y − 14 = 0
x ⋅1 y ⋅ (−3)
za (1, −3) → t2 : + =1
28 28
3
Kad malo sredimo...
t2 : x − 9 y − 28 = 0
Primer 4.
Odrediti parametar p tako da prava y + x + p = 0 predstavlja tangentu elipse 2 x 2 + 3 y 2 = 30
E ovde već moramo koristiti uslov dodira. Najpre sredimo pravu i elipsu da iz njih možemo pročitati šta nam treba
za uslov dodira.
2 x 2 + 3 y 2 = 30 sve podelimo sa 30
y+x+ p =0
2x2 3 y2
y = −x − p + =1
30 30
Odavde je k = −1 i n = − p
x2 y2
+ = 1 → a 2 = 15 i b 2 = 10
15 10
Dalje koristimo uslov dodira: www.matematiranje.com
4
a 2 k 2 + b2 = n2
15(−1) 2 + 10 = (− p) 2
25 = p 2
p1 = 5
p2 = −5
Primer 5.
U elipsu x 2 + 4 y 2 = 36 upisan je kvadrat. Odrediti njegovu površinu.
Ovde je neophodno nacrtati sliku i postaviti problem.
y=-x y=x
3
-6 0 6 x
-3
Šta možemo uočiti?
Prave y = x i y = - x u preseku sa elipsom daju temena tog upisanog kvadrata!
Dakle rešavamo sistem y = x i x 2 + 4 y 2 = 36
x 2 + 4 y 2 = 36
y=x
x 2 + 4 x 2 = 36
5 x 2 = 36
36 6 6
x2 = → x1 = , x2 = −
5 5 5
Kako je y = x i y = - x
6 6 6 6 6 6 6 6
Koordinate temena su A( , ); B( , − ); C (− ,− ); D(− , )
5 5 5 5 5 5 5 5
Obeležimo stranicu kvadrata sa a. Njenu dužinu dobijamo kao rastojanje između tačaka , recimo A i B .
5
d ( A, B) = ( x2 − x1 ) 2 + ( y2 − y1 ) 2
6 6 2 6 6 2
a= ( − ) + (− − )
5 5 5 5
12 2
a = 0 + (− ) kvadriramo
5
144
a2 =
5
A znamo da je P=a 2
144
P=
5
6
HIPERBOLA
Hiperbola je skup tačaka u ravni s osobinom da je razlika rastojanja ma koje tačke od dveju datih tačaka stalan broj.
b b
y =− x y y= x
a a
(x,y)
r2
r1
F(-c,0) -a a x
1
F(c,0)
2
x2 y 2
− =1
a2 b2
a je realna poluosa ( 2a je realna osa)
b je imaginarna poluosa ( 2b je imaginarna osa)
r1 , r2 su potezi ( radijus vektori) i za njih važi r1 − r2 = 2a
F1 (−c, 0), F2 (c, 0) su žiže hiperbole , gde je c = a + b

2 2 2
c
e= je ekscentricitet ( još kod hiperbole važi da je e >1)
a
b b
prave y = x i y = − x su asimptote hiperbole
a a
x2 y2
Glavna jednačina hiperbole je − =1 ili b 2 x 2 − a 2 y 2 = a 2b 2
a 2 b2
Primer 1.
Odrediti jednačinu hiperbole ako je razmera njenih poluosa 3 : 4 i c = 15
Upotrebićemo trik sa k
b : a = 3: 4
b = 3k i c 2 = a 2 + b 2 pa je www.matematiranje.com
a = 4k
1
c2 = a 2 + b2
c 2 = (4k ) 2 + (3k ) 2
152 = 16k 2 + 9k 2
225 = 25k 2
225
k2 =
25
k =9
2
k =3
Vratimo se da nađemo a i b.
b = 3k = 3 ⋅ 3 = 9 → b 2 = 81
a = 4k = 4 ⋅ 3 = 12 → a 2 = 144
Pa je hiperbola:
x2 y 2
− =1
144 81
Primer 2.
Odrediti jednačinu hiperbole ako je rastojanje između žiža jednako 10 2 , a jednačine njenih asimptota su
3
y=± x
4
Rastojanje između žiža je 2c = 10 2 pa je c = 5 2 .
3 b b 3 3
y = ± x uporedimo sa y = ± x i dobijamo = →b= a
4 a a 4 4
Ovo zamenimo u c = a + b
2 2 2
3
(5 2)2 = a 2 + ( a)2
4
9 b2 = c2 − a2
50 = a 2 + a 2
16 onda je b 2 = 50 − 32
25 b 2 = 18
50 = a 2
16
a = 32
2
x2 y2
Jednačina tražene hiperbole je − =1 www.matematiranje.com
32 18
2
Prava i hiperbola
Slično kao kod kružnice i elipse , da bi odredili međusobni položaj prave i hiperbole, rešavamo sistem jednačina:
y = kx + n i b 2 x 2 − a 2 y 2 = a 2b 2
- Ako sistem nema rešenja , onda se prava i hiperbola ne seku, to jest a 2 k 2 − b 2 < n 2
- Ako sistem ima dva rešenja, onda prava seče hoperbolu u dvema tačkama a 2 k 2 − b 2 > n 2
- Ako sistem ima jedno rešenje, prava je tangenta hiperbole i zadovoljava USLOV DODIRA:
a 2 k 2 − b2 = n2
Napomena
Ako nam traže tangentu hiperbole u datoj tački ( x0 , y0 ) na hiperboli , onda imamo gotovu formulu:
x ⋅ x0 y ⋅ y0
t: − 2 =1
a2 b
Primer 3.
Napisati jednačinu tangente hiperbole x 2 − y 2 = 40 u tački M(x,9) koja je na hiperboli.
Najpre ćemo odrediti koordinatu x tačke M tako što u jednačini hiperbole zamenimo y sa 9.
x 2 − y 2 = 40
x 2 − 92 = 40
x 2 = 40 + 81
x 2 = 141
x = 11 ∨ x = −11
Dakle imamo dve tačke koje zadovoljavaju (-11,9) i (11,9)
x 2 − y 2 = 40 sve podelimo sa 40
x2 y2
− =1
40 40
x ⋅ x0 y ⋅ y0
Koristimo dalje gotovu formulicu t: − 2 =1 www.matematiranje.com
a2 b
3
x ⋅ (−11) y ⋅ 9 x ⋅11 y ⋅ 9
t1 : − =1 t2 : − =1
40 40 40 40
t1 : −11x − 9 y = 40 t2 :11x − 9 y = 40
t1 : −11x − 9 y − 40 = 0 t2 :11x − 9 y − 40 = 0
Primer 4.
Napisati jednačinu hiperbole ako su poznate jednačine njenih tangenti : 5x-7y-1=0 i x-y-1=0
Tangente moraju da zadovoljavaju uslov dodira. Zato ćemo obe prave prebaciti u eksplicitni oblik da bi mogli
pročitati njihove k i n koje menjamo u uslov dodira.
5x − 7 y − 1 = 0
x − y −1 = 0
−7 y = −5 x + 1......./ : (−7)
− y = −x +1
5 1
y = x− i y = x −1
7 7
k =1
5
k= n = −1
7
1
n=−
7
a 2k 2 − b2 = n2
5 1 a 2 k 2 − b2 = n2
a 2 ( )2 − b 2 = (− ) 2
7 7 i a 212 − b 2 = (−1) 2
25 1
a2 − b2 = a 2 − b2 = 1
49 49
25a − 49b = 1
2 2
Sad napravimo sistem :

a 2 − b2 = 1
25a 2 − 49b 2 = 1
a 2 = b2 + 1
25(b 2 + 1) − 49b 2 = 1
25b 2 + 25 − 49b 2 = 1
−24b 2 = −24
b2 = 1 → a 2 = b2 + 1 → a 2 = 2
x2 y 2
pa je tražena hiperbola − =1 www.matematiranje.com
2 1
4
Primer 5.
Odrediti ugao pod kojim se seku krive 3x 2 + 4 y 2 = 84 i 3x 2 − 4 y 2 = 12 .
Najpre nađemo tačke preseka rešavajući sistem jednačina
3x 2 + 4 y 2 = 84
3x 2 − 4 y 2 = 12
6 x 2 = 96
x 2 = 16
x1 = 4 → 3 ⋅ 42 + 4 y 2 = 84 → 4 y 2 = 84 − 48 → 4 y 2 = 16 → y 2 = 4 → y = ±2
x2 = −4 → 3 ⋅ (−4) 2 + 4 y 2 = 84 → 4 y 2 = 84 − 48 → 4 y 2 = 16 → y 2 = 4 → y = ±2
Preseci su u :
(4, 2);(4, −2);(−4, 2);(−4, −2)
Ugao pod kojim se seku krive je ustvari ugao između tangenata u jednoj od tačaka preseka!
Uzećemo tačku (4,2) i u njoj postaviti tangente na elipsu i na hiperbolu...
x ⋅ x0 y ⋅ y0 x ⋅ x0 y ⋅ y0
te : + 2 =1 i th : − 2 =1
a2 b a2 b
3x 2 + 4 y 2 = 84 sve podelimo sa 84 3x 2 − 4 y 2 = 12 sve podelimo sa 12

3x 2 4 y 2 3x 2 4 y 2
+ =1 − =1
84 84 12 12
x2 y 2 x2 y2
+ =1 − =1
28 21 4 3
x ⋅ 4 y ⋅3 x ⋅ 4 y ⋅3
+ =1 − =1
28 21 4 3
x y x − y =1
+ =1
7 7 y = x −1
x+ y =7 k2 = 1
y = −x + 7
k1 = −1
Možemo upotrebiti formulu za ugao između dve prave, ali možemo i odmah zaključiti da se seku pod uglom
od 900 .
Kako?
Pa znamo da je uslov normalnosti k1 ⋅ k2 = −1 a to je očigledno zadovoljeno!

5
6
PARABOLA
Parabola je skup tačaka u ravni sa osobinom da je rastojanje svake tačke od jedne stalne tačke (žiže) jednako
odstojanju te tačke od jedne stalne prave (direktrise).
y 2 = 2 px
p x
F( ,0)
2
p
x =−
2
p
F ( , 0) je žiža parabole.
2
p p
Prava x = − je direktrisa parabole ili x + = 0 .
2 2
Odstojanje tačke F od direktrise obeležava se sa p i naziva se parametar parabole.
Koordinatni početak je teme parabole.
Jednačina parabole je y 2 = 2 px
Naravno, ova parabola se najviše proučava , a da vas ne iznenadi evo i ostalih parabola:
y y y
p
p y=
F (0, ) 2
2
p x x x
F ( − , 0)
2 p p
x= p F (0, − )
2 y=− 2
2
y 2 = −2 px x 2 = 2 py x 2 = −2 py
1
Primer 1.
Data je parabola y 2 = −4 x . Kroz njenu tačku M(-2,-1) postaviti tetivu koja je tom tačkom prepolovljena.
Postavimo najpre problem, skicirajući ga...
y2 = − 4 x y
B(x ,y )
-2 x
M -1
A(x ,y )
Neka je AB tražena tetiva. Tačka M je sredina duži AB pa mora da važi:
x1 + x2
= −2 → x1 + x2 = −4
2
y1 + y2
= −1 → y1 + y2 = −2
2
Tačke A i B pripadaju paraboli , pa njihove koordinate možemo menjati umesto x i y u jednačini parabole:
A( x1 , y1 ) ∈ y 2 = −4 x → y12 = −4 x1
B ( x2 , y2 ) ∈ y 2 = −4 x → y2 2 = −4 x2
Na ovaj način smo dobili 4 jednačine sa 4 nepoznate. Možemo tražiti koordinate tačaka A i B ali je pametnije samo
y −y
naći koeficijent pravca prave koja prolazi kroz AB i onda upotrbiti jednačinu prave kroz jednu tačku. k = 2 1
x2 − x1
y12 = −4 x1
y2 2 = −4 x2 oduzmemo od druge prvu jednačinu
y2 2 − y12 = −4 x2 − (−4 x1 )
( y2 − y1 )( y2 + y1 ) = −4 x2 + 4 x1 znamo da je y2 + y1 = −2
( y2 − y1 )(−2) = −4( x2 − x1 )
y2 − y1
=2
x2 − x1
Sada jednačina prave kroz jednu tačku M(-2,-1)
y − y0 = k ( x − x0 )
y − (−1) = 2( x − (−2))
y +1 = 2x + 4
y = 2x + 3
Evo jednačine tražene tetive!
2
Prava i parabola
Slično kao kod kružnice , elipse i hiperbole da bi odredili međusobni položaj prave i parabole, rešavamo sistem
jednačina:
y = kx + n i y 2 = 2 px
- Ako sistem nema rešenja , onda se prava i parabola ne seku, to jest p < 2kn
- Ako sistem ima dva rešenja, onda prava seče parabolu u dvema tačkama p > 2kn
- Ako sistem ima jedno rešenje, prava je tangenta parabole i zadovoljava USLOV DODIRA: p = 2kn
Napomena
Ako nam traže tangentu pararbole u datoj tački ( x0 , y0 ) na pararboli , onda imamo gotovu formulu:
y ⋅ y0 = p( x + x0 )
Primer 2.
U kojoj tački parabole y 2 = 16 x je tangenta nagnuta pod uglom od 1350 prema x-osi.
Obeležimo tu tačku sa ( x0 , y0 ) . Tangenta će biti y ⋅ y0 = p( x + x0 ) , odnosno ,iz jednačine parabole je
2p = 16
p=8
y ⋅ y0 = 8( x + x0 )
y ⋅ y0 = 8 x + 8 x0
8 8x
y= x+ 0
y0 y0
8
k=
y0
Našli smo koeficijent pravca te prave , a kako je
k = tgα
k = tg1350
k = −1
8
k=
y0
Onda je
8
−1 = → y0 = −8
y0
Ovu vrednost zamenimo u jednačinu parabole i imamo: www.matematiranje.com
3
y 2 = 16 x
(−8) 2 = 16 x
16 x = 64
x=4
Dakle, tražena tačka na paraboli je ( 4, -8)
Primer 3.
Napisati jednačinu tangente parabole y 2 = 12 x ako je poznato da je paralelna sa pravom 3x – y– 4 = 0
tražena
prava y=3x-4
Kako je naša prava paralelna sa datom , one imaju isto k (uslov paralelnosti)
3x − y − 4 = 0
y = 3x − 4
k =3
Naša tražena prava je dakle y = 3x + n , a n ćemo naći pomoću uslova dodira
Iz parabole je y 2 = 12 x → 2 p = 12 → p = 6
p = 2kn
6 = 2 ⋅ 3n
6 = 6n
n =1
Rešenje je y = 3x + 1
4
Primer 4.
Napisati jednačine zajedničkih tangenti krivih y 2 = 4 x i x 2 + y 2 − 2 x − 9 = 0
Da najpre sredimo kružnicu
x2 + y 2 − 2 x − 9 = 0
x2 − 2 x + y 2 − 9 = 0
x2 − 2 x + 1 − 1 + y 2 − 9 = 0
( x − 1) 2 + y 2 = 10 → p = 1, q = 0, r 2 = 10
Neka je tražena tangenta y = kx + n .
Ona mora da zadovoljava i uslov dodira sa parabolom i sa kružnicom .
Iz jednačine parabole y 2 = 4 x je 2p = 4 , pa je p = 2
Ovo zamenimo u uslov dodira
p = 2kn
2 = 2kn
kn = 1
Sada uslov dodira za kružnicu
r 2 (k 2 + 1) = (kp − q + n) 2
10(k 2 + 1) = (1⋅ k + n) 2
10(k 2 + 1) = (k + n) 2
Dobili smo dve jednačine sa po dve nepoznate,pa rešavamo sistem
10(k 2 + 1) = (k + n) 2
kn = 1
1
n=
k
1
10(k 2 + 1) = (k + ) 2
k
k +1 2
2
10(k 2 + 1) = ( ) www.matematiranje.com
k
(k 2 + 1) 2
10(k 2 + 1) =
k2
10k 2 = k 2 + 1
9k 2 = 1
1 1 1
k 2 = → k1 = , k2 = −
9 3 3
5
Vratimo se da nađemo n
kn = 1
1
k1 = → n1 = 3
3
1
k2 = − → n2 = −3
3
Jednačine tangenti su
1
t1 : y = x + 3
3
1
t2 : y = − x − 3
3
Zašto nam se javljaju dva rešenja?
Pa ako skiciramo problem, vidimo da je to očigledno...
6
MATEMATIČKA INDUKCIJA
Princip matematičke indukcije glasi:

Ako za neko tvrdjenje T (n) , n ∈ N važi:
1) T (1) je tačno
2) T (n) ⇒ T (n + 1) je tačno za ∀n = 1,2,... tada je tvrdjenje T (n) tačno za ∀n ∈ N
Može se desiti da tvrdjenje Tn nije tačno za svako n ∈ N već počev od nekog prirodnog
broja n0 > 1 pa , tj. da je Tn tačno za n = n0 , n0 + 1, n0 + 2,...
Tada se dokazivanje metodom matematičke indukcije radi na sledeći način:
1) Proverimo tačnost tvrdjenja Tn0

2) Dokazujemo da za bilo koje n > n0 iz tačnosti tvrdjenja Tn sledi tačnost
tvrdjenja Tn + 1
Postupak
Praktično, mi ćemo indukciju sprovoditi:
i) Proverimo da li je tvrdjenje tačno za n=1

ii) Predpostavimo da je tvrdjenje tačno za n=k
iii) Dokazujemo da je tvrdjenje tačno za n=k+1
Zadaci:
n(n + 1)
1) Dokazati da je : 1 + 2 + 3 + ... + n =
2
i) Najpre proverimo dali je tvrdjenje tačno za n=1.(to jest gde vidimo n stavimo 1)
1(1 + 1)
1= ⇒ 1 = 1 tačno
2
ii) Pretpostavimo da je tvrdjenje tačno za n=k (to nam je indukcijska hipoteza)

Gde vidimo n stavimo k
k (k + 1)
1 + 2 + 3 + ... + k =
2
1
iii) Da dokažemo da je tvrdjenje tačno za n=k+1
Najpre vidimo šta treba da dokažemo, u početnoj formuli n zamenimo sa k+1 ali
uvek na levoj strani napišemo i predposlednji član.
(k + 1)(k + 1 + 1)
1 + 2 + ... + k + (k + 1) =
↑ 2
Pretposlednji član
(k + 1)(k + 2)
odnosno: 1 + 2 + ... + k + (k + 1) =
2
Znači , ovo treba da dokažemo!!!
Uvek krenemo od indukcijske hipoteze za koju smo pretpostavili da je uvek tačna
k (k + 1)
1 + 2 + 3... + k =
2
Zastanemo malo i uporedimo leve strane hipoteze i onoga šta treba da dokažemo. Vidimo
da u hipotezi ‘’fali’’ (k+1). To je TRIK, da na obe strane hipoteze dodamo izraz (k+1).
k (k + 1)
1 + 2 + 3... + k + (k + 1) = + (k + 1)
2
(k + 1)(k + 2)
Sad nam preostaje da ‘’sredimo’’ desnu stranu i iz nje dobijemo
2
Dakle:
k (k + 1) k + 1 k (k + 1) + 2(k + 1)
+ =
2 1 2
= Izvučemo zajednički (k + 1)
(k + 1)(k + 2)
=
2
Ovim je dokaz završen.
n(n + 1)(2n + 1)
2) Dokazati da je: 12 + 2 2 + 32 + ... + n 2 =
6
i) Proverimo da li je tvrdjenje tačno za n = 1

1(1 + 1)(2 ⋅1 + 1)
12 = ⇒ 1 = 1 tačno
6
ii) Pretpostavimo da je tvrdjenje tačno za n = k
2
k (k + 1)(2k + 1)
12 + 2 2 + ... + k 2 =
6
iii) Da dokažemo tvrdjenje za n = k + 1 Uvek prvo vidimo šta treba

dokazati!!!
(k + 1)(k + 1 + 1)(2(k + 1) + 1)
12 + 2 2 + ... + k 2 + (k + 1) 2 =
6
(k + 1)(k + 2)(2k + 3)
tj. 12 + 2 2 + ... + k 2 + (k + 1) 2 =
6
Krenimo od indukcijske hipoteze i na obe strane dodamo (k + 1) 2

k (k + 1)(k + 2)
12 + 2 2 + ... + k 2 + (k + 1) 2 = + (k + 1) 2
6
Leva strana onog što Ovo kad ‘’sredimo’’ treba da

(k + 1)(k + 2)(2k + 3)
treba da dokažemo. nam da
6
Dakle:
k (k + 1)(2k + 1) (k + 1) 2 k (k + 1)(2k + 1) + 6(k + 1) 2

+ =
6 1 6
[Izvučemo ‘’zajednički’’ (k + 1) ] (k + 1)[k (2k + 1) + 6(k + 1)]

=
6
=
[
(k + 1) 2k + k + 6k + 6
2
]
6
=
[
(k + 1) 2k + 7k + 6
2
]
6
Izraz 2k 2 + 7k + 6 ćemo rastaviti na činioce upotrebom znanja iz kvadratne jednačine:

ak 2 + bk + c = 0.............................a(k − k1 )(k − k 2 )
2k 2 + 7 k + 6 = 0
− 7 ±1
k1, 2 =
4
3
k1 = −
2
k 2 = −2
3
Dakle:
⎛ 3⎞
2k 2 + 7k + 6 = 2⎜ k + ⎟(k + 2) = (2k + 3)(k + 2)
⎝ 2⎠
Vratimo se u zadatak:
(k + 1)[2k 2 + 7k + 6] (k + 1)(2k + 3)(k + 2)

= =
6 6
1 1 1 n
3) Dokazati da je: + + ... + =
1⋅ 3 3 ⋅ 5 (2n − 1)(2n + 1) 2n + 1
i) Proverimo da li je tvrdjenje tačno za n=1

1 1 1 1
= ⇒ = tačno!!!
(2 ⋅1 − 1)(2 ⋅1 + 1) 2 ⋅1 + 1 3 3
ii) Pretpostavimo da je tvrdjenje tačno za n=k

1 1 1 k
+ + ... + =
1⋅ 3 3 ⋅ 5 (2k − 1)(2k + 1) 2k + 1
iii) Dokažemo da tvrdjenje važi za n=k+1. Prvo da vidimo šta treba da

dokažemo!
1 1 1 1 k +1
+ + ... + + =
1⋅ 3 3 ⋅ 5 (2k − 1)(2k + 1) (2k + 1)(2k + 3) 2k + 3
Dokaz ćemo kao i obično početi od indukcijske hipoteze
1 1 1 k
+ + ... + =
1⋅ 3 3 ⋅ 5 (2k − 1)(2k + 1) 2k + 1
1
na obe strane ćemo dodati
(2k + 1)(2k + 3)
1 1 1 1 k 1
+ + ... + + = +
1⋅ 3 3 ⋅ 5 (2k − 1)(2k + 1) (2k + 1)(2k + 3) 2k + 1 (2k + 1)(2k + 3)
k +1
ovo treba da se ‘’sredi’’ na
2k + 3
4
k 1 k (2k + 3) + 1
+ =
2k + 1 (2k + 1)(2k + 3) (2k + 1)(2k + 3)
2k 2 + 3k + 1
=
(2k + 1)(2k + 3)
2k 2 + 3k + 1 = 0 2k 2 + 3k + 1 = a(k − k1 )(k − k 2 )
− 3 ±1 ⎛ 1⎞
k1, 2 = = 2⎜ k + ⎟(k + 1)
4 ⎝ 2⎠
1 = (2k + 1)(k + 1)
k1 = −
2
k 2 = −1
Vratimo se u zadatak:
(2k + 1)(k + 1)
=
(2k + 1)(2k + 3)
k +1
=
2k + 3
4) Dokazati da je 5 n −1 + 2 n deljiv sa 3
5n −1 + 2 n = 51−1 + 21 = 5o + 2
i) Za n=1
= 1+ 2 = 3
Tačno
to jest da je 5k −1 + 2 k deljivo sa 3
iii) Dokažimo da je za n=k+1 izraz deljiv sa 3:
5 n −1 + 2 n = 5 k +1−1 + 2 k +1
= 5 k −1+1 + 2 k ⋅ 21
Važi: a m + n = a m ⋅ a n
k −1 1
= 5 5 ⋅ +2 ⋅ 2 k
= 5 ⋅ 5 k −1 + 2 ⋅ 2 k
Napišimo kao ‘’trik’’: 5 ⋅ 5k −1 = 3 ⋅ 5k −1 + 2 ⋅ 5k −1 to jest 5 = 3 + 2

5
= 3 ⋅ 5k −1 + 2 ⋅ 5k −1 + 2 ⋅ 2 k
= 3 ⋅ 5k −1 + 2(5k −1 + 2 k )
Ovde je sigurno deljivo sa 3. Zašto? Izraz 3 ⋅ 5k −1 je deljiv sa 3 zbog činioca trojke.

Izraz 2(5k −1 + 2 k ) je deljiv sa 3 zbog naše pretpostavke da je 5k −1 + 2 k deljiv sa 3.
5) Dokazati da je broj 6 2 n + 3n + 2 + 3n deljiv sa 11
Rešenje:
i) za n=1 je 6 2 n + 3n + 2 + 3n = 6 2 + 33 + 31
= 36 + 27 + 3
= 66 = 6 ⋅11
tačno
ii) pretpostavimo da je broj 6 2 k + 3 k + 2 + 3 k deljiv sa 11
iii) “odradimo” dokaz za n = k+1
6 2 ( k +1) + 3 k +1+ 2 + 3 k +1 =
6 2 k + 2 + 3 k + 2+1 + 3 k +1 =
(a m+ n = a m ⋅ a n )
k +2
6 2k
⋅6 + 3
2
⋅3 + 3 ⋅3 =
1 k 1
36 ⋅ 6 2 k + 3 ⋅ 3 k + 2 + 3 ⋅ 3 k =
Sad treba neka ideja!!!

Pošto uz 6 2 k imamo 36 trojke uz 3k + 2 i 3k ćemo napisati kao 36-33
Dakle:
36 ⋅ 6 2 k + 36 ⋅ 3k + 2 − 33 ⋅ 3k + 2 + 36 ⋅ 3k − 33 ⋅ 3k =
− − −− − −−
k +2 k +2
= 36(6 + 3
2k
+ 3 ) − 33(3
k
+3 ) k
Izraz 36(6 2 k + 3k + 2 + 3k ) je deljiv sa 11 zbog indukcijske pretpostavke, a izraz

33(3k + 2 + 3k ) zbog broja 33=3·11
6) Dokazati da za ma koji prirodni broj n > 1 važi nejednakost:

1 1 1 13
+ + ... + >
n +1 n + 2 2n 24
Pazi, pošto kaže n > 1 prva stavka će biti da ispitamo da li je tvrdjenje tačno za n=2
6
1 1 7 14
i) n=2 + = =
3 4 12 24
14 13
> tačno tvrdjenje
24 24
ii) pretpostavimo da je tačno za n=k

1 1 1 13
+ + ... + >
k +1 k + 2 2k 24
iii) da dokažemo da je tvrdjenje tačno za n=k+1

dakle treba da dokažemo:
1 1 1 1 13
+ + ... + + >
k +2 k +3 2k 2(k + 1) 24
Moramo upotrebiti novi ‘’trik’’!!!
Obeležimo sa:
1 1 1 13
Sk = + + ... + ( Sk > , po pretpostavci)
k +1 k + 2 2k 24
1 1 1 1 1
i S k +1 = + + ... + + +
k +2 k +3 2k 2k + 1 2(k + 1)
Odredimo razliku S k +1 − S k !!!

⎛ 1 1 1 1 ⎞ ⎛ 1 1 1 ⎞
S k +1 − S k = ⎜⎜ + + ... + + ⎟⎟ − ⎜ + + ... + ⎟
⎝k +2 k +3 2k + 1 2(k + 1) ⎠ ⎝ k + 1 k + 2 2k ⎠
1 1 1 1 1 1 1 1
= + + ... + + + − − − ... −
k +2 k +3 2k 2k + 1 2(k + 1) k + 1 k + 2 2k
= svi se skrate sem:
1 1 1
= + −
2k + 1 2(k + 1) k + 1
1 ⋅ 2(k + 1) + 1 ⋅ (2k + 1) − 2(k + 1)
=
(2k + 1) ⋅ 2 ⋅ (k + 1)
2k + 2 + 2k + 1 − 4k − 2
=
2(2k + 1)(k + 1)
1
= >0
2(2k + 1)(k + 1)
Ovo je sigurno pozitivno jer je k > 0 2k + 1 > 0 i k + 1 > 0
7
Dakle: S k +1 − S k > 0 odnosno:
13
S k +1 > S k >
24
indukcijska hipoteza
13
pa je S k +1 >
24
Ovim je dokaz završen!!!
7) Dokazati da je:
2 n > n 2 za svako n ≥ 5
Rešenje: Dokaz počinjemo za n = 5
i)
n = 5 ⇒ 25 > 52
36 > 25 tačno

dakle 2 k > k 2
iii) Dokažimo da je tvrdjenje tačno za n=k+1

znači, treba da dokažemo:
2 k +1 > (k + 1) 2
2
⎛ 1⎞
I ovde je potrebna nova ideja!!! Posmatrajmo izraz ⎜1 + ⎟ .
⎝ n⎠
2 2
⎛ 1⎞ 1 ⎛1⎞ 2 1
⎜1 + ⎟ = 1 + 2 ⋅ 1 ⋅ + ⎜ ⎟ = 1 + + 2
2
⎝ n⎠ n ⎝n⎠ n n
1 1 1 1
pošto je n ≥ 5 ⇒ ≤ i 2
≤
n 5 n 25
2
⎛ 1⎞ 2 1 2 1
onda je ⎜1 + ⎟ = 1 + + 2 ≤ 1 + +
⎝ n⎠ n n 5 25
2 1 11
1+ + = 1+ <2
5 25 25
2 2
⎛ 1⎞ ⎛ n +1⎞
⎜1 + ⎟ = ⎜ ⎟ <2
⎝ n⎠ ⎝ n ⎠
(n + 1) 2
<2
n2
8
(k + 1) 2
onda je i 2
< 2 a hipoteza je 2 k > k 2 . Napišimo ove dve nejednakosti jednu ispred
k
druge.
2k > k 2 ⎫
⎪
(k + 1) ⎬ pomnožimo ih! (levu sa levom i desnu sa desnom stranom)
2
2> ⎪
k2 ⎭
(k + 1) 2 2
2k ⋅ 2 > ⋅k
k2
2 k +1 > (k + 1) 2 → a ovo smo i trebali da dokažemo
9
Aritmetički niz:
Podjimo od dva primera:

Primer 1: 3,5,7,9,11,...
Primer 2: 55,50,45,40,...
Nije teško zaključiti da će u prvom primeru nekoliko sledećih članova biti 13,15,17,… jer
se svaki sledeći član povećava za dva. U drugom primeru će nekoliko sledećih članova
biti 35,30,25,… jer se svaki sledeći smanjuje za 5. Kako vidimo , niz može biti rastući ili
opadajući.
Ovakvi nizovi u kojima je razlika ma koja dva uzastopna člana konstantna nazivaju se
Aritmetički nizovi ili aritmetičke progresije.
Vrlo je važno od kog broja počinje niz, pa se on zove prvi član niza i obeležava se sa
a1 .
Za primer 3,5,7,9,11,... → prvi član niza je a1 = 3
Za primer 55,50,45,40,... → prvi član niza a1 = 55
Razlika (diferencija) niza je broj za koji se niz povećava (smanjuje) i obeležava se

slovom d .
d = a2 − a1 = a3 − a2 = ... = an − an −1
Za primer 3,5,7,9,11,... → d = 2 (raste niz)
Za primer 55,50,45,40,... → d = −5 (opada niz)
Nekad će nam biti potrebno da nadjemo stoti, hiljaditi ili bilo koji drugi član niza. Slažete
se da je naporno pisati ih redom. Tu nam pomaže formula za n-ti član niza:
an = a1 + (n − 1)d
Ako trebamo sabrati prvih n-članova niza,tu važi formula:
n n(a1 + an )
Sn = [ 2a1 + (n − 1)d ] ili Sn =
2 2
Za svaki aritmetički niz još važi ( aritmetička sredina) :
an −1 + an +1 a n − j + an + j
an = ili an = j = 2,..., n − 1 www.matematiranje.com
2 2
1
Ako izmedju brojeva a i b treba umetnuti (interpolirati) k-brojeva tako da zajedno sa a i
b−a
b čine aritmetički niz, onda razliku d tog niza tražimo po formuli d =
k +1
Zadaci:
1) Peti član aritmetičkog niza je 19 a deseti član niza je 39. Odrediti niz.
a5 = 19
Rešenje:
a10 = 39
Aritmetički niz je potpuno odredjen ako znamo prvi član a1 i razliku d. Da bi našli
ove 2 nepoznate primenićemo formulu za n-ti član niza:
an = a1 + (n − 1)d za n = 5 ⇒ a5 = a1 + 4d = 19
za n = 10 ⇒ a10 = a1 + 9d = 39
Sastavićemo sistem jednačina:
a1 + 4d = 19 /⋅ (−1)
a + 9d = 39
1
_________________
− a1 − 4d = −19
+ a1 + 9d = 39
_________________
5d = 20
vratimo se u jednu od jednačina
d =4→
a1 + 4d = 19
a1 + 16 = 19
a1 = 3
Znači prvi član niza je 3 a povećava se za 4 pa je niz: 3,7,11,15,19,…
Njegov opšti član će biti:
an = a1 + (n − 1)d
an = 3 + (n − 1) ⋅ 4
an = 4n − 1
2
2) Nadji prvi član a1 i diferenciju d aritmetičkom nizu ako je :
a2 + a5 − a3 = 10 i a2 + a9 = 17
Rešenje: Ovakav tip zadatka rešavamo pomoću opšteg člana:
a 2 = a1 + d
a5 = a1 + 4d
an = a1 + (n − 1)d →
a3 = a1 + 2d
a9 = a1 + 8d
Zamenimo ovo u 2 date jednačine:
a2 + a5 − a3 = 10
a2 + a9 = 17
(a1 + d ) + (a1 + 4d ) − (a1 + 2d ) = 10

(a + d ) + (a + 8d ) = 17
1 1
_________________________________
a1 + d + a1 + 4d − a1 − 2d = 10
a + d + a + 8d = 17
1 1
____________________________
a1 + 3d = 10 → pomnožimo sa -2
2a + 9d = 17
1
__________________
−2a1 − 6d = −20
2a1 + 9d = 17
3d = −3
d = −1
a1 + 3d = 10
a1 − 3 = 10
a1 = 13
Znači niz je opadajući I glasi 13,12,11,10,9,8,7,…

3
3) Odrediti aritmetički niz ako je: 5a1 + 10a5 = 0 i S 4 = 14
Rešenje:
S 4 = 14
an = a1 + (n − 1)d
n
a5 = a1 + 4d Sn = [ 2a1 + (n − 1)d ]
2
5a1 + 10(a1 + 4d ) = 0 4
S 4 = [ 2a1 + (4 − 1)d ]
5a1 + 10a1 + 40d = 0 2
15a1 + 40d = 0 14 = 2 [ 2a1 + 3d ]
3a1 + 8d = 0 2a1 + 3d = 7
Sad ove dve jednačine “upakujemo” :
3a1 + 8d = 0 /⋅ 2
2a + 3d = 7 /⋅ (−3)
1
__________________________
6a1 + 16d = 0
− 6a1 − 9d = −21
______________________
7d = −21
d = −3
3a1 + 8d = 0 ⇒ 3a1 − 24 = 0
3a1 = 24
a1 = 8
Znači niz je : 8,5,2,-1,-4,…
a1 = 2
4) Izračunati n i an u aritmetičkoj progresiji za koje su: d = 5
S n = 245
Znači ovde nam treba n… www.matematiranje.com
4
Sn =
n
[2a1 + (n − 1)d ]
2
245 = [2 ⋅ 2 + (n − 1) ⋅ 5]
n
2
245 = [4 + 5n − 5]
n
2
490 = n[5n − 1]
490 = 5n 2 − n
5n 2 − n − 490 = 0
Dobili smo kvadratnu jednačinu “po n”.
a = 5, b = −1, c = −490
−b ± b 2 − 4ac
n1,2 =
2a
1 ± 99
n1,2 =
10
98
n1 = 10, n2 = −
10
Nemoguće
Znači : n = 10 je jedino rešenje
an = a1 + (n − 1)d
a10 = 2 + (10 − 1) ⋅ 5
a10 = 2 + 45
a10 = 47
5) Zbir prva tri člana aritmetičkog niza je 36, a zbir kvadrata prva tri člana je 482.
Odrediti niz.
Da postavimo problem:
a = a + (n − 1)d
n 1
a1 + a2 + a3 = 36 _______________________
2 2 2 Iskoristićemo da je a2 = a1 + d
a1 + a2 + a3 = 482
____________________________ a3 = a1 + 2d
5
a1 + (a1 + d ) + (a1 + 2d ) = 36
2
a1 + (a1 + d ) 2 + (a1 + 2d ) 2 = 482
______________________________________________
3a1 + 3d = 36 Odavde ćemo izraziti a1 i zameniti u drugu jednačinu sistema

a1 + d = 12 .
a1 = 12 − d
(12 − d ) 2 + (12 − d + d ) 2 + (12 − d + 2d ) 2 = 482

(12 − d ) 2 + 122 + (12 + d ) 2 = 482
144 − 24d + d 2 + 144 + 144 + 24d + d 2 = 482
2d 2 + 432 = 482
2d 2 = 50
d 2 = 25
d = ± 25 → d = ±5
Za d = 5
a1 = 12 − 5
a1 = 7
Za d = −5
Ili a1 = 12 + 5
a1 = 17
Dakle, postoje 2 takva niza:
7,12,17,22,27,…
17,12,7,2,-3,…
6
6) Rešiti jednačinu: 3 + 7 + 11 + ... + x = 210
Uočimo najpre da se ovde radi o zbiru prvih n članova aritmetičkog niza i da je :
a1 = 3
a2 = 7
an = x
S n = 210
a1 = 3
d =4
S = 210
n
____________
x = an = ?
Sn =
n
[2a1 + (n − 1)d ]
2
210 = [2 ⋅ 3 + (n − 1) ⋅ 4]
n
2
210 = [6 + 4n − 4]
n
Dakle:
2
210 = [4n + 2]
n
2
210 = 2n 2 + n
2n 2 + n − 210 = 0
Kvadratna “po n”
−1 ± 41
n1,2 =
4
n1 = 10
42
n2 = −
4
Dakle n = 10
x = a10 = a1 + 9d = 3 + 9 ⋅ 4 = 3 + 36 = 39
x = 39
7
7) Aritmetički niz ima 20 članova. Zbir članova koji su na parnim mestima je 250, a zbir
članova na neparnim mestima 220. Naći dva srednja člana.
Postavimo prvo problem:
a2 + a4 + a6 + ... + a20 = 250

a1 + a3 + ... + a19 = 220
Na ovaj način smo ustvari dobili 2 niza sa po 10 članova čiji su zbirovi : za prvi 250 i za
drugi 220, a kod oba dva niza je razlika 2d.
Primenićemo formula za S n =
n
[2a1 + (n − 1)d ]
2
10
S10 = [ 2a2 + (10 − 1) ⋅ 2d ]
2
250 = 5 [ 2a2 + 18d ]
Za prvi niz ⇒ 2a2 + 18d = 50
a2 + 9d = 25 → a2 = a1 + d →
a1 + 10d = 25
10
[ 2a1 + (10 − 1) ⋅ 2d ]
S10 =
2
Za drugi niz ⇒ 220 = 5 [ 2a1 + 18d ]
2a1 + 18d = 44
a1 + 9d = 22
Sad pravimo sistem:
a1 + 10d = 25
a + 9d = 22 /⋅ (−1)
1
__________________________
a1 + 10d = 25
− a1 − 9d = −22 Pa je d = 3 ⇒ a1 + 30 = 25 ⇒ a1 = −5
_____________________
Znači niz je : -5,-2,1,4,7,…
Srednji članovi su a10 i a11
a10 = a1 + 9d = −5 + 27 = 22
a11 = a1 + 10d = −5 + 30 = 25
8
8) Izmedju brojeva -5 i 30 umetnuti aritmetički niz od šest članova. Koliki je zbir svih osam
članova?
b−a
U ovom zadatku ćemo iskoristiti formulu : d =
k +1
a = −5
30 − (−5) 35
b = 30 d= = =5
6 +1 7
k =6
Niz je -5,0,5,10,15,20,25,30 pa je a1 = −5 i a8 = 30
n(a1 + an )
Sn =
2 Dakle S8 = 100
8(−5 + 30)
S8 = = 4 ⋅ 25 = 100
2
9) Stranice pravouglog trougla su uzastopni članovi aritmetičkog niza za koji je d=3.
Odredi dužine tih stranica.
Važi pitagorina teorema: a 2 + b 2 = c 2
Pošto je d = 3
a=a
b = a+d = a+3
c = a + 2d = a + 6
Zamenimo ovo u Pitagorinu teremu:
a2 + b2 = c2
9
a 2 + (a + 3) 2 = (a + 6) 2
a 2 + a 2 + 6a + 9 = a 2 + 12a + 36
a 2 + 6a + 9 − 12a − 36 = 0
a 2 − 6a − 27 = 0
6 ± 12
a1,2 =
2
a1 = 9,
a2 = −3
Dakle stranice su:
a=9
b = a + 3 = 9 + 3 = 12
c = a + 6 = 9 + 6 = 15
10) Odrediti x tako da brojevi log2, log( 2 x -1), log( 2 x +3) budu uzastopni članovi
aritmetičkog niza.
an −1 + an +1 a1 + a3
Upotrebićemo an = tj, a2 =
2 2
log 2, log(2 x − 1), log(2 x + 3)

log 2 + log(2 x + 3)
log(2 x − 1) =
2
2 log(2 − 1) = log 2 ⋅ (2 x + 3)
x
log(2 x − 1) 2 = log 2 ⋅ (2 x + 3)
(2 x − 1) 2 = 2 ⋅ (2 x + 3).....smena 2 x = t
(t − 1) 2 = 2(t + 3)
t 2 − 2t + 1 = 2t + 6
t 2 − 4t − 5 = 0
4±6
t1,2 =
2
t1 = 5
t2 = −1
10
Vratimo se u smenu:
2x = 5 ili 2 x = −1
x = log 2 5 nemoguće
11
Geometrijski niz
Podjimo od dva primera:
Primer 1: 3,6,12,24,48 ...
Primer 2: 81,27,9,3, ...
Pažljivim posmatranjem možemo zaključiti da je svaki sledeći član niza u

primeru 1. 3,6,12,24,48 ... 2 puta veći od predhodnog člana , pa će sledeći
članovi biti, 48 ⋅ 2 = 96, 96 ⋅ 2 = 192,...
U primeru 2. 81,27,9,3, ... primećujemo da je svaki sledeći član tri puta manji od
1 1 1
predhodnog, pa bi sledeći članovi bili 3 : 3 = 1, 1: 3 = , : 3 = ,...
3 3 9
Ovakvi nizovi zovu se geometrijski i kao što vidimo , mogu biti rastući (primer 1.) i
opadajući (primer 2.)
Dakle: Niz brojeva u kome je količnik ma koja dva uzastopna člana niza stalan zove se
geometrijski niz ili progresija. Naravno i ovde je važno od kog broja počinje niz, pa se
taj broj zove “prvi” član niza I obeležava se sa b1 .
→ za primer 1. b1 = 3 , b2 = 6 , b3 = 12,...
→ za primer 2. b1 = 81 , b2 = 27 , b3 = 9,...
b2 b3 b
= = ... = n = q → količnik niza
b1 b2 bn −1
→ za primer 1. q = 2 (rastući niz)

1
→ za primer 2. q = (opadajući niz)
3
Ako znamo b1 (prvi član niza) i q (količnik niza) niz je potpuno odredjen , odnosno
možemo da ga zapišemo.
Bilo koji član niza ( n-ti član ) se traži po formuli :

bn = b1 ⋅ q n −1
Zbir prvih n-članova niza se traži

i) q >1 ii) q <1
b1 (q n − 1) b1 (1 − q n )
Sn = Sn =
q −1 1− q
Za svaki član niza važi: bn = bn −1 ⋅ bn +1 → geometrijska sredina
1
primer 1
Odrediti geometrijsku progresiju kod koje je b1 + b3 = 15 ∧ b2 + b4 = 30
b1 + b3 = 15
Iskoristimo formulu : bn = b1 ⋅ q n −1 po njoj je:
b2 + b4 = 30
b3 = b1 ⋅ q 2
b2 = b1 ⋅ q
b4 = b1 ⋅ q 3
Zamenimo ovo u postavljeni sistem:
b1 + b1q 2 = 15
→ Izvučemo “zajednički” iz obe jednačine:
b1q + b1q 3 = 30
____________________
b1 (1 + q 2 ) = 15
→ Ovde je “trik” da se jednačine podele.
b1q(1 + q 2 ) = 30
_____________________
b1 (1 + q 2 ) 15
= → Skratimo šta može !
b1 q (1 + q )2
30
1 1
= ⇒q=2
q 2
Vratimo se u jednu od jednačina: (naravno biramo lakšu).
b1 (1 + q 2 ) = 15
b1 (1 + 4) = 15 ⇒ b1 = 3
Traženi niz je : 3,6,12,24,48,…
Ako izmedju brojeva a i b treba umetnuti (interpolirati) k brojeva tako da zajedno sa a i
b čine geometrijski niz, onda količnik q tog niza tražimo po formuli :
b
q = k +1
a
2
Zadaci:
1) Izračunati deseti član geometrijskog niza 1,3,9,27...
1, 3, 9, 27,... Iz tog niza zaključujemo da je: b1 = 1 i q = 3

↓ ↓ ↓ ↓
b1 b2 b3 b4
Pošto se bilo koji član niza računa po formuli bn = b1 ⋅ q n −1 to će deseti član biti :
b10 = b1 ⋅ q10−1
b10 = b1 ⋅ q 9
b10 = 1⋅ 39
b10 = 39
b10 = 19683
2) U geometrijskom nizu je : b6 − b4 = 216 ∧ b3 + b1 = 8 ∧ S n = 40
Izračunati a1 ,q i n
b6 − b4 = 216
b3 − b1 = 8 b6 = b1 ⋅ q 5
S n = 40 b4 = b1 ⋅ q 3 Zamenimo u prve dve jednačine!

__________
b3 = b1 ⋅ q 2
n −1
bn = b1 ⋅ q
b1 ⋅ q 5 − b1 ⋅ q 3 = 216⎫
⎪
b1q − b1 = 8
2 ⎬ izvučemo zajednički
________________ ⎪⎭
b1q 3 (q 2 − 1) = 216⎫
⎪
⎬ podelimo ih
b1 (q 2 − 1) = 8
__________________ ⎪⎭
b1 q 3 (q 2 − 1) 216
=
b1 (q − 1)2
8
q 3 = 27 ⇒ q 3 = 33 ⇒ q = 3
b1 (q 2 − 1) = 8
b1 (32 − 1) = 8 ⇒ b1 ⋅ 8 = 8 ⇒ b1 = 1
3
1⋅ (3n − 1)
= 40
3 −1
3n − 1
= 40
2
b (q − 1)
n
Pošto je q = 3 > 1 koristimo formulu S n = 1 ⇒ 3n − 1 = 80
q −1
3n = 81
3n = 34 ⇒ n = 4
3) Tri broja, čiji je zbir 26, obrazuju geometrijski niz. Ako se im brojevima doda redom
1,6 i 3, dobijaju se tri broja koja obrazuju aritmetički niz. Odrediti te brojeve.
Neka su tri broja : b1,b2 i b3 I važi : b1 + b2 + b3 = 26 a kako je b2 = b1q ∧ b3 = b1q 2
b1 + b1q + b1q 2 = 26 tj. b1 (1 + q + q 2 ) = 26
Ako im dodamo redom 1,6 i 3 dobićemo :
a1 = b1 + 1
a2 = b2 + 6 = b1q + 6
a3 = b3 + 3 = b1q 2 + 3
a1 + a3
Pošto oni čine aritmetičku progresiju, mora biti : a2 = tj, a1 + a3 = 2a1
2
(b1 + 1) + (b1q 2 + 3) = 2(b1q + 6) → ”sredimo”
b1 + 1 + b1q 2 + 3 = 2b1q + 12
b1q 2 − 2b1q + b1 = 12 − 1 − 3
b1 (q 2 − 2q + 1) = 8
Napravimo sada sistem:
b1 (q 2 + q + 1) = 26 ⎫
⎪
podelimo ih
b1 (q 2 − 2q + 1) = 8 ⎬
________________________ ⎪
⎭
4
q 2 + q + 1 26
=
q 2 − 2q + 1 8
26(q 2 − 2q + 1) = 8(q 2 + q + 1) / : 2
13(q 2 − 2q + 1) = 4(q 2 + q + 1)
13q 2 − 26q + 13 = 4q 2 + 4q + 4
9q 2 − 30q + 9 = 0
3q 2 − 10q + 3 = 0 → kvadratna “po q”
10 ± 8 10 ± 8
q1, 2 = =
3⋅ 2 6
1
q1 = 3 ∧ q2 =
3
1
Za q = 3 Za q =
3
26 26 26 26
b1 = = =2 b1 = = = 18
q + q + 1 13
2
1 1 13
+ +1
9 3 9
Rešenja Rešenja
2,6,18 → Geometrijski niz 18,6,2 → Geometrijski niz
3,12,21 → Aritm. Niz 19,12,5 → Aritm. Niz
4) Izračunati zbir n brojeva oblika 1, 11, 111, 1111…
1, 11, 111, 1111, …
Trik je napisati brojeve drugačije:
10 − 1
1=
9
100 − 1 10 2 − 1
11 = =
9 9
1000 − 1 103 − 1
111 = =
9 9
…….itd. www.matematiranje.com
5
S n = 1 + 11 + 111 + ... =
10 − 1 102 − 1 103 − 1 10n − 1

= + + + ... +
9 9 9 9
1
= ⎡⎣10 − 1 + 102 − 1 + 103 − 1 + ... + 10n − 1⎤⎦ Pazi: ima n jedinica...
9
1
= [10 + 102 + ... + 10n − n] ovde je 10 + 102 + ... + 10n → geometrijski niz
9
Geometrijski niz → b1 = 10 ∧ q = 10
b1 (q n − 1)
S= ovo je za geometrijski niz, pa je :
q −1
1 ⎡10 ⋅ (10n − 1) ⎤
Sn = ⎢ − n⎥
9 ⎣ 10 − 1 ⎦
1 ⎡10(10n − 1) ⎤ 1
Sn = ⎢ − n⎥ = ⎡⎣10(10n − 1) − 9n ⎤⎦
9⎣ 9 ⎦ 81
5 11 23 47
5) Izračunati zbir n brojeva oblika , , , ...
6 12 24 48
Sličan trik kao malopre!
5 6 −1 1
= = 1−
6 6 6
11 12 − 1 1
= = 1−
12 12 12
23 24 − 1 1
= = 1−
24 24 24
…….itd.
5 11 23 1 1 1
Sn = + + + ... = 1 − + 1 − + 1 − + ...
6 12 24 6 12 24
1 1 1
= n−( + + + ...)
6 12 24
geometrijski niz www.matematiranje.com
6
1 1
b1 = q=
6 2
b1 (1 − q n )
S=
1− q
1 1
(1 − ( ) n )
S=6 2
1
1−
2
1 1
S = (1 − ( ) n )
3 2
Dakle :
1⎡ 1 ⎤
S n = n − ⎢1 − ( ) n ⎥
3⎣ 2 ⎦
1⎡ 1⎤
S n = n − ⎢1 − n ⎥
3⎣ 2 ⎦
6) Ako su a, b, c k-ti , n-ti i p-ti članovi jedne geometrijske progresije tada je

a n − p ⋅ b p − k ⋅ c k − n = 1 . Dokazati.
Koristićemo formulu bn = b1 ⋅ q n −1
Pošto je a k-ti član ⇒ a = b1 ⋅ q k −1
Pošto je b n-ti član ⇒ b = b1 ⋅ q n −1
Pošto je c p-ti član ⇒ c = b1 ⋅ q p −1
a n − p ⋅ b p − k ⋅ c k − n = [b1q k −1 ]n − p ⋅ [b1 ⋅ q n −1 ] p − k ⋅ [b1 ⋅ q p −1 ]k − n =

b1n − p ⋅ q ( k −1)( n − p ) ⋅ b1 p − k ⋅ q ( n −1)( p − k ) ⋅ b1k − n ⋅ q ( p −1)( k − n )
Izračunajmo posebno “izložilac” za b1 :
n− p+ p−k +k −n =0
Sada ćemo izračunati “izložilac” za q:
(k − 1)(n − p ) + (n − 1)( p − k ) + ( p − 1)(k − n) =

kn − kp − n + p + np − kn − p + k + pk − pn − k + n = 0
Kao što primećujete sve se potire! www.matematiranje.com
7
Pa je : a n − p ⋅ b p − k ⋅ c k − n = b1 ⋅ q o = 1
o
Kraj dokaza.
7) Odrediti paralelogram tako da merni brojevi osnovice, visine i površine čine
geometrijski niz.
b h P=ah b
a, h, P → čine g. niz
P = a ⋅ h → formula za površinu
A pošto a, h, P čine geometrijski niz , to mora biti:
h2
h = aP ⇒ h = aP ⇒ P =
2
a
2
h
ah = ⇒ h = a2 ⇒ P = a ⋅ a2 = a3
a
Dakle: a = a, h = a 2 i P = a 3
8
Beskonačni red
Neka je dat beskonačni niz realnih brojeva a1 , a2 ,..., an ,...
∑
∞
Izraz oblika a1 + a2 + ... + an + ... = n =1
an zove se beskonačni red.
Geometrijskom nizu a, aq, aq 2 ,..., aq n ,... odgovara red:

a (1 + q + q 2 + ... + q n + ...) = a ∑n =0 q n
∞
a
Zbir (suma)beskonačno opadajućeg reda (geometrijskog) je S= za q <1
1− q
Zadaci:
1) Decimalni broj 0,7777777… prebaciti u razlomak
7 7 7
0, 7777... =+ + + ...
10 100 1000
7 1 1 1
= (1 + + + + ...)
10 10 100 1000
7 1 1 1
= (1 + + 2 + 3 + ...)
10 10 10 10
7 1
Ovde imamo geometrijski red , a = ,q =
10 10
7 7
a 7
Njegova suma je S = = 10 = 10 =
1− q 1− 1 9 9
10 10
9
2) Izračunati vrednost mešovito periodičnog razlomka 0,3444….
3 4 4 4
0,3444... = + + + + ...
10 100 1000 10000
3 4 1 1
= + ⋅ (1 + + + ...)
10 100 10 100
4 1 1 4 1
Pazi: ⋅ (1 + + + ...) je geometrijski red : a = ,q =
100 10 100 100 10
4
3
= + 100
10 1 − 1
10
4
3
= + 100
10 9
10
3 4 31
= + =
10 90 90
3
3) Nadji red ako je S=
3− x
a
Mi znamo da je formula : S=
1− q
Znači gde je 3 - x treba da je 1-q. Izvršićemo “sredjivanje” izraza :
3 3 1 x
S= = = ⇒ a = 1, q =
3 − x 3(1 − ) 1 −
x x 3
3 3
Pa će traženi red biti:
a(1 + q + q 2 + q 3 + ...) =
x x 2 x 3 x x 2 x3
1 ⋅ (1 + + ( ) + ( ) + ...) = 1 + + 2 + 3 + ...
3 3 3 3 3 3
10
6
4) Nadji red ako je S =
3 − 2x
6 6 2 2x
S= = = ⇒ a = 2, q =
3 − 2 x 3 (1 − 2 x ) 1 − 2 x 3
3 3
Pa će red biti :
a(1 + q + q 2 + q 3 + ...+ ) =
2x 2x 2 2x 3
2(1 + + ( ) + ( ) + ...) =
3 3 3
2 3
4 x 8 x 16 x
2+ + + + ...
3 9 27
5) Sledeći periodični razlomak pretvoriti u običan razlomak 2,717171….
7 1 7 1
2, 717171... = 2 + + + + + ...
10 100 1000 10000
Ovde ćemo uočiti 2 geometrijska reda:
7 7 7 7 1
+ + + ... = (1 + + ...)
10 1000 100000 10 100
1 1 1 1 1
+ + + ... = (1 + + ...)
100 10000 1000000 100 100
7 7
70
Zbir prvog reda je S1 = 10 = 10 =
1 99 99
1−
100 100
1 1
1
Zbir drugog reda je S 2 = 100 = 100 =
1 99 99
1−
100 100
Vratimo se “na zadatak”:
11
70 1 269
2, 717171... = 2 + + =
99 99 99
269
S=
99
6) U jednakostraničnom trouglu stranice a upisan je novi jednakostranični trougao

spajanjem sredinama datog trougla . U dobijenom trouglu je upisan drugi trougao
na isti način, itd. Odrediti zbir obima svih trouglova.
a
a 2 a
a
a
4 4
itd.
a
a
a 2
2 4
Stranica 1. trougla je a
a
Stranica 2. trougla je
2
a
4
a
8
……. Itd.
Njihovi obimi će biti : O = 3 ⋅ a
Znači:
12
O1 = 3a
a 3a
O2 = 3 ⋅ =
2 2
a 3a
O3 = 3 ⋅ =
4 4
a 3a
O4 = 3 ⋅ =
8 8
.......itd .
A njihov zbir je :
O1 + O2 + O3 + O4 + ... =
3a 3a 3a
= 3a + + + + ...
2 4 8
1 1 1
= 3a(1 + + + + ...)
2 4 8
1 1 1
= 3a(1 + + 2 + 3 + ...)
2 2 2
1
Ovde je A=3a i q=
2
A
po formuli : S =
1− q
3a 3a
= = = 6a Znači zbir obima je 6a.
1 1
1−
2 2
13
Trigonometrijski oblik kompleksnog broja
Da se podsetimo:
Kompleksni broj je oblika z = x + yi
x je realni deo, y je imaginarni deo kompleksnog broja, i- je imaginarna jedinica

i = − 1 , (i 2 = −1)
Dva kompleksna broja z1 = x1 + y1i i z 2 = x2 + y2i su jednaka ako je x1 = x2 i y1 = y2
_
Za z = x + yi broj z = x − yi je konjugovano kompleksan broj.
Modul kompleksnog broja z = x + yi je : z = x2 + y2
Kompleksni brojevi se predstavljaju u kompleksnoj ravni, gde je x-osa realna osa, a y-osa
imaginarna osa.
Primer:
Tački A odgovara kompleksni broj 3+2i.
Tačka B odgovara kompleksnom broju -3+i.
Ako je dat kompleksan broj z = x + yi onda se njegov realni deo može zapisati kao:
x = r cos ϕ a imaginarni y = r sin ϕ . To možemo videti I sa slike:
y
z=x+yi
r y
ϕ
x x
y
sin ϕ = ⇒ y = r sin ϕ
r
x
cos ϕ = ⇒ x = r cos ϕ
r
y y
tgϕ = ⇒ ϕ = arctg
x x
1
Dakle, kompleksni broj je:
z = r cos ϕ + r sin ϕ i, tj.

z = r (cos ϕ + i sin ϕ )
Ovaj oblik se zove trigonometrijski. Ovde je r- modul, odnosno: r = x 2 + y 2 , ugao ϕ

se zove argument kompleksnog broja. Kako su sinx i cosx periodične funkcije
kompleksni broj se može zapisati I kao :
z = r (cos(ϕ + 2kπ ) + i sin(ϕ + 2kπ ))

k ∈Z
Primer: Pretvoriti sledeće kompleksne brojeve u trigonometrijski oblik:
a) z = 1 + i
b) z = 1 + i 3
v) z = −1
g) z = i
Rešenje: a) z = 1 + i
Šta radimo?
y
Najpre odredimo x i y, nadjemo r = x 2 + y 2 zatim tgϕ = i to zamenimo u
x
trigonometriski oblik: z = r (cos ϕ + i sin ϕ )
Dakle: x = 1, y = 1 r = 12 + 12 = 2
y
tgϕ =
x
1
tgϕ =
1
π
tgϕ = 1 ⇒ ϕ = 45o =
4
π π
z = 2 (cos + i sin )
4 4
2
b) z = 1 + i 3
x =1
⇒ r = x2 + y2 = 1 + 3 = 4 = 2
y= 3
y 3
tgϕ = =
x 1
tgϕ = 3
π
ϕ = 60o =
3
π π
z = 2(cos + i sin )
3 3
v) z = −1 Pazi: Ovo možemo zapisati i kao z = −1+ 0i
Dakle:
x = −1, y = 0 r = (−1) 2 + 02 = 1
y 0
tgϕ = = =0
x −1 z = r (cos ϕ + i sin ϕ )
ϕ = 180o z = 1 ⋅ (cos π + i sin π )
ϕ =π z = cos π + i sin π
g) z = i ili z = 0 + 1i ⇒ x = 0, y = 1
r = 0 2 + 12 = 1
1
tgϕ = = ∞ π π
0 z = cos + i sin
2 2
π
ϕ=
2
3
Često se u zadacima radi lakšeg rešavanja koristi Ojlerova formula:
e xi = cos x + i sin x
Primer: Napisati brojeve:
a) 1
b) i
v) -2
preko Ojlerove formule.
Rešenje:
Savet: Ovde uvek dodajte periodičnost!
a) z = 1 tj, x = 1, y = 0
r = 12 + 0 2 = 1
y
tgϕ = = 0 ⇒ ϕ = 0o
x
z = 1⋅ (cos(0 + 2kπ ) + i sin(0 + 2kπ ))
Dakle: 1 = cos 2kπ + i sin 2kπ , pa je zamenom u e xi = cos x + i sin x gde je x = 2kπ
1 = e 2 kπ i
k ∈Z
b) z = i ⇒ z = 0 + 1i ⇒ x = 0, y = 1
r = x 2 + y 2 = 0 2 + 12 = 1 = 1
y 1 π
tgϕ = = = ∞ ⇒ϕ =
x 0 2
π π
z = cos( + 2kπ ) + i sin( + 2kπ )
2 2
π π
Dakle i = cos( + 2kπ ) + i sin( + 2kπ )
2 2
π
( + 2 kπ ) i
Pa je i=e 2
k ∈Z
4
v) z = −2 = 2 ⋅ (−1) =
-1 smo našli u prošlom primeru:
− 1 = cos(π + 2kπ ) + i sin(π + 2kπ )

− 2 = 2[cos(π + 2kπ ) + i sin(π + 2kπ )]
Znači
− 2 = 2e ( π + 2 k π ) i
−2 = 2e(2 k +1)π i
k ∈Z
Profesori često vole da pitaju decu da nadju vrednosti ii .

Kada znamo Ojlerov zapis, to nije teško.
U jednom prethodnom primeru smo našli:

π
( + 2 kπ ) i
i=e 2
k ∈Z
Onda je:
π
( + 2 kπ ) i
i = (e
i 2
)i
Znamo pravilo za stepenovanje (a m ) n = a mn
π
( + 2 kπ ) i 2
i =e
i 2
π
− ( + 2 kπ )
i =e
i 2
Znamo da je i 2 = −1
k ∈Z
Ako uzmemo k=0, biće:
π
−
ii = e 2
5
Množenje I deljenje kompleksnih brojeva u
trigonometrijskom obliku
Neka su data dva kompleksna broja u trigonometrijskom obliku:
z1 = r1 (cos ϕ1 + i sin ϕ1 )
z2 = r2 (cos ϕ2 + i sin ϕ2 )
Onda je :
z1 ⋅ z 2 = r1 ⋅ r2 [cos(ϕ1 + ϕ 2 ) + i sin(ϕ1 + ϕ 2 )]
= [cos(ϕ1 − ϕ 2 ) + i sin(ϕ1 − ϕ 2 )]
z1 r1
z 2 r2
Primer: Dati su kompleksni brojevi:
π π
z1 = 4 2 (cos + i sin )
4 4
2 3π 3π
z2 = (cos + i sin )
2 4 4
Nadji:
a) z1 ⋅ z 2
z1
b)
z2
Rešenje:
a)
2⎡ π 3π π 3π ⎤
z1 ⋅ z 2 = 4 2 ⋅ ⎢ cos( + ) + i sin( + )⎥
2 ⎣ 4 4 4 4 ⎦
= 4[cos π + i sin π ]
= 4[− 1 + 0]
= −4
6
b)
z1 4 2 ⎡ π 3π π 3π ⎤
= ⎢ cos( − ) + i sin( − ) ⎥
z2 2 ⎣ 4 4 4 4 ⎦
2
⎡ π π ⎤ ⎡ π π ⎤
= 8 ⎢cos(− ) + i sin(− ) ⎥ = 8 ⎢cos( ) − i sin( ) ⎥
⎣ 2 2 ⎦ ⎣ 2 2 ⎦
= 8 [ 0 − i ⋅1]
= −8i
Stepenovanje kompleksnog broja
Neka je dat kompleksni broj z = r (cos ϕ + i sin ϕ ) . Onda je z n = r n (cos nϕ + i sin nϕ )
Ako kompleksni broj ima modul 1, tj. ako je r=1 onda je:
z = cos ϕ + i sin ϕ
z n = cos nϕ + i sin nϕ → Moavrov obrazac
Primer:
π π
a) Nadji z 6 ako je z = 2(cos + i sin )
18 18
1 3
b) Nadji z 20 ako je z = − i
2 2
Rešenja:
a)
π π
z = 2(cos + i sin )
18 18
π π
z 6 = 2 6 (cos 6 ⋅ + i sin 6 ⋅ )
18 18
π π
z 6 = 2 6 (cos+ i sin )
3 3
1 3
z 6 = 64( + i ) = 32(1 + i 3 )
2 2
7
1 3
b) z= − i
2 2
Ovde moramo najpre prebaciti kompleksni broj u trigonometrijski oblik.
1 ⎫
x= ⎪⎪
2 1 2 3 2 1 3
⎬ ⇒ r = ( ) + (− ) = + =1
3⎪ 2 2 4 4
y=−
2 ⎪⎭
y
tgφ =
x
3
−
π
tgφ = 2 ⇒ tgφ = − 3 ⇒ φ = −60o = −
1 3
2
z = r (cos φ + i sin φ )
π π
z = 1(cos(− ) + i sin(− ))
3 3
π π
z = cos − i sin
3 3
20π 20π 20π 18π 2π 2π 2π
z 20 = cos − i sin → pazi = + = 6π + =
3 3 3 3 3 3 3
2π 2π
z 20 = cos − i sin
3 3
1 3
z 20 = − − i
2 2
1
z 20 = − (1 + i 3)
2
8
Korenovanje kompleksnih brojeva:
Neka je dat:
ϕ + 2 kπ ϕ + 2 kπ
n
z = w = n r (cos + i sin )
n n
k- uzima vrednosti od 0 do n-1.
Sve vrednosti n-tog korena broja z, nalaze se na kružnici poluprečnika n

r . Argumenti tih
2π
brojeva (vrednosti korena) čine aritmetički niz sa razlikom d = .
n
Primer: Izračunati:
a) 3
i
b) 6
−1
Rešenja:
a) Kao što smo već videli :
π π
i = cos + i sin
2 2
π π
+ 2kπ + 2kπ
Pa je: 3
i = cos 2 + i sin 2 gde k uzima vrednosti: k = 0,1,2
3 3
Za k=0
π π
+0 +0
wo = cos 2 + i sin 2
3 3
π π
wo = cos + i sin
6 6
3 1
wo = +i
2 2
9
Za k=1
π π
+ 2π + 2π
w1 = cos 2 + i sin 2
3 3
5π 5π
w1 = cos + i sin
6 6
3 1
w1 = − +i
2 2
Za k=2
π π
+ 4π + 4π
w2 = cos 2 + i sin 2
3 3
9π 9π
w2 = cos + i sin
6 6
w2 = −i
Geometrijski gledano , wo , w1 , w2 su temena jednakostraničnog trougla na kružnici
poluprečnika r = 3 1 = 1 sa centrom u 0 kompleksne ravni!
W1 W0
-1 1 x
-i W
2
10
b) − 1 = cos π + i sin π r = 1, ϕ = π
π + 2kπ π + 2kπ
6
− 1 = cos + i sin
6 6
k = 0,1,2,3,4,5
Za k=0
π π 3 1
wo = cos + i sin = +i
6 6 2 2
Za k=1
π + 2π π + 2π
w1 = cos + i sin
6 6
π π
w1 = cos + i sin =i
2 2
Za k=2
π + 4π π + 4π
w2 = cos + i sin
6 6
5π 5π 3 1
w2 = cos + i sin =− +i⋅
6 6 2 2
Za k=3
π + 6π π + 6π
w3 = cos + i sin
6 6
7π 7π 3 1
w3 = cos + i sin =− −i
6 6 2 2
Za k=4
π + 8π π + 8π
w4 = cos + i sin
6 6
9π 9π
w4 = cos + i sin = −i
6 6
11
Za k=5
π + 10π π + 10π
w5 = cos + i sin
6 6
11π 11π 3 1
w5 = cos + i sin = −i
6 6 2 2
Geometrijski gledano, wo ,..., w5 su temena pravilnog šestougla!
W1 i
W2 W0
-1 1 x
W3 W5
-i W4
12
POLINOMI NAD POLJEM KOMPLEKSNIH BROJEVA I
JEDNAČINE
Najprostije rečeno, polinom P je funkcija preslikavanja C u C a definisana je sa:
P( z ) = a n z n + a n −1 z n −1 + ... + a1 z + ao
Ako je a ≠ 0, kazemo da je n − stepen polinoma P(z ) .
Dva polinoma n − tog stepena:
P( z ) = An Z n + An −1Z n −1 + ... + A1Z + Ao

Q( z ) = Bn Z n + Bn −1Z n −1 + ... + B1Z + Bo
Su indentički jednaki onda i samo onda ako je:

An = Bn , An −1 = Bn −1,..., Ao = Bo
Naravno i ovde važi Bezuova teorema koju smo već objasnili u običnim polinomima:
Pri deljenju polinoma P( z ) sa ( z − a) dobija se ostatak P (a ) . Ako je a-koren polinoma,
tj. P (a ) =0 onda je polinom P( z ) deljiv bez ostatka sa ( z − a )
Osnovna teorema algebra je:
Svaki polinom P nad poljem kompleksnih brojeva ima bar jednu nulu.
→ Prva od posledica ove veoma bitne teoreme odnosi se na faktorizaciju polinoma.
Primer:
z 2 + 1 = z 2 − (−1)
= z 2 − i 2 = ( z − i )( z + i )
→ Svaki polinom n − tog stepena može se napisati u obliku
P ( z ) = an ( z − α1 )( z − α 2 )...( z − α n )
gde su α1 , α 2 ,..., α n koreni polinoma i an koeficijenat uz z n .
1
→ Ako je polinom P deljiv polinomom Q( z ) = ( z − a ) k , a nije deljiv polinomom
S ( z ) = ( z − a) k +1 , kažemo da je a nula reda k polinoma P.
→ Polinom P stepena n ne može se anulirati za više od n različitih vrednosti
Primer:
Ako su a,b i c medjusobno različiti brojevi, dokazati da je:
( x − b)( x − c) ( x − c)( x − a) ( x − a)( x − b)

+ + =1
(a − b)(a − c) (b − c)(b − a ) (c − a)(c − b)
Rešenje:
Prebacićemo sve na levu stranu i napraviti polinom koji je očigledno stepena 2 (pa ne
može imati više od 2 rešenja)
( x − b)( x − c) ( x − c)( x − a) ( x − a)( x − b)

P ( x) = + + −1
(a − b)(a − c) (b − c)(b − a) (c − a)(c − b)
Ako stavimo x = a dobijamo
(a − b)(a − c) (a − c)(a − a) (a − a)(a − b)

P (a ) = + + −1
(a − b)(a − c) (b − c)(b − a ) (c − a)(c − b)
P (a ) = 1 + 0 + 0 − 1 = 0
Dakle a je rešenje (nula, koren) ovog polinoma.

Slično je P (b) = 0 i P(c) = 0
Ovo znači da se polinom anulira za tri različite vrednosti i P(x) je zato nula polinom, tj.
P ( x) = 0 a odavde direktno ‘’izlazi’’ traženo tvrdjenje.
→ Polinom sa realnim koeficijentima neparnog stepena uvek ima bar jednu realnu
nulu
Vietove formule
One predstavljaju vezu izmedju koeficijenta i nula polinoma. Pomoću njih se često mogu
rešavati jednačine P( x) = 0 . Neka je dat polinom :
P ( x) = an x n + an −1 x n −1 + ... + a1 x + ao
2
I neka su α1 , α 2 ,..., α n koreni (nule, rešenja) date jednačine, tada je:
an −1
α1 + α 2 + ... + α n = −
an
an − 2
α1α 2 + α1α 3 + ... + α1α n + α 2α 3 + ... + α n −1α n =
an
an −3
α1α 2α 3 + α1α 2α 4 + ... + α n − 2α n −1α n = −
an
ao
α1 ⋅ α 2 ⋅ α 3 ⋅ ... ⋅ α n = (−1) n
an
NAPOMENA:
Već smo pominjali Vietove formule za kvadratnu jednačinu:
ax 2 + bx + c = 0 b
x1 + x 2 = −
a
c
x1 ⋅ x 2 =
a
to jest:
a2 x 2 + a1 x + ao = 0 a1
x1 + x 2 = −
a2
ao
x1 ⋅ x 2 = (−1) 2 ⋅
a2
ao
x1 ⋅ x 2 =
a2
Zadaci:
1) Odrediti parameter m i n tako da polinom P ( x) = x 4 − 3x 2 + mx + n bude deljiv sa

polinomom P1 ( x) = x 2 − 2 x + 4
( x 4 − 3 x 2 + mx + n) : ( x 2 − 2 x + 4) = x 2 + 2 x
x 4 − 2 x3 + 4 x 2
(−) (+) (−)
____________________
2 x 3 + 7 x 2 + mx + n
→ Ovo sad malo sredimo
2 x 3 + (m − 8) x + n
3
(−3 x 2 + (m − 8) x + n) : ( x 2 − 2 x + 4) = −3
− 3x 2 + 6 x − 12
(+) (−) (+)
_______________________
(m − 8) x − 6 x + n + 12 → I ovo sredimo
(m − 8 − 6) x + n + 12 =
(m − 14) x + n + 12 = 0
Ovo mora biti nula da ne bi bilo ostatka pri deljenju.
m − 14 = 0 ∧ n + 12 = 0
m = 14 n = −12
2) Odrediti koeficijente a, b i c u polinomu P ( x) = x 3 + ax 2 + bx + c tako da polinom

bude deljiv binomima x − 1 i x+2 a da podeljen sa x − 4 daje ostatak 18.
Ako može da je polinom P(x) deljiv polinomom x − 1 to znači da je P(1) = 0 , slično je i

P (−2) = 0 a pošto je pri deljenju sa x − 4 ostatak 18, to je P(4) = 18
P ( x) = x 3 + ax 2 + bx + c
P (1) = 13 + a ⋅12 + b ⋅1 + c = a + b + c + 1 = 0
P (−2) = (−2) 3 + a ⋅ (−2) 2 + b ⋅ (−2) + c = 4a − 2b + c − 8 = 0
P (4) = 4 3 + a ⋅ 4 2 + b ⋅ 4 + c = 16a + 4b + c + 64 = 18
Dobili smo sistem jednačina:
a + b + c = −1
4a − 2b + c = 8
16a + 4b + c = −46
_________________________
Rešenja ovog sistema su:
a = −2 b = −5 c=6
pa je traženi polinom: P ( x) = x 3 + 2 x 2 − 5 x + 6
3) Odrediti realne parameter a, b i c tako da polinom x 3 + ax 2 + bx − c bude deljiv

sa x − i a da podeljen sa x + 1 daje ostatak -5
Pošto je polinom deljiv sa x − i onda je on deljiv i sa x + i pa i sa
( x − i )( x + i ) = x 2 − i 2 = x 2 + 1
4
( x 3 + ax 2 + bx − c) : ( x 2 + 1) = x + a
x3 + x
(−) (−)
____________
ax 2 + (b − 1) x + c
ax 2 + a
(−) (−)
______________
(b − 1) x + c − a → Ostatak koji mora biti nula!!!
b −1 = 0 c−a =0
Dakle i
b =1 c=a
Drugi podatak da polinom deljen sa x + 1 daje ostatak -5 nam govori da je P (−1) = −5
P ( x) = x 3 + ax 2 + bx + c
P (−1) = (−1) 3 + a (−1) 2 + b(−1) + c = −5
− 1 + a − b + c = −5
a − b + c = −4
a − 1 + c = −4
a + c = −3
3
a=c=−
2
4) Znajući da je zbir dva korena x1 + x2 = 1 jednačine 2 x 3 − x 2 − 7 x + λ = 0 , nadji

parametar λ
2x3 − x2 − 7x + λ = 0
Upotrebićemo Vietove formule za jednačinu trećeg stepena:
a3 x 3 + a2 x 2 + a1 x + a0 = 0
a2
x1 + x2 + x3 = −
a3
a1
x1 x2 + x1 x3 + x2 x3 =
a3
ao
x1 ⋅ x2 ⋅ x3 = −
a3
Kod nas je:
5
a3 = 2, a 2 = −1, a1 = −7, a o = λ
pa je
−1 1
x1 + x2 + x3 = − =
2 2
−7 7
x1 x2 + x1 x3 + x2 x3 = =−
2 2
λ
x1 ⋅ x2 ⋅ x3 = −
2
1 1
U zadatku kaže da je x1 + x2 = 1 pa je x3 = −1 = −
2 2
7
x1 x 2 + x1 x3 + x 2 x3 = −
2
⎛ 1⎞ ⎛ 1⎞ 7
x1 x 2 + x1 ⋅ ⎜ − ⎟ + x 2 ⎜ − ⎟ = −
⎝ 2⎠ ⎝ 2⎠ 2
1 7
x1 x 2 − ( x1 + x 2 ) = −
2 2
1 7
x1 x 2 − ⋅ 1 = −
2 2
7 1
x1 x 2 = − +
2 2
x1 x 2 = −3
λ
Kako je: x1 x2 x3 = −
2
⎛ 1⎞ λ
− 3⋅⎜ − ⎟ = −
⎝ 2⎠ 2
3 λ
=−
2 2
λ = −3
6
DETERMINANTE
Najprostije rečeno determinante su kvadratne šeme. Mogu biti drugog, trećeg,

četvrtog,...n-tog reda.
DRUGOG REDA
a b
= ad – bc Znači računaju se tako što pomnožimo elemente na takozvanoj glavnoj
c d
dijagonali, pa od toga oduzmemo pomnožene elemente na sporednoj dijagonali.
Primer:
3 4 −1 3
= 3 o 7 - 4 o 5 = 21-20 = 1 = (-1) o 12- (-5) o 3=-12+15=3
5 7 − 5 12
TREĆEG REDA
Determinante trećeg reda možemo razviti po bilo kojoj vrsti ili koloni. Najpre svakom
elementu dodelimo predznak + ili -, i to radimo neizmenično:
+ − +
− + − Samo da vas podsetimo: vrste su , a kolone
+ − +
a1 b1 c1
a2 b2 c 2 = Ako recimo hoćemo da razvijemo po prvoj vrsti=
a3 b3 c3
b2 c2 a c2 a b2
= + a1 − b1 2 + c1 2 , ili ako recimo razvijamo po drugoj koloni:
b3 c3 a3 c3 a3 b3
a2 c2 a c1 a c1
= − b1 + b2 1 − b3 1
a3 c3 a3 c3 a2 c2
Najbolje je ,naravno, da razvijamo po onoj koloni ili vrsti gde ima najviše nula !
Primer: Izračunaj vrednost determinante
5 3 1 + − +
1 7 0 = Najpre iznad svakog broja napišite predznake: − + − , ili ako vam je
2 3 2 + − +
lakše samo iznad brojeva u vrsti ili koloni po kojoj ste rešili da razvijete determinantu. Mi
smo rešili po drugoj vrsti jer ima jedna nula (moglo je i po trećoj koloni, sve jedno).
Dakle:
5 3 1 5 3 1
− + − 3 1 5 1 5 3
1 7 0 = 1 7 0 = −1 +7 −0 =-1(3 o 2 - 1 o 3)+7(5 o 2-2 o 1)= -3 +56=
3 2 2 2 2 3
2 3 2 2 3 2
= 53
Drugi način za računanje determinanti trećeg reda, medju učenicima vrlo popularan, je
SARUSOVO pravilo.
Pored date determinante dopišu se prve dve kolone , pa se elementi množe dajući im
znake kao na slici:
a1 b1 c1 a1 b1
a2 b2 c2 a 2 b2 = a1b2 c3 + b1c 2 a3 + c1 a 2 b 3 −b1 a 2 c3 − a1c 2 b3 − c1b2 a 3
a3 b3 c3 a3 b3
- - -
+ + +
Primer: Izračunaj vrednost determinante
5 3 1 5 3
1 7 0 1 7 = 5o7o2 + 3o0o2 + 1o1o3 - 3o1o2 - 5o0o3 - 1o7o2 =
2 3 2 2 3
= 70 + 0 +3 –6 – 0 – 14 = 53
Dakle, na oba načina smo dobili isti rezultat,pa vi odaberite sami šta vam je lakše.
ČETVRTOG REDA
a1 b1 c1 d1
a2 b2 c2 d2
= Možemo je razviti po bilo kojoj vrsti ili koloni! I ovde slično kao za
a3 b3 c3 d3
a4 b4 c4 d4
determinante trećeg reda prvo napišemo predznake svima ili samo onoj vrsti ili koloni po
kojoj ćemo da razvijamo determinantu.
+ − + −
− + − +
Mi ćemo , recimo, da razvijemo determinantu po prvoj koloni:
+ − + −
− + − +
+
a1 b1 c1 d1
−
a2 b2 c2 d2
+ =
a3 b3 c3 d3
−
a4 b4 c4 d4
b2 c2 d2 b1 c1 d1 b1 c1 d1 b1 c1 d1
= + a1 b3 c3 d 3 − a 2 b3 c3 d 3 + a 3 b2 c2 d 2 − a 4 b2 c2 d2
b4 c4 d4 b4 c4 d4 b4 c4 d4 b3 c3 d3
Naravno, sad bi trebalo da razvijemo svaku od ove četiri determinante trećeg reda....
Složićete se da ovo nije baš lako.
Naučimo zato osobine determinanata koje će nam pomoći u rešavanju zadataka.
OSOBINE DETERMINANATA
1. Determinanta menja znak ako dve vrste ili kolone izmenjaju svoja mesta.
2. Vrednost determinante se ne menja ako sve vrste i kolone promene svoje

uloge.
3. Determinanta se množi brojem, kad se tim brojem pomnože svi elementi ma

koje (ali samo jedne) vrste ili kolone.
Obrnuto, zajednički faktor elemenata jedne vrste ili kolone može se izvući
ispred determinante
.
Na primer:
a1 b1 c1 a1 k b1 k c1 k a1 k b1 c1
k a2 b2 c2 = a2 b2 c 2 = a 2 k b2 c 2 itd ili
a3 b3 c3 a3 b3 c3 a3 k b3 c3
a1 mb1 c1 a1 b1 c1
a2 mb2 c2 = m a2 b2 c2
a3 mb3 c3 a3 b3 c3
4. Ako je u determinanti svaki element neke k-te vrste (kolone) zbir dva ili više
sabiraka, onda je ona jednaka zbiru dve ili više determinanata, koje imaju
iste elemente kao i data determinanta, osim elemenata k-te vrste (kolone).
Na primer:
a1 b1 + m1 c1 a1 b1 c1 a1 m1 c1
a2 b2 + m 2 c2 = a2 b2 c2 + a2 m2 c2
a3 b3 + m3 c3 a3 b3 c3 a3 m3 c3
5. Ako su svi elementi jedne vrste(kolone) jednaki nuli, vrednost determinante

je nula.
0 0 0 0
3 − 9 55
77 68 34 − 80
1 2 4 =0 ili =0
8 5 7 4
0 0 0
4 5 9 8
6. Ako elementi u dve vrste ili kolone imaju iste vrednosti, vrednost
determinante je opet nula.
Primer:
12 7 3
− 9 4 6 = 0 jer su elementi prve i treće vrste jednaki
12 7 3
7. Ako su dve vrste ( kolone ) proporcionalne među sobom , vrednost

determinante je opet nula.
Primer:
2 3 4
−9 5 56 = 0 jer su prva i treća vrsta proporcionalne, tj. prva puta 3 daje treću
10 15 20
vrstu.
8. Vrednost neke determinante ostaje nepromenjena ako se elementima jedne

vrste(kolone) dodaju odgovarajući elementi neke druge vrste(kolone)
pomnoženi istim brojem!
Ova osma osobina će nam pomoći da lakše rešimo determinante

četvrtog i višeg reda.
Primer :
1 2 4 −1
2 2 −3 5
Izračunaj vrednost determinante:
−3 1 1 −2
4 2 1 −2
Rešenje:
1 2 4 −1
2 2 −3 5
Ideja je da se ispod jedinice u prvoj koloni naprave sve nule, koristeći
−3 1 1 −2
4 2 1 −2
osobinu determinanti broj 8.
Prvo ćemo napraviti nulu gde je 4. Prvu vrstu ćemo pomnožiti sa – 4 i to sabrati sa
četvrtom vrstom i rešenja upisati umesto četvrte vrste.Prve tri vrste se prepisuju!
1 o (-4)+4=0
2 o (-4)+2= -6
4 o (-4)+1= -15
(-1)(-4)+(-2)=2
1 2 4 −1 1 2 4 −1
2 2 −3 5 2 2 −3 5
=
−3 1 1 −2 −3 1 1 −2
4 2 1 −2 0 − 6 − 15 2
Dalje pravimo nulu gde je trojka. Prvu vrstu ćemo pomnožiti sa 3 i to sabrati sa trećom
vrstom , pa rešenja upisati umesto treće vrste. Prvu, drugu i četvrtu vrstu prepisujemo.
1 o 3+(-3)=0
2 o 3+1 = 7
4 o 3+1 =13
(-1) o 3+(-2)= -5
1 2 4 −1 1 2 4 −1
2 2 −3 5 2 2 −3 5
=
−3 1 1 −2 0 7 13 − 5
0 − 6 − 15 2 0 − 6 − 15 2
Još nam preostaje da gde je 2 napravimo nulu.Prvu vrstu ćemo pomnožiti sa –2 i to

sabrati sa drugom vrstom. Dakle
(-2) o 1+2= 0
(-2) o 2+2= -2
(-2) o 4+(-3)=-11
(-2)(-1)+5=7
1 2 4 −1 1 2 4 −1
2 2 −3 5 0 − 2 − 11 7
=
0 7 13 − 5 0 7 13 − 5
0 − 6 − 15 2 0 − 6 − 15 2
Ako ovu determinantu razvijemo po prvoj koloni, imaćemo samo jedan član , jer se svi
ostali množe sa nulom, pa imaju vrednost nula!
1 2 4 −1
− 2 − 11 7
0 − 2 − 11 7
= 7 13 − 5 Upotrebimo Sarusovo pravilo:
0 7 13 − 5
− 6 − 15 2
0 − 6 − 15 2
− 2 − 11 7 − 2 − 11
7 13 − 5 7 13 = -52-330-735+154+150+546 = -267
− 6 − 15 2 − 6 − 15
- - -
+ + +
Vi naravno ne morate da idete korak po korak, već odmah napravite sve tri nule!
Primer:
a a a a
a b b b
Izračunaj determinantu:
a b c c
a b c d
Rešenje:
Napravićemo nule po prvoj koloni i to:
- Od četvrte vrste oduzmemo prvu pa to upišemo umesto četvrte vrste

- Od treće vrste oduzmemo prvu pa to upišemo umesto treće vrste
- Od druge vrste oduzmemo prvu pa to upišemo umesto druge vrste
a a a a a a a a
a b b b 0 b−a b−a b−a
=
a b c c 0 b−a c−a c−a
a b c d 0 b−a c−a d −a
Iz prve vrste možemo izvući zajedničko a. Pa je:
a a a a 1 1 1 1
0 b−a b−a b−a 0 b−a b−a b−a
=a
0 b−a c−a c−a 0 b−a c−a c−a
0 b−a c−a d −a 0 b−a c−a d −a
Ovu novu determinantu naravno razvijamo po prvoj koloni:
b−a b−a b−a

a b − a c − a c − a = I ovde iz prve kolone možemo izvući zajednički (a-b)
b−a c−a d −a
1 b−a b−a
a(a-b) 1 c − a c − a = Ajde opet da napravimo one nule u prvoj koloni!
1 c−a d −a
- od druge vrste oduzmemo prvu : c-a-b+a=c-b
- od treće vrste oduzmemo prvu : c-a-b+a=c-b i d-a-b+a=d-b

1 b−a b−a
c−b c−b
a(a-b) 0 c − b c − b = a(a-b) = a(a-b)(c-b)(d-c)
c−b d −b
0 c−b d −b
Dakle rešenje početne determinante je:
a a a a
a b b b
= a(a-b)(c-b)(d-c)
a b c c
a b c d
REŠAVANJE SISTEMA JEDNAČINA ( METODA DETERMINANTI)
U prethodnim fajlovima smo govorili kako se rešavaju sistemi upotrebom matrica. U ovom fajlu ćemo pokušati da vam
objasnimo kako se primenjuju determinante na rešavanje sistema linearnih jednačina.
Važno je napomenuti da ćemo ovde posmatrati samo kvadratne sisteme S nn , to jest sisteme koji imaju jednak broj
nepoznatih i jednačina. Profesori najčešće zadaju sisteme S33 ili S 44 , pa ćemo njima posvetiti pažnju.
Govorili smo već da sistem može biti homogen i nehomogen.
Pogledajmo najpre nehomogen sistem S33 ( tri jednačine , tri nepoznate):
a1 x  b1 y  c1 z  t1
a2 x  b2 y  c2 z  t2
a3 x  b3 y  c3 z  t3
a1 b1 c1
Odavde najpre formiramo determinantu sistema uzimajući brojeve ispred nepoznatih: D  a2 b2 c2
a3 b3 c3
t1 b1 c1
Zatim članove uz x zamenimo slobodnim članovima ( sa desne strane jednakosti): Dx  t2 b2 c2
t3 b3 c3
a1 t1 c1
Članove uz y zamenimo slobodnim članovima: Dy  a2 t2 c2
a3 t3 c3
a1 b1 t1
Članove uz z zamenimo slobodnim članovima: Dz  a2 b2 t2
a3 b3 t3
Na ovaj način smo dobili četiri determinante :
a1 b1 c1 t1 b1 c1 a1 t1 c1 a1 b1 t1
D  a2 b2 c2 Dx  t2 b2 c2 Dy  a2 t2 c2 Dz  a2 b2 t2
a3 b3 c3 t3 b3 c3 a3 t3 c3 a3 b3 t3
U svakom zadatku nam je prvi posao da nadjemo vrednosti za ove determinante.
1
Dalje rešenja tražimo koristeći Kramerovu teoremu:
a1 b1 c1
i) Ako je determinanta sistema D  a2 b2 c2 različita od nule , onda sistem ima jedinstveno rešenje koje
a3 b3 c3
Dx D D
tražimo preko: x  ; y y; z z
D D D
ii) Ako je determinanta sistema D  0 i Dx  Dy  Dz  0 sistem ima beskonačno mnogo rešenja

( neodredjen je)
iii) Ako je determinanta sistema D  0 i Dx  0  Dy  0  Dz  0 ( znači, bar jedna od ove tri determinante
da je različita od nule) sistem je nemoguć, to jest nema rešenja.
Pazite, sve ovo važi za nehomogen sistem.
Šta ako imamo homogen sistem?
a1 x  b1 y  c1 z  0
Ako posmatramo homogen sistem : a2 x  b2 y  c2 z  0
a3 x  b3 y  c3 z  0
Jasno je da on uvek ima trivijalna rešenja ( x, y, z )  (0, 0, 0)
Kvadratni homogen sistem ima netrivijalna rešenja ako i samo ako je D  0
a1 b1 c1
Znači, da bi naš homogen sistem imao netrivijalna rešenja, mora biti D  a2 b2 c2  0
a3 b3 c3
2
Razmišljanje za sisteme S 44 ( 4 jednačine, 4 nepoznate) je potpuno analogno sa ovim, s tim da nas ovde čeka mnogo
veći posao kod nalaženja vrednosti determinanata:
a1 x  b1 y  c1 z  d1t  u1
a2 x  b2 y  c2 z  d 2t  u2
Posmatrajmo sistem : . Ovde tražimo sledeće determinante:
a3 x  b3 y  c3 z  d3t  u3
a4 x  b4 y  c4 z  d 4t  u4
a1 b1 c1 d1 u1 b1 c1 d1 a1 u1 c1 d1 a1 b1 u1 d1 a1 b1 c1 u1
a2 b2 c2 d 2 u2 b2 c2 d 2 a2 u2 c2 d 2 a2 b2 u2 d 2 a2 b2 c2 u2
D Dx  Dy  Dz  Dt 
a3 b3 c3 d3 u3 b3 c3 d3 a3 u3 c3 d3 a3 b3 u3 d3 a3 b3 c3 u3
a4 b4 c4 d 4 u4 b4 c4 d 4 a4 u4 c4 d 4 a4 b4 u4 d 4 a4 b4 c4 u4
Rešenja tražimo:
Dx D D D
x ; y  y ; z  z ; t  t , naravno sve po Kramerovoj teoremi...
D D D D
Ako je homogen sistem:
a1 x  b1 y  c1 z  d1t  0
a2 x  b2 y  c2 z  d 2t  0
a3 x  b3 y  c3 z  d3t  0
a4 x  b4 y  c4 z  d 4t  0
za njega isto važi da ima netrivijalna rešenja ako je D  0 .
ZADACI
1. Rešiti sistem jednačina:
x  2 y  5z  6
2x  y  2z  5
3 x  3 y  4 z  8
Rešenje:
Naravno, ovaj sistem je mnogo lakše rešiti Gausovom metodom ili nekom drugom, ali pošto proučavamo determinante,
ovom prilikom ćemo ići težim putem:
Izračunavamo vrednosti sledećih determinanti( mi ćemo koristiti Sarusovo pravilo sa dopisivanjem prve dve kolone a
vi možete i razvijati determinantu…kako vam je lakše…) www.matematiranje.com
3
1 2 5
D 2 1 2
3 3 4
1 2 5 1 2
2 1 2 2 1  4  12  30  16  6  15  51  D  51
3 3 4 3 3
Pošto je determinanta sistema različita od nule, odmah znamo da će sistem imati jedinstveno rešenje.
Idemo dalje:
6 2 5
Dx  5 1 2
8 3 4
6 2 5 6 2
5 1 2 5 1  24  32  75  40  36  40  23  Dx  23
8 3 4 8 3
1 6 5
Dy  2 5 2
 3 8 4
1 6 5 1 6
2 5 2 2 5  20  36  80  48  16  75  179  Dy  179
3 8 4 3 8
1 2 6
Dz  2 1 5
3 3 8
1 2 6 1 2
2 1 5 2 1  8  30  36  32  15  18  15  Dz  15
3 3 8 3 3
Kramerova teorema nam daje sledeće rešenje:
Dx 15 5
x  
D 51 17
Dy 179 179
y  
D 51 51
D 23 23
z z  
D 51 51
4
2. U zavisnosti od parametra a , diskutovati i rešiti sistem:
ax  y  z  1
x  ay  z  a
x  y  az  a 2
Rešenje:
a 1 1
D 1 a 1
1 1 a
a 1 1 a 1
1 a 1 1 a  a 3  1  1  a  a  a  a 3  3a  2
1 1 a 1 1
a 3  3a  2  a 3  a  2a  2  a(a 2  1)  2(a  1)  a(a  1)(a  1)  2(a  1)  (a  1)(a 2  a  2) 

 (a  1)(a  1)(a  2)  (a  1) 2 (a  2)
D  (a  1) 2 (a  2)
Ovde nije dovoljno samo naći vrednost determinante, već to rešenje moramo spakovati u proizvod.
1 1 1
Dx  a a 1
a2 1 a
1 1 1 1 1
a a 1 a a  a 2  a 2  a  a 2  1  a 3  a 3  a 2  a  1  a 2 (a  1)  1(a  1) 
a2 1 a a2 1
(a  1)( a 2  1)  (a  1)(1  a)(1  a)  (a  1)(a  1)(1  a)  (a  1) 2 (a  1)

Dx  (a  1) 2 (a  1)
a 1 1
Dy  1 a 1
1 a2 a
a 1 1 a 1
1 a 1 1 a  a 3  1  a 2  a  a 3  a  a 2  2a  1  (a  1) 2
1 a2 a 1 a2
Dy  (a  1) 2
5
a 1 1
Dz  1 a a
1 1 a2
a 1 1 a 1
1 a a 1 a  a 4  a  1  a 2  a 2  a  a 4  2a 2  1  (a 2  1) 2  (a  1) 2 (a  1) 2
1 1 a2 1 1
Dz  (a  1) 2 (a  1) 2
Završili smo tehnički deo posla, našli rešenja i spakovali ih. Naš savet je da ih sada prepišete, jer sledi diskusija:
D  (a  1) 2 (a  2)
Dx  (a  1) 2 (a  1)
Dy  (a  1) 2
Dz  (a  1) 2 (a  1) 2
Kramer kaže da sistem ima jedinstveno rešenje ako je D  0 .
U ovom slučaju mora biti:
D  0  (a  1) 2 (a  2)  0  a  1  a  2
Ako je a  1  a  2 sistem ima jedinstveno rešenje:
Dx  (a  1) (a  1)
2
a 1 a 1
x    x
D (a  1) (a  2)
2
a2 a2
Dy (a  1) 2 1 1
y    y
D (a  1) 2 (a  2) a2 a2
Dz (a  1) (a  1)
2 2
(a  1) 2 (a  1) 2
z    z 
D (a  1) 2 (a  2) a2 a2
Ali ovde posao nije gotov, jer moramo ispitati šta se dešava ako je a  1 , pa ako je a  2 .
6
za a  1
D  (a  1) 2 (a  2)  (1  1) 2 (1  2)  0
Dx  (a  1) 2 (a  1)  (1  1) 2 (1  1)  0
Dy  (a  1) 2  (1  1) 2  0
Dz  (a  1) 2 (a  1) 2  (1  1) 2 (1  1) 2  0
Po Krameru ovde sistem ima beskonačno mnogo rešenja, vraćamo se u početni sistem i zamenjujemo a  1 .
ax  y  z  1 1x  y  z  1 x  y  z 1
x  ay  z  a  x  1 y  z  1  x  y  z  1
x  y  az  a 2 x  y  1z  12 x  y  z 1
x  y  z  1  z  1 x  y
Sistem je neodredjen a rešenja opisujemo sa ( x, y , z )  ( x, y,1  x  y ) x  R,y  R
Napomena: Neki profesori zahtevaju da se uvede neko novo slovo(slova) kod opisivanja rešenja, recimo:
( p, q,1  p  q ) p  R,q  R
Naš savet je kao i uvek isti: radite kako zahteva vaš profesor…ne talasajte…
za a  2
D  (a  1) 2 (a  2)  (2  1) 2 (2  2)  0
Dx  (a  1) 2 (a  1)  (2  1) 2 ( 2  1)  9  (1)  9  Dx  0
Ne moramo menjati dalje, po Krameru, ovde je sistem nemoguć.
3. U zavisnosti od parametra a , diskutovati i rešiti sistem:
x yz 0
ax  4 y  z  0
6 x  (a  2) y  2 z  0
Rešenje:
Najpre uočimo da je sistem homogen, to jest da uvek ima rešenje (0,0,0).

7
Da bi ovaj sistem imao i netrivijalna rešenja determinanta sistema mora biti baš jednaka nula.
1 1 1
D a 4 1
6 a2 2
1 1 1 1 1
a 4 1 a 4  8  6  a (a  2)  2a  (a  2)  24  14  a 2  2a  2a  a  2  24  a 2  a  12
6 a2 2 6 a2
1  49 1  7
a 2  a  12  0  a1,2    a1  4; a2  3
2 2
Sad moramo ispitati za oba rešenja šta se dešava. Vraćamo ove vrednosti u početni sistem :
za a  4
x yz 0
4x  4 y  z  0
6 x  (4  2) y  2 z  0
x yz 0
4x  4 y  z  0
6 x  6 y  2 z  0......./ : 2
x yz 0
4x  4 y  z  0
3x  3 y  z  0
II  III  x  y  0  y   x  x  y  z  0  z  0
Rešenja su: ( x, y, z )  ( x,  x, 0) xR
za a  3
x y z 0
3 x  4 y  z  0
6 x  (3  2) y  2 z  0
x y z 0
3 x  4 y  z  0
6x  y  2z  0
3 z
III  I  7 x  3 z  0  x 
7
3 z 3z 4 z
x yz 0  y  z  0  y  z   y 
7 7 7
3 z 4 z
Rešenja su: ( x, y, z )  ( , , z) z  R
7 7
8
4. U zavisnosti od parametra m , diskutovati i rešiti sistem:
x  y  mz  t  0
x y  z t  0
mx  y  5 z  3t  0
x  5 y  11z  8t  0
Rešenje:
1 1 m 1
1 1 1 1
D
m 1 5 3
1 5 11 8
Osobine determinante ( pogledaj istoimeni fajl iz III godine) će nam pomoći da ovu determinantu lakše rešimo.
Nemojte juriti i odmah pokušati da pravite nule radeći sa vrstama, nekad je lakše raditi sa kolonama…
1 1 m 1 1 2 m 1 2
IIkolona  Ikolona  IIkolona
1 1 1 1 1 0 0 0
D IIIkolona  Ikolona  IIIkolona
m 1 5 3 m m 1 m  5 m  3
IVkolona  Ikolona  IVkolona
1 5 11 8 1 6 12 9
1 2 m 1 2
   2 m 1 2
Razvijamo po drugoj vrsti: 1 0 0 0  1 m  1 m  5 m  3
m m 1 m  5 m  3 6 12 9
1 6 12 9
2 m 1 2 2 m 1 2
1 m  1 m  5 m  3  0  m  1 m  5 m  3  0
6 12 9 6 12 9
2 m 1 2 2 m 1
m  1 m  5 m  3 m  1 m  5  18(m  5)  6(m  1)(m  3)  24(m  1)  9(m  1) 2  24(m  3)  12(m  5)
6 12 9 6 12
 18m  90  6(m 2  4m  3)  24m  24  9(m 2  2m  1) 24m  72  12m  60

 18m  90  6m 2  24m  18  24  9m 2 18m  9  72  12m  60
 3m 2  12m  9
D  0  3m 2  12m  9  0......./ : ( 3)
m 2  4m  3  0  m1  3; m2  1
9
za m  3 za m  1
x  y  3z  t  0 x y zt  0
x y  z t  0 x y  z t  0
3x  y  5 z  3t  0 x  y  5 z  3t  0
x  5 y  11z  8t  0 x  5 y  11z  8t  0
( x, y, z , t )  ( z , 2 z , z , 0) zR ( x, y, z , t )  (0, y, y, 2 y ) y  R
I da ne bude nekih iznenadjenja, evo jednog primera i sa sistemom dve jednačine, dve nepoznate.
5. U zavisnosti od parametara n i m , diskutovati i rešiti sistem:
x  my  m
x  ny  n
Rešenje:
x  my  m
x  ny  n
1 m
D  nm
1 n
m m
Dx   mn  mn  2mn
n n
1 m
Dy   nm
1 n
D  0  n  m  0  n  m
Dx 2mn 2mn
x   x
D nm nm
Dy nm nm
y   y
D nm nm
za n   m
D0
Dx  2mn  2m 2
D y  n  m  2 m
Ako je vrednost za m baš nula, sistem će imati beskonačno mnogo rešenja, a ako je m različito od nule sistem je
nemoguć.
10
za m  0  n  0
Vratimo ove vrednosti u sistem:
x  my  m
x  ny  n
x  0 y  0
x  0 y  0
Odavde zaključujemo da x mora biti jednak nula, a y je proizvoljan broj.
Rešenja zapisujemo: ( x, y )  (0, y ) yR
11
VEKTORI U PROSTORU (I deo)
Najbolje je da pre nego što počnete da proučavate vektore u prostoru pogledate fajl
“vektori u ravni” jer se mnoge stvari “prenose” i u prostor.
Pogledajmo najpre kako nastaje Dekartov pravougli trijedar.
Kroz jednu tačku O postavimo tri numeričke prave (brojne ose) normalne jedna na drugu.
X-osa → Apscisna osa

Y-osa → Ordinatna osa
Z-osa → Aplikatna osa
Tačka O → kordinatni početak
y
Po dve koordinatne ose čine koordinatne ravni (xOy, xOz i yOz) normalne jedna na
drugu.
→ → →
Na x,y i z osi uočimo jedinične vektore (ortove) i , j i k
→
i = (1,0,0)
→
k
j j = (0,1,0)
I y
→
k = (0,0,1)
x → → →
i = j = k =1
→
Svaki vektor a u prostoru predstavljamo:
→ → → →
a = a1 i + a2 j + a3 k ili
→
a = (a1 , a 2 , a3 ) uredjena trojka
1
z
a3
k
a1 .I j a2
y
→ →
Intezitet vektora a je a = a12 + a22 + a32
a
Jedinični vektor vektora a je vektor a 0 =
a
→
Ako imamo dve tačke A i B u prostoru, vektor AB se pravi:
A( x1 , y1 , z1 ) B ( x2 , y 2 , z 2 )
→
AB = ( x2 − x1 , y2 − y1 , z2 − z1 )
→
AB = ( x2 − x1 ) 2 + ( y2 − y1 ) 2 + ( z 2 − z1 ) 2
Skalarni proizvod ( • )
Neka su dati vektori
→
a = (a1 , a2 , a3 )
→
b = (b1 , b2 , b3 )
Tada je:
→ → → → → →
a⋅ b = a ⋅ b ⋅ cos ∠( a , b )
→ →
Ako nemamo dat ugao izmedju vektora: a⋅ b = a1b1 + a2b2 + a3b3
Ugao izmedju dva vektora:

2
→ →
→ → a⋅ b a1b1 + a2b2 + a3b3
cos ∠( a , b ) = → →
=
a⋅b a + a22 + a32 ⋅ b12 + b22 + b32
2
1
Uslov normalnosti:
→ → → →
a ⊥ b ⇔ a⋅ b = 0
Projekcija vektora : PR b je projekcija vektora b na pravac vektora a i obrnuto :

a
PR a je projekcija vektora a na b
b
PR a b a
aob aob
PR b = i PR a =
a b
a b
1) Odrediti skalarni proizvod vektora:

→
a = (4,−3,1)
→
b = (5,−2,−3)
→ →
a⋅ b = (4,−3,1) ⋅ (5,−2,−3)
= 20 + 6 + (−3) = 23
→ → → → → →
2) Dati su vektori a = (1,−1,2) i b = (0,2,1). Odrediti ugao izmedju vektora a + b i a − b .
→
a = (1,−1,2)
→
b = (0,2,1)
3
→ → → →
Nadjimo najpre vektore a + b i a − b
→ →
a + b = (1,−1,2) + (0,2,1) = (1,1,3)
→ →
a − b = (1,−1,2) − (0,2,1) = (1,−3,1)
→ → →
Radi lakšeg rada nazovimo:
a+ b = x
→ → →
a− b = y
→ →
Dakle: x = (1,1,3) i y =(1,−3,1)
→ →
x ⋅ y = (1,1,3) ⋅ (1,−3,1) = 1 − 3 + 3 = 1
→
x = 12 + 12 + 32 = 11
→
y = 12 + (−3) 2 + 12 = 11
→ →
→ → x⋅ y 1
cos ∠( x , y ) = → →
=
x y 11 ⋅ 11
→ → 1
cos ∠( x , y ) =
11
→ → 1
∠( x , y ) = arccos
11
→ →
3) Odredi projekcije vektora a = (5,2,5) na vektor b = (2,−1,2)
→ → →
a = (5,2,5) → a⋅ b
PR→ ( a ) = →
→
b = (2,−1,2)
b
b
________________
→ → 18
PR→ ( a ) = ? PR→ ( a ) = www.matematiranje.com
b b 3
→
PR→ ( a ) = 6
b
4
→ →
a⋅ b = (5,2,5) ⋅ (2,−1,2) = 10 − 2 + 10 = 18
→
b = 2 2 + (−1) 2 + 2 2 = 9 = 3
4) Date su koordinate temena trougla ABC (A(-1,3,1),B(3,4,-2), C(5,2,-1)). Odrediti
ugao ABC.
C(5,2,-1) → →
Nadjimo najpre vektore BA i BC
→ →
BA⋅ BC
cos β = → →
BA ⋅ BC
β
A(-1,3,1) B(3,4,-2)
→
BA = (−1,3,1) − (3,4,−2) = (−4,−1,3)
→
BC = (5,2,−1) − (3,4,−2) = (2,−2,1)
→
BA = (4) 2 + (1) 2 + 32 = 9 + 1 + 16 = 26
→
BC = 2 2 + (−2) 2 + 1 = 9 = 3
→ →
BA⋅ BC = (−4,−1,3) ⋅ (2,−2,1) = −8 + 2 + 3 = −3
→ →
BA⋅ BC
cos β = → →
BA ⋅ BC
−3
cos β =
3 ⋅ 26
1
cos β = −
26
⎛ 1 ⎞
β = arccos⎜ − ⎟
⎝ 26 ⎠
5
Vektorski proizvod (x)
Neka su dati vektori
→ → → →
a = (a1 , a 2 , a3 ) = a1 i + a 2 j + a3 k
→ → → →
b = (b1 , b2 , b3 ) = b1 i + b2 j + b3 k
..
a a×b= c Pazi: b × a = - c
1) Vektor c je normalan i na vektor a i na vektor b
2) Intenzitet vektora c je brojno jednak površini paralelograma nad vektorima a i b
3) Vektor c se odredjuje pravilom desnog triedra(desnog zavrtnja)
Intenzitet vektora a × b je: a × b = c = a b sin ∠(a, b)
Vektori a i b su kolinearni ako i samo ako je njihov vektorski proizvod jednak 0 .
Konkretno:
i j k
a × b = a1 a2 a3 = razvijemo ovu determinantu i (na primer) dobijemo = # i + $ j + & k gde su
b1 b2 b3
#, $, & neki brojevi.
Tada je a × b = # 2 +$ 2 + & 2
6
Površina paralelograma nad vektorima a i b je P = a × b www.matematiranje.com
Dok površinu trougla računamo ( logično) kao polovinu površine paralelograma:
1
PΔ = a×b
2
5. Izračunati površinu paralelograma konstruisanog nad vektorima:
a =(1,1,-1) i b (2,-1,2)
Rešenje: P = a × b Najpre tražimo a × b .
i j k
a × b = 1 1 − 1 = i (2-1) - j (2+2) + k (-1-2) = 1 i - 4 j - 3 k =(1, -4, -3)
2 −1 2
a × b = 12 + (−4) 2 + (−3) 2 = 26 dakle P= 26
6. Izračunati površinu trougla ako su date koordinate njegovih temena: A(2, -3, 4), B(1,2,-1), C(3,-2,1)
Rešenje: Najpre oformimo vektore AB i AC
C(3,-2,1)
A(2,-3,4) B(1,2,-1)
AB = (1 – 2, 2-(-3), -1 – 4) = (-1,5,-5)
AC = (3-2, -2 – (-3), 1 – 4) = (1,1, -3)
7
1
PΔ = a×b
2
i j k i j k
AB × AC = a1 a2 a3 = − 1 5 − 5 = -10 i - 8 j - 6 k
b1 b2 b3 1 1 −3
AB × AC = (−10) 2 + (−8) 2 + (−6) 2 = 200 = 10 2
1 1
PΔ = a×b = 10 2 = 5 2 i evo rešenja!
2 2
8
VEKTORI U RAVNI – II DEO
Primer 1.
uuur uuur uuuur

Tačka M je središte stranice BC trougla ABC. Dokazati da je AB + AC = 2 AM
Rešenje:
Nacrtajmo najpre sliku i postavimo problem...
C C C
M M M
A B A B A B
slika 1. slika 2. slika 3.
Na slici 1. su obeleženi vektori koji su dati u zadatku.
Šta je ideja?
Kod ovakvog tipa zadataka vektor u sredini izrazimo na obe strane!

uuuur uuur uuuur
Na slici 2. je vektor AM izražen ( plavom putanjom) preko: AM = AB + BM .
uuuur uuur uuuur
Na slici 3. je vekor AM izražen ( žuta putanja) preko: AM = AC + CM
Dalje ćemo ove dve jednakosti napisati jednu ispod druge i sabrati ih:
uuuur uuur uuuur

AM = AB + BM
uuuur uuur uuuur
AM = AC + CM
uuuur uuur uuuur uuur uuuur
2 AM = AB + BM + AC + CM pretumbamo malo
uuuur uuur uuur uuuur uuuur uuuur uuuur
2 AM = AB + AC + CM + BM pogledajmo zadnja dva vektora na slici...suprotni su , pa je CM + BM = 0
uuuur uuur uuur
2 AM = AB + AC
Dobili smo traženu jednakost.
1
Primer 2.
uuur uuuur
U trouglu ABC tačke M i K su središta stranica AB i BC. Dokazati da je AC = 2MK
Rešenje:
Opet mora slika:
C C C
K K K
A M B A M B A M B
slika 1. slika 2. slika 3.
Slično kao u prethodnom zadatku, vektor u sredini MK, izražavamo na obe strane.
uuuur uuur uuur uuur
Na slici 2. idemo ulevo: KM = MA + AC + CK
uuuur uuur uuur
Na slici 3. idemo udesno: KM = MB + BK
Napišemo jednakosti jednu ispod druge i saberemo ih:

KM = MA + AC + CK
uuuur uuur uuur
KM = MB + BK
uuuuuuuuuuuuuuuuu
uuuur uuur uuur uuur uuur uuur
2 KM = MA + AC + CK + MB + BK
Sad pogledamo sliku i uočimo suprotne vektore ( istog pravca i intenziteta a suproznog smera).
uuuur uuur uuur uuur uuur uuur
2 KM = AC + MA + MB + BK + CK
Uokvireni su nula vektori, pa je:
uuuur uuur
2 KM = AC
Primer 3.
uuuur 1 uuur uuur

Dat je trapez ABCD. Ako je M središte stranice AD, a N središte stranice BC, tada je MN = AB + CD
2
( )
Dokazati.
Rešenje:
a+b
Ovo je ustvari dokaz činjenice da je srednja linija trapeza jednaka polovini zbira osnovica m =
2
2
D C D C D C
M N M N M N
A B A B A slika 3. B
slika 1. slika 2.
Najpre ćemo vektor MN izraziti odozdo ( slika 2.) pa odozgo ( slika 3.), pa to sabrati…
MN = MA + AB + BN
uuuur uuuur uuur uuur
MN = MD + DC + CN
uuuur uuur uuur
2 MN = AB + DC suprotni vektori se potiru, to jest daju nula vektor
uuuur 1 uuur uuur

Još da celu jednakost podelimo sa 2 i dobijamo MN = AB + CD .
2
( )
Primer 4.
Neka su M i N središta neparalelnih stranica BC i AD trapeza ABCD, a E i F presečne tačke duži MN i

uuur 1 uuur uuur
dijagonala AC i BD. Tada je EF = AB − DC
2
( )
Rešenje:
I u ovom zadatku se koristi isti trik, al je putanja izražavanja vektora u sredini malo čudna , da vidimo:
D C D C D C
E F E F E F
A B A B A slika 3. B
slika 1. slika 2.
uuur uuur uuur uuuv

Na slici 2. vektor EF izražavamo preko: EF = EA + AB + BF .
uuur uuur uuur uuuv
Na slici 3. vektor EF izražavamo preko: EF = EC + CD + DF
Napišemo ove dve jednakosti jednu ispod druge, saberemo ih i potremo suprotne vektore…
uuur uuur uuur uuuv
EF = EA + AB + BF
uuur uuur uuur uuuv
EF = EC + CD + DF
uuur uuur uuur
2EF = AB + CD
3
uuuv uuur uuur uuur uuur
Znamo da važi : CD = − DC , ubacimo ovo u dobijenu jednakost i evo rešenja: 2EF = AB − DC .
uuur 1 uuur uuur

(
Naravno ,ovo sve podelimo sa 2 i dobijamo: EF = AB − DC .
2
)
Primer 5.
uuuur uuur uuur uuuur uuuur

Ako je M proizvoljna tačka u ravni paralelograma ABCD , tada je 4MO = MA + MB + MC + MD , gde je O
tačka preseka dijagonala paralelograma. Dokazati.
Rešenje:
D C
A B
Vektor MO ćemo izraziti na 4 načina pa te jednakosti sabrati:

uuuuv uuur uuur
MO = MA + AO
uuuuv uuur uuur
MO = MB + BO
uuuuv uuuur uuur
MO = MC + CO
uuuuv uuuur uuur
MO = MD + DO
uuuuv uuur uuur uuur uuur uuuur uuur uuuur uuur
4 MO = MA + AO + MB + BO + MC + CO + MD + DO
Pretumbajmo malo ovu jednakost u smislu da uočimo suprotne vektore:

uuuuv uuur uuur uuuur uuuur uuur uuur uuur uuur
4MO = MA + MB + MC + MD + AO + CO + BO + DO ( pogledajte na slici, ovo su suprotni vektori)
uuuuv uuur uuur uuuur uuuur
4MO = MA + MB + MC + MD
4
Primer 6.
uur uur uuur
Ako je T težište trougla ABC, tada je TA + TB + TC = 0 . Dokazati.
Rešenje:
Da se podsetimo: težišna duž spaja teme i sredinu naspramne stranice; sve tri težišne duži seku se u jednoj tački T koja
je težište trougla; težište deli težišnu duž u odnosu 2:1.
Da nacrtamo sliku:
B1 A1
T
A C1 B
uur uur uuur
Krenućemo od TA + TB + TC = i dokazati da je ovaj zbir nula.
Rekosmo da težište deli težišnu duž u odnosu 2:1, pa je:
uur 2 uuur
TA = A1 A
3
uur 2 uuur uur uur uuur 2 uuur uuur uuuur
TB = B1 B Saberemo ove tri jednakosti i dobijamo: TA + TB + TC = ( A1 A + B1 B + C1C )
3 3
uuur 2 uuuur
TC = C1C
3
Dalje ćemo izraziti svaki od ovih vektora ( pogledaj na slici, to su isprekidano nacrtani vektori):
C C C
B1 A1 B1 A1 B1 A1
T T T
A C1 B A C1 B A C1 B
uuuur uuur uuur
uuur uuur uuur uuur uuur uuur C1C = C1 B + BC
A1 A = A1C + CA B1 B = B1 A + AB
Saberemo ove tri jednakosti:
5
uuur uuur uuur
A1 A = A1C + CA
uuur uuur uuur
B1 B = B1 A + AB
uuuur uuur uuur
C1C = C1 B + BC
uuur uuur uuuur uuur uuur uuur uuur uuur uuur
A1 A + B1 B + C1C = A1C + CA + B1 A + AB + C1 B + BC
Pretumbajmo malo desnu stranu jednakosti:

uuur uuur uuuur uuur uuur uuur uuur uuur uuur
A1 A + B1 B + C1C = CA + AB + + BC + A1C + B1 A + C1 B
Zaokruženi vektori imaju zbir nula, jer se zadnji vektor završava gde počinje prvi...
uuur uuur uuur
Pogledajmo sada preostali zbir A1C + B1 A + C1 B , i on je nula, jer je:
uuur 1 uuur
A1C = BC
2
uuur 1 uuur
B1 A = CA
2
uuur 1 uuur
C1 B = AB
2
uuur uuur uuur 1 uuur uuur uuur 1
A1C + B1 A + C1 B = ( BC + CA + AB) = ⋅ 0 = 0
2 2
E, ovim je dokaz konačno završen.
Primer 7.
uuur 1 uuur uuur uuuur

( )
Ako je M proizvoljna tačka u ravni trougla ABC , tada je MT = MA + MB + MC , gde je T težište trougla.
3
Dokazati.
Rešenje:
Najpre moramo vektor MT izraziti preko vektora MA,MB i MC.

C
B1 A1
T
A C1 B
6
uuur uuur uuur
MT = MA + AT
uuur uuur uuur
MT = MB + BT saberemo ove tri jednakosti...
uuur uuuur uuur
MT = MC + CT
uuur uuur uuur
MT = MA + AT
uuur uuur uuur
MT = MB + BT
uuur uuuur uuur
MT = MC + CT
uuur uuur uuur uuuur uuur uuur uuur
3MT = MA + MB + MC + AT + BT + CT
uuur uuur uuur uuuur
U prethodnom primeru smo videli da ovo uokvireno daje nula vektor, pa je: 3MT = MA + MB + MC , a to smo i trebali
dokazati.
7
VEKTORI U PROSTORU ( II deo)
Mešoviti proizvod tri vektora
Mešoviti proizvod je (a × b) o c . Najčešće se obeležava sa a, b, c . [ ] [

Dakle : (a × b) o c = a, b, c ]
Kako se on izračunava?
Ako su vektori zadati sa: a = (a1 , a 2 , a3 ) , b = (b1 , b2 , b3 ) i c = (c1 , c 2 , c3 ) onda je:
a1 a2 a3
(a × b) o c = b1 b2 b3
c1 c2 c3
A dobijenu determinantu rešavamo ili razvijanjem po nekoj vrsti (koloni) ili pomoću Sarusovog pravila.
Čemu služi mešoviti proizvod?
i) Apsolutna vrednost mešovitog proizvoda tri nekomplanarna vektora jednaka je zapremini paralelopipeda
konstruisanog nad njima, to jest : V ( a , b, c ) = ( a × b ) o c
ii) Zapremina trostrane piramide (tetraedra) konstruisane nad nekomplanarnim vektorima a,b,c,je:
1
V= ( a × b) o c
6
c
1
Zašto u formuli ?
6
Još od ranije znamo da se zapremina piramide računa po formuli:
1
V= BH
3
1
Kako je baza trougao , njegovu površinu računamo kao : B = a × b , pa je onda:
2
1 1 1 1
V= BH= a × b H= ( a × b) o c
3 3 2 6
Napomena: Često se u zadacima traži visina H neke piramide. Nju ćemo naći tako što najpre nađemo zapreminu
a1 a 2 a3
1 1 1 3V
preko formule ( a × b) o c = b1 b2 b3 , zatim nadjemo bazu B= a × b pa to zamenimo u H = .
6 6 2 B
c1 c 2 c3
iii) Uslov komplanarnosti
Vektori a, b, c su komplanarni ako i samo ako je njihov mešoviti proizvod jednak nuli.
a1 a2 a3
Dakle uslov komplanarnosti je : b1 b2 b3 = 0
c1 c2 c3
Zadaci
1. Izračunati zapreminu paralelopipeda konstruisanog nad vektorima: a(0,1,1), b(1,0,1), c(1,1,0)
Rešenje:
a1 a2 a3 0 1 1 0 1 1 01
V (a, b, c) = (a × b) o c = b1 b2 b3 = 1 0 1 = ajmo da upotrebimo Sarusovo pravilo= 1 0 1 1 0 =
c1 c2 c3 1 1 0 1 1 0 11
(0 + 1 + 1) – (0+0+0)= 2 [pogledaj fajl determinante]
Dakle : V = 2
2. Dati su vektori a (ln( p − 2),−2,6), b( p,−2,5), c(0,−1,3) . Odrediti realan broj p , tako da vektori budu
komplanarni.
Rešenje:
a1 a2 a3
Kao što rekosmo, uslov komplanarnosti je : b1 b2 b3 = 0 , pa je
c1 c2 c3
ln( p − 2) − 2 6
p − 2 5 = razvijemo je po prvoj koloni...= ln(p-2)[-6+5] – p [-6+6] = - ln(p-2)
0 −1 3
Mora biti - ln(p-2) = 0 [ pogledaj logaritmi ,fajl iz druge godine]
p – 2 = 1, pa je p = 3 traženo rešenje.
3. Dati su vektori a (1,1,−1), b(−2,−1,2), c(1,−1,2)
Rastaviti vektor c po pravcima vektora a, b i a × b
Rešenje: Najpre ćemo naći a × b . www.matematiranje.com

i j k i j k
a × b = a1 a2 a3 = 1 1 − 1 = Razvijamo po prvoj vrsti...= 1 i - 0 j + 1 k = (1,0,1)
b1 b2 b3 − 2 −1 2
Postavimo sada razlaganje:
c = m a + n b + p ( a × b ) , gde su m,n i p konstante koje moramo naći.
(1,-1,2) = m (1,1,-1) + n (-2,-1,2) + p (1,0,1) prelazimo u sistem jednačina:
1 = 1m – 2n +1p m – 2n +p = 1
3
-1 = 1m – 1n +0p m–n = -1 saberemo prvu i treću...pa je p=
2
2 = -1m +2n +1p -m +2n +p = 2
3 3 1
Vratimo p = u ostale dve jednačine i dobijamo : m = − i n= −
2 2 2
Vratimo se sada u :
c = ma + nb + p (a×b )
3 1 3
c=− a − b + ( a × b ) je konačno rešenje
2 2 2
4. Dati su vektori a (m − 1,1,1), b(−1, m + 1,0), c(m,2,1) . Odrediti parametar m tako da vektori a, b, c
budu komplanarni a zatim razložiti a na komponente u pravcu druga dva.
Rešenje:
Najpre ćemo iskoristiti uslov komplanarnosti:
a1 a2 a3 m −1 1 1
b1 b2 b3 = 0 , to jest −1 m + 1 0 = 0 , Ovu determinantu razvijemo po trećoj koloni...=
c1 c2 c3 m 2 1
= -2 – m(m+1) + (m-1)(m+1) +1 = 0
= - 2 –m2 – m + m2 – 1 +1 = 0 pa je odavde m = - 2 www.matematiranje.com

Dakle vektori su ( kad zamenimo da je m= -2):
a = (−3,1,1)
b = (−1,−1,0)
c = (−2,2,1)
Idemo na razlaganje:
a =m b+n c
(−3,1,1) = m (−1,−1,0) + n (−2,2,1) prelazimo u sistem jednačina
-3 = - m – 2n
1 = - m + 2n
1 = 0m + n odavde je n = 1 pa to menjamo u gornje dve jednačine...m = 1
Dakle a = m b + n c pa je a = b + c konačno rešenje
5. Data su temena tetraedra A (2,3,1), B(4,1,-2), C(6,3,7) i D(-5,-4,8).
Odrediti zapreminu tetraedra i dužinu visine spuštene iz temena D na stranu ABC.
Rešenje:
Najpre nacrtamo sliku i postavimo problem:
D(-5,-4,8)
H
C(6,3,7)
A(2,3,1) B(4,1,-2)
Oformimo najpre vektore AB, AC , AD
AB = (4-2,1-3,-2-1) = (2, -2, -3)
AC = (6-2,3-3,7-1) = (4, 0, 6)
AD = (-5-2,-4-3,8-1) = (-7,-7,7)
a1 a2 a3 2 −2 −3
1 1 1 308
Možemo naći zapreminu tetraedra po formuli: ( a × b) o c = b1 b2 b3 = 4 0 6 =
6 6 6 6
c1 c2 c3 −7 −7 7
1
Dalje tražimo površinu baze ABC : B= a×b
2
i j k i j k
AB × AC = a1 a2 a3 = 2 − 2 − 3 = -12 i +24 j +8 k = (-12, 24, 8)
b1 b2 b3 4 0 6
1
B= (−12) 2 + 24 2 + 8 2 = 14
2
3V
Iskoristićemo da je H = .
B
308
3
H= 6 = 11 Dakle, tražena visina je H =11
14
Napomena :
Ako vam traže neku drugu visinu, recimo iz temena C, postupak je analogan.
3V
Nađete zapreminu, zatim bazu preko AB × AD i zamenite u H = .
B

Matematika 3. Razred Srednje Skole

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Matematika 3. Razred Srednje Skole

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PLANIMETRIJA

Za pravilne mnogouglove sa n stranica važi:

- On ima n osa simetrije

- Ako je broj stranica paran on je ujedno centralno simetričan

- Oko svakog pravilnog mnogougla se može opisati kružnica čiji se centri

- Može se podeliti na n karakterističnih jednakokrakih trouglova čija su dva

- Zbir svih unutrašnjih uglova sa računa po formuli S n = (n − 2) ⋅180o

- Iz svakog temena mnogougla mogu se povući d n = n − 3 dijagonala

- Ako je dužina stranice a onda je obim mnogougla O=na

Ako sa α - obeležimo unutrašnji ugao, a sa α1 - spoljašnji ugao traženog mnogougla onda

Dakle imamo sistem:

2) Izračunati unutrašnji ugao pravilnog mnogougla, ako je razlika broja dijagonala

Pošto broj dijagonala obeležavamo sa Dn ⇒ Dn − n = 25

3) Ako se broj stranica pravilnog mnogougla poveća za 2, tada se centralni ugao

4) Za koliko se povećava zbir unutrašnjih uglova mnogougla, ako se broj stranica

Zbir unutrašnjih uglova se nalazi po formuli S n = (n − 2) ⋅ 180 o

dakle, zbir unutrašnjih uglova se poveća za 900o

Dakle n=8 , mnogougao ima ima 8 stranica.

8) Koji pravilan mnogougao ima 44 dijagonale?

9) Oko kruga poluprečnika r = 1+ 2 opisan je pravilan osmougao. Nadji

Pravilan osmougao se sastoji iz 8 podudarhih jednakih trouglova. Izvučemo jedan taj

Iz ovog trougla je:

- Uglovi , unutrašnji α , β , γ i spoljašnji α 1 , β1 , γ 1

Osnovne relacije za uglove i stranice trougla su:

1) Zbir unutrašnjih uglova u trouglu je 1800 tj. α + β + γ = 1800

2) Zbir spoljašnjih uglova je 3600 tj. α 1 + β1 + γ 1 =3600

3) Spoljašnji i njemu susedni unutrašnji ugao su uporedni,tj.

4) Spoljašnji ugao trougla jednak je zbiru dva nesusedna unutrašnja ugla, tj

a−b < c < a+b

6) Naspram većeg ugla nalazi se veća stranica i obrnuto.

3) Centar upisane kružnice (S)

4) Centar opisane kružnice (O)

a to je TEŽIŠTE TROUGLA. Težište deli težišnu duž u razmeri 2:1.

pravouglog na sredini hipotenuze i kod tupouglog van trougla.

Trouglovi se dele prema “stranicama” i prema “uglovima”.

Prema stranicama: Prema uglovima:

aha bhb chc abc

R-poluprečnik opisane kružnice.

Ovde je a osnova i b krak ( kraci)

ΔABC ≅ ΔA1 B1C1 ⇔

Trouglovi BMC i CDO su slični.Okrenućemo ih da bi uočili tu sličnost.

Sada primenjujemo Pitagorinu teoremu na trougao AMC

Podelimo sa 3 i rešavamo kao kvadratnu jednačinu...

Povučemo visinu BB1

→→ Stranice BB1 i B1C su jednake

Da sklopimo sada rezultate:

Površina trougla je:

Pošto se obim ovog kruga sastoji iz tri ovakva luka:

5) Površina oštrouglog trougla čije dve stranice su a = 5 i b = 3 je P = 6 . Odredi obim

a=5 Jedan od obrazaca za površinu je:

c 2 = a 2 + b 2 − 2ab cos γ Moramo ovde menjati obe vrednosti za cos…

a=5 Jedan od obrazaca za površinu trougla je

A ovo su ista rešenja kao kod prvog načina...

6) Obim pravouglog trougla je O = 36 , a poluprečnik upisanog kruga je r = 3 . Odrediti obim

Obim opisanog kruga je: O = 2 Rπ = 15π

Mnogougao koji ima četiri stranice naziva se četvorougao.

Najpre da kažemo da četvorouglovi mogu biti : konveksni i nekonveksni.

On ih je podelio u pet grupa: kvadrati, pravougaonici,rombovi,romboidi i trapezi.

Međutim, danas je podela izvršena na sledeći način:

1) Paralelogrami (imaju po dva para paralelnih stranica)

2) Trapezi (imaju jedan par paralelnih stranica)

3) Trapezoidi (nemaju paralelne stranice)

Paralelogram je četvorougao čije su naspramne stranice paralelne.

- Sva četiri ugla su mu prava