SADRAJ:

NAPOMENA ITAOCIMA .................................................................................... 1

I OSNOVI EKONOMIJE ......................................................................................... 3
1. UVODNE NAPOMENE ............................................................................... 3
2. POJAM EKONOMIJE ................................................................................. 4
3. NAJVANIJA EKONOMSKA PITANJA ................................................. 7
4. BIHEVIORISTIKA EKONOMIJA ......................................................... 9
4.1. LJUDI NISU UVEK RACIONALNI.................................................................. 10
4.2. LJUDI VODE RAUNA O PRAVINOSTI ....................................................... 10
4.3. LJUDI VREMENOM POSTAJU NEDOSLEDNI ................................................. 11
5. NAJVANIJI EKONOMSKI PROBLEMI ............................................. 12
6. INIOCI PROIZVODNJE ........................................................................ 13
6.1. OGRANIENI RESURSI ............................................................................... 14
7. KRIVA PROIZVODNIH MOGUNOSTI .............................................. 16
8. EKONOMSKI CILJEVI ............................................................................ 18
8.1. EKONOMSKA EFIKASNOST ........................................................................ 18
8.2. PRAVEDNA RASPODELA ............................................................................ 19
8.3. EKONOMSKA SLOBODA ............................................................................. 19
8.4. EKONOMSKI RAST ..................................................................................... 19
8.5. PUNA ZAPOSLENOST ................................................................................. 20
8.6. STABILNOST CENA .................................................................................... 20
9. OSNOVNI EKONOMSKI PRINCIPI ...................................................... 21
10. MIKRO I MAKROEKONOMIJA ............................................................ 28
11. SISTEMI EKONOMSKE KOORDINACIJE I MAKROEKONOMSKA
POLITIKA ................................................................................................... 31
11.1. SISTEMI EKONOMSKE KOORDINACIJE ........................................................ 31
11.2. MAKROEKONOMSKA POLITIKA ................................................................. 32
12. EKONOMSKE FUNKCIJE DRAVE ..................................................... 36
13. BUDET KAO OSNOVNA INSTITUCIJA JAVNIH FINANSIJA ...... 40
13.1. POREZI KAO MAKROEKONOMSKI INSTRUMENTI ........................................ 41
14. EKONOMSKI AGREGATI ...................................................................... 43
15. MERENJE BRUTO DOMAEG PROIZVODA..................................... 44
16. GREKE EKONOMSKOG ZAKLJUIVANJA .................................... 46
II KOLE EKONOMSKE MISLI ......................................................................... 49
1. KLASINA LIBERALNA EKONOMSKA DOKTRINA ...................... 50
2. MARKSISTIKO EKONOMSKO UENJE .......................................... 51


3. MARGINALIZAM ..................................................................................... 52
4. KEJNSOVO UENJE ................................................................................ 52
5. NOVIJE EKONOMSKE TEORIJE: EKONOMSKI
NEOLIBERALIZAM ................................................................................. 53
6. ODNOS EKONOMIJE I EKONOMIKE ................................................. 56
III OSNOVI PROIZVODNJE I TROKOVA ..................................................... 61
1. PROIZVODNJA ......................................................................................... 61
1.1. PROIZVODNI RESURSI ............................................................................... 61
1.2. UPOTREBA PROIZVODNIH RESURSA .......................................................... 61
2. TROKOVI PROIZVODNJE ................................................................... 70
2.1. POJAM TROKOVA .................................................................................... 70
2.2. OSNOVNA PODELA TROKOVA .................................................................. 71
2.3. POSLOVNI PRIHOD I CENA ......................................................................... 76
2.3.1. Ukupna, prosena i granina dobit ..................................................... 79
IV TRITE, TRANJA I PONUDA, KONKURENCIJA I CENE ................. 87
1. TRANJA .................................................................................................... 85
2. PONUDA ..................................................................................................... 89
3. TRINA RAVNOTEA .......................................................................... 91
4. ELASTINOST TRANJE I PONUDE .................................................. 93
5. STRUKTURA TRITA ......................................................................... 100
5.1. PERFEKTNA KONKURENCIJA ................................................................... 100
5.2. MONOPOL ............................................................................................... 103
5.3. MONOPOLISTIKA KONKURENCIJA ......................................................... 104
5.4. OLIGOPOL ............................................................................................... 105
6. FUNKCIJE TRITA .............................................................................. 106
7. NAINI FORMIRANJA PRODAJNIH CENA ROBA ........................ 106
V PREDUZEE KAO OSNOVNI ORGANIZACIONI OBLIK
PROFITNE ORGANIZACIJE ......................................................................... 115
1. POJAM PREDUZEA ............................................................................. 111
2. OSNOVI TEORIJE PREDUZEA ......................................................... 114
2.1. KNJIGOVODSTVENI PROFIT NASUPROT EKONOMSKOM ............................ 115
2.2. RESURSI I BILANSI PREDUZEA ............................................................... 116
2.3. RIZICI POSLOVANJA ................................................................................ 119
3. POJAVNI OBLICI PREDUZEA .......................................................... 121
3.1. DRUTVA LICA ....................................................................................... 121
3.1.1. Vlasnika preduzea ........................................................................ 121
3.1.2. Ortakluk ........................................................................................... 122
3.2. DRUTVA KAPITALA ............................................................................... 123

3.2.1. Drutva sa ogranienom odgovornou ........................................... 123
3.2.2. Akcionarsko drutvo (kompanija, korporacija) ................................ 123
3.2.3. Javno preduzee ............................................................................... 125
3.2.4. Holding drutvo................................................................................ 125
3.3. MALO PREDUZEE .................................................................................. 126
3.3.1. Karakteristike malih preduzea .................................................... 128
3.3.2. Prednosti i nedostaci malih preduzea ............................................. 129
3.3.3. Virtuelne organizacije ...................................................................... 130
VI TRITE I NOVAC ........................................................................................ 137
1. ROBA, NOVAC, CENA ........................................................................... 133
2. FINANSIJSKA TRITA ........................................................................ 143
2.1. OPTI POJMOVI ....................................................................................... 143
2.2. VRSTE FINANSIJSKIH TRITA ................................................................. 151
2.3. KAPITAL I NJEGOVI OBLICI ...................................................................... 154
2.4. INVESTICIJE I INVESTICIONO ODLUIVANJE ............................................ 156
3. NAJAMNINE I TRITE RADA ........................................................... 162
3.1. NEZAPOSLENOST KAO EKONOMSKI PROBLEM ......................... 164
3.2. UTICAJ NEZAPOSLENOSTI NA EKONOMIJU I DRUTVO ................... 165

VII EKONOMSKI RAST I RAZVOJ ................................................................. 173
VIII GLOBALIZACIJA I NOVA EKONOMIJA .......................................... 181
RENIK OSNOVNIH EKONOMSKIH POJMOVA ........................................ 189
LITERATURA ...................................................................................................... 195


1
NAPOMENA ITAOCIMA
Ova knjiga je napisana prvenstveno za potrebe studenata Mainskog fakulteta
Univerziteta u Beogradu, kao udbeniki materijal za predmet Osnovi sociologije i
ekonomije, koji se slua u 2. semestru. Naravno, ona moe pomoi i svima drugima
koji se ele obavestiti o najosnovnijim problemima mikro i makroekonomije.
Kao autori ovog rukopisa smatramo da je neophodno da objasnimo i naziv i
poreklo pomenutog nastavnog predmeta, ime emo istovremeno objasniti zato
knjiga ima ovakav sadraj i strukturu.
Predmet Osnovi sociologije i ekonomije je nastao u okviru poslednje
(bolonjske) reforme nastavnog plana po kojem je obezbeen prostor samo za jedan
tzv. drutveni predmet, koji je trebao da zameni ranija dva nastavna predmeta:
Sociologiju (2+0; 2+0) i Ekonomiju (2+1; 2+1). Nova realnost izrazito redukovanog
prostora u novom nastavnom planu opredelila je neophodnost stroge, teke i rizine
selekcije najvanijih tema iz dve inae najoptije drutvene nauke. Kao predmetni
nastavnici morali smo osmisliti novi, hibridni, nastavni program za novoimenovani
predmet u kojem je trebalo pronai kakvu-takvu ravnoteu sociolokog i ekonomskog
sadraja, vodei rauna o potrebama, saznajnim preferencijama i predznanjima naih
studenata.
Socioloki deo gradiva obraen je u udbeniku prof. S. Pokrajca Uvod u
sociologiju, a ova publikacija treba da pomogne studentima u pripremi ekonomskog
dela gradiva. Kao autori svesni smo injenice da u Uvodu u ekonomiju nedostaje
mnogo bitnog sadraja, ali u ogranienom prostoru teko je bilo smestiti i druge
brojne teme koje smo ovom prilikom izostavili, to je najavljeno i samim naslovom
knjige, odnosno imenicom uvod. Smatramo da bi bilo jeziki nezgrapno da smo se
opredelili za naslov uvod u osnove, ili osnovi uvoda, to bi, sutinski, bio moda i
najkorektniji naslov.
Ovo objanjenje nije dato u cilju da od italaca unapred traimo opravdanje
za sve propuste koji se tiu obraene ekonomske problematike, ve je iskljuivo u
funkciji obavetenja zato neke stvari u ovoj knjizi jednostavno nedostaju. Ipak, autori
smatraju da i ova koliina uvodnog znanja iz ekonomije i nije tako mala i da prua
sasvim solidnu podlogu za razumevanje osnovnih principa, inilaca, metoda,
organizacije i uopte filozofije ekonomskog ivota, kao procesa stalnog izbora izmeu
veito oskudnih resursa koje dobijamo od prirode ili ih kao proizvedene nasleujemo
od ranijih generacija.
Prof. dr Slobodan Pokrajac napisao je poglavlja I, II, V, VI, VII i VIII, a prof.
dr Nikola Dondur je autor poglavlja III i IV. Renik ekonomskih pojmova izradila je
Sonja Josipovi, student doktorskih studija, asistent Mainskog fakulteta.
Autori zahvaljuju uvaenim recenzentima, prof. dr Gojku Rikaloviu,
redovnom profesoru Ekonomskog fakulteta u Beogradu i prof. dr Slobodanu
Cvetanoviu, redovnom profesoru Ekonomskog fakulteta u Niu na dragocenim
savetima i sugestijama. Svi preostali propusti i nedostaci pripadaju iskljuivo
autorima.

Beograd, marta 2013. Autori

3
I
OSNOVI EKONOMIJE
1. UVODNE NAPOMENE
Prilikom inae esto postavljanog pitanja: zato uiti ekonomiju? najee
se mogu uti odgovori da nam ona pomae da spoznamo novi nain razmiljanja i
funkcionisanja kao korisno sredstvo za analizu, da nudi nove spoznaje i razumevanje
svetskih trendova i aktivnosti, ali i da nas ui starim (prastarim) pravilima kako se
gazduje (tedi, ekonomie) ogranienim resursima, odnosno kako da sa minimalnim
utrocima/trokovima postignemo maksimalne efekte. Osim toga, ekonomija
postavlja pitanja ta treba proizvoditi (koja dobra), kako, koliko s kim i gde da se ta
dobra proizvode i ono najvanije - za koga ih uopte treba proizvoditi.
U tom smislu, teorijska ekonomija ostvaruje nekoliko vanih funkcija.
Ukazaemo na nekoliko najvanijih.
Saznajna funkcija, koja se svodi na izuavanje i objanjavanje ekonomskih
pojava i procesa, otkrivanje sutine ekonomskog ivota i zakonitosti koji njime
upravljaju, kao i na naine njihovog korienja.
Praktina funkcija govori da ekonomska nauka uvek u izvesnoj meri
izraava interese odreene socijalne grupe ili, jo blie, vladajue politike grupe.
Na taj nain se profilie i odgovarajua ideoloka i humanitarna funkcija ekonomije.
Ekonomija je na izvestan nain najstarija ljudska praksa: traje od samog
nastanka ljudske vrste sve do danas, a verovatno e obeleavati ljudsko ponaanje i
ubudue. Sadraji, naini, oblici, vidovi, organizovanje i drugi aspekti ekonomskog
ivota i dalje e doivljavati vie ili manje dramatine promene, ali ono to ostaje
stalno tie se sledeih injenica:
1. potrebe (kao oseaj nedostatka neega; pri emu su najvanije tzv.
primarne ili bioloke, a raste znaaj i ostalih potreba) ostaju, a sve vie i
postaju, najjai impuls i generator ovekovih traenja stalno novih, sve
razliitijih, bogatijih, kvalitetnijih, atraktivnijih itd. naina njihovog
zadovoljavanja;
2. masovnost uesnika ekonomskog ivota kao pokazatelj broja ljudi i
kao nosilaca potreba i kao stvaralaca dobara i usluga kojima se potrebe
zadovoljavaju, to poslednjih decenija dobija nepredvidljivu
akceleraciju (na poetku 19. veka bilo je oko 2 milijarde ljudi, a danas
na Planeti ivi ve preko 7 milijardi);
3. nepredvidljivost ponaanja ekonomskih aktera (proizvoaa i
potroaa; kupaca i prodavaca) to ukazuje na injenicu da u ekonomiji
nema strogog i egzaktnog determinizma, odnosno ponavljanja dogaaja
na istovetan nain onom prethodnom. Znai, ono to se desilo ne
odreuje vrsto ono to e se desiti, ve samo najavljuje moguu
verovatnou budueg dogaaja;
4. merljivost ekonomskih pojava kao iskaz injenice da su ekonomske
pojave u sutini kvantitativnog karaktera (npr. porast proizvodnje,
Uvod u ekonomiju

4
uvoza itd.), a tek onda kvalitativnog (porast dohotka i materijalnog
blagostanja i sl.);
5. oskudnost, odnosno retkost, svih ekonomskih resursa, posebno
materijalnih (rad, kapital, zemlja) zbog ega je nuno da se oni
koriste racionalno; pri tome ne sme se poistoveivati retkost i
siromatvo, jer mala koliina nekog dobra ili resursa ne znai da je ono
retko; retkost primorava ljude da vre izbor izmeu korisnog i manje
korisnog, odnosno izmeu zadovoljenja jedne ili druge potrebe; birajui
jednu mogunost proputamo drugu; vrednost odricanja od druge
potrebe za raun prve nazivamo oportunitetnim trokom;
6. supstitucija ekonomskih inilaca kao tehnoloki delimino mogua
a ekonomski esto veoma poeljna operacija: uvek kada jedan faktor
proizvodnje kota manje od drugog tei se zameni skupljeg faktora
jeftinijim;
7. ekonomski ivot se odvija u realnom vremenu, zbog ega je VREME
najvaniji ekonomski resurs: sva ekonomija se, u krajnjem, svodi na
ekonomiju vremena; Na dugi rok svi smo mrtvi (D. M. Kejnz);
8. ekonomski ivot odvija se u realnom prostoru u kojem postoje realne
drutvene institucije: vrednosni sistem, tradicija, moral, religija, pravo,
drava itd.;
Navedene napomene imaju za cilj da pokau da je ekonomija veoma
dinamian sistem drutvenih veza i odnosa, procesa, motiva, ciljeva, sredstava,
metoda, alata i brojnih drugih elemenata koji u razliitim periodima posmatranja
(istorijsko vreme) i razliitim socio-kulturnim sredinama (drutvima, dravama)
imaju razliito znaenje i pojedinani uticaj. Najjednostavniji pogled na dosadanju
ekonomsku istoriju bilo kojeg modernog drutva nepobitno potvruje da su se
tehnologija i preduzetnitvo potvrdili kao najdinaminiji elementi ekonomskog
sistema i kao naroiti inioci (faktori) ne samo ekonomskog rasta, nego i ireg
socijalnog i kulturnog razvoja. U stvari, tehnologija doprinosi da ostali (retki) resursi
budu manje retki. Znai, njome se znaajno moe supstituisati deficit npr.
materijalnih resursa. Ali, tehnologija, zapravo afirmie LJUDSKE RESURSE,
odnosno kreativnost, inventivnost, inovativnost, znanje, iskustvo, organizaciju,
upravljanje i sve druge stvaralake potencijale koji mogu doprineti porastu
drutvenog bogatstva, odnosno ostvarenju sintetikog ekonomskog principa:
minimalna ulaganja za maksimalne efekte.
2. POJAM EKONOMIJE
U strogo pojmovnom smislu potrebno je razlikovati etimoloko i savremeno
znaenje rei ekonomija.
Sam termin ekonomija (engl. economy) potie od grkih rei oikos (kua,
domainstvo, gazdinstvo) i nomos (zakon, pravilo, norma, red i sl.). Iz tih rei nastala
je starogrka re oikonomia, to na srpskom jeziku, u slobodnom prevodu, znai skup
zakona ili pravila o organizaciji i upravljanju domainstvom, odnosno kunim
gazdinstvom. U staroj Grkoj (u vreme naturalne proizvodnje, tj. proizvodnje za svoje
Osnovi ekonomije

5
potrebe, a ne za razmenu i trgovinu) jedna porodica (domainstvo) bila je osnovna
proizvodno-potroaka jedinica. Materijalna dobra (hrana, obua, odea itd.) bila su
osnova za zadovoljavanje i razvoj ostalih ljudskih potreba. Termin oikonomija nije
oznaavao ukupna pravila ili znanja o ivotu i domainstvu, ve prvenstveno znanja i
praktinu delatnost (vetinu) proizvodnje i potronje materijalnih dobara unutar
jednog domainstva, odnosno unutar naturalnog porodinog gazdinstva kojim je
upravljala jedna osoba (gospodar, gazda).
Prelaskom iz naturalne u robno-novanu proizvodnju (tj. u proizvodnju za
trite, odnosno za nepoznatog kupca,) pojedini ljudi i domainstva mogli su
materijalna dobra pribavljati ne samo pomou vlastite proizvodnje nego i pomou
trgovine i razmene roba. Ovu vetinu trgovanja, odnosno upravljanja razmenom
roba radi bogaenja stari grki filozof Aristotel oznaavao je terminom hrematistika.
Kada su kao jedinicu razmatranja uzimali, ne porodicu i njeno gazdinstvo,
ve grad ili dravu, stari Grci su, uz termine oikos i nomos, dodavali i termin polis,
to znai grad, odnosno drava, jer su njihovi gradovi (Atina, Sparta itd.) bili
organizovani kao drave.
Spajanjem termina oikos, nomos i polis nastala je (1615. god. u knjizi
Rasprava o politikoj ekonomiji francuskog merkantiliste Antoana Monkretjena)
sintagma politika ekonomija. Ona je oznaavala skup pravila (ili normi) o
ekonomskoj aktivnosti u nekoj dravi. U drugoj polovini 18. veka ova sintagma
poinje oznaavati novu naunu disciplinu, tj. politiku ekonomiju koja se, kao
nastavni predmet, poinje predavati na univerzitetima u Evropi. Ekonomija kao
posebno nauno podruje koje se izdvaja iz religijskog, filozofskog i politikog
idejnog sistema, zapoela je, dakle, svoj razvoj pod nazivom politika ekonomija.
Ona je, kao nova nauna disciplina, prouavala kapitalistiki proces proizvodnje i
raspodelu materijalnih dobara u nekoj dravno-politikoj zajednici. Prouavala je
veze i odnose izmeu politike i politikog sistema s jedne, te proizvodnje i raspodele
materijalnih dobara, tj. ekonomskog sistema u nekoj dravi, s druge strane. U
procesu podele rada i naune specijalizacije kasnije su nastale (i razvijale se
paralelno s politikom ekonomijom) i druge naune ekonomske discipline, kao to
su ekonomika, ekonomska politika, spoljna trgovina, finansije, marketing,
socioekonomija, geoekonomija itd. U pojmovnom smislu ekonomija je iri, a
ekonomika ui pojam.
Poznato je da se u savremenim ekonomskim i politikim raspravama termin
ekonomija koristi u razliitim znaenjima, ali se, ipak, svi odnose na razliite
aspekte proizvodnje, raspodele, razmene i potronje materijalnih dobara i usluga u
odreenom vremenu, prostoru i drutvu. Zato moemo rei da: 1) proizvodnja i
ponuda, 2) raspodela, 3) razmena i 4) potranja, odnosno potronja materijalnih
dobara (roba) i usluga, ine centralni deo i glavne elemente u poetnom
razumevanju pojma ekonomija. U tom smislu moe se govoriti o svojevrsnoj
paukovoj mrei ekonomije kako to prikazuje Slika 1.
Pored navedenog, potrebno je ukazati na jo nekoliko odrednica ekonomije
kao teorijske i primenjene delatnosti.
Kada je u pitanju prouavanje ekonomskih pojava i procesa onakvim kakvi
oni stvarno postoje, bez pridavanja bilo kakvih vrednosnih sudova o njima, onda
govorimo o tzv. pozitivnoj ekonomiji (npr. spoljni dug nae zemlje iznosi x
Uvod u ekonomiju

6
milijardi dolara). S druge strane, kada o ekonomskoj stvarnosti govorimo sa
odreenih etikih stanovita (teret spoljnjeg duga treba ravnomerno raspodeliti na
sve drutvene slojeve), odnosno sa stanovita kako bi trebalo da izgleda ekonomsko
stanje, tada govorimo o tzv. normativnoj ekonomiji. Takoe, u optem i poetnom
razumevanju i definisanju ekonomije, korisno je razlikovati: a) ekonomiju kao
nauku i b) ekonomiju kao vetinu. U prvom smislu ekonomiju moemo definisati
kao veliko podruje drutvenih nauka u kojem naunici prouavaju i objanjavaju:
1) proizvodnju i ponudu, 2) raspodelu, 3) razmenu te 4) potranju i potronju
materijalnih dobara (roba) i usluga u 5) odreenom vremenu, 6) prostoru i 7)
drutvu. Zato ekonomija mora koristiti saznanja, metode i postupke mnogih drugih
nauka, jer bez njih ne bi uspela spoznati svu sloenost i protivrenost ekonomskih
pojava i procesa. U tom smislu, ekonomija se posebno oslanja na statistiku,
matematiku, psihologiju, demografiju, geografiju, tehnologiju, kulturologiju,
organizaciju i mnoge druge naune discipline.

Slika 1. Paukova mrea ekonomije
Kao zasebno podruje drutvenih nauka, ekonomija se sastoji od niza
posebnih disciplina koje procese proizvodnje, raspodele, razmene i potronje
materijalnih dobara i usluga posmatraju s nekog posebnog gledita. Kao to se u
medicini isti objekt istraivanja (ovek) istrauje s raznih aspekata (zbog ega
nastaje mnotvo medicinskih naunih disciplina), tako se i u ekonomiji isti objekt
istraivanja (tj. spomenuti ekonomski procesi) istrauju s razliitih gledita i pomou
razliitih pristupa iz kojih nastaju posebne ekonomske discipline. Najpoznatije
ekonomske discipline su politika ekonomija, ekonomika, ekonomska politika,
raunovodstvo, marketing, spoljna trgovina itd. Svaka od njih, unutar spomenutog
ireg okvira, tj. unutar ekonomskih procesa, ima svoj poseban predmet istraivanja
kojeg posmatra s posebnog aspekta, posebnim metodama i s posebnim ciljevima.
Neke discipline su bazine (politika ekonomija i ekonomika) jer daju kategorijalni
aparat i paradigmatska (uzorna i dugo vaea) objanjenja bazinih ekonomskih
problema. Druge discipline su specijalistike, jer one koristei opta teorijska
saznanja detaljnije istrauju neki poseban ekonomski problem, neke aspekte
ekonomskih problema ili poseban deo ekonomskih procesa itd.
Ukupnost pristupa, metoda saznanja i teorija koje proizvode osnovne
pojmove i paradigmatina objanjenja ekonomskih zbivanja, procesa i odnosa, bez
obzira da li se koriste u obrazovanju ili poslovnom i politikom ivotu, moemo
oznaiti sintagmom teorijska ekonomija.
Osnovi ekonomije

7
Pored toga, ekonomiju moemo posmatrati i kao svakodnevnu delatnost,
odnosno kao sistem znanja i vetina pomou kojih pojedinci, domainstva,
preduzea ili neka dravna zajednica, proizvode i/ili pribavljaju i troe materijalna
dobra i usluge. Tada govorimo o primenjenoj i poslovnoj ekonomiji u kojoj se
praktikuje vetina upotrebe naunih (i ostalih) znanja u procesu proizvodnje,
raspodele, razmene i potronje materijalnih dobara i usluga unutar postojeih
tehnolokih, politikih, institucionalnih i drugih okvira. Radi se, dakle, o vetini
zadovoljavanja individualnih ili kolektivnih potreba za materijalnim dobrima.
Ve smo ukazali na podelu teorijske ekonomije na pozitivnu i normativnu.
U stvari, sintagme pozitivna teorija i pozitivna ekonomija oznaavaju jedan
skup, odnosno jednu vrstu metoda, tehnika analize i znanja pomou kojih
ekonomisti istrauju i opisuju ekonomsku stvarnost kakva ona jeste. Tu se zapravo
istrauju kauzalni i funkcionalni odnosi izmeu ekonomskih varijabli, pojava i
procesa, bez vrednosnih sudova o njima, tj. bez procena jesu li oni dobri ili loi,
socijalno prihvatljivi ili ne, poeljni ili nepoeljni itd. Takav pristup ekonomskoj
stvarnosti oznaava se i sintagmom ekonomska analiza.
Osim navedenih nomenklatura esto se govori i o ekonomiji tzv. realnog i
monetarnog sektora. U prvom sluaju analitika panja je usmerena na probleme
proizvodnje (industrije, poljoprivrede isl.) i stvaranja materijalnih dobara, a u
drugom sluaju naglasak je na monetarno-finansijskim pokazateljima, a pre svega na
profitu kao sintetikom izrazu ekonomske uspenosti. Na taj nain skovan je izraz
symbol economy kao metafora kojom se opisuju deavanja prvenstveno u
finasijskoj sferi (banke, berze, robna i trita kapitala) koja mogu biti odvojena od
realnog sektora, to se najee i deava u vidu raznih pekulativnih transakcija. U
tom smislu u upotrebi je u poslednje vreme i pojam kasino ekonomija. Od novijih
izraza treba pomenuti i sintagme digitalna ekonomija, umreena (net)
ekonomija, e-business, i sline koje ukazuju na nove pojavne oblike ekonomskog
ivota pod rastuim uticajem informatikih tehnologija.
Sintagme normativne teorije i normativne ekonomije oznaavaju drugi
skup metoda, tehnika analize i znanja o ekonomskoj stvarnosti. Normativna
ekonomija sadri s jedne starne moralne i politike sudove o ekonomskoj stvarnosti,
tj. procene da li su neke ekonomske pojave ili procesi dobri ili loi, prihvatljivi ili
ne, poeljni ili nepoeljni itd., a s druge strane jo i viziju ekonomske stvarnosti
kakva bi ona mogla i trebala da bude u budunosti, kao i pravila i norme o tome KO,
TA, KADA i KAKO treba initi da se postojee stanje ekonomskog sistema ouva
i stabilizuje ili promeni u pravcu ostvarivanja ovih ili onih vrednosti i ciljeva.
3. NAJVANIJA EKONOMSKA PITANJA
U nizu razliitih ekonomskih pitanja i problema posebnu panju treba
obratiti na neka polazna pitanja iz podruja preduzetnitva i ekonomske organizacije
drutva kao to su:
1


1
Videti ire u: S.Polovina, . Medi, Osnove ekonomije, Medinek, Zagreb, 2002,
str. 52-54
Uvod u ekonomiju

8
Prvo, ko, ta i u kojim koliinama treba proizvoditi? Koje robe i usluge
pojedini ekonomski subjekti (graani, preduzea, drave) mogu i treba da proizvode
i u kojim koliinama? Trebaju li proizvoditi itarice, automobile, cipele, turistike
usluge, TV program, tehnoloko znanje ili neke druge robe i usluge? Odgovor na to
pitanje zavisi od niza faktora kao to su a) line preferencije, b) spoznaja drutvenih
potreba, c) ukupna potranja za pojedinim robama i uslugama, d) procene i poslovna
oekivanja ekonomskih subjekata da u proizvodnji ove ili one vrste robe mogu
zadovoljiti svoje line potrebe ili stei neku zaradu (platu, profit) itd. U modernoj
kapitalistikoj proizvodnji, proizvodne jedinice (domainstva, preduzea itd.)
opredeljuju se za proizvodnju onih roba i usluga na kojima mogu zaraditi najvee
profite. Znai, profit, kao finansijski pokazatelj poslovne uspenosti javlja se kao
snaan motiv poslovnog ponaanja, odnosno preduzetnitva.
Drugo, kako proizvoditi, tj. pomou kojih tehnolokih postupaka i metoda
proizvoditi pojedine robe i usluge i kako organizovati proizvodnju?
Preduzea se opredeljuju za onu tehnologiju koja im omoguuje
minimalizaciju trokova proizvodnje uz zadovoljavajui kvalitet proizvoda. Razliiti
preduzetnici se opredeljuju za razliite oblike preduzea, kao to su deoniarska
drutva, drutva s ogranienom odgovornosti itd. Organizacija proizvodnje je
sloeno i struno pitanje gde preduzetnici treba da zadovolje tehnoloke, pravne,
trine i mnoge druge zahteve. Takoe, ekonomska organizacija proizvodnje treba
da omogui ostvarivanje principa ekonomiziranja, tj. minimalizaciju napora ili
trokova i maksimalizaciju zadovoljstva i prihoda, odnosno zarade minimax
princip. Donedavno vaei princip tehnologija predlae ekonomija odluuje (u
smislu ekonomskih i tehnolokih kriterijuma!), danas potiskuje princip tehnologija
predlae ekologija odluuje. Drugim reima, nastupa doba ekologizacije
proizvodnje i tzv. ekoloki odrivog ekonomskog razvoja.
Tree, za koga treba proizvoditi pojedine robe i usluge? Ko su potencijalni
kupci, gde su, koliko ih ima i ta su njihove potrebe i elje? Treba li robe i usluge
proizvoditi za sve ljude kojima su one potrebne ili samo za one koji imaju platenu
sposobnost, tj. novac za kupovinu roba ili usluga? Pre organizacije procesa
proizvodnje preduzetnici istrauju postojee stanje u proizvodnji roba koje ih
zanimaju i postojeu ukupnu potranju za tim robama. Proizvodnju novih ili ve
poznatih roba preduzetnici organizuju ako procene da postoji tranja za njima i da ih
mogu prodati na postojeem ili nekom novom tritu. U modernim robno-novanim
sistemima najvei deo roba i usluga proizvodi se po trinim principima koji
proizvoaima i trgovcima omoguuju zaradu, profit/dobit. Robe se proizvode za
ljude koji imaju novac da ih kupe i na tritu se pojavljuju kao plateno sposobni
potroai. Drugi (manji deo dobara) ne proizvodi se i ne raspodeljuje po principu
zarade, ve po principu ljudske solidarnosti i humanosti. To su principi koji
ublaavaju ili otklanjaju suprotnosti izmeu bogatih i siromanih socijalnih grupa.
Po principu solidarnosti ili humanosti organizovani su, npr., nacionalna odbrana,
humanitarna pomo, deo zdravstvene zatite, osnovno obrazovanje, zatim dravne
interventne pomoi u sluaju prirodnih nepogoda (zemljotresa, poplava itd.).
etvrto, gde, tj. na kojoj lokaciji (u zemlji ili inostranstvu) i u kojem
prostoru treba organizovati neku proizvodnju i u kojoj privrednoj grani? Ekonomski
subjekti treba da izaberu lokaciju i mesto gde mogu zadovoljiti niz zahteva iz
Osnovi ekonomije

9
podruja tehnologije, ekologije, pravnog sistema, minimalizacije trokova itd.
Pojedine drave nastoje ravnomerno raspodeliti radnu snagu, kapital i proizvodne
kapacitete u razliite regione i u razliite grane proizvodnje.
Peto, kada, tj. u kojem periodu treba proizvoditi izabrane robe i usluge? U
sadanjem vremenu ili u budunosti, u jeku najee konkurencije ili kada ona
oslabi? Procena trenutka ulaska na trite (tajming) moe presudno da utie na
dugoroan uspeh poslovanja.
esto, s kim, tj. sam ili u kooperaciji i partnerstvu s nekim proizvoditi?
Zato je bolje neto nabaviti od drugoga (outsourcing) nego to sam uraditi?
Sedmo, zato uopte neki ekonomski subjekt neto proizvodi ili pak eli
proizvoditi? Ovde se radi o sagledavanju motiva koji pokreu ljude na ekonomske
aktivnosti te o izboru ciljeva ekonomske delatnosti na nivou raznovrsnih
ekonomskih subjekata (graana, preduzea, drava itd.). Zadovoljavanje potreba za
materijalnim dobrima i uslugama (kao to su stan, automobil, odea, prevoz,
razonoda itd.) je vaan motiv koji ljude podstie na ekonomske aktivnosti.
Motiv moe biti i elja za zaradom u obliku profita, dividendi, kamata itd.
Ili elja za sticanjem, odravanjem i irenjem materijalnog bogatstva (kua,
zemljita, fabrika) i moi koje iz bogatstva izviru. Jedan od osnivaa ekonomske
nauke Adam Smith (1723-1790) je u Teoriji moralnih oseaja (1759) razlikovao i
opisivao est motiva koji pokreu ukupnu ljudsku aktivnost. To su: 1) egoizam ili
samoljublje, 2) altruizam ili simpatija, naklonost, 3) elja za slobodom, 4) oseaj
pristojnosti, 5) radne navike, 6) sklonost trgovanju i trampi. Smit je takoe smatrao
da su u ekonomskoj delatnosti ljudi njihovi sebini lini interesi, te sklonost
trgovanju i bogaenju, dominantni pokretaki motivi, ali posveeni ljudi nastoje
uravnoteiti razne motive i ciljeve.
Osmo, kakav je pravni, ekonomski i politiki sistem, odnosno sistem
institucija (ustanova) unutar kojeg treba organizovati neku proizvodnju roba? Da li
su one stabilne ili nestabilne, tj. da li deluju povoljno ili nepovoljno na
preduzetniku inicijativu i poslovanje preduzea?
Deveto, koliko iznose trokovi proizvodnje, kakve su prodajne cene i
kolika se zarada (profit, dobit) moe oekivati od obavljanja neke ekonomske
aktivnosti? Preduzetnici ele da znaju da li se cene mogu formirati slobodno na
tritu ili postoji jaka administrativna kontrola?
4. BIHEVIORISTIKA EKONOMIJA
Ekonomija je nauka koja se bavi prouavanjem ljudskog ponaanja, ali ona
nije jedina oblast za koju to moe da se kae. I psihologija kao drutvena nauka bavi
se ponaanjem i izborima vrsta delovanja koje ljudi ine tokom svog ivota. Ipak i
ekonomija i psihologija funkcioniu samostalno, delimino zato to se bave
razliitim nizom aspekata ljudskog ponaanja. Meutim, nedavno se pojavila
disciplina pod nazivom bihevioristika ekonomija u kojoj ekonomisti koriste
osnovna shvatanja psihologije. Doprinos psiholokih prouavanja u ekonomiji
nedavno je nagraen i Nobelovom nagradom (Daniel Kahneman, 2002. god.) to na
svoj nain potvruje znaaj psihologije, posebno kognitivne i socijalne, u
Uvod u ekonomiju

10
objanjenju i predvianju ponaanja ljudi. U stvari, praksa potvruje da su ljudi ipak
ljudi, tj. da gree prilikom odluivanja pri raspoloivim (nekompletnim)
informacijama, pod uticajem emocija, iskustva, stavova i uverenja, konteksta kao i
forme u koju je problem uokviren. Sve je to dobar razlog da razmotrimo neka od tih
problema i shvatanja o njihovom reavanju.
2

4.1. LJUDI NISU UVEK RACIONALNI
Ekonomska teorija usmerena je na naroitu vrstu ivih bia, koja ponekad
nazivamo homo economicus. Pretpostavlja se da su pripadnici te vrste uvek racionalni.
Kao menaderi preduzea oni maksimiziraju profit; kao proizvoai oni minimiziraju
utroke materijala, energije, radnog vremena itd.; kao potroai oni maksimiziraju
korisnost. Uz ogranienja sa kojima se suoavaju, oni racionalno mere sve trokove i
koristi (cost-benefit) i uvek biraju najbolji mogui pravac delovanja.
Stvarni ljudi su, meutim, homo sapiensi, ali ne samo to i ne uvek. Mada oni
umnogome nalikuju racionalnim, proraunatim ljudima koji su pretpostavka ekonomske
teorije, to su daleko kompleksnija bia. Umeju da budu zaboravni, nagli, zbunjeni,
emotivni i kratkovidi. Ti nedostaci ljudskog rezonovanja predstavljaju najvanije teme
prouavanja psihologije koje su do skora kod ekonomista bile zanemarene.
Herbert Sajmon, jedan od prvih koji se bavio graninim podrujem
ekonomije i psihologije, predlagao je da se ljudi ne posmatraju kao racionalna bia
koja maksimiziraju, ve kao bia koja se zadovoljavaju. Umesto da uvek biraju
najbolji pravac delovanja, ljudi donose odluke koje su samo dovoljno dobre. Drugi
ekonomisti isto tako smatraju da su ljudska bia samo priblino racionalna ili da
ispoljavaju ogranienu racionalnost.
U prouavanjima ovekovog odluivanja ini se pokuaj da se otkriju
sistematske greke koje ljudi ine. Evo nekoliko nalaza:
Ljudi su previe samouvereni, naroito kada su u pitanju njihove sposobnosti.
Ljudi pridaju preveliki znaaj malom broju ivopisnih zapaanja, posebno
kada ih uju od osobe koja im mnogo znai.
Ljudi nerado menjaju miljenje. Ljudi obino tumae dokaze na nain koji
potkrepljuje njihova postojea uverenja.
Navedeni nalazi viestruko su dokazani brojnim empirijskim istraivanjima
i oni slue kao pouzdana osnova za efikasno uticanje na ljudsko ponaanje u
razliitim ulogama, pri emu ponaanje ne mora uvek biti racionalno.
4.2. LJUDI VODE RAUNA O PRAVINOSTI
Jo jedan uvid u ljudsko ponaanje moe se ilustrovati uz pomo
eksperimenta koji se zove igra ultimatum. Ta igra funkcionie na sledei nain:
dvojici dobrovoljaca (koji se inae ne poznaju) kae se da e odigrati igru u kojoj bi
mogli da osvoje ukupno 100 dolara. Pre nego to zaponu igru, objasne im se

2
Ovo poglavlje je napisano prema knjizi G. Mankjua, Principi ekonomije, tree
izdanje, Beograd, 2005, str. 493-498
Osnovi ekonomije

11
pravila. Igra poinje bacanjem novia, uz pomo kojeg se dobrovoljcima dodeljuje
uloga igraa A i igraa B. Zadatak igraa A jeste da predloi da se nagrada od 100
dolara podeli izmeu njega i drugog igraa. Nakon to igra A iznese svoj predlog,
igra B odluuje da li da ga prihvati ili odbije. Ako ga prihvati, oba igraa dobijaju
novac u skladu s predlogom. Ako igra B odbije predlog, nijedan igra ne dobija
nita. U oba sluaja, igra se u tom trenutku zavrava.
Pre nego to nastavimo, zastanite i razmislite ta biste vi uradili u ovoj
situaciji. Da ste igra A, kako biste predloili da se podeli 100 dolara? Da ste igra
B, koju biste podelu prihvatili?
Konvencionalna ekonomska teorija u ovoj situaciji pretpostavlja da su ljudi
racionalna bia koja maksimiziraju bogatsvo. Ipak, kada eksperimentalni ekonomisti
trae od stvarnih ljudi da odigraju igru ultimatuma, rezultati se veoma razlikuju u
odnosu na ovu prognozu. Ljudi u ulozi igraa B obino odbijaju predloge u kojima
im se daje samo 1 dolar ili neki slian mali iznos. Poto to znaju, ljudi u ulozi igraa
A obino predlau da se igrau B da mnogo vie od 1 dolara. Neki ljudi ponudie
ravnopravnu podelu, 50-50, ali se ee deava da igra A predloi igrau B iznos
od priblino 30 ili 40 dolara, pri emu vei deo uva za sebe. U tom sluaju, igra B
obino prihvata predlog.
ta se ovde deava? Logino objanjenje glasi da se ljudi delimino
rukovode uroenim oseanjem za pravinost. Podela 99-1 ini im se tako
nepravinom da je mnogi ljudi odbijaju, ak i na sopstvenu tetu. Nasuprot tome,
podela 70-30 jo uvek je nepravina, ali toliko da bi navela ljude da zanemare
uobiajeni lini interes.
U naem prouavanju ponaanja domainstava i preduzea, pravda nije
igrala nikakvu ulogu. Ali rezultati igre ultimatuma pokazuju da bi moda trebalo.
Pojedini ekonomisti smatraju da bi percipiranu pravinost iznosa koji preduzee
isplauje svojim radnicima takoe trebalo uzeti u obzir. Dakle, kada preduzee ima
posebno profitabilnu godinu, radnici (poput igraa B) mogu oekivati da e im biti
isplaen pravian deo nagrade, ak i ako standardna ravnotea to ne zahteva.
Preduzee (poput igraa A) moe da odlui da radnicima isplati vie od ravnotene
nadnice iz straha da bi radnici u protivnom moda pokuali da kazne preduzee tako
to e ulagati manje napora, trajkovati ili se, ak, ponaati vandalski, tj. ruilaki.
4.3. LJUDI VREMENOM POSTAJU NEDOSLEDNI
Mnogo puta u ivotu ljudi za sebe prave planove, a zatim ih ne sprovode u
delo. Pua sebi obea da e prestati da pui, ali nakon nekoliko sati od poslednje
cigarete, on posee za drugom i kri obeanje. Osoba koja pokuava da smra obea
da e prestati da jede dezert za ruak, ali kada konobar u restoranu donese meni za
dezerte, obeanje je zaboravljeno. U oba sluaja, elja za momentalnim
zadovoljavanjem navodi donosioca odluke da napusti svoje preanje planove.
Pojedini ekonomisti smatraju da odluka izmeu potronje i tednje
predstavlja vaan primer u kojem judi vremenom ispoljavaju nedoslednost. Za
mnoge ljude troenje predstavlja neku vrtu momentalnog zedovoljstva. tednja, ba
kao i odricanje od cigareta ili slatkia, zahteva rtvu u sadanjosti radi nagrade koja
se dobija u budunosti.
Uvod u ekonomiju

12
Implikacija ove nedoslednosti tokom vremena jeste da bi bilo potrebno da se
ljudi na neki nain obaveu da e se u budunosti drati svojih planova. Pua koji
pokuava da prestane da pui mogao bi da baci cigarete, a osoba na dijeti da stavi
katanac na friider. ta moe da uini osoba koja premalo tedi? Treba da nae neki
nain da sauva novac pre nego to ga potroi. Radnik bi mogao da se sloi da mu se
oduzima deo plate pre nego to je primi. Taj novac se stavlja na raun sa kojeg nije
mogue skidati npr. pre penzionisanja. U stvari, moda je ba to razlog tako velike
popularnosti tednih rauna za penziju; oni tite ljude od sopstvenih elja za
trenutnim zadovoljstvom.
5. NAJVANIJI EKONOMSKI PROBLEMI
Sva navedena pitanja mogu se reavati na nivou teorijske ekonomije,
ekonomske politike i ekonomskog sistema u pojedinim zemljama. Na taj nain ona
se mogu posmatrati i kao sasvim konkretni ekonomski i razvojni problemi kako na
nivou jednog drutva, tako i na irem, globalnom ili regionalnom nivou, kao npr.:
3

- problem izbora osnovne proizvodne jedinice i oblika ekonomske
organizacije drutva;
- problem formiranja vrednosti i cena pojedinih roba i usluga;
- problem nesklada izmeu oskudnosti (retkih) resursa i materijalnih
dobara, s jedne strane, te ljudskih potreba i elja za materijalnim
dobrima, koje su obino neograniene i mnogo vee od raspoloive
koliine dostupnih roba, s druge strane;
- problem alokacije retkih resursa koji se mogu koristiti alternativno, tj. za
ostvarivanje razliitih ekonomskih ciljeva;
- problem ekonomiziranja i optimizacije proizvodnje unutar tehnolokih,
pravnih, politikih i drugih ogranienja koje subjekt odluivanja
(potroa, preduzee ili drava) mora potovati;
- problem uravnoteavanja proizvodnje i potronje roba, odnosno
problem uspostavljanja parcijalne ili opte ekonomske ravnotee, zatim
problem stabilizacije (ne)ravnotee itd.;
- problem izbora i kombinacije irih drutvenih vrednosti (kao to su zdravlje i
ista okolina, sloboda, pravednost, jednakost, demokratija itd.) i ekonomskih
vrednosti (kao to su efikasnost i optimalnost ekonomskih sistema);
- problem izbora ciljeva ekonomskog razvoja i instrumenata za njihovo
ostvarivanje;
- problem izbora oblika koordinacije ekonomskih aktivnosti i upravljanje
ekonomskim sistemom;
- problem odnosa izmeu realnog i novanog sektora ekonomije, izmeu
bogatih i siromanih, izmeu proizvoaa i upravljaa, izmeu
razvijenih i nerazvijenih zemalja ili regija itd.;
- problem razmene i ekonomskih odnosa izmeu pojedinih drava;
- problem poveanja proizvodnje, zaposlenosti i ivotnog standarda

3
Polovina-Medi, cit delo, str. 54-55
Osnovi ekonomije

13
Svi navedeni problemi pojavljuju se na nivou ekonomije kao nauke i na nivou
ekonomije kao struke, odnosno vetine. Takoe, navedeni spisak problema, s kojim se
ekonomska teorija i praksa suoavaju, pokazuju da ekonomski problemi imaju ne
samo jednu (ekonomistiku) dimenziju, nego i mnotvo drugih aspekata i dimenzija
kao to su: tehnoloki, organizacioni, politiki, socijalni, ekoloki, moralni i mnogi
drugi aspekti. To je bio (i ostao) razlog da se pojavi mnotvo teorijskih pristupa i kola
ekonomskog miljenja kao pokuaj traenja to kvalitetnijih odgovora na izazove
naglaeno neizvesne, odnosno stohastike ekonomske prakse.
6. INIOCI PROIZVODNJE
Opte je poznato da bi se ovek mogao odrati u ivotu, mora neprekidno
stvarati dobra i usluge, odnosno mora privreivati. Privreivanje se moe definisati
kao svesna ljudska delatnost kojom se nastoji smanjiti ogranienost sredstava,
odnosno dobara, kojima se zadovoljavaju ljudske potrebe. Postavlja se, dakle,
problem odnosa dobara i ljudskih potreba. Dobro je sredstvo koje je sposobno
zadovoljiti neku potrebu i u osnovi se moe govoriti o dobrima koja su neograniena
i koja su ograniena za upotrebu. Znai, postoje neka dobra kojima se mogu
zadovoljiti potrebe u neogranienim koliinama. Koliko god se tih dobara potroi,
ona su i dalje na raspolaganju, npr. vazduh, suneva toplota, svetlost, more, pesak u
pustinji i sl. Ova i slina dobra koja zadovoljavaju ljudske potrebe, a nisu
ograniena, nisu predmet privreivanja. Upravo zato to nisu ograniena, nije
potrebno smanjivati njihovu ogranienost. Ona se nazivaju slobodnim dobrima.
Ogranienost, ili retkost, moe se posmatrati u apsolutnom i relativnom
smislu. U apsolutnom smislu sva su dobra ograniena jer ne postoje dobra koja bi
priroda nudila u beskonano velikim koliinama. Stoga ogranienost u apsolutnom
smislu za ekonomiju nije od posebnog znaenja. U stvari, za ekonomiju je vana
relativna ogranienost ili relativna retkost dobra, to znai ogranienost dobara u
poreenju s ljudskim potrebama.
Za razliku od slobodnih dobara, dobra koja su relativno retka ili ograniena
u ponudi nazivaju se ekonomskim dobrima i ona su jedino predmet privreivanja.
Ovu je problematiku potrebno razmotriti s jo jedne strane. Neograniene
potrebe, a ogranieni resursi, uslovljavaju postojanje ekonomskih dobara, odnosno
dobara koja su relativno nedovoljna i retka. Kad bi ekonomski resursi, ili inioci
proizvodnje, bili neogranieni, to bi znailo da se moe proizvoditi beskonano mnogo
razliitih dobara i da bi, s tim u vezi, ljudske elje i potrebe u potpunosti mogle biti
zadovoljavane. Tada ak i ne bi bilo vano je li neko dobro proizvedeno u suvie velikoj
koliini ili se moglo proizvesti uz manje trokove, a kako bi svaki pojedinac mogao
imati svega koliko mu treba, ne bi bilo vano ni kako e se dobra i dohoci rasporeivati
na pojedince.
Meutim, problem je u tome to ljudi najee ele potroiti vie nego to se u
nekoj datoj situaciji moe proizvesti. Upravo zakon retkosti objanjava da su dobra
retka zato to nema dovoljno resursa da se proizvedu sva dobra koja ljudi ele
potroiti. Na taj nain dobijamo jednu od osnovnih ekonomskih postavki ogranienost
resursa kojima se mogu proizvesti razliita dobra potie izbor izmeu relativno retkih
Uvod u ekonomiju

14
dobara. Osnovni problem u ekonomiji je povezivanje postojanja ogranienih resursa i
neogranienih elja, jer se zbog toga moraju praviti izbori koji izazivaju trokove.
6.1. OGRANIENI RESURSI
Drugim reim, ljudske se potrebe ne mogu potpuno zadovoljiti jer su
proizvodni resursi uvek ogranieni. Proizvodni resursi su inputi odnosno inioci
proizvodnje koji se koriste u proizvodnji dobara i usluga. Ekonomisti dele proizvodne
resurse u etiri osnovne kategorije: zemlja, rad, kapital i preduzetnitvo.
Zemlja (prirodni resursi)
Kategorija zemlja u ekonomskoj analizi ne podrazumeva se samo tlo ili
povrina Zemljine kugle (kopnena i vodena) kao fiziki prostor; ona obuhvata i sve
sirovine koje se mogu dobiti u prirodi, na primer ugalj, drvo, reke, vazduh, padavine,
te energiju sunca dakle, sve prirodne resurse na datom prostoru. Otuda je
razumljivo zato fizika teritorija - deo ograniene povrine Zemlje ima tako
veliku privlanost za svakog ekonomskog subjekta.
Kapital (kapitalni resursi)
Maine, vozila, kompjuteri, elektrogeneratori, tamparske maine, visoke
pei itd. primer su kapitalnih dobara. Kapitalni resursi su alat, mainska oprema i
zgrade koje se upotrebljavaju u proizvodnji drugih dobara i usluga. Kapitalni resursi
ne nalaze se u prirodi, poput zemlje; umesto toga oni se proizvode primenom rada i
drugog kapitala u obliku sirovina. Prema tome, kapital je proizvedeno sredstvo za
proizvodnju. Treba razlikovati definiciju pojma kapital koju daju ekonomisti od
izraza opte upotrebe prema kojem je to samo novac koji se koristi za otpoinjanje
nekog biznisa. Kapital su proizvedena sredstva za proizvodnju koja se mogu kupiti
novcem. Kapital je vrednost koja se oplouje, tj. donosi prinos. Zgrade s uionicama
oblik su kapitala, takoe i knjige, stolovi, sedita, kolske table i drugi proizvedeni
resursi koji se koriste u proizvodnji obrazovanja. Znai, pojavni oblik kapitala nije
bitan, ve njegova ekonomska i drutvena upotreba. Tako npr. isti automobil moe
biti potrono dobro kada nam slui za line potrebe, ali i kapitalno dobro ako ga
koristimo u proizvodnji tarnsportne usluge koju naplaujemo.
Rad
Rad je jo jedan vaan input proizvodnje. Rad se sastoji od svih ljudskih
fizikih i umnih sposobnosti koje se mogu upotrebiti u proizvodnji dobara i usluga.
Ljudi poseduju dve vane karakteristike koje se mogu primeniti u proizvodnom
procesu. Prvo, imaju fiziku snagu potrebnu za fiziko angaovanje u proizvodnji
dobara i usluga. S druge strane, radni resursi obuhvataju i druge karakteristike, a to
su umne sposobnosti ljudi, iskustvo, kultura rada itd. Uroena sposobnost za
razmiljanje i reavanje problema (inteligencija), za uenje i razvijanje znanja koja
se mogu prenositi na budua pokoljenja, te primena tih znanja na nove proizvodne
probleme postaje sve dragoceniji resurs. On se najee naziva intelektualni kapital.
Pored toga, organizacija poslovanja, znanje ili intelektualni kapital sve ee se
spominju i tretiraju kao novi faktori proizvodnje. Jo je otvoreno pitanje radi li se
tu o sasvim novim faktorima proizvodnje ili je re o nekim novim osobinama,
Osnovi ekonomije

15
znanjima, vetinama i nainima upotrebe i upravljanja odreenih znanja i
sposobnosti (menadment znanja knowledge management) pojedinih segmenata
radne snage.
4

Ljudske umne sposobnosti sline su fizikom kapitalu zato to su od oveka
stvoren inilac proizvodnje. Iz tog razloga te steene radne sposobnosti se tretiraju
kao ljudski kapital (human capital).
Tehnologija i proizvodno iskustvo (production know-how) esto se ubraja u
radni resurs, jer su oni izvesna vrsta ljudskog kapitala. Tehnologija implicira nauna
znanja i sve je vanija odrednica proizvodnih snaga jednog drutva i njegove
produktivnosti.
Povezivanje i umreavanje ljudi (networking) doprinosi uveanju i
viestrukom uveanju i sinergiji ljudskog kapitala i formiranju tzv. socijalnog
kapitala. Ovaj trend je u velikom usponu i ne moe ga nita zaustaviti to govori da
je naa vrsta na novom irokom putu integracija.
Preduzetnitvo
Preduzetnitvo kao ekonomski resurs, zapravo je specijalna vrsta rada, ali je
toliko vano za proizvodne procese i toliko razliito od drugih vrsta reusrsa rada da
ga ekonomisti svrstavaju u posebnu kategoriju resursa. U stvari, preduzetnitvo je
ljudska aktivnost koja se sastoji od kombinovanja resursa u svrhu proizvodnje
dobara i usluga za druge. Uz ovo odreenje ide i definicija preduzetnka kao linosti
koje se angauju na poslovima angaovanja sredstava, pronalazaka, inoviranja,
unapreenja organizacije proizvodnje i preuzimanje rizika.
Pronalazak se sastoji od kreiranja i razvijanja novih proizvoda ili
proizvodnih procesa. Osim to je inovator, preduzetnik mora takoe biti sposoban
primeniti odreenu ideju u proizvodnji. Mnogi ljudi imaju poslovnih i proizvodnih
ideja, ali malo ih ima sposobnost ili poseban talenat za organizaciju biznisa. Jo su
rei oni sa smelou preuzimanja rizika i eventualnog gubitka vlastitog uloga
(novanog kapitala) u sluaju neuspeha poslovnog poduhvata.
Danas je sve vie autora koji izdvajaju preduzetnitvo kao poseban
proizvodni inilac. Time se ele naglasiti naroita svojstva linosti preduzetnika kao
naroitog pojedinca koji ima neku poslovnu ideju, ispoljenu motivaciju da realizuje
tu ideju i veliku sklonost ka preuzimanju rizika ulaui svoj (ili pozajmljeni) kapital
neophodan za realizaciju svoje ideje. I u savremenoj ekonomskoj literaturi i naroito
u praksi snano se afirmie koncept tzv. preduzetnike ekonomije. U naoj zemlji
ovaj trend takoe ima uzlazni karakter.
Navedene etiri kategorije resursa ukljuuju sve retke dostupne proizvodne
resurse. Ako drutvo eli proizvesti razliitu kombinaciju dobara da bi zadovoljilo
razliite potrebe, resursi se moraju realocirati. Da bi se zadovoljilo vie potreba nego to
se trenutno zadovoljava treba poveati ponudu resursa ili pristupiti kreativnoj i
delotvornoj upotrebi. U svakom datom vremenu, meutim, problem retkosti definisan je
kvantitetom i razliitou raspoloivih resursa zemlje, kapitala, rada i preduzetnitva.

4
Veoma originalan i inspirativan pristup analizi ovog sloenog pitanja ponudio je
prof. dr Gojko Rikalovi u tekstu Teorijsko-metodoloki pristup kreativnom kapitalu,
objavljenom u monografiji Ekonomska politika i privredni razvoj, redaktori: G. Rikalovi i
B. Jovanovi-Gavrilovi, izdanje Ekonomskog fakulteta u Beogradu, 2009, str. 109-120
Uvod u ekonomiju

16
Osnovne kategorije retkih proizvodnih resursa mogu se prikazati tabelarno:
Tabela 1: Vrste ogranienih resursa
Kategorija Definicija Primeri
zemlja

poljoprivredno zemljite,
prirodne sirovine,
ugalj. povrina kopna i
mora, ume, rude,
energenti,
kapital proizvodne maine i dobra
koja se koriste za stvaranje
drugih dobara i usluga
maine, saobraajna
sredstva, poslovne
zgrade, raunari, elektro
motori,
rad fizike i umne sposobnosti
ljudi, motivacija, iskustvo
radnik, profesor, naunik,
menader, inenjer, lekar
preduzetnitvo sposobnost za
organizovanje proizvodnje,
za inovacije i preuzimanje
rizika
ljudi koji pokreu biznis
ili ga vode
(Bil Gejts, Zakerberg).
Vie puta je ve podvueno da je proizvodnja (tzv. realni sektor privrede)
najvanija faza procesa reprodukcije jer se u njoj stvaraju materijalna dobra
neophodna za zadovoljenje ljudskih potreba. Reprodukcija je proces stalnog
obnavljanja proizvodnje i sastoji se od etiri povezane faze: proizvodnje (u uem,
tehnolokom smislu); raspodele (sredstava za proizvodnju i rezultata); razmene i
potronje. U ekonomskom smislu proizvodnja je zavrena kada je realizovana, tj.
prodata (i naplaena, to nije uvek sluaj), a ne kada je tehnoloki dovrena.
Gotovi proizvodi koji ekaju kupce u prodavnicama i magacinima mogu
prouzrokovati velike zastoje, pa i potpuni prekid i neuspeh itave reprodukcije.
Zbog toga, danas u tehnoloki visokorazvijenim privredama najvanija faza
reprodukcije postaje - razmena, odnosno prodaja, zbog ega se kupcu/potroau daje
centralno mesto u itavom ekonomskom sistemu, a tritu, posebno tranji, poklanja
najvea panja u poslovnoj i ekonomskoj politici. U takvim privredama dominantan
uticaj ima tzv. finansijski sektor koji povremeno preuzima samostalno dejstvo ime
se stvaraju veliki poremeaji, kao to je to sluaj i u okviru aktuelne globalne
ekonomske krize.
Ipak, da bi mogao otpoeti bilo koji proces proizvodnje potrebno je obezbediti
i angaovati odgovarajue pretpostavke, odnosno inioce koje u ekonomskoj nauci
poznajemo pod nazivom faktori proizvodnje ili inputi. Blie posmatrano, svaki proces
proizvodnje predstavlja odgovarajuu kombinaciju razliitih inputa u cilju dobijanja
eljenih rezultata koji se nazivaju outputi ili proizvodi.
7. KRIVA PROIZVODNIH MOGUNOSTI
Polazei od prethodnih zakljuaka o ogranienosti svih proizvodnih faktora
jasno proistie i zakljuak da se svako drutvo suoava sa svojom granicom
proizvodnih mogunosti. Ona predstavlja onu maksimalnu kombinaciju dobara koje
Osnovi ekonomije

17
privreda nekog drutva moe proizvesti sa postojeim proizvodnim kapacitetima.
Kada neka privreda posluje na granici svojih mogunosti, tada za nju kaemo da je
efikasna u smislu efikasne alokacije oskudnih resursa. U takvom stanju privrede
poveanje proizvodnje jednog proizvoda mogue je ostvariti samo na raun
smanjenja proizvodnje nekog drugog proizvoda. U tom kontekstu neefikasna
privreda je ona u kojoj je mogue poveati proizvodnju jednog proizvoda, a da to ne
izazove smanjenje proizvodnje nekih drugih proizvoda.
A
u
t
o
m
o
b
i
l
i
Cipele
A
B
C
D
E
Kriva proizvodnih mogunosti

Slika 2. Kriva proizvodnih mogunosti
Kada se privreda nalazi na granici svojih proizvodnih mogunosti, tada se
javlja dilema: koju kombinaciju proizvoda izabrati, odnosno koje proizvode
proizvoditi vie, a koje manje?
Tako npr. neko se drutvo moe nai pred zadatkom da izabere odreenu
kombinaciju u proizvodnji potronih (finalnih) i kapitalnih dobara
5
. Ono se moe
odluiti da sve privredne kapacitete usmeri ka proizvodnji potronih dobara i da ne
proizvodi kapitalna dobra (mogunost E). Moe se takoe odluiti i za kombinaciju
u kojoj sve privredne kapacitete usmerava u proizvodnju kapitalnih dobara i ne
proizvodi potrona dobra (mogunost A). Pored tih ekstrema drutvo se moe
odluiti za neku realniju opciju u kojoj e proizvoditi obe vrste dobara, ali u
razliitim koliinama, odnosno kombinacijama (mogunosti B, C i D). Ovu dilemu
moemo prikazati u obliku sledee tabele:
Mogunost Potrona dobra Kapitalna dobra
A 0 60
B 10 50
C 20 35
D 30 20
E 40 0

5
Medi-Polovina, str. 66-67
Uvod u ekonomiju

18
Poveanje proizvodnje potronih dobara, recimo s 10 na 20 jedinica,
mogue je, u postojeoj situaciji, samo uz uslov da se smanji proizvodnja kapitalnih
dobara s 50 na 35 jedinaca. (To je kretanje od B ka C kombinaciji). Isto tako,
poveanje proizvodnje kapitalnih dobara s 20 na 35 jedinica (kretanje od D ka C
kombinaciji) mogue je samo uz uslov da se smanji proizvodnja potronih dobara s
30 na 20 jedinica. U prvom sluaju drutvo se (radi ostvarenja prvog izabranog cilja)
odreklo jednog dela kapitalnih dobara. U drugom sluaju drutvo se (radi ostvarenja
drugog cilja) odreklo jednog dela potronih dobara.
Vrednost dobra ili usluge kojeg smo se odrekli, tj. kojeg gubimo u procesu
ostvarivanja nekog drugog cilja, naziva se oportunitetni ili opcioni troak. To je troak
izbora i ostvarivanja jedne od moguih kombinacija (opcija). Naziva se oportunitetni
zbog toga to subjekt odluivanja procenjuje da takav troak moe podneti i da je to za
njega, u sadanjem vremenu, jo uvek korisno (oportuno). On procenjuje da e iz
izabrane opcije, u sadanjem ili buduem vremenu, imati koristi koje su vee od tog
troka. U prvom sluaju, tj. u kretanju od B ka C kombinaciji oportunitetni troak se
sastoji od vrednosti 15 jedinica kapitalnih dobara (koje gubimo). U drugom sluaju
oportunitetni troak se sastoji od 10 jedinica potronih dobara (koje gubimo).
8. EKONOMSKI CILJEVI
U svakom drutvu postoje gotovo identini ekonomski ciljevi koji se mogu
razlikovati od drutva do drutva zavisno samo od stepena kulturnog i ekonomskog
razvoja tih drutava. Ekonomski ciljevi se s obzirom na podruja koja obuhvataju
mogu podeliti na mikroekonomske i makroekonomske.
Mikroekonomski ciljevi su ekonomska efikasnost, pravedna raspodela i
ekonomska sloboda, a makroekonomski ciljevi su ekonomski rast, puna
zaposlenost i stabilnost cena.
6

8.1. EKONOMSKA EFIKASNOST
U svakoj zemlji glavni je cilj ekonomska efikasnost, odnosno takva upotreba
oskudnih resursa da se proizvede to je mogue vie eljenih dobara i usluga.
Ekonomska efikasnost znai, s jedne strane, proizvoditi dobra to je mogue
jeftinije, imajui na umu oportunitetni troak, a s druge strane tei se izboru
najpoeljnije kombinacije outputa na krivulji proizvodnih mogunosti.
Ekonomska efikasnost se odraava na pitanje ta i kako proizvoditi. Tako
proizvodna efikasnost ukljuuje odgovor na pitanje kako proizvoditi uspeno, tj.
proizvoditi dati iznos dobara i usluga pri najniem moguem oportunitetnom troku,
to znai uz najmanje rasipanje resursa. Ako se jedno dobro moe proizvesti s manje
kombinacija resursa, npr. s vie kapitala i manje rada, ili manje kapitala i vie rada,
da bi se postigla proizvodna efikasnost treba izabrati kombinaciju najmanjeg troka.

6
Videti opirnije u . Beni, Osnove ekonomije, 4. izdanje, kolska knjiga, Zagreb,
2004. str. 39-46
Osnovi ekonomije

19
To podrazumeva takvu proizvodnju koja je na krivulji proizvodnih mogunosti
(KPM), a ne kombinaciju dobara koja je unutar te krive.
8.2. PRAVEDNA RASPODELA
Neretko se postavlja pitanje da li je ispravno to su neki ljudi vrlo bogati, a
mnogi drugi vrlo siromani? U stvari, u svakom drutvu postavlja se pitanje
pravedne raspodele, pod ime se podrazumeva potena raspodela dohotka ili outputa
izmeu pojedinaca u drutvu.
7

Polazei od toga da se raspodela moe rangirati tako da sva domainstva
dobiju jednak iznos dohotka (potpuna jednakost raspodele - uravnilovka) ili da samo
nekoliko domainstava dobije vrlo visoke dohotke, a velika veina mnogo manje,
namee se pitanje kakva je raspodela pravedna?
Odmah treba rei da, zapravo, nema ekonomski pravedne raspodele. U
stvari, o pravednoj raspodeli moglo bi se govoriti samo kada bi se omoguilo svim
ljudima podmirivanje neke osnovne potrebe (hrana, stan, medicinska nega i sl.).
Meutim, pravedna raspodela moe se posmatrati kroz pravednost jednakih prilika,
odnosno ansi za uspeh, a ne raspodele rezultata. To znai da svaki pojedinac treba
da ima jednaku priliku da proizvodi i zarauje, posle ega e svaka raspodela biti
principijelno pravedna.
8.3. EKONOMSKA SLOBODA
Jedan od glavnih ciljeva mnogih drutava je ekonomska sloboda. Ona
oznaava pravo na vlastite proizvodne resurse i njihovu upotrebu shodno
reakcijama na ekonomske podsticaje te vlastitim sklonostima i preferencijama.
Bez ekonomske slobode ne moe se postizati interes pojedinca, a ona mora
biti ograniena u smislu da neija akcija ne teti drugom (npr. sloboda posedovanja
oruja i lova ne ukuljuuje pravo da se puca u komijinu kravu).
Meu najvanije ekonomske slobode spada zatita prava vlasnitva koja
moraju biti zagarantovana od strane drave. Takoe, u trinoj privredi ekonomska
sloboda znai i to da pojedinci slobodno kupuju, prodaju, organizuju, proizvode i
troe uz relativno malo uplitanje drugih pojedinaca ili drave.
8.4. EKONOMSKI RAST
Ekonomski rast oznaava poveanje realnog nivoa drutvenog proizvoda u
posmatranom periodu. On utie na krivu ponude tako to je popmera udesno. Znai,
ekonomski rast poveava proizvodne mogunosti jedne zemlje. Cilj ekonomskog

7
U ekonomskoj literaturi ovo pitanje se ozbiljno izuava jo od poetka 20. veka,
kada je nemaki ekonomista Konrad Lorenc (1905) konstruisao dijagram i odgovarajuu
krivu kojom je ilustrovao uee delova stanovnitva u ostvarenom dohotku. Lorencov
metodoloki postupak koristi se i danas u analizama (ne)jednakosti u raspodeli.
Uvod u ekonomiju

20
rasta je podizanje ivotnog standarda to se meri porastom dohotka ili outputom po
stanovniku.
U sutini postoje tri naina postizanja ekonomskog rasta. Prvo je proirenje
prirodnih resursa kao to je u istoriji bio sluaj u razdoblju od 16. do 18. veka kada
su Evropljani kolonizovali ostatak Sveta, a to je takoe bio razlog mnogih
teritorijalnih ratova u prolosti, ali i danas. Drugi je nain razvoj tehnologije koja
omoguava veu produktivnost resursa (to podrazumeva i poveanje nivoa nauke i
obrazovanja), a trei nain je poveanje kapitalnih ulaganja (investicija), to znai
odustajanje od sadanje potronje radi vee potronje u budunosti.
Sva tri naina ukljuuju glavni oportunitetni troak: naputanje ili rtvovanje
tekue potronje radi proirenja KPM u budunosti. U svim sluajevima prisutan je
izbor nieg tekueg ivotnog standarda kako bi se imalo vie u budunosti.
8.5. PUNA ZAPOSLENOST
Vaan makroekonomski cilj koji omoguava proizvodnu uspenost
(postizanja KPM) je puna zaposlenost svih raspoloivih resursa (iako se najee u
sredite stavlja puna zaposlenost resursa rada). U dinaminoj ekonomiji deo radnih
potencijala e verovatno biti nezaposlen zbog kretanja resursa izmeu proizvodnje
razliitih dobara i usluga. Meutim, dua razdoblja visoke nezaposlenosti vrlo su
nepoeljna. Gubitak posla i dohotka veliki je problem ne samo za domainstva koja
su time direktno pogoena, ve i za ljude koji zavise od troenja tih porodica koja
imaju nezaposlene lanove.
Nezaposlenost znai da neki od retkih resursa nisu u potpunosti upotrebljeni
tako da drutvo proizvodi unutar KPM. Kao posledica toga dolazi do gubitka
outputa, a time i do smanjenja materijalnog bogatstva drutva. Zbog toga,
nezaposlenost nije samo individualni ili porodini problem, ve je to izvor velikih
drutvenih ekonomskih gubitaka kao i nesagledivih socijalnih i politikih patologija.
To je dovoljan razlog da poveanje zaposlenosti spada u prioritetne ciljeve svake
makroekonomske politike.
8.6. STABILNOST CENA
Stabilnost cena od posebne je vanosti jer su cenovni signali glavni
mehanizam za organizovanje proizvodnje i razmenu u trinim ekonomijama.
Nestabilnost cena poveava neizvesnost i rizike i oteava donoenje dobrih
poslovnih odluka. Osim toga, u sluaju neoekivane inflacije kupovna mo se
raspodeljuje izmeu razliitih grupa u drutvu na nain koji veini stanovnitva ne
odgovara. Takoe, neizvesnost budunosti ne stvara dobru klimu za biznis, odnosno
za poslovanje, jer iskrivljuje odluke o investicijama, tednji i zaposlenosti. Takva
iskrivljenja u najblaem sluaju dovode do neefikasnosti, a u teem sluaju, dolazi
do ekonomske recesije i kriza koje se reavaju dugorono i skupo.


Osnovi ekonomije

21
Prethodna razmatranja mogu se sistematizovati i izraziti na tabelarni nain:
Tabela 2: Mikro i makroekonomski ciljevi
Mikroekonomski ciljevi
Ekonomska efikasnost: Proizvodnja maksimalnog outputa datim retkim resursima
(proizvodna efikasnost) i proizvodnja seta dobara koji potroai ele (alokativna efikasnost).
Pravedna raspodela: Dostizanje pravedne raspodele dohotka i outputa izmeu
domainstava.
Ekonomska sloboda: Biti u mogunosti proizvoditi i troiti u skladu s sopstvenim
eljama
Makroekonomski ciljevi
Ekonomski rast: S vremenom pomicanje KPM ka spolja.
Puna zaposlenost: Osiguranje zaposlenosti svih raspoloivih resursa za
proizvodnju.
Stabilnost cena: Odravanje stabilnog prosenog nivoa cena.
Meutim, treba imati na umu da je mogu sukob (konflikt) izmeu
ekonomskih ciljeva. Naime, ostvarenje jednog ekonomskog cilja vrlo esto utie
negativno na jedan ili vie drugih ciljeva. Npr. elja za maskimalnom ekonomskom
slobodom sukobljava se s politikom poveanja pravedne raspodele koja trai da
drava deo dohotka nekih grupa stanovnitva daje drugima; politika pune
zaposlenosti moe ponekad stvarati inflatorni proces itd.
Navedeni ciljevi prihvatljivi su za sva drutva, bez obzira imaju li obiajni,
trini, komandni ili meoviti ekonomski sistem, ba kao to se i sva drutva
susreu s problemom retkosti koji zahteva izbor iza kojeg stoji oportunitetni
troak.
9. OSNOVNI EKONOMSKI PRINCIPI
Ekonomika prouava kako ljudi mogu alocirati (razmestiti) retke
proizvodne resurse radi stvaranja dobara kojima zadovoljavaju svoje potrebe. Ona
polazi od dve polazne premise, odnosno principa: 1. resursi su retki; 2. resurse
moramo koristiti racionalno.
Prvi princip zapravo znai da ekonomski nain razmiljanja mora uvek
voditi rauna o tome da pored neposrednih utroaka i njihovih trokova postoje i tzv.
trokovi proputenih ansi (oportuniteta, alternativa), odnosno trokovi zbog
izgubljenog dohotka. Na taj nain, ispravan ekonomski izbor uvek polazi od toga da
nema besplatnog ruka: sve se plaa, jer sve kota, ak i voda i vazduh, jer su i oni
retki (naalost, ak sve rei) prirodni resursi. Zato to nieg na ovom svetu nema u
izobilju i zato to nita ne moe biti besplatno, ekonomska racionalnost poprima
karakter metafizike kategorije. Takav pristup otvara nove teorijsko-metodoloke i
analitike prostore za brzi razvoj ekonomije shvaene kao ekonomika (economics),
mada postoji snana struja ekonomskih mislilaca koji pokuavaju da relativizuju
ovakav pristup i logiku.
Uvod u ekonomiju

22
Primer oportunitetnog troka:
Trokovi trogodinjeg studija mainstva iznose 500.000 dinara, ukljuujui
kolarinu, kupovinu knjiga i pribora, prevoz, stanovanje itd. Ovom iznosu treba dodati i
izgubljenu zaradu koju bi student, kao svreni srednjokolac, zaradio radei u nekoj firmi,
koja bi za to vreme iznela oko 1.080.000 dinara (3 god. po 30.000 neto meseno) Znai,
stvarni trokovi njegovog studiranja iznose 1.580.000 dinara
Uopte uzev, oportunitetni troak predstavlja vrednost najbolje proputene
alternative.
Drugi princip odnosi se na racionalnu upotrebu svih raspoloivih resursa.
Ekonomisati utrocima, vremenom, energijom i svim drugim inputima koje
koristimo u bilo kojem procesu rada jeste sutina svake ekonomske logike.
Ekonomisati zapravo znai tedeti. Znai, tedi se kada raspolaemo neim:
vremenom, novcem, materijalom, energijom, prostorom, sirovinama itd. Ali, i tu
postoji svojevrsni izuzetak, odnosno ekonomski paradoks. Naime, jedini resurs koji
se upotrebom , dakle troenjem, uveava jeste resurs ZNANJA, zbog ega se itava
klasina ekonomska paradigma nalazi na istorijskom prevrednovanju (reevaluaciji).
Ekonomija znanja i informacija (nije svaka informacija korisno znanje: znanje je
informacija u kontekstu, sa znaenjem) u najnovije vreme javlja se kao novi
civilizacijski izazov i ekonomskoj teoriji i ekonomskoj praksi, ne samo zbog
eksplozivnog porasta informacija i znanja poslednjih decenija, ve moda vie zbog
naina njihove difuzije, uvanja, prenosa, (zlo)upotrebe itd. U tom smislu ubrzano se
razvijaju nove ekonomske subdiscipline koje fokusiraju znanje kao razvojni resurs i
novu ekonomsku realnost poznatu kao nova ekonomija. Naravno, i u toj novoj
situaciji navedeni (stari) ekonomski principi ne samo da vae, nego zadobijaju novo
i dodatno znaenje. To se prvenstveno odnosi na:
princip ekonominosti (smanjivanje svih trokova po jedinici proizvedenog
dobra ili usluge) i
princip produktivnosti rada (sposobnosti ljudskog rada da u jedinici
vremena stvori vie ili manje proizvoda ili usluga).
Ekonomisanje i nadalje (zbog stalne oskudnosti i retkosti svega, ukljuujui
i znanje i informacije) ostaje trajna mera ekonomske racionalnosti, zbog ega je i
nastao i zadrao se pojam homo economicus-a, ekonomskog oveka. Naravno, gr
tako shvaene racionalnosti nikako ne znai da sav smisao svog ivota treba da
redukujemo na ekonomsku racionalnost. Ona je nuan i potreban uslov naeg ivota,
ali ipak ne i dovoljan. O tome je bilo vie rei u prvom delu naeg kursa. U svakom
sluaju ekonomija nas podsea i ui da budemo racionalni, da ne bismo bili
siromani. Tako npr. valja podsetiti da smanjena raspoloivost ili nestaica
(nemanje) neega (npr. novca, energije itd.) esto je posledica neracionalne upotrebe
neega (npr. novca, energije itd.) i tada vie nije re o tednji, ve je re o
iznuenom stanju koje nastaje najee upravo zbog toga to ranije nismo - tedeli.
Lepo je reeno: ko tedi taj ima. Odnosno, tednja je mudrost troenja. U tom
smislu, svi smo, ili bismo morali biti (pomalo) ekonomisti. Na ove jednostavne
Osnovi ekonomije

23
injenice ivota upozorava i popularni harvardski profesor ekonomije Gregori
Mankju ukazujui na sledeih 10 principa:
8

1. Ekonomsko odluivanje podrazumeva reavanje sukoba izmeu vie
ciljeva;
2. Pri donoenju odluke moraju se uzeti u obzir kako oigledni tako i
implicitni trokovi (oportunitetni trokovi);
3. Racionalni ljudi razmiljaju na margini: akcija se preduzima samo ako
je marginalna korisnost vea od marginalnih trokova;
4. Ljudi reaguju na promene inicijalnog ponaanja kada doe do promene
trokova ili efekata (benefita);
5. Trgovina moe doprineti da se svako specijalizuje za ono to moe
initi najbolje. Trgujui meusobno ljudi mogu pribaviti veu
raznolikost dobara i usluga;
6. Trita su obino dobar nain da se organizuju ekonomske aktivnosti.
Suprotno tome je organizovanje ekonomije od strane centralnog
planiranja i vlade;
7. Vlade ponekad mogu poboljati efikasnost trita u pogledu alokacije
resursa, kao npr. u obuzdavanju monopola i zagaenja okoline;
8. ivotni standard u nekoj zemlji zavisi od njene sposobnosti da
proizvodi dobra i usluge, tj. od ostvarene produktivnosti;
9. Cene rastu kada vlada tampa isuvie mnogo novca, kojem tada pada
vrednost;
10. Drutvo oblikuje kratkoroni sukob izmeu inflacije i nezaposlenosti
tako to smanjuje inflaciju a poveava nezaposlenost.
U nastavku navodimo krae izvode iz izvornog komentara ovih principa
koje je dao sam autor:
Princip # 1: Ljudi se suoavaju sa izborom
Prvu lekciju o odluivanju rezimira izreka: Nema besplatnog ruka. Da bismo
dobili neto to nam se dopada, obino moramo da se odreknemo neeg drugog to nam se,
takoe dopada. Odluivanje zahteva odmeravanje vrednosti jednog cilja u odnosu na drugi.
Kad se ljudi grupiu u drutva, oni se suoavaju sa razliitim vrstama izbora.
Klasian izbor je izbor izmeu puaka i putera. to vie potroimo na nacionalnu odbranu
(puke) da bi odbranili svoje granice od stranih agresora, to manje moemo da potroimo na
potroaka dobra (puter) da bismo podigli ivotni standard kod kue. U savremenom drutvu
vano je odmeravanje vrednosti (izbor) izmeu iste okoline i visokog nivoa dohotka. Zakoni
po kojima preduzea moraju da smanje zagaenost poveavaju troak proizvodnje dobara i
usluga. Zbog visokih trokova, ova preduzea na kraju zarauju manji profit, isplauju nie
plate, naplauju vie cene, ili se ovi elementi kombinuju. Dakle, mada nam zakoni o
zagaenju donose korist jer imamo istiju ivotnu okolinu i, posledino, bolje zdravlje, oni
imaju troak u obliku smanjenja prihoda vlasnika preduzea, radnika i kupaca.
Jo jedan izbor s kojim se suoava drutvo je izbor izmeu efikasnosti i pravinosti.
Efikasnost znai da drutvo dobija maksimum od svojih oskudnih resursa. Pravinost znai
da se koristi od tih resursa pravedno raspodeljuju na sve lanove drutva. Drugim reima,
efikasnost se odnosi na veliinu ekonomskog kolaa, a pravinost na nain raspodele tog
kolaa. Kad vlade kreiraju svoju politiku, esto se deava da se ova dva cilja sukobljavaju.

8
Mankju, G., Principi ekonomije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005. str. 4-14
Uvod u ekonomiju

24
Spoznaja da ljudi moraju da vre izbor ne govori nam sama po sebi koje odluke e
oni doneti ili bi trebalo da donesu. Student ne bi trebalo da napusti studije psihologije samo
zato to bi, ako to uradi, poveao vreme koje mu stoji na raspolaganju za studiranje
ekonomije. Drutvo ne treba da prestane da titi ivotnu okolinu samo zato to regulacija u
toj oblasti smanjuje na materijalni ivotni standard. Siromane ne treba zanemarivati samo
zato to pomo koja im se prua smanjuje njihovu motivaciju za rad. Ipak, saznanje da se u
ivotu mora vriti izbor jeste vano, jer e ljudi verovatno donositi dobre odluke samo
ukoliko razumeju mogunosti koje im stoje na raspolaganju.
Princip # 2: Troak neega jeste ono ega se odriete da biste to dobili
Poto ljudi moraju da biraju, odluivanje podrazumeva da se vri poreenje
izmeu trokova i koristi alternativnih pravaca delovanja. U mnogi m sluajevima,
meutim, troak neke aktivnosti nije tako oigledan kao to to na prvi pogled moe da
izgleda.
Razmotrimo, na primer, odluku da li da se upiete na fakultet. Korist je u
intelektualnom obogaenju i ivotu sa boljim mogunostima za zaposlenje. Ali, ta je
troak? Da biste odgovorili na ovo pitanje, moete doi u iskuenje da saberete sav
novac koji troite na kolarinu, knjige, sobu i hranu. Ipak, ovaj ukupni iznos ne
predstavlja na pravi nain ono ega se odriete da biste proveli jednu godinu na
fakultetu.
Prvi problem koji se javlja u vezi sa ovim odgovorom jeste da on ukljuuje neke
stavke, koje, u stvari, ne predstavljaju trokove pohaanja fakulteta. ak i da ste
prekinuli kolovanje, morali biste negde da spavate i da se hranite. Soba i hrana
predstavljaju trokove pohaanja fakulteta samo u onoj meri u kojoj su skuplji na
fakultetu nego negde drugo. Ustvari, trokovi sobe i hrane na fakultetu mogu da budu i
manji nego kirija i ishrana koju biste platili da ivite za svoj gro. U tom sluaju, uteda
koju biste ostvarili na sobi i hrani predstavlja korist od pohaanja fakulteta.
Drugi problem sa ovakvim proraunom trokova jeste da izostavlja najvei
troak odlaska na fakultet vae vreme. Kad provedete jednu godinu sluajui
predavanja, itajui udbenike, piui seminarske radove, niste u stanju da to vreme
provedete radei neki posao. Za veinu studenata, plata koje se odriu da bi pohaali
fakultet predstavlja najvei pojedinani troak njihovog obrazovanja.
Oportunitetni troak neke stvari jeste ono ega se odreknete da biste neto
drugo dobili. Prilikom donoenja bilo koje odluke, recimo, da li da se upiu na fakultet,
donosioci odluka treba da budu svesni oportunitetnih trokova koji prate svaki mogui
postupak. U stvari, oni ih obino i jesu svesni. Sportisti stasali za fakultet, koji mogu da
zarade milione ako napuste kolovanje i profesionalno se bave sportom, u potpunosti su
svesni da je njihov oportunitetni troak studiranja na fakultetu veoma visok. Ne
iznenauje njihov zakljuak da korist od studiranja nije vredna troka.
Princip # 3: Racionalni ljudi razmiljaju o graninim sluajevima
Odluke u ivotu retko su iskljuivo crno-bele, ukljuuju i nijasnu sive. Za vreme ruka,
odluka koju donosite nije da li ete gladovati ili se prejesti, nego da li ete uzeti jo jednu
kaiku krompir-pirea. Za vreme ispitnog roka, vaa odluka nije da li ete potpuno zanemariti
ispite ili ete uiti 24 sata dnevno, nego da li ete provesti jo jedan sat pregledajui beleke
umesto da gledate televiziju. Ekonomisti koriste termin granine (marginalne) promene da bi
opisali stalna sitna prilagoavanja postojeeg plana delovanja. Imajte na umu da margina
znai granica, pa marginalne ili granine promene predstavljaju podeavanja u okviru
granica onoga to inite.
U mnogim situacijama, ljudi donose najbolje odluke ako razmiljaju o graninim
sluajevima. Pretpostavimo, na primer, da pitate prijatelja za savet koliko godina da se
kolujete. Ako on bude poredio nain ivota osobe sa doktorskom titulom sa nainom ivota
Osnovi ekonomije

25
nekog ko je napustio osnovnu kolu, verovatno ete poaliti da vam ovakvo poreenje ne
pomae pri donoenju odluke. Ve ste stekli izvesno obrazovanje i verovatno treba da odluite
da li da provedete jo jednu ili dve godine u daljem kolovanju. Da biste doneli ovakvu odluku,
potrebno je da znate dodatne koristi koje e vam doneti jo jedna godina kolovanja (veu
platu tokom ivota i radost uenja) i dodatne trokove koje ete pretrpeti (kolarina i plata koje
se odriete dok se kolujete). Poreenjem marginalnih koristi i marginalnih trokova u stanju
ste da procenite da li vredi kolovanju posvetiti jo jednu godinu ivota.
Princip # 4: Ljudi reaguju na podsticaje
Poto ljudi donose odluke poreenjem trokova i koristi, njihovo ponaanje moe da
se promeni kad se promene trokovi i koristi. To jest, ljudi reaguju na podsticaje. Kad se
povea cena jabuka, ljudi odluuju da jedu vie kruaka, a manje jabuka, jer je troak kupovine
jabuka vei. Uzgajivai jabuka, istovremeno, odluuju da zaposle vie radnika i dobiju vei
prinos jabuka, jer je korist od prodaje jedne jabuke takoe vea. Kao to emo videti, uticaj
cene na ponaanje kupaca i prodavaca na tritu u ovom sluaju, na tritu jabuka kljuan
je za razumevanje funkcionisanja privrede.
Kreatori javne politike nikad ne bi trebalo da zaborave na podsticaje, jer mnoge
politike menjaju trokove ili koristi s kojima se ljudi suoavaju, a time menjaju i ponaanje.
Porez na benzin, na primer, postie ljude da voze manja kola koja troe manje benzina. Taj
porez podstie ljude i da se voze javnim prevozom umesto da koriste sopstvene automobile kao
i da stanuju blie radnom mestu. Da je porez dovoljno visok, ljudi bi poeli da voze automobile
na elektrinu energiju.
Princip # 5: Trgovina moe svakog dovesti u bolji poloaj
Poznato je da su Japanci nai (SAD) konkurenti u svetskoj ekonomiji. Na neki nain
to jeste istina, jer amerika i japanska preduzea zaista proizvode mnogo istih dobara. Ford
i Tojota konkuriu za iste kupce na tritu automobila. Kompak i Toiba konkuriu na iste
kupce na tritu personalnih raunara.
Ipak, lako je doi do pogrenog zakljuka odkad se razmilja o konkurenciji meu
zemljama. Trgovina izmeu SAD i Japana nije poput sportskog takmienja, u kojem jedna
strana dobija, a druga gubi. U stvari, tano je ba suprotno: trgovina izmeu dve zemlje
dovodi obe zemlje u bolji poloaj.
Da biste videli zato, razmotrite kako trgovina utie na vau porodicu. Kad jedan
lan vae porodice trai posao, on ili ona konkurie lanovima drugih porodica koji trae
posao. Porodice postaju meusobni konkurenti kad idu u kupovinu, jer svaka porodica eli
da kupi najbolju robu po najniim cenama. U izvesnom smislu, dakle, svaka porodica u
privredi konkurie svim ostalim porodicama.
Uprkos ovoj konkurenciji, vaa porodica nee biti u boljem poloaju ako se izoluje
od drugih porodica. Ukoliko bi se to desilo, vaa porodica bi morala da proizvodi hranu i
odeu za sebe, izgradi sama svoj dom. Jano je da vaa porodica dobija mnogo zahvaljujui
svojoj sposobnosti da trguje sa ostalima. Trgovina omoguava svakom da se specijalizuje za
aktivnosti koje najbolje obavlja, bez obzira da li je to rad na farmi, ivenje ili izgradnja kue.
Ako trguju s drugima, mogu da kupe raznovrsnija dobra i usluge po nioj ceni.
Ba kao i porodice, i drave imaju koristi od sposobnosti da meusobno trguju.
Trgovina omoguava dravama da se specijalizuju za ono to najbolje rade i da koriste
raznovrsnija dobra i usluge. Japanci, su ba kao i Francuzi, Egipani i Brazilci, nai
partneri u svetskoj ekonomiji u istoj meri u kojoj su nam konkurenti.
Princip # 6: Trita su obino dobar nain da se organizuju ekonomske
aktivnosti
Teorija na kojoj je poivalo centralno upravljanje glasila je da je samo vlada u stanju
da organizuje ekonomsku aktivnost tako da se unapredi ekonomska dobit za zemlju u celini.
Uvod u ekonomiju

26
Danas je veina zemalja koje su nekad imale centralno-planske privrede
napustila ovaj sistem i pokuava da razvije trinu privredu. U trinoj privredi, odluke
centralnog planera zamenjene su odlukama miliona preduzea i domainstava. Preduzea
odluuju koga e zaposliti i ta e proizvoditi. Domainstva odluuju za koja preduzea e
da rade i ta e kupiti za svoje dohotke. Ova preduzea i domainstva zajedniki deluju na
tritu, gde cene i lini interes rukovode njihovim odlukama.
Na prvi pogled, uspeh trinih ekonomija deluje zbunjujue. Konano, u trinoj
privredi niko ne tei ekonomskoj dobrobiti za drutvo u celini. Slobodna trita sastoje se
od mnogih kupaca i prodavaca brojnih dobara i usluga i svi su prvenstveno zainteresovani
za linu dobrobit. Ipak, uprkos decentralizovanom odluivanju i donosiocima odluka koji
su okrenuti linim interesima, trine ekonomije su se pokazale kao izuzetno uspene u
organizovanju ekonomske aktivnosti koja unapreuje ukupnu ekonomsku dobrobit.
U svojoj knjizi Istraivanja prirode i uzroka bogatstva naroda objavljenoj 1776.
godine, ekonomista Adam Smit izneo je najuvenije zapaanje u oblasti ekonomije:
domainstva i preduzea meusobno deluju na tritima kao da su voena nevidljivom
rukom koja ih dovodi do eljenih trinih ishoda. Jedan od ciljeva ove knjige jeste da
objasni kako ova nevidljiva ruka deluje kao arobni tapi! Dok budete studirali
ekonomiju, nauiete da su cene instrument pomou kojeg nevidljiva ruka usmerava
ekonomsku aktivnost. Cene odslikavaju i vrednost nekog dobra za drutvo, i troak koji
drutvo snosi da bi to dobro proizvelo. Poto domainstva i preduzea na osnovu cena
odluuju ta da kupe i prodaju, oni i nesvesno uzimaju u obzir drutvene koristi i trokove
svojih postupaka. Kao rezultat toga, cene vode pojedinane donosioce odluka ka ishodima
koji, u mnogim sluajevima, maksimizuju blagostanje drutva u celini.
Princip # 7: Vlade su ponekad u stanju da poboljaju trine ishode
Ako je nevidljiva ruka trita toliko mona, zato nam je potrebna vlada? Jedan
odgovor glasi da je nevidljivoj ruci vlada potrebna da je titi. Trita funkcioniu samo ako
su zakonom zatiena vlasnika prava. Poljoprivrednik nee uzgajati hranu ukoliko oekuje
da e mu neko prigrabiti etvu, restoran nee sluiti obroke ako nije siguran da e gosti
platiti pre odlaska. Svi se oslanjamo na policiju i sudove koje obezbeuje vlada kako bi
zakonski zatitila naa prava na ono to proizvodimo.
Postoji, meutim, jo jedan odgovor na pitanje zato nam je potrebna vlada: mada
trita obino predstavljaju dobar nain da se organizuju ekonomske aktivnosti, od ovog
pravila postoje i neki vani izuzeci. Dva su glavna razloga za vladinu intervenciju u
ekonomiji unapreenje efikasnosti i pravinosti. Veina politika ima za cilj da uvea
ekonomski kola ili da promeni nain na koji se kola deli.
Mada nevidljiva ruka obino vodi trita ka efikasnoj alokaciji resursa, to nije
uvek sluaj. Ekonomisti koriste termin trini neuspeh za situaciju u kojoj samo trite ne
uspeva da postigne efikasnu alokaciju resursa. Jedan od moguih uzroka trinog
neuspeha jesu eksternalije, odnosno uticaj postupaka jedne osobe na dobrobit neke druge
osobe. Na primer, klasini primer eksternog efekta je zagaenje. Jo jedan mogui uzrok
trinog neuspeha jeste trina mo, koja se odnosi na sposobnost jedne osobe (ili male
grupe) da vri nesrazmeran uticaj na trine cene. Na primer, ako je svima u gradu
potrebna voda, a postoji samo jedan bunar, vlasnik bunara ne podlee rigoroznoj
konkurenciji uz iju pomo nevidljiva ruka bi uspevala da zauzda line interese. U
prisustvu eksternalija ili trine moi, dobro kreirana javna politika moe da povea
ekonomsku efikasnost.
Nevidljiva ruka ponekad ne uspeva da obezbedi da se ekonomski prosperitet
raspodeli pravino. Trina privreda nagrauje ljude u skladu s njihovim sposobnostima da
proizvedu ono za ta su drugi ljudi spremni da plate. Najbolji koarka na svetu zarauje
vie od svetskog ampiona u ahu jednostavno zato to su ljudi spremni da plate vie da bi
Osnovi ekonomije

27
gledali koarku nego ah. Nevidljiva ruka ne obezbeuje da svako ima dovoljno anse,
pristojnu odeu i odgovarajuu zdravstvenu negu. Mnoge javne politike, recimo, porez na
dohodak i sistem socijalne zatite, imaju za cilj postizanje pravinije raspodele ekonomske
dobrobiti.
Rei da vlada u nekim sluajevima moe da pobolja trine ishode ne znai da e
ona to uvek i uraditi. Javnu politiku ne kreiraju aneli, ve politiki proces koji je daleko od
savrenog. Ponekad se politike kreiraju samo da bi nagradile politike monike. Ponekada
ih kreiraju lideri sa dobrim namerama koji ne raspolau potpunim informacijama, Jedan od
ciljeva studija ekonomije jeste da vam pomogne da procenite kada je vladina politika
opravdana jer poboljava efikasnost ili pravinost, a kada nije.
Princip # 8: ivotni standard zemlje zavisi od njene sposobnosti da
proizvede dobra i usluge
Promene ivotnog standarda tokom vremena takoe su velike. U SAD su dohoci
tokom istorije rasli za oko 2 posto godinje (uzimajui u obzir promene trokova ivota). Po
ovoj stopi, proseni dohodak udvostruava se svakih 35 godina. Tokom proteklog veka,
proseni dohodak poveao se oko osam puta.
ta objanjava ove velike razlike u ivotnom standardu izmeu zemalja i tokom
vremena? Odgovor je iznenaujue jednostavan. Skoro sve promene ivotnog standarda mogu
da se pripiu razlikama u produktivnoti zemalja odnosno, koliini dobara i usluga koji
radnik proizvede za sat vremena. U zemljama u kojima su radnici u stanju da proizvedu veliku
koliinu dobara i usluga po jedinici vremena, veina ljudi ima vii ivotni standard; tamo gde
su radnici manje produktivni, veina ljudi mora da se zadovolji loijim standardom. Slino
tome, stopa rasta produktivnosti jedne zemlje odreuje stopu rasta prosenog dohotka.
Fundamentalni odnos izmeu produktivnosti i ivotnog standarda jeste jednostavan,
ali su posledice dalekosene. Ako ivotni standard prvenstveno zavisi od produktivnosti,
onda su ostala objanjenja od drugorazrednog znaaja. Na primer, moemo doi u iskuenje
da porast ivotnog standarda amerikih radnika tokom proteklog veka pripiemo zakonima o
sindikatima i minimalnoj nadnici. Ipak, pravi adut amerikih radnika jeste porast njihove
produktivnosti. Evo primera: pojedini komentatori tvrde da je poveana konkurencija iz
Japana i drugih zemalja razlog sporog rasta amerikog dohotka tokom sedamdesetih i
osamdesetih godina dvadesetog veka. No, pravo zlo nije bila konkurencija iz inostranstva,
ve slab rast produktivnosti u SAD.
Odnos izmeu produktivnosti i ivotnog standarda ima znaajne posledice i za
javnu politiku. Kad razmatramo kako neka politika utie na ivotni standard, kljuno pitanje
glasi kako e ona uticati na nau sposobnost da proizvedemo dobra i usluge. Da bi poveali
ivotni standard, kreatori politike moraju da poveaju produktivnost tako to e obezbediti
da radnici budu bolje obrazovani, da imaju sredstva koja su im potrebna za proizvodnju
dobara i usluga i pristup najboljoj raspoloivoj tehnologiji.
Princip # 9: Cene rastu kad drava tampa previe novca
Januara 1921. gpodine u Nemakoj su dnevne novine kotale 0,30 maraka. Manje
od dve godine kasnije, novembra 1922, iste novine su kotale 70.000.000 maraka. Sve ostale
cene u toj privredi porasle su za slian iznos. Ova epizoda predstavlja jedan od
najspektakularnijih istorijskih primera inflacije, porasta opteg nivoa cena u ekonomiji.
Mada se u SAD nikad nije desila inflacija slina onoj u Nemakoj dvadesetih
godina dvadesetog veka, povremeno je inflacija ipak predstavljala problem za privredu.
Tokom sedamdesetih, recimo, ukupni nivo cena vie se nego udvostruio, a predsednik Ford
nazvao je inflaciju dravnim neprijateljem br. 1. Za razliku od tog perioda, inflacija je
devedesetih godina bila na nivou od oko 3 posto godinje; po ovoj stopi bilo bi potrebno
preko 20 godina da se cene udvostrue. Poto visoka inflacija namee razliite trokove
Uvod u ekonomiju

28
drutva, odravanje inflacije na niskom nivou predstavlja cilj kreatora ekonomske politike
irom sveta.
ta je uzrok inflacije? U skoro svim sluajevima visoke ili trajne inflacije, krivac je,
izgleda, isti porast koliine novca. Kad vlada emituje velike koliine novca u zemlji,
njegova vrednost opada. Poetkom dvadesetih godina u Nemakoj, kad su cene u proseku
trostruko rasle meseno, i koliina novca je trostruko rasla svakog meseca. Ekonomska
istorija SAD ukazuje na slian, mada manje dramatian zakljuak: visoka inflacija iz
sedamdesetih bila je u vezi sa brzim rastom koliine novca, a niska inflacija iz devedesetih
bila je u vezi sa sporim rastom koliine novca.
Princip # 10: Drutvo se na kratak rok suoava s izborom izmeu
inflacije i nezaposlenosti
Kad vlada povea koliinu novca u ekonomiji, jedan od rezultata je inflacija. Drugi
rezultat, barem na kratak rok, jeste nii nivo nezaposlenosti. Kriva koja ilustruje ovaj
kratkoroni izbor izmeu inflacije i nezaposlenosti naziva se Filipsova kriva, po ekonomisti
koji je prvi istraivao njihov meusobni odnos.
Filipsova kriva i dalje predstavlja kontroverzno pitanje meu ekonomistima, mada
u dananje vreme veina ekonomista prihvata ideju da se drutvo na kratak rok suoava da
izborom izmeu inflacije i nezaposlenosti. To jednostavno znai da, tokom jednogodinjeg ili
dvogodinjeg perioda, mnoge ekonomske politike guraju inflaciju i nezaposlenost u
razliitim smerovima. Kreatori politike suoavaju se s tim izborom bez obzira da li inflacija i
nezaposlenost zapoinju na visokom nivou (kao to se desilo poetkom osamdesetih), na
niskom nivou (krajem devedestih), ili negde izmeu.
Izbor izmeu inflacije i nezaposlenosti samo je privremenog karaktera, ali moe da
potraje i nekoliko godina. Filipsova kriva je zato kljuna za razumevanje mnogih kretanja u
ekonomiji. Konkretno, ona je vana za razumevanje poslovnog ciklusa nepravilnih i
uglavnom nepredvidljivih fluktuacija ekonomske aktivnosti, izraenih brojem zaposlenih ili
proizvodnjom dobara i usluga.
Kreatori politike mogu da iskoriste ovaj izbor izmeu inflacije i nezaposlenosti
primenom razliitih instrumenata politike. Menjanjem obima trokova vlade, iznosa koji ona
oporezuje i koliine novca koji tampa, kreatori politike mogu da utiu na kombinaciju
inflacije i nezaposlenosti koja e se ostvariti u privredi. Poto su ovi instrumenti monetarne i
fiskalne politike potencijalno toliko moni, pitanje kako kreatori politike treba da ih iskoriste
da bi kontrolisali ekonomiju i da li uopte treba da ih koriste, predmet je stalne rasprave.
10. MIKRO I MAKROEKONOMIJA
Dosadanja analiza ekonomije pokazala je da je u sutini re o jedinstvenoj
disciplini, odnosno komplementarnim aspektima jedinstvenog ekonomskog procesa.
Ipak, iz analitikih i teorijsko-metodolokih razloga, ekonomija se deli na
mikroekonomiju i makroekonomiju.
Mikroekonomija je grana ekonomije koja prouava pojedina trita (trite
hrane, trite novca, trite tehnologije, trite radne snage itd.) i ekonomsko
ponaanje mikroekonomskih subjekata, tj. graana, domainstva i preduzea na
posebnim tritima. Bazina pitanja koje mikroekonomija razmatra su sledea:
retkost resursa i dobara, ljudske potrebe, vrednost dobara, cena faktora proizvodnje
(zemlje, radne snage i kapitala), cene dobara, trite i trine strukture, trokovi,
prihodi, profit, kamata, plate, optimizacija proizvodnje, individualna ponuda roba,
Osnovi ekonomije

29
potranja roba, trina ravnotea itd. Neoklasina mikroekonomika daje prednost
slobodnom tritu (odnosno sistemu tzv. nevidljive ruke) kao nainu koordinacije
i regulacije ekonomske delatnosti razliitih ekonomskih subjekata. Takvo shvatanje
je dominiralo u klasinoj i neoklasinoj koli od Adama Smitha (Bogatstvo
naroda, 1776. god.) do tridesetih godina XX veka, tj. do pojave kejnsijanskog
uenja o dravnom intervencionizmu i makroekonomije kao naune discipline.
Makroekonomija je grana ekonomije koja prouava itavu nacionalnu
privredu kao jednu funkcionalnu ekonomsku celinu. To znai da je njen pristup
naglaeno holistiki. Dok mikroekonomija prouava ponaanje pojedinih
ekonomskih subjekata (potroaa, domainstva i preduzea), makroekonomija
prouava ekonomske pojave i procese na nivou nacionalne ekonomije kao
proizvoako-potroake celine. Makroekonomija se, npr., bavi sledeim temama:
izbor i funkcionisanje ekonomskog sistema, ukupna proizvodnja i zaposlenost,
nacionalni dohodak, opta ekonomska ravnotea, odnosno neravnotea, opti nivo
cena, inflacija i deflacija, privredni ciklusi, stabilizacija ekonomskog sistema itd. Za
razliku od mikroekonomije, koja se zasniva na delovanju trita, makroekonomija se
zasniva na dravnoj regulaciji najvanijih ekonomskih procesa.
Za razvoj makroekonomskog pogleda na ekonomske procese posebno su
zasluni francuski lekar i ekonomista Francois Quesnay (Fransoa Kene, 1694-1774),
nemaki filozof, sociolog i ekonomista Karl Marx (1817-1883) i engleski profesor
politike ekonomije John Maynard Keynes (Don Menard Kejns, 1883-1946).
Meutim, moderna makroekonomija poela se ubrzano razvijati i
konstituisati kao nauno-nastavna disciplina tek posle pojave knjige D. M. Kejnsa
koja je pod naslovom Opta teorija zaposlenosti, kamate i novca (General Theory of
Employment, Interest and Money) objavljena 1936. godine.
Kejns je pokazao da trina koordinacija ima dosta nedostataka koje drava,
brinui se o celini nacionalne privrede, moe i treba otklanjati pomou mera
makroekonomske politike. Kejns je smatrao da niko nema moralno pravo da uva
vrednost novca rtvujui proizvodnju i zaposlenost. Kejnsijanske ideje o dravnoj
intervenciji u ekonomske procese koriene su u reavanju velike ekonomske krize
(1929 - 1933) ne samo u SAD-u i u Velikoj Britaniji, nego i u drugim zemljama.
Moe se rei da pojava navedene Kejnsove knjige znai, zapravo, pojavu
makroekonomije i da ona donosi krupan prevrat (Kejnsijanska revolucija) u
ekonomskoj teoriji koja se do tada preteno bavila mikroekonomskim problemima
(cene, tranja, dohoci itd.). Sada u prvi plan dolaze pitanja proizvodnje,
zaposlenosti, privrednog rasta, ali i dalje ostaju vana pitanja inflacije, cenovne
stabilnosti, raspodele dohodaka (posebno na relaciji drava - privredni subjekti -
stanovnitvo). Posebno se izdvaja problematika fiskalne politike koja se bavi
metodama prikupljanja novca u dravnu blagajnu (lat. fiscus) i njegovog troenja.
Ova politika se sastoji od poreske politike i politike javnih rashoda i podrazumeva
vie razliitih mera: 1.javni radovi, 2. projekti javnog zapoljavanja, 3. promene
poreskih optereenja itd.
U okviru makroekonomske politike veoma su znaajne politika dohodaka
koja se sastoji od kontrole najamnina (cene rada), kao i spoljnotrgovinska politika
kojom se reguliu tokovi uvoza i izvoza roba i usluga i upravlja bilansom
meunarodnih plaanja i tokova kapitala. U tom sklopu posebnu vanost ima sistem
Uvod u ekonomiju

30
i politika deviznog kursa domae valute prema vodeim inostranim valutama
(dolaru, evru) i carinska politika. Danas je tendencija da se sve vei procenat robne
razmene oslobodi (liberalizacija spoljne trgovine) carinskih i vancarinskih
ogranienja i tako ubrza meunarodna razmena.
Kejnsijanski koncept makroekonomije znaajnu panju posveuje tednji
i investicijama. Kejns polazi od tzv. agregatne ponude (ukupne koliine roba i
usluga koje nacionalna ekonomija moe i eli da proizvede pri datom nivou cena u
odreenom vremenskom periodu) i agregatne tranje (ukupne potronje pojedinaca i
domainstava, investicija i potronje drave). U tom smislu Kejns je smatrao da je
nivo investicija osnovna determinanta nivoa dohotka. Takoe, on je veliku panju
poklanjao javnim rashodima kao i autonomnim trokovima drave preko kojih se
moe multiplikovati tranja i time poveati stepen zaposlenosti i ubrzati rast
privrede.
Njegovo uenje se pokazalo veoma delotvornim u prevazilaenju tekih
posledica velike ekonomske krize koja je nastala upravo kao posledica verovanja da
ekonomsku aktivnost treba osloboditi dravne kontrole i da su interesi pojedinca
vaniji od optih interesa. Ovakva dilema se javlja kao moralni i politiki izazov i
danas. Na toj vododelnici se sutinski razlikuju dva dominantna koncepta
ekonomske politike: monetaristikog i kejnsijanskog, oko ijeg prihvatanja ili
osporavanja se ekonomisti dele sve do danas. U stvari, u procesu tekue ekonomske
globalizacije koja se odvija pod snanim uticajem neoliberalne ekonomske doktrine,
a operativno se realizuje kroz tzv. ekonomske reforme u pojedinim zemljama i to
pod direktnom kontrolom MMF i Svetske banke. Sutina svih tih reformi svodi se na
sledee neoliberalne mere:
- privatizacija dravnih preduzea i zatita vlasnikih prava
- deregulacija ekonomije (preputanje trinoj regulaciji)
- liberalizacija trgovine i industrije, uz ukidanje ili smanjenje carina
- masivno smanjenje poreza i sprovoenje stroge fiskalne discipline
- monetaristika kontrola inflacije i kursa valute radi poveanja izvoza
- smanjenje javne potronje, posebno socijalnih davanja i vojnih rashoda
- stroga kontrola organizovanog rada
- smanjenje administracije, posebno dravne uprave
- irenje meunarodnih trita
- ukidanje kontrole nad globalnim finansijskim tokovima
Sprovoenje ovako zamiljenih reformi nailazi na znaajne otpore,
posebno u tzv. tranzicijskim zemljama, posebno zbog dramatinih socijalnih
posledica koje te ekonomske reforme donose. To se pre svega odnosi na porast
nezaposlenosti, unitavanje nacionalnih proizvodnih kapaciteta i stvaranje
zavisnosti od uvoznih roba, rastuu zaduenost prema inostranstvu, porast
socijalnih razlika i rastue siromaenje i nestajanje tzv. srednjeg sloja. Zbog svega,
privlanost trinih principa i nevidljive ruke postaje sve manja, a al za
socijalnom dravom sve vea.
U stvari, ovakve dileme izbora izmeu razliitih modela ekonomske politike
prisutne su u itavom savremenom svetu, kako razvijenom tako i onom drugom, i
mogu se, izmeu ostalog, razumeti kao pristajanje uz model tzv. iste trine
privrede (veoma forsiran od strane SAD i globalnih finansijskih institucija kao to
Osnovi ekonomije

31
su Meunarodni monetarni fond i Svetska banka, poznat pod nazivom vaingtonski
konsenzus) s jedne strane, nasuprot evropskom modelu tzv. socijalno-trine
privrede (posebno razvijen u Nemakoj i skandinavskim zemljama), s druge strane.
Naalost, ovaj evropski model uveliko je naputen pod snanim pritiskom globalnih
finansijskih institucija i monih transnacionalnih kompanija.
Dodue, tekua globalna recesija znaajno je osujetila delovanje globalnih
institucija za raun nacionalnih, tako da se povremeno govori i o oivljavanju
ekonomskog protekcionizma, pa i ekonomskog nacionalizma. Naconalne drave,
ukljuujui ak i same SAD i mnoge evropske, na opte iznenaenje donose takve
makroekonomske odluke (npr. nacionalizacija banaka, direktno budetsko
pomaganje nekih kljunih kompanija, kontrola menaderskih zarada itd.), zbog ega
mnogi postavljaju pitanje: da li je model liberalne ekonomije definitivno iscrpeo sve
svoje sistemske mogunosti zbog ega mora biti zamenjen nekim drugim modelom.
Kojim? Tu jo saglasnosti nema, ali niko ne misli da e to biti povratak na dravno-
plansku privredu. Ekonomska teorija je na velikim iskuenjima. Nove ekonomske
paradigme tako nedostaju, a stare su sve manje upotrebljive. Globalizacija i
tehnologizacija su na dramatian nain pokazale svoje neeljeno lice.
11. SISTEMI EKONOMSKE KOORDINACIJE I
MAKROEKONOMSKA POLITIKA
11.1. SISTEMI EKONOMSKE KOORDINACIJE
Prethodno razlikovanje ekonomskih modela ukazuje i na postojanje podele i
povodom prihvatanja razliitih oblike koordinacije ekonomskih aktivnosti. U tom
smislu moemo razlikovati tri osnovna ekonomska sistema koordinacije: trini,
naredbodavni i meoviti.
U trinom sistemu dominira privatno vlasnitvo i privatno preduzetnitvo u
kojem pojedinci i preduzea donose samostalno glavne odluke o tome ta e
proizvoditi ili kupovati i troiti. Slobodne oscilacije cena u oba pravca, odnosno profiti
(kao nagrade i podsticaji) i gubici (kao sistem kazni) ine trini mehanizam,
odnosno sistem koji odreuje ta, kako i za koga proizvoditi. Ekstremni model
trinog sistema u kojem drava nema vanije ekonomske funkcije poznat je pod
nazivom laissez-faire (lese fer) ekonomija.
Nasuprot trinom nalazi se naredbodavni ekonomski sistem u kojem
drava donosi sve vanije odluke o proizvodnji i potronji. Ovaj sistem se zasniva
na dravnom vlasnitvu, dravnom preduzetnitvu, centralizaciji odluivanja,
subordinaciji i planiranju. Dravni organi donose glavne odluke, odnosno naredbe
o tome ta e se proizvoditi, kolika e biti lina potronja, javni rashodi,
investiciona potronja ili izvoz.
Svaki od navedenih sistema ima svoje prednosti i nedostatke. U stvari, isti
ekonomski modeli nisu nikad postojali u ekonomskoj stvarnosti, mada je engleska
privreda iz 19. veka bila veoma blizu laissez-faire modelu. S druge strane,
naredbodavni ekonomski sistemi, koji su postojali u bivem SSSR-u i Kini, imali su
Uvod u ekonomiju

32
uvek neke elemente trine koordinacije, pa i oni nisu bili istog karaktera. U tom
smislu posebno je zanimljivo iskustvo naeg privrednog sistema u kojem su
postojala veoma razvijena ne samo trita roba i usluga, nego i trita kapitala,
inputa, ukljuujui i elemente trita rada. Ta prednost u odnosu na ostale bive
socijalistike zemlje nije dovoljno iskoriena u procesu nae tranzicije ka
kapitalistikoj privredi. Ili je, moda, upravo relativno dobra upuenost u mnoge
zamke trita ublaila tranzicijski entuzijazam, inae toliko prisutan u tzv.
postsocijalistikim drutvima Istone i Centralne Evrope?
Realno, u modernim drutvima ipak dominira meoviti sistem, odnosno
razliite kombinacije trinog i direktivnog sistema. To znai da na jednoj strani,
drava igra vanu ulogu, jer legitimno odreuje pravila igre, tj. donosi zakonske
propise o porezima i druge pravne norme koje graani i preduzea moraju
potovati. Na drugoj strani, u demokratskim drutvima postoji slobodno kretanje
radne snage, kapitala i novca, to znai da graani, domainstva i preduzea
slobodno odluuju ta e proizvoditi ili kupovati i troiti unutar postojeih
pravnih i drugih institucionalnih okvira. Time se ostvaruje tzv. ekonomski
suverenitet ekonomskih aktera, kao krunski dokaz tzv. punih ekonomskih
sloboda. Ostaje, dodue, problematino ta je sa tzv. suverenitetom potroaa,
posebno onih koji nemaju stalne i dovoljne izvore prihoda (jer su npr.
nezaposleni). Takoe, taj suverenitet je i pod snanim udarom sve agresivnijeg
marketinga kao naroitog sistema generisanja potreba i naina njihovog
zadovoljavanja. Zbog toga se u literaturi sve vie kritikuje i tzv. tiranija trita, a
ne samo dravna regulacija i etatizacija ekonomije.
11.2. MAKROEKONOMSKA POLITIKA
Iz dosadanjeg izlaganja videli smo da makroekonomija ima vie ciljeva, od
kojih su sledea etiri posebno vana:
1. proizvodnja visok nivo proizvodnje (outputa) i optimalna stopa rasta
2. nezaposlenost visok nivo zaposlenosti, odnosno niska neeljena
nezaposlenost
3. cene stabilnost cena uz slobodno trite
4. spoljnotrgovinski bilans saldo izvoza i uvoza ravnotea
spoljnotrgovinskoj razmeni i stabilnost deviznog kursa.
Uopte uzev, postoje tri kljune komponente ekonomske politike: ciljevi;
sredstva i nosioci ekonomske politike. Kada je re o ciljevima treba rei da postoje
brojni ciljevi kao to su npr. kratkoroni i dugoroni; konfliktni i komplementarni,
regionalni i globalni itd. koji se uvek ispoljavaju i kao politiki i socio-ekonomski.
Sredstva takoe mogu biti veoma razliita, a subjekti ili nosioci su organi dravne
vlasti: vlada, resorna ministrastva, narodna banka kao centralna monetarna vlast i,
naravno, parlament koji daje politiku podrku ekonomskoj politici.
Na makroekonomski sistem, pa prema tome i na mogunost ostvarenja
gornjih ciljeva, utiu dve vrste varijabli. S jedne strane, to su instrumenti
ekonomske politike, npr. fiskalna i monetarna politika, a s druge su strane
spoljanje varijable, na koje nemaju uticaja ekonomske snage, kao to su npr.
Osnovi ekonomije

33
ratovi, rast stanovnitva, elementarne nepogode i sl. Te varijable utiu na celokupnu
ekonomsku aktivnost pa se na njih moe gledati kao na inpute u makroekonomiju,
dok su ciljevi outputi makroekonomije.
U ostvarenju svojih ciljeva makroekonomija uglavnom koristi sledea etiri
instrumenta:
1. fiskalna politika dravna potronja, prihodi i rashodi budeta i porezi
2. politika dohotka od orijentacije dobrovoljne nadnice ka mandatornoj
kontroli
3. spoljnotrgovinska politika regulisanje deviznog kursa
4. monetarna politika kontrola novca, uticaj na ponudu novca i
kamatna stopa
- Fiskalna politika
Fiskalna politika predstavlja skup dravnih aktivnosti usmerenih na primenu
javnih prihoda i javnih rashoda sa ciljem postizanja odgovarajue stope privrednog
rasta i stabilnosti cena. Znai, osnovne funkcije fiskalne politike su: stabilizacija,
alokacija i redistribucija.
Fiskalna politika se bavi nainima prikupljanja novca u dravnu blagajnu i
njegovog troenja. Sastoji se od poreske politike i politike javnih rashoda. U vreme
inflacije esto se primenjuje restriktivna ili kontrakcijska fiskalna politika u vidu
poveanih poreza i smanjenja javnih rashoda. U vreme depresije i recesije
primenjuje se ekspanzivna fiskalna politika u vidu smanjenja poreza i porasta javnih
rashoda. Kada oporezuju, vlade u stvari odluuju kako da svoja potrebna sredstva
povuku iz nacionalnih domainstava i preduzea i uloe ih u kolektivnu potronju i
investicije. Novac prikupljen putem poreza je sredstvo kojim se realni resursi
faktiki prenose iz privatnih dobara u kolektivna dobra. Pri tome, vlada (drava)
mora da potuje neka osnovna naela (principe), od kojih emo posebno izdvojiti
princip korisnosti i princip sposobnosti.
Kada je re o prvom principu, radi se o tome da razni pojedinci treba da
budu oporezivani srazmerno koristi koju dobijaju od vladinih programa, kao to su
npr. bolji infrastrukturni objekti (putevi, parkovi i sl.), bolji javni servisi
(obrazovanje, zdravstvo, bezbednost itd.).
to se tie drugog principa, odnosno principa sposobnosti, on polazi od toga
da iznos poreza koji ljudi plaaju treba da je srazmeran njihovom dohotku, bogatstvu
ili platnoj sposobnosti. U stvari, oporezivanje bi trebalo biti sprovedeno tako da
pomae ostvarivanju onog to drutvo smatra ispravnom i pravednom raspodelom
dohotka. Pri tome se dodatno primenjuje princip tzv. horizontalne pravednosti koji
kae da oni koji su u sutini jednaki treba da budu jednako i oporezivani, to znai
da bi ljudi s jednakim dohocima trebali plaati iste poreze. Drugi dodatni princip,
princip vertikalne pravednosti se odnosi na oporezivanje ljudi s razliitim nivoom
dohotka.
U okviru ekonomski veoma sloene i socijalno osetljive problematike
oporezivanja treba rei da postoje proporcionalni, progresivni i regresivni sistemi
oporezivanja u zavisnosti o tome koje se dohodovne grupe stanovnita oporezuju.
Osim navedenog postoje i tzv. indirektni porezi koji se plauju na dobra i usluge,
indirektno od pojedinca akcize i PDV (porez na dodatnu vrednost).
Uvod u ekonomiju

34
- Politika dohodaka
Politika dohodaka sastoji se od kontrole nadnica i cena u irokom rasponu
od neobavezujuih smernica do potpune regulacije. Politika dohodaka je manje
rigidan i jeftiniji je instrument od fiskalne i monetarne politike, ali je i manje
efikasan.
Inae, u vezi politike dohodaka postoje veoma oprena miljenja. Mnogi
ekonomisti danas veruju da su politike dohodaka jednostavno neefikasne, dok
drugi misle da su ak beskorisne, da se neopravdano meaju u slobodna trita, da
naruavaju kretanja relativnih cena i da ipak ne uspevaju smanjiti inflaciju.
- Spoljnotrgovinska politika
Spoljnotrgovinska politika obuhvata razmenu roba i usluga sa
inostranstvom, kao i finansijske i kapitalne transakcije. Ona naroito treba da
doprinese oivljavanju one proizvodnje koja (samostalno ili u saradnji s inostranim
partnerima) ima anse za plasman na meunarodno trite. Takoe, ona treba da
omogui postepeni ulazak na nova trita uz direktnu pomo drave (bilateralni
sporazumi, klirinki sporazumi, carinski preferencijali i sl.). U tom cilju drava
odreuje instrumente spoljnotrgovinske politike kojima e se konkretnije podsticati
direktna strana ulaganja i stimulisati razni oblici kooperativnih odnosa izmeu
domaih i stranih proizvoaa, ali tako da se prednost daje proizvodnim ulaganjima i
uz uslov da je vei procenat vrednosti takve proizvodnje namenjen izvozu na strana
trita. U tu svrhu koriste se razliiti instrumenti, a najee sledei:
protekcionistika politka, carine, kvote, kontigenti, uvozne takse, zabrana uvoza,
specijalne uvozne procedure itd.
- Monetarna politika
Monetarna politika je komponenta ekonomske politike koja je usmerena na
regulisanje koliine novca u opticaju u nacionalnoj ekonomiji, a za ta je zaduena
centralna banka kao nosilac monetarne vlasti. Pri tome centralna banka se slui
sledeim osnovnim instrumentima monetarne politike: 1. primarnom emisijom
novca (tampanjem novca); stopom tzv. obaveznih rezervi koje poslovne banke
moraju da dre u centralnoj banci; eskontnom stopom (stopa pozajmljivanja
centralne banke); operacijama na otvorenom tritu (kupovina i prodaja hartija od
vrednosti od strane centralne banke).
Generalno, monetarna politika moe da ima oblik:
- politike ograniavanja ponude novca, odnosno sporijeg porasta novane
mase od rasta BDP, to dovodi do poveanja kamata, smanjenja
investicija i zaposlenosti, a samim tim i do smanjenja BDP;
- politike ekspanzivne novane ponude, odnosno breg rasta novane
mase od rasta BDP, to dovodi do smanjenja kamatnih stopa, poveanja
investicija, proizvodnje i zaposlenosti, kao i samog BDP;
- neutralne monetarne politike, kada novana masa raste istim
intenzitetom kao i BDP.

Osnovi ekonomije

35
- Ostale ekonomske politke
Pored navedenih ekonomskih politika, koriste se jo i sledee: politika
trita rada (pasivna i aktivna politika), zatim stabilizaciona politika, strukturna
politika i dr.
Sve navedene mere treba da pomognu ostvarenju sledeih ciljeva
makroekonomske politike: 1) visoku stopu zaposlenosti, 2) visok nivo proizvodnje, 3)
visoku stopu ekonomskog rasta, 4) cenovnu stabilnosti (niske stope inflacije). U novije
vreme u isti red znaajnosti ciljeva treba staviti i 5) cilj postizanja ekoloke odrivosti.
O odnosima ciljeva i sredstava makroekonomske politike govori i Slika 3.
U stvari, makroekonomija deluje preko dve kljune veliine: agregatne
ponude i agregatne tranje.
PRIRODNE KATASTROFE,
EPIDEMIJE, RATOVI...
SPOLJNI OUTPUT
VREME
SPOLJANJE VARIJABLE
SPOLJNOTRGOVINSKA
POLITIKA
POLITIKA DOHODAKA
MONETARNA POLITIKA
FISKALNA POLITIKA
INSTRUMENTI EKONOMSKE
POLITIKE
MAKROEKONOMIJA
OUTPUT
ZAPOSLENOST I
NEZAPOSLENOST
CENE
NETO - IZVOZ

Slika 3. Glavne varijable koje utiu na makroekonomiju (prema: .Beni, str. 507)
Glavne varijable koje odreuju agregatnu ponudu i agregatnu potranju
makroekonomski su instrumenti, npr. monetarna i fiskalna politika zajedno sa
zalihama kapitala i rada. S jedne strane, agregatna ponuda zavisi od nivoa cena i
trokova, od tehnolokih promena, od kretanja produktivnosti te od stepena
korienja proizvodnih kapaciteta. Odreena je iznosom proizvodnih inputa od kojih
su najvaniji rad i kapital, te uspenou, odnosno tehnologijom kojom se ti inputi
kombinuju, a blisko je vezana s nacionalnim kapacitetima ili potencijalnim
outputom. S druge strane, agregatna tranja zavisi od nivoa cena i dohodaka, isto
tako i od makroekonomskih instrumenata kao to su monetarna i fiskalna politika.
Na ukupna kretanja utiu, osim cena dobara, i dohoci potroaa, ali isto tako i
finansijski uslovi i oekivanja u budunosti, spoljnotrgovinski uslovi, kao i dravna
politika na monetarnom i fiskalnom podruju.
Uvod u ekonomiju

36
Ukratko, drava instrumentima makroekonomije, a pre svega monetarnom i
fiskalnom politikom, utie na ravnoteu u ekonomiji i pokuava da obezbedi
ekonomsku stabilnost kao bazini preduslov za ostvarenje osnovnih ciljeva svih
privrednih subjekata.
12. EKONOMSKE FUNKCIJE DRAVE
U savremenim ekonomijama je posebno vana uloga drave, koja se javlja
kao odgovor na brojne nesavrenosti trita i reenja koja bi nastala nekontrolisanim
delovanjem trine stihije. (Beni, str. 43-46). Delujui unutar postojeeg zakonskog
okvira (pravna drava) drava moe da doprinese boljoj alokaciji resursa, kao i
stabilizaciji privrednog ivota, a posebno moe putem legalne i legitimne preraspodele
dohotka uticati na kvalitet socijalnih odnosa u drutvu. Ukratko, mogu se navesti
sledee najvanije ekonomske funkcije drave, odnosno vlade kao izvrne vlasti:
- Utvrivanje zakonskog okvira za trinu privredu,
- Donoenje zakona o ugovorima i steaju, uzajamne obaveze radnika i
uprave i drugi zakoni,
- Alokacija resursa - ta, kako i za koga proizvoditi,
- Preraspodela dohotka,
- Uticanje na alokaciju resursa kako bi se poboljala privredna efikasnost,
- Uvoenje socijalnih programa kako bi se poboljala pravednija
raspodela dohotka,
- Stabilizovanje privrede putem makroekonomskih politika,
- Zakonski okvir - pravila koja ukljuuju definiciju vlasnitva nad svim
resursima,
- Makroekonomska stabilizacija - monetarna i fiskalna politika.
Zbog toga, svuda u svetu savremena drava nastoji da deo svojih aktivnosti
usmeri u kreiranje najboljeg okruenja za porast ukupne proizvodnosti inilaca, to
opet podrazumeva osiguranje i podsticanje razvijanja trita i konkurentne
mikroekonomije. U sklopu toga su etiri podruja blisko povezana: ljudski resursi,
unutranja ekonomija, meunarodna ekonomija i makroekonomska politika, to
zahteva da politike koje se primenjuju u sklopu ta etiri podruja i u odnosu prema
njima, moraju biti konzistentne. Posebno treba naglasiti da je drava potrebna i
obavezna u brizi za ulaganje u ljudski kapital, a zatim i u brizi za infrastrukturu,
kako fiziku tako i socijalnu. Drava je najodgovornija i za ostvarenje koncepta tzv.
odrivog razvoja, kao razvoja koji vodi rauna ne samo o tekuem razvoju, nego i o
ouvanju mogunosti za razvoj buduih generacija.
U literaturi postoji vie podela funkcija drave u ekonomiji.
Najee se, kao prva funkcija drave, istie injenica da ona definie
zakonsku i institucionalnu strukturu ili pravni okvir u kome deluje trite. ak i u
istoj laissez-faire krilatici trinih drutava, drava mora osigurati zakonski okvir i
sprovoenje ugovora, prava posedovanja i vlasnitva. Takoe, drava mora osigurati
zakonski status razliitih oblika organizacije biznisa od jednovlasnikih preduzea,
Osnovi ekonomije

37
preko ortakluka do korporacija. Drava, takoe, mora da obezbedi kontrolisanu
emisiju i regulisanje novane mase, sistem standarda mera i dr.
Drugo, drava intervenie u alokciji resursa kroz dravnu potronju, politiku
poreza i sopstvenu proizvodnju izvesnih dobara i usluga. Npr. u Sjedinjenim
Dravama oko 70% celokupnog outputa proizvodi se i prodaje na tritu kao rezultat
brojnih proizvoaa i potroaa koji pripadaju privatnom sektoru. Ostalih 30%
outputa rezultat je dravnih odluka o troenju javni sektor koji ukljuuje sve
nivoe vlada od lokalnih preko federalnih do saveznih. Iako veliki deo dobara i
usluga tog dela outputa proizvodi privatan biznis, on ga proizvodi na bazi ugovora s
dravom i odraz je dravne odluke o tome ta proizvoditi i za koga autoput za
motorizovano stanovnivo, kole za uenike i studente, oruje za dravnu odbranu i
sl. Isto tako uvoenjem poreza utie se na alokaciju resursa. Tako npr. znamo da se
moe proizvoditi vie kapitalnih dobara ako se proizvodi manje potronih dobara. U
svrhu vee proizvodnje jedne vrste dobara potrebno je resurse prebaciti iz jedne u
drugu proizvodnju. Ako drava povea poreze na profit, to ima za posledicu
smanjenje proizvodnje kapitalnih dobara, a poveanje proizvodnje potronih dobara
i stoga e se deo resursa realocirati iz proizvodnje kapitalnih dobara u proizvodnju
potronih dobara. Najzad, postoje i odreene vrste dobara i usluga koje se ne bi
proizvodile ako bi izbor bio preputen trinom mehanizmu a to su tzv. javna dobra.
Proizvodnja u privatnom sektoru ovih dobara ne bi se javila zato to su koristi od
njih iroko rasprene meu stanovnitvom, pa nijedno preduzee nema interes za tu
proizvodnju. Ta dobra se ne mogu proizvesti samo za odreeni deo stanovnitva, a
za drugi ne. Tako npr. prognoza vremena ne moe biti namenjena samo nekima, a
drugima ne, ve je namenjena svima. Isti je sluaj s narodnom odbranom, istim
vazduhom, kulturnim sadrajima itd.
Tree, distribucija dohotka u svim savremenim meovitim ekonomijama
postoji deo stanovnitva koji ne moe na tritu zaraditi za minimum ivotnog
standarda. U tom sluaju neophodno je redistribuirati dohodak od onih koji ga imaju
dovoljno i vie od toga, onima koji nemaju, a to se jednostvano postie porezom na
dohodak stanovnitvu s viim dohotkom. Treba imati na umu da ekonomska nauka
ne moe dati odgovor na pitanje koliko je neophodno preneti (transferisati)
siromanima. To je pre svega socijalno i politiko pitanje, a ekonomija moe pomoi
u kreiranju efikasnih programa (moe dati analizu trokova i koristi od razliitih
sistema raspodele, prednosti i nedostatke davanja novca ili dobara i usluga
siromanim i sl.). Isto tako treba imati na umu da deo transfera dohotka izmeu
stanovnitva ne znai obavezno redistribuciju od bogatih ka siromanim. Plaanje
socijalnog osiguranja i penzija penzionerima finansira se uglavnom porezima za
socijalno osguranje koji plaaju svi zaposleni i poslodavci, a primaju penzioneri koji
ak mogu biti multimilioneri, dok s druge strane taj porez plaaju i najnie plaeni
radnici. Drava moe i na drugi nain delovati na distribuciju dohotka: direktnom
intervencijom na tritu. Primeri za ovo su zagarantovane cene poljoprivrednih
proizvoda, minimalne zarade, pomo nezaposlenima, i sl.
etvrto, drava treba da deluje na odravanje stabilnosti cena, pune
zaposlenosti i ostvarenja ekonomskog rasta, na ta utie merama ekonomske
politike, posebno fiskalnom i monetarnom politikom.
Uvod u ekonomiju

38
Zakljuujui prethodno, moemo rei da postoje tri bitne ekonomske
funkcije drave:
1) podsticanje efikasnosti,
2) podsticanje jednakosti i
3) podsticanje stabilnosti.
Drava sprovodi funkciju podsticanja efikasnosti pokuavajui da ispravi
trine nesavrenosti i neuspehe u sluajevima nesavrene konkurencije,
eksternalija i javnih dobara. Trite ne uspeva da sprovede alokativnu funkciju ako
su na njemu prisutni elementi monopola pa je potrebna intervencija drave, ba
kao u sluajevima eksternalija kada preduzea mogu svojim aktivnostima
prouzrokovati vantrini troak (ili korist) drugim preduzeima. Kako u potronji
javnih dobara (kola, park, bolnica itd.) uestvuju svi lanovi drutva, bez obzira
snose li i koliko trokove vezane za svoje uestvovanje, trini mehanizam ne
moe biti iskljuivi instrument efikasne alokacije javnih dobara. Zato se ovde
javlja drava koja donosi odluke o njihovoj proizvodnji, ceni i dr., a koja kroz
poreze, carine, akcize, takse itd. prikuplja sredstva za njihovu proizvodnju,
odravanje, odnosno upotrebu.
Druga funkcija drave javlja se zbog toga to i najefikasniji trini sistemi
mogu proizvoditi velike dohodovne nejednakosti koje ni moralno ni politiki ne
mogu biti prihvatljive (npr. esto su visoki dohoci posledica odreenih pogodnosti
vezanih za tehnologiju, ili ak samo roenje i time vlasnitvo pojedinca). Tada
drava moe upotrebiti progresivno oporezivanje, propisujui vee poreske obaveze
onima s visokim dohotkom. Isto tako, izgradnjom sistema transfernih plaanja (koja
ukljuuju pomo starijim osobama, bolesnim, nezaposlenim i sl.) i
subvencionisanjem potronje licima s niskim dohotkom, bonovima za hranu,
subvencionisanom medicinskom negom i niskim stanarinama, drava postie
finansijsku sigurnost za siromano stanovnitvo.
Pored uloge podsticanja efikasnosti i jednakosti, drava sporovdi i
makroekonomsku funkciju pomaganja odravanja ekonomske stabilnosti. Od
razvoja makroekonomske teorije i politike u 1930-im godinama, drava je preuzela
ulogu da upotrebom fiskalne (oporezivanje i troenje) i monetarne politike
(regulisanje ponude novca, kreditni uslovi, kamatna stopa) obuzdava inflaciju i
nezaposlenost, te povea ekonomski rast. Svaka savremena ekonomija se suoava s
osnovnim makroekonomskim izazovom koji glasi: nijedna zemlja tokom dugog
razdoblja nema uspeha u odravanju slobodnog preduzetnitva, niske inflacije i
pune zaposlenosti.
U donjoj tabeli saeto je prikazana ekonomska uloga drave u savremenoj
ekonomiji. U svim naprednim industrijskim ekonomijama veina cena i koliina
dobara stvara se na tritu, dok drava programima oporezivanja, troenja i
regulisanja upravlja celokupnom ekonomijom. Treba istai da su i trite i drava
preko potrebni za dobro funkcionisanje ekonomije. Znai, radi se o dva
komplementarna, a ne meusobno iskljuiva, sistema ekonomske regulacije.

Osnovi ekonomije

39
Tabela 3: Dravno otklanjanje trinih nedostataka (prema: .Beni, str. 46)
Propusti nevidljive
ruke
Intervencija drave
Tekui primeri dravne
politike
Neefikasnost
monopol

eksternalije

javna dobra

Nejednakost
neprihvatljive
nejednakosti u
dohotku i bogatstvu

Nestabilnost
inflacija,
nezaposlenost, nizak
ekonomski rast

intervencija na tritima

intervencija na tritima

subvencionisanje


redistribucija dohotka



stabilizacija kroz makro-
ekonomsku politiku

antimonopolski zakoni

propisi o ekolokoj zatiti

narodna odbrana, kultura


progresivno oporezivanje
dohotka i bogatstva; programi
podrke dohotka

monetarna politika (npr.
promene u ponudi novca i
kamatnoj stopi), fiskalna
politika (npr. programi poreza
i troenja)
Na kraju, potrebno je istai da akcija drave u svakom od ovih podruja ima
uticaja na ostala podruja drutvenog ivota. Tako npr. dravno troenje i promene u
porezima utiu na alokaciju resursa i distribuciju dohotka, pa ak i na konkretnu
trinu strukturu sektora u kojima drava kupuje dobra. Takoe, promenom kamatne
stope monetarna politika utie na alokaciju resursa i distribuciju dohotka.
Isto tako, treba naglasiti da delovanje drave u javnom sektoru nije uvek
efikasno. Razlog tome su s jedne strane problemi vezani za veliku birokratiju, a s
druge strane razlozi lee u injenici da politiari esto donose takve zakone koji im
osiguravaju izborne glasove, odnosno podrku odabranih grupa biraa bez ijih
glasova se ne bi odrali na vlasti. Upravo teorija javnog izbora kao grana
ekonomije i politika nauka bavi se nainom na koji drave donose odluke i
upravljaju ekonomijom. Ona naglaava uticaj maksimiziranja glasova koje dobijaju
politiari, nasuprot modelu maksimizacije profita proizvoaa iz teorije trita.
Takoe, u ekonomskoj teoriji postoje neslaganja oko toga koliko je drava efikasna
u suzbijanju inflacije i nezaposlenosti, kao i uticaju na ostvarenje ekonomskog rasta.
U okviru teorije javnog izbora, kao grane ekonomske nauke, sutina
prouavanja odnosi se na naine donoenja odluka o oporezivanju, rashodima i
regulisanju i drugim politikama. Slino igri trita, igra politike mora da poredi
elje naroda da dobije kolektivna dobra s mogunou privrede da ih pribavi.
Osnovne razlike nalaze se u tome da su glavni igrai u politici - politiari -
prvenstveno zainteresovani da pobede na izborima, dok glavni igrai na tritu
preduzea - trude se da ostvare profite.
Uvod u ekonomiju

40
13. BUDET KAO OSNOVNA INSTITUCIJA JAVNIH
FINANSIJA
Budet (lat. naziv za konu torbu koju nosi ministar finansija) jeste jedna od
dve najvanijih fiskalnih institucija svake savremene drave (drugu ine razni
fondovi). On se obino definie kao pregled javnih (dravnih) prihoda i dravnih
rashoda za finansiranje javnih funkcija (dravne uprave, vojske, obrazovanja,
zdravstva, socijalne zatite, kulture, javnih investicija, javnih dugova itd.) u toku
jedne (fiskalne) godine. Budet priprema vlada, kao glavni izvrni organ dravne
vlasti, a usvaja ga parlament, kao vrhovni zakonodavni organ, u vidu zakona o
budetu za narednu godinu. Kroz budet se preraspodeljuje najvei deo DBP, ak
preko 50%, to na svoj nain govori o njegovom ekonomskom i finansijskom uticaju
za svako drutvo. Ali i o socijalnom uticaju, imajui u vidu velike drutvene grupe
koje su obuhvaene i na strani prihodovanja budeta (poreski obveznici) i na
rashodnoj strani gde se nalaze brojni korisnici budeta (zaposleni u javnim slubama
i dravnoj upravi).
Savremeni koncept budeta razvija se od 17. veka sa pojavom pravnih drava
u kojima vlast polae raune svojim graanima o prikupljenim i potroenih
sredstvima.
Njega odlikuju razliita reenja koja uvek odraavaju ulogu drave u
ekonomiji neke zemlje, kao i razliiti koncepti voenja ekonomske politike. Ono to je
nepromenjeno u ideji budeta jeste injenica da se budet tretira kao vaan instrument
ekonomske politike kroz koji se ostvaruju kljuni ekonomski i socijalni ciljevi.
Budui da buet ima prihodnu i rashodnu stranu, logino je da se mogu
pojaviti i deficiti i suficiti, to se, zapravo uvek i deava, zbog razliitih razloga i
ciljeva. U sluaju fiskalnog deficita budet sadri i plan za njegovo finansiranje
(zaduivanje drave, prodaja imovine i kapitala itd.). U sluaju kada se ostvari
budetski suficit donosi se plan za troenje vika sredstava najee za prevremeno
smanjenje javnog duga, za uvanje sredstava kod centralne banke ili za plasman na
finansijskom tritu. Sve to govori da budet ima vie razliitih funkcija, od kojih su
najvanije sledee:
- Politike: budet odraava politiku i prioritete Vlade, koja bi trebala u
znaajnoj meri da odraava tenje graana; u demokratskim drutvima
esto se deava da padnu vlade jer ne uspevaju da dobiju politiku,
odnosno zakonsku podrku za svoj predlog budeta;
- Planske: budet je finansijski plan drave za odreenu godinu;
- Pravne: budet se donosi u formi zakona;
- Ekonomske: alokativne, distributivne i stabilizacione;
- Kontrolne: ogleda se u kontroli izvrenja budeta (parlament kontrolie
vladu preko zavrnog rauna budeta i dravne revizorske institucije, a
ministarstvo finansija kotrolie budetske korisnike preko budetske
inspekcije)
- Finansijske: ostvaruje se stalnim traenjem ravnotee izmeu prihoda i
rashoda.
Osnovi ekonomije

41
U sprovoenju budetske politike, svaka drava mora da potuje odreena
naela kao svojevrsne smernice koje omoguuju veu racionalnost budetskog procesa
kao procesa prikupljanja i troenja novca u okviru javne potronje. Najee, radi se o
sledeim naelima:
- Naelo budetskog jedinstva prema kome svi javni prihodi i rashodi
odreene teritorijalno-politike zajednice treba da budu iskazani u
jednom budetu (mada postoje odreena odstupanja kao to su fondovi
socijalnog osiguranja, budeti za finansiranje vanrednih rashoda i sl);
- Naelo potpunosti zahteva da se u budetu prikau svi javni prihodi i
rashodi;
- Naelo tanosti zahteva da se prihodi i rashodi iskau to realnije,
odnosno da razlika izmeu planiranih i ostvarenih budetskih pozicija
bude to manja;
- Naelo budetske ravnotee - zahteva da javni prihodi budu uravnoteeni
sa javnim rashodima;
- Naelo specijalizacije zahteva da se za svaku poziciju rashoda precizno
definie namena, iznos sredstava i vremenski period u kome e se
realizovati rashodi;
- Naelo trajanja (periodinosti) budeta zahteva da se budet donosi za
odreeni vremenski period, koji po pravilu iznosi godinu dana;
- Naelo jasnoe (transparentnosti) budeta - podrazumeva da sve pozicije
prihoda i rashoda budu iskazane u skladu sa odreenom standardnom
metodologijom;
- Naelo javnosti podrazumava da predlog budeta, usvojeni budet kao
i izvetaj o njegovom izvrenju (zavrni raun) budu dostupni najiroj
javnosti.
Osim navedenih naela budeta, u literaturi se pominju i tzv. zlatna pravila
javnih finansija, kao to su:
- najbolje u svim planovima jeste nastojanje da se to manje troi (dogma
nunog zla: najnii nivo rashoda je najbolji nivo);
- prihodi uvek treba da budu jednaki rashodima (dogma uravnoteenog
budeta)
- porezi treba to manje da utiu na drutvene odnose (dogma
neutralnosti).
13.1. POREZI KAO MAKROEKONOMSKI INSTRUMENTI
Kao oblik prihoda drave, porezi doivljavaju svoj puni razvoj i primenu tek
u kapitalizmu. Tako npr. jo je otac moderne ekonomije Adam Smit u svom delu
Istraivanje prirode i uzroka bogatstva naroda (1776. g.) izneo etiri poreska
principa, tzv. kanona: 1. svaki graanin je duan dravi plaati porez, i to prema
svojoj sposobnosti i ekonomskim mogunostima, 2. obaveza plaanja tereta treba
biti regulisana zakonom, 3. porez treba da se naplauje onda kada je to za poreskog
obveznika najpovoljnije, 4. poreska administracija treba da ima to nie trokove.
Takoe, postoje miljenja da porez predstavlja uee svakog graanina u dravnim
Uvod u ekonomiju

42
teretima svih vrsta na bazi nacionalne solidarnosti, ali zanimljivo je navesti i stav
znamenitog . B. Kolbera (ministra finansija Luja XIV) koji je slikovito rekao da se
umee oporezivanja sastoji u tome da se s guske oerupa to vie perja uz to manje
gakanja. Ova metaforina misao ini se da ima i savremenu vanost.
Kao osnovna obeleja poreza mogu se navesti sledea:
- U osnovi poreza lei prinuda
- Porez predstavlja davanje bez direktne protivnaknade
- Porez predstavlja takav prihod kod kojeg nije unapred utvrena svrha
za koju e se upotrebiti
- Naplauju se iskljuivo u novcu, samo izuzetno u naturi.
to se tie ciljeva oporezivanja, moemo rei da je najvaniji fiskalni cilj,
dakle, punjenje budeta. Pored fiskalnog cilja porez predstavlja efikasan instrument
ekonomske politike drave u ostvarenju i ekonomsko-politikih i socijalno-
politikih ciljeva, kao i drugih zadataka. Znai, osim punjenja budeta itekako je
vano i njegovo pranjenje, tj. pitanje ciljeva za koje se budetska sredstva troe,
kao i naina kako se to ini.
U pogledu elemenata oporezivanja oni mogu biti dvojake prirode: elementi
line prirode i elementi materijalne prirode.
U elemente line prirode spadaju: 1. poreski obveznik (poreski subjekt) koji
predstavlja fiziko ili pravno lice koje je po zakonu obavezno da plaa porez; 2.
poreski platac je fiziko ili pravno lice koje vri plaanje poreza ili predujmljuje
porez sa ciljem da ga prevali (evazija) na drugu osobu; 3. poreski destinatar je lice
koje po nameri zakonodavca snosi poreski teret.
U elemente materijalne prirode spadaju: 1. poreska sposobnost, koja
predstavlja ekonomsku sposobnost koja omoguava da se vri plaanje poreza (baza
za utvrivanje visine poreza); 2. poreski izvor koji obeleava materijalna sredstva
kojima e poreski obveznik prii plaanju poreza; 3. poreski objekat predstavlja
svaku ekonomsku injenicu koja prua osnov da se uvede neki poreski oblik.
(dohodak, imovina i sl.).
Osim navedenih elemenata treba jo pomenuti poresku osnovicu, kao
vrednost koja slui za utvrivanje visine poreza i poresku stopu kao iznos poreza
koji se plaa na poresku osnovicu, a koja moe biti u fiksnom iznosu ili u
procentima/promilima. to se tie poreskih tarifa one mogu biti proporcionalne i
progresivne.
U okviru analize problematike poreza ukazaemo jo na neke osnovne
principe poreske politike:
1. finansijsko-politiki princip odnosi se na zahtev da porezi budu izdani i
elastini. Izdanost poreza predstavlja zahtev da se primenom poreza osigura
dovoljna koliina novca za pokrie rashoda drave. Elastinost poreza znai da
poreski sistem treba da bude tako izgraen da omoguava i poveano i smanjeno
ubiranje poreza. Ukoliko se elastinost postie promenama poreskih stopa imamo
tzv. legalnu elastinost. Ekonomska elastinost je prisutna kod poreza iji finansijski
efekat automatski prati rast i opadanje nacionalnog dohotka.
2. ekonomsko politiki princip odnosi se na izbor poreskog izvora, tj. na
voenje rauna da porezi ne smeju da umanjuju postojeu imovinu, i u normalnim
okolnostima treba da se isplauju iskljuivo iz dohotka.
Osnovi ekonomije

43
3. socijalno-politiki princip polazi od optosti poreza koja znai da je svako
lice duno da plaa porez, ne iskljuujui mogunosti odreenih oslobaanja od
plaanja. Ravnomernost i proporcionalnost oznaava da oporezivanje treba vriti
srazmerno privrednoj sposobnosti pojedinca.
4. porezno-tehniki princip ukazuje da odreenost poreza znai da poreski
obveznik treba da bude unapred upoznat sa iznosom, rokom i nainom plaanja
poreza.
Pogodnost plaanja podrazumeva da celokupni postupak razreza, naplate i
kontrole bude obavljen u vreme kada je to za poreskog obveznika najpogodnije.
Smatrajui da ova problematika ima sve vei znaaj i da je od neposrednog
praktinog interesa za sve iri krug graana koji postaju poreski obveznici, ali i
korisnici budeta, posvetili smo joj neto veu panju. Time, naravno nije reeno
sve, pogotovo to savremena poreska teorija i praksa svakodnevno svuda u svetu
pronalazi nove razloge kao i reenja odnosno naine preraspodele drutvenog
bogatstva.
14. EKONOMSKI AGREGATI
Iz prethodnih izlaganja vidljivo je da se u ekonomskoj analizi koriste dva
analitika nivoa: mikro (pojedinci, domainstva, preduzea) i makro (nacionalna,
regionalna i meunarodna privreda). Takvi pristupi opredeljuju i upotrebu razliitih
kategorija i pokazatelja ekonomske aktivnosti na pojedinim nivoima. Tako npr.
postoje pokazatelji produktivnosti rada na nivou preduzea, privredne grane, jednog
drutva ili globalne zajednice. Isto tako mogu se pratiti i drugi pokazatelji, a od
posebnog je znaaja praenje kretanja dohotka i njegove raspodele. Pri tome
moramo ove veliine pratiti na nivou zbirnog (agregatnog) iznosa, a ne samo na tzv.
per capita (po glavi stanovnika) iznosa. Agregiranje (sabiranje) odreenih
fenomena i njihovih veliina ukazuje na sinergijske efekte pojedinih procesa koji
uzrokuju te fenomene i takve informacije imaju izuzetan znaaj za donoenje
kvalitetnih upravljakih odluka, kako na nivou preduzea, tako i na nivou
makroekonomije. Naa statistika operie sa tri agregata proizvodnje: drutveni bruto
proizvod; drutveni proizvod i nacionalni dohodak.
Najznaajniji agregatni pokazatelj jeste nacionalni dohodak kao veliina
koja podrazumeva novonastalu vrednost u privredi jedne zemlje u toku nekog
perioda, najee jedne godine. On se izvodi iz bruto domaeg proizvoda (BDP
ili GDP Gross Domestic Product) koji predstavlja vrednost ukupne proizvodnje
roba i usluga koja se ostvari u itavoj privredi po trinim cenama, bez obzira na
oblik vlasnitva. Znai, ovaj pokazatelj predstavlja stvarnu meru finalne
proizvodnje. Meutim, u toj vrednosti sadri se deo vrednosti tzv. meufazne
potronje (sirovina, poluproizvoda), kao i tzv. transfernih plaanja (socijalna
zatita, obrazovanje, zdravstvo, odbrana itd.). Posmatrano sa stanovita toka
proizvodnje BDP se moe matematiki izraziti kao:
BDP = C + I + G + X
Uvod u ekonomiju

44
gde je C lina potronja, I su investicije, G dravna potronja, a X razlika izmeu
izvoza i uvoza. Ukoliko BDP posmatramo sa stanovita tokova prihoda i trokova,
dobiemo sledei izraz:
BDP = w + i + R + Pf + Dp + Tr
gde w oznaava najamnine (wages), i kamate (interes), R rentu, Pf profite, Dp
amortizaciju (depresijaciju), a Tr indirektne poreze.
Da bi se mogla odvijati reprodukcija, to znai neprekidna proizvodnja,
iz BDP treba izdvojiti onu utroenu vrednost koja je potrebna za nastavak
proizvodnje, a to su svi stvarni trokovi (materijalni trokovi i amortizacija) posle
ega se dolazi do realne mere potronje koju smo nazvali nacionalni dohodak.
Znai;
BDP - (Mt + Dp) = ND
gde Mt oznaava materijalne trokove, a ND nacionalni dohodak.
Nacionalni dohodak u stvari predstavlja izraunatu istu vrednost
proizvodnje koja je stvorena u posmatranom periodu, ali on nema robni iskaz, kao
npr. drutveni proizvod. Zbog toga se preko njega ne moe analizirati potronja, ali
je on vaan pokazatelj rasta proizvodnje i mera razvojnih mogunosti neke privrede.
Inae, ND se moe izraunati na tri naina: prvi je tzv. dohodovni nain koji
se zasniva na sabiranju svih dohodaka uesnika ekonomskih aktivnosti; drugi nain
je rashodni jer polazi od trokova namenjenih potronji i trokova kojima se
poveava fond kapitala, tj. investicije; trei nain koristi sabiranje dodatih vrednosti
u svakoj fazi proizvodnje u svim privrednim granama i svim preduzeima.
15. MERENJE BRUTO DOMAEG PROIZVODA
Zanimljivo i jednostavna objanjenja kako se meri BDP daje G. Mankju u
svojoj poznatoj knjizi Principi ekonomije. On doslovno kae
9
:
Bruto domai proizvod (BDP) je trina vrednost svih finalnih dobara i
usluga proizvedenih u jednoj zemlji u odreenom vremenskom periodu.
Mada ova definicija deluje prilino jednostavno ipak se javljaju mnoga
delikatna pitanja pri izraunavanju BDP-a jedne ekonomije. Razmotrimo zato
paljivo svaki deo definicije.
BDP je trina vrednost...
Svima je verovatno poznata izreka Ne meaj abe i babe. Ipak, BDP
upravo to ini. BDP sabira mnogo razliitih proizvoda u jedinstvenu meru vrednosti
ukupne ekonomske aktivnosti. To se ini pomou trinih cena. Poto cene
sameravaju broj ljudi spremnih da plate razliita dobra, one predstavljaju i odraz
vrednosti tih dobara. Ako je cena jabuka dvostruko vea od cene pomorandi, onda
jedna jabuka dvostruko vie doprinosi BDP u odnosu na jednu pomorandu.
... svih ...

9
G. Mankju, str. 506-509
Osnovi ekonomije

45
BDP pokuava da bude sveobuhvatan. On ukljuuje sve proizvode koji su
proizvedeni u ekonomiji i prodati na legalnim tritima. BDP pokazuje trinu
vrednost ne samo jabuka i pomorandi, ve i kruaka, grejpfruta, knjiga, filmova,
ianja, zdravstvenih usluga, itd.
BDP ukljuuje i trinu vrednost usluga stanovanja u stambenom prostoru
koji je raspoloiv u ekonomiji. U sluaju stambenog prostora za izdavanje, tu
vrednost lako je izraunati zakupnina je jednaka i izdacima zakupca i dohotka
stanodavca. Ipak, mnogi ljudi poseduju sopstveni stambeni prostor u kojem ive, pa,
stoga, ne plaaju zakupninu. Vrednost takvog stambenog prostora u kojima stanuju
vlasnici vlada ukljuuje u BDP na osnovu procenjene vrednosti zakupnine. To jest,
BDP se zasniva na pretpostavci da vlasnik, u stvari, plaa zakupninu samom sebi, pa
se ta zakupnina ukljuuje i u njegove izdatke i u njegov dohodak.
Postoje, meutim, neki proizvodi koji nisu ukljueni u BDP jer je njihovu
vrednost teko izraunati. Iz BDP je iskljuena veina proizvoda koji se proizvode i
potroe kod kue i koji nikada ne izau na trite. Povre koje kupujete u piljarnici
deo je BDP-a, ali povre koje gajite u sopstvenoj bati nije.
Ovakva izuzea iz BDP-a ponekad dovode do paradoksalnih rezultata. Na
primer, kada Vera plaa Petru da joj pokosi travnjak, ta transakcija predstavlja deo
BDP-a. Kada bi se Vera udala za Petra, situacija bi se promenila. Mada bi Petar i
dalje kosio Verin travnjak, vrednost koenja tada bi bila izostavljena iz BDP-a jer se
Petrove usluge vie ne bi prodavale na tritu. Dakle, kada se Vera uda za Petra,
BDP opada.
... finalnih ...
Kada kompanija Interneenel Pejper proizvede hartiju, a tu hartiju zatim
Holmark upotrebi za proizvodnju estitki, hartija u tom sluaju predstavlja
meuproizvod, a estitka se zove finalno dobro. U BDP je ukljuena vrednost
finalnih dobara. To je zato to je vrednost meuproizvoda ve ukljuena u cene
finalnih dobara. Ako bismo trinu vrednost sabrali sa trinom vrednou estitke,
onda bi to bilo duplo raunanje. To jest, tako bi se hartija (pogreno) uraunavala
dva puta.
Vaan izuzetak od ovog principa nastaje kada se meuproizvod napravi i
kada se, umesto da se koristi, doda na zalihe proizvoda preduzea koje e se kasnije
koristiti ili prodati. U tom sluaju, meuproizvod se smatra finalnim u tom
trenutku, a njegova vrednost kao ulaganje u zalihe dodaje se na BDP. Kada se zalihe
meuproizvoda kasnije koriste ili prodaju, onda je ulaganje preduzea u zalihe
negativno, pa se u skladu s tim i BDP u kasnijem periodu smanjuje.
...i usluga...
U BDP su ukljuena i materijalna dobra (hrana, odea, automobii) i
nematerijalna dobra, odnosno usluge (ianje, hemijsko ienje odee, posete
lekaru). Kada kupite kompakt disk svoje omiljene grupe, vi kupujete dobro, a
kupovna cena predstavlja deo BDP-a. Kada kupite kartu za koncert iste grupe, vi
kupujete uslugu, a cena karte takoe predstavlja deo BDP-a.
... proizvedenih...
U BDP su ukljuena dobra i usluge koji se proizvode u tekuem periodu. U
njega nisu ukljuene transakcije koje obuhvataju dobra proizvedena u prolosti.
Kada Deneral Motors proizvede i proda novi automobil, vrednost tog automobila
Uvod u ekonomiju

46
ukljuuje se u BDP. Kada jedna osoba proda polovni automobil nekoj drugoj osobi,
vrednost polovnog automobila ne ukljuuje se u BDP.
... u jednoj zemlji...
BDP predstavlja vrednost proizvodnje unutar granica jedne zemlje. Kada
kanadski dravljanin privremeno radi u SAD, njegova proizvodnja predstavlja deo
amerikog BDP-a. Kada je ameriki dravljanin vlasnik fabrike na Haitiju,
proizvodnja te fabrike ne predstavlja deo amerikog BDP-a. (Ona je deo BDP-a
Haitija). Dakle, proizvodi se ukljuuju u BDP jedne zemlje ukoliko su proizvedeni u
toj zemlji, bez obzira na nacionalnost proizvoaa.
... u odreenom vremenskom periodu ...
BDP predstavlja vrednost proizvodnje koja se odvija u odreenom
intervalu vremena. Taj interval obino je jedna godina ili kvartal (tri meseca).
BDP predstavlja tok dohodaka i izdataka u privredi tokom tog intervala.
Kada vlada iznosi podatke o BDP za neki kvartal, ona ga obino izraava po
godinjoj stopi. To znai da cifra koja oznaava BDP za taj kvartal predstavlja iznos
dohodaka i izdataka u tom kvartalu pomnoen sa 4. Vlada koristi ovu konvenciju da bi
olakala poreenje izmeu kvartalnih i godinjih cifara BDP-a. Osim toga, kada vlada
iznosi podatke o BDP za neki kvartal, ona ih iznosi poto su oni modifikovani
statsitikim postupkom koji se zove sezonska korekcija. Podaci koji nisu korigovani
jasno pokazuju da je proizvodnja dobara i usluga u privredi vea u nekim periodima
godine u odnosu na neke druge periode. (Kao to moete da pretpostavite, sezona
kupovine za Boi predstavlja vrhunac). Kada posmatraju stanje u privredi, ekonomisti i
kreatori ekonomske politike esto ele da detaljnije proue te redovne sezonske
promene. Zato statistiari iz vlade koriguju kvartalne podatke da bi jasno izdvojili
sezonski ciklus. Podaci o BDP koji se pojavljuju u vestima uvek su sezonski korigovani.
Ponovimo jo jednom definicju BDP-a:
Bruto domai proizvod (BDP) je trina vrednost svih finalnih dobara
i usluga proizvedenih u jednoj zemlji u odreenom vremenskom periodu.
Trebalo bi da bude jasno da BDP predstavlja jedno fino merilo vrednosti
ekonomske aktivnosti. Na naprednijim kursevima makroekonomije ui se neto vie
o problemima koji se javljaju kod izraunavanja BDP-a. Ali, i iz ovoga moe se
videti da je svaki deo definicije bremenit znaenjem.
16. GREKE EKONOMSKOG ZAKLJUIVANJA
Budui da je ekonomski ivot veoma sloen, neizvestan i dinamian,
ekonomisti koriste logiku i nauni pristup u procesu razotkrivanja unutranjih
uzrono-posledinih veza pojava i procesa koji reguliu privredni ivot ljudi. Ipak, u
ekonomskom miljenju i zakljuivanju esto se javljaju razliite greke koje
potrebno prepoznati i izbei. Neke od njih nastaju i zbog injenice da je ekonomski
ivot neretko i snano odreen i obeleen brojnim neekonomskim uzrocima
(psiholokim, politikim, religioznim, kulturolokim itd.), a i mnoge od njih je teko
detektovati i jo tee kvantifikovati i meriti. i meriti. Osim toga, kod ekonomista se
Osnovi ekonomije

47
deava da percepcija stvarnosti nije ista, zbog ega dolazi do razilaenja u stavovima
oko tumacenja istih pojava i procesa. Najee, radi se o sledeim grekama:
10

Pre svega, veoma esto nismo sposobni da ostale stvari ili varijable drimo ili
tretiramo nepromenjenima. Ova greka nastaje u sluaju kada neka ekonomska pojava
zavisi od nekoliko nezavisnih varijabli. U pokuaju izolovanja i posmatranja uticaja
jedne nezavisne varijable pretpostavljamo da je delovanje svih ostalih varijabli
nepromenjeno i konstantno. Ako to ne uinimo tada, moemo doi do pogrenog
zakljuka u kojem uticaj jedne varijable nije razdvojen od uticaja druge pa se uticaj prve
pogreno pripisuje drugoj varijabli. Zato kaemo da neki zakljuak vai uz ceteris
paribus uslov, tj. uz uslov da su sve ostale varijable iste (nepromenjene) i da je njihov
uticaj konstantan.
Druga greka se naziva post hoc greka. Ona nastaje u sluaju kada se uzrok
pojave B trai u pojavi A zato to je pojava B nastala posle pojave A. Ovde se brkaju a)
vremenski sled nastajanja i b) uzrono-posledine veze izmeu pojava. Tipian primer
ovakve greke u zakljuivanju jeste verovanje da e porast poreskih stopa uveati
poreske prihode, previajui da e doi i do porasta izbegavanja plaanja poreza, zbog
ega je esto bolje smanjiti pojedinano poresko optereenje i proiriti krug poreskih
obveznika.
Trea greka se naziva greka uoptavanja ili greka tipa pars pro toto. Ona
nastaje u sluaju kada se ono to vredi za jedan deo neke celine tretira kao da vredi za
celinu. Tu se deo uzima i prikazuje kao celina, to je, naravno, pogreno. Celina moe
biti vea od zbira delova. Takav sinergijski efekat postie se naroitim nainom
povezivanja elemenata i znanjem i vetinom upravljanja celinom, odnosno sistemom
elemenata.
etvrta greka je poznata pod nazivom subjektivnost. Ona se sastoji u brkanju
objektivnih injenica i subjektivnih procena znaenja tih injenica, tako da se
subjektivni (interesni, moralni ili politiki stavovi) tretiraju kao objektivne injenice.
Ova greka nastaje zbog toga to razliiti ljudi imaju razliite interese u ponaanju, ali i
razliite mogunosti spoznaje razliitih vrednosti, pa samim tim i razliite kriterijume
vrednovanja u kojima se brkaju subjektivni i objektivni elementi ekonomske stvarnosti.
Zbog toga u vrednovanju istih pojava ili injenica razni istraivai esto dolaze do
razliitih zakljuaka koji su uslovljeni njihovim subjektivnim opredeljenjima i
stavovima. U tome treba videti donekle taan razlog zato razliiti ekonomisti isti
problem vide na razliit nain.
Osim navedenog, ekonomske pojave veoma su podlone neizvesnosti i
verovatnoi, zbog ega ekonomski zakoni vrede samo proseno i kao tendencije, a ne
kao vrste relacije izmeu zavisne i nezavisne varijable. Takoe, ekonomisti ne mogu
sve ekonomske varijable da mere, a kada to i ine to nikad nije na nivou tanosti kao
npr. u fizici ili nekoj drugoj prirodnoj ili tehnikoj nauci. Isto tako, u ekonomiji su male
mogunosti izvoenja eksperimentalnih provera nekih hipoteza to dodatno slabi
pouzdanost nalaza, odnosno doprinosi pogrenim zakljucima. Sreom, posledice
ekonomskih greaka su uglavnom materijalno-finansijskog karaktera, ali i takve mogu
da prouzrokuju prave ljudske drame.

10
Videti opirnije u: P.A.Samuelson-W.Nordhaus, Ekonomija, 14. izdanje, Zagreb,
1994. str. 5-7

49
II
KOLE EKONOMSKE MISLI
Kao i u drugim oblastima ljudskog stvaralatva i u ekonomiji postoji veliki
broj razliitih teorijskih i metodolokih pristupa pojedinim pitanjima i problema koji
su predmet izuavanja. Na tragu pluralizma interesa, razliititih mogunosti
spoznaje, vee ili manje slobode miljenja i govora, razliite grupe ekonomista i
graana, odnosno kole ekonomske misli koje oni ine, za predmet istraivanja
uzimaju razliite ekonomske probleme ili razliite aspekte istih ekonomskih
problema.
Pojedinim ekonomskim problemima ili ekonomskom sistemu ekonomisti
pristupaju na razliite naine, istrauju ih razliitim metodama, s razliitih gledita i
s razliitim ciljevima. Tako nastaju razliiti izbori predmeta istraivanja, razliiti
pristup izabranim predmetima, razliite nauno-nastavne discipline i razliite vrste
ekonomskih znanja koje one nude.
Mada najraniji poeci ekonomskog miljenja seu u duboku prolost, ak u
trei milenijum pre Hrista (Egipat, Vavilon, Asirija), prva konzistentna i koliko-
toliko sistematizovana ekonomska saznanja susreemo tek u 15. veku, od pojave
prvih oblika kapitalistike robne proizvodnje. Tako se pojavio merkantilizam kao
prva moderna kola ekonomske misli (J. Bodin, A. Montchretien i dr.) koja je
objanjavala trgovinu (posebno spoljnu) kao glavni sadraj ekonomskog ivota i
izvor materijalnog bogatstva koje se pre svega meri u novcu i zlatu. Zagovarali su
snaan dravni intervencionizam.
Mada su merkantilisti opisivali i sistematizovali ekonomske pojave i
procese, oni su retko istraivali i formulisali ekonomske zakonitosti (uzrono
posledine veze i odnose) koje postoje u ekonomiji, to je bitna osobina naunog
metoda i ekonomije kao nauke. Zbog toga se i ne moe rei da ekonomska nauka
poinje s merkantilistikom, nego s klasinom liberalnom kolom i njenim
predstavnicima (Adam Smith, David Ricardo, Say i dr.) koji su formulisali prve
ekonomske teorije. Oni su poli od pretpostavki privatnog vlasnitva, slobodnog
preduzetnitva i egoizma kao pokretaa ekonomskog ivota.
Mnogo posle merkantilizma (polovinom 18. Veka) pojavio se u Francuskoj
fiziokratizam kao uenje (F. Quesnay-a, J. Turgot-a i dr.) koje se suprotstavljalo
merkantilistikoj teoriji i politici istiui potrebu da se drutvo mora organizovati na
osnovu prirodnih zakona i prirodnog poretka, slobodno i od drave neometano.
Poljoprivreda treba da postane vodea privredna grana, a usklaivanje privatnih i
drutvenih interesa mora se odvijati slobodno po principu laissez faire, laissez
passer, to znai: pustiti stvari da idu svojim slobodnim tokom. Ovaj princip postao
je kasnije osnovno naelo klasinog liberalnog uenja koje je i danas veoma ivo.
Uvod u ekonomiju

50
1. KLASINA LIBERALNA EKONOMSKA DOKTRINA
Poev od 17. veka razvija se klasina liberalna kola (W. Petty, A. Smith, D.
Ricardo, J. S. Mill, T. Maltus i dr.), a uporedo s njom i prva kritika kapitalizma i
njegove prvobitne (divlje) akumulacije u vidu uenja socijalista utopista (S.
Sisimondi, Ch. Fourier, R. Owen i dr.). Polovinom 19. veka javlja se i marksistika
ekonomska kola (K. Marx, F. Engels i dr.), a kasnije i radikalni ekonomisti (S.
Bowles, R. Edwards i drugi) itd. Iz politekonomskog pristupa nastaju razliite
koncepcije politike ekonomije kao naune discipline, kao to su klasina politika
ekonomija, marksistika politika ekonomija, konstitucionalna politika ekonomija,
radikalna politika ekonomija itd.
Model ekonomije koji su formirali predstavnici klasine liberalne kole
(Adam Smith i drugi) sadri pristupe, pretpostavke, teze, koncepcije i politike koje
izviru iz metodolokog individualizma, empirizma i ekonomskog liberalizma.
Njihova vrsta znanja poznata je pod nazivom klasina politika ekonomija.
Ekonomski teoretiari iz klasine kole posmatrali su ekonomiju sa
stajalita oveka kao individue, njegove line slobode i njegovog linog interesa u
ekonomskim procesima. Voen svojim linim ekonomskim interesom, ovek,
prema A. Smithu, istovremeno i nesvesno (kao da ga pri tom vodi neka nevidljiva
ruka) ostvaruje i opti drutveni interes. Ili kako to Milton Friedman, predvodnik
monetaristike ekonomske struje, jedne od reformisanih struja neoliberalne
ekonomske doktrine, slikovito opisuje; pekar svako jutro ne ustaje u 3 sata ujutro
zato to zna da vi volite sve hleb, ve zato to je prodavanje hleba njegov nain
osiguravanja egzistencije sebi i svojoj porodici.
Klasiari su formirali model ekonomije na pretpostavci da u ekonomskoj
stvarnosti dominira potpuna konkurencija i oscilacije cena u oba smera, navie i
nanie. Oscilacije cena brzo otklanjaju povremene neravnotee (vikove i
manjkove roba) na pojedinim tritima, tako da je makroekonomski sistem
stabilan i u stanju pune zaposlenosti. Po logici mehanicistikog pristupa
ekonomskoj stvarnosti (preuzet iz klasine fizike), klasini ekonomisti trite su
posmatrali i objanjavali kao samoreguliui mehanizam, koji pomou podsticaja
elje za materijalnim dobrima, elje za zaradom i nagradom (sticanja profita, moi,
statusa, itd.) pokree ljude na ekonomsku aktivnost i regulie ekonomske procese i
odnose.
Klasina koncepcija slobodnog trita, kao regulatora ekonomskih
procesa, saeto je izraena u jednoj tezi francuskog ekonomiste Jean Baptiste Say-
a (1767-1832) koja je poznata pod nazivom Say-ov zakon trita. Ta teza izraava
stav da svaka proizvodnja i ponuda dobara (kao roba) stvara svoju tranju.
Drava u klasinom modelu privrede ima minimalnu ulogu. Njene
ekonomske funkcije su: a) uvanje privatnog vlasnitva, b) donoenje zakona i
osiguranje izvravanja ugovora, c) odbrana zemlje od spoljnih neprijatelja i d)
snabdevanje privrede i drutva potrebnom koliinom novca u opticaju.
Dakle, klasinu liberalnu kolu karakterie: zalaganje za privatno
vlasnitvo i privatno preduzetnitvo i odbacivanje dravnog vlasnitva i dravnog
preduzetnitva, zalaganje za vladavinu slobodnog trita, kao oblika regulacije i
kole ekonomske misli

51
kritika dravne regulacije, zalaganje za ravnoteni dravni budet, teza o
razdvojenosti (dihotomiji) robnog i novanog sektora ekonomije iz koje proizilazi
i teza o neutralnosti novca u odnosima izmeu monetarnog i robnog sektora.
Ekonomski liberalizam klasine kole nastao je kao idejna opozicija
merkantilistikom dravnom intervencionizmu u vreme uspona trgovakog
kapitalizma (16 - 18. st.). On je odgovarao industrijskim kapitalistima, a bio je
suprotstavljen feudalnom sistemu i merkantilistikoj politici. Ekonomski
liberalizam, kao filozofska osnova klasine i neoklasine kole, dominirao je na
akademskoj sceni od sredine 18. do kraja 20-tih godina 20. veka kada se javlja
kejnsijanizam. Treba rei da su na podlozi liberalne ekonomske doktrine mnoge
evropske zemlje i SAD ostvarile ubrzan ekonomski razvoj, ali uz velike socijalne
razlike, nezaposlenost i unutranju zaduenost.
2. MARKSISTIKO EKONOMSKO UENJE
Na ideje klasine ekonomske kole su reagovali socijalisti-utopisti i
socijalisti-rikardijanci koji su tvrdili da je kapitalizam neprirodan politiki sistem, a
pre svega nepravedan i eksploatatorski. Ipak, klasiari su najeeg protivnika stekli
u ekonomskoj misli Karla Marxa (1818-1883). Njegov najvei doprinos u
ekonomskoj teoriji je bila njegova teorija o viku vrednosti u kojoj tvrdi da
kapitalista eksproprie viak vrednosti nautrb radnikovog dohotka. Po njemu,
vrednost ne odreuju zakoni trita, kako se do tada smatralo, nego se ona stvara u
proizvodnji. Danas je sve vie ljudi koji slino misle.
Znai, sutinski novo u okviru marksistike ekonomije odnosi se na
poimanje vrednosti i posebno novostvorene vrednosti, odnosno ''vika vrednosti'' za
koji je Marks tvrdio da nastaje kao rezultat neplaenog rada radnika, a pripada
kapitalistima kao vlasnicima sredstava za proizvodnju. Taj proces privatnog
prisvajanja radnikovog vika rada jeste sutina klasne eksploatacije koja se, po
Marksu, mora ukinuti tzv. eksproprijacijom eksproprijatora. Takvim uenjem Marks
je skrenuo panju na materijalne uslove ljudskih ivota i drutvene odnose meu
ljudima, tvrdei da svest ljudi o uslovima njihovih ivota odraava te materijalne
uslove i odnose. Faktiki, ovakvim uenjem Marks je dao novu teoriju socijalne
revolucije koju treba da izvede radnika klasa i radni slojevi drutva. Naravno,
postajui ideology radnike klase on je navukao gnev kapitalista i trpeo veliku
kritiku.
Treba rei da je od samog svog nastanka, pa sve do danas u nekim
zemljama, markistiko ekonomsko uenje vrilo snaan uticaj kako na ekonomsku
politiku mnogih zemalja, tako i na sveukupne socijalne procese. tavie, najnoviji
vidovi globalne ekonomske krize ponovo oivljavaju interes na Zapadu za Marksova
dela, posebno za njegovo najznaajnije delo Kapital.
Ukratko, sintagma marksistiko ekonomsko uenje vezuje se za ime Karla
Marksa, nemakog filozofa i ekonomiste, njegovog saradnika F. Engelsa i njihovih
nastavljaa K. Kauckog, R. Hilferdinga, V.I. Lenjina, odnosno kasnijih sledbenika.
Ovo uenje nikad nije bilo jedinstveno, ve je imalo vie struja koje su se
razlikovale u nekim bitnim doktrinarnim pitanjima, a to je prisutno i danas. Kao to
Uvod u ekonomiju

52
smo ve podvukli, sutinski novo u okviru marksistike ekonomije odnosi se na
poimanje vrednosti, stvaranje vika vrednosti, ulogu ljudskih inilaca proizvodnje,
eksploatacije rada, raspodele novostvorerne vrednosti, klasne borbe, svojine, robne
privrede itd. U centru panje marksistike ekonomske analize nalaze se interesi
radnika i drugih radnih slojeva, a ne vlasnika kapitala, zbog ega je ovo ekonomsko
uenje imalo snaan uticaj na radniki pokret u velikom delu sveta. Danas se javljaju
razliite varijante tzv. neomarksistike ekonomske misli, posebno u razvijenim
zapadnim zemljama.
3. MARGINALIZAM
Krajem 19. veka javlja se marginalistiko uenje, odnosno marginalistika
revolucija kojom otpoinje razvoj tzv. neoklasine ekonomije. Marginalizam (lat.
margo rub, granica) istrauje granine pojave i ekonomske veliine u uslovima
oskudnosti dobara, te njihov uticaj na formiranje vrednosti i cena i na ponaanje
potroaa. Marginalisti su afirmisali matematiki pristup ekonomiji zanemarujui
kvalitativnu analizu i istorijski (drutveni) kontekst ekonomskog ivota, kao to su
to radili klasiari i posebno marksisti.
Neoklasiari su odbacili teoriju radne vrednosti i ponudili subjektivni
pristup i tzv. teoriju marginalne korisnosti, tj. korisnosti poslednje (dodatne,
granine) jedinice koju je potroa spreman da kupi. Po njima svi su inioci
proizvodnje produktivni, a ne samo rad kao to tvrdi teorija radne vrednosti, i stoga
je, po njima, opravdano da njihovi vlasnici dobijaju nagradu (najamninu za rad;
kamatu za kapital; rentu za zemljite) na nivou vrednosti marginalnog proizvoda,
odnosno doprinosa koji pojedini inioci daju ukupnoj proizvodnji. Ulozi drave u
ekonomiji daju minimalan znaaj koji se svodi na utvrivanje stabilnosti pravnih
institucija, garantovanje vlasnikih prava, omoguavanje slobodne konkurencije
privrednih subjekata isl. Istaknuti predstavnici ove kole ekonomskog miljenja bili
su: Karl Menger; Leon Valras; Alfred Maral; Ludvig Mizes; Jozef umpeter;
Fridrih fon Hajek i dr. Njihova dominacija na ekonomskoj i politikoj sceni trajala je
do kraja 20-tih godina prolog veka, do poetka velike ekonomske krize (1929-
1933) kada se javlja tzv. kejnsijanska ekonomska kola, nazvana po uvenom
engleskom ekonomisti Johnu Maynardu Keynes-u.
4. KEJNSOVO UENJE
Klasina ekonomska teorija bavila se preteno problemima raspodele datog
obima zaposlenih resursa. Postklasina ekonomska teorija se retko bavila teorijom
zaposlenosti raspoloivih faktora proizvodnje. Ni ona nije uzimala u obzir injenicu
nevoljne nezaposlenosti. Klasina teorija ne iskljuuje ni mogunost voljne
nezaposlenosti, a ne doputa ni mogunost tzv. nevoljne nezaposlenosti. Engleski
ekonomista John Maynard Keynes (1883-1846), je smatrao da se klasina teorija
moze shvatiti kao teorija raspodele samo u uslovima pune zaposlenosti. Osim toga,
kole ekonomske misli

53
Kejns je odbacio Sejov zakon trita i doveo u pitanje i mnoge druge teoreme
klasine teorije kao to su: korist od privatne i javne tednje, stav prema kamatnoj
stopi, klasina teorija nezaposlenosti, kvantitativna teorija novca, neograniena
korist od ekonomskog liberalizma u spoljnoj trgovini itd. Nezaposlenost faktora
proizvodnje bio je i ostao jedan od osnovnih problema savremenih trinih privreda.
Drugi osnovni problem savremenih privreda je problem inflacije. Kejns smatra da i
inflacija i nezaposlenost zavise od obima investicija.
Promenjivost u obimu investicija je najvaniji element kejnsijanske analize
problema zaposlenosti i stabilnosti cena. U stvari, investicije utiu na kolebanje
nacionalnog dohotka i zaposlenosti. Stoga Kejns smatra da trini sistem preputen
sam sebi dovodi do ciklinih kretanja, do privredne nestabilnost, nezaposlenosti i
inflacije. Zato je on predloio mere makroekonomske politike koje imaju za cilj da
uklone, odnosno ublae te poremeaje, ta ekstremna kretanja koja idu iz jedne
krajnosti (nezaposlenost) u drugu (inflacija). Kejns je smatrao da je nezaposlenost
vee zlo nego inflacija. Predlagao je da se u uslovima depresije sprovodi
ekspanzivna, a u uslovima inflacije restriktivna makroekonomska politika.
Kejnsova knjiga Opta teorija zaposlenosti, kamate i novca zaista
predstavlja poetak nove faze u razvoju ekonomske misli koja se naziva kejnzijanska
revolucija. U najkraem, sutina Kejnsovog ekonomskog uenja sastoji se u
socijalno-politikom konsensusu izmeu sindikata (radnika), poslodavaca
(kapitalista) i vlade, sve u cilju poveanja proizvodnje, pune zaposlenosti i
pravednije raspodele nacionalnog dohotka. Ti ciljevi jo nigde nisu ostvareni,
posebno ovaj poslednji.
Na kraju, treba rei da ova kola ekonomskog miljenja takoe ima vie
pravaca: stari kejnsijanci koji zagovaraju fiskalizam (poresku preraspodelu
dohotka); postkejnsijanci i nova kejnsijanska ekonomika.
5. NOVIJE EKONOMSKE TEORIJE: EKONOMSKI
NEOLIBERALIZAM
Slobode pojedinca, ekonomski i politiki liberalizam danas se smatraju za
glavne ekonomske i politike vrednosti u velikom delu sveta, posebno razvijenom i
bogatom. U svim situacijama se preferira privatno nad dravnim vlasnitvom, a
slobodno trite i potpuna konkurencija se smatraju najboljim regulatorom
ekonomskog sistema. Najvaniji ekonomski akteri prema ortodoksnoj neoklasinoj
teoriji su racionalni ekonomski ljudi.
Pri tome, polazi se od pretpostavke da su njihove odluke uvek racionalne i to
zbog dva kljuna razloga: 1) oni raspolau svim informacijama koje su potrebne za
racionalno odluivanje i 2) oni raspolau sposobnou identifikovanja svih
alternativa i obrauna svojih trokova i koristi. Oni su savreni raundije koji
uporno slede svoje interese, izraene ciljevima koje maksimiziraju, uzimajui uvek u
obzir sva spoljanja ogranienja. Ortodoksija ne doputa mogunost da institucije
oblikuju racionalno ponaanje: one samo postavljaju ogranienja koja e se
racionalno ukalkulisati u uvek optimalni izbor. Ideja racionalnosti u neoklasinom
Uvod u ekonomiju

54
modelu tesno je povezana s maksimizirajuim ponaanjem, odnosno utilitaristikom
filozofijom. Kritiari maksimizirajueg i uvek racionalnog ponaanja aktera
neoklasine teorije najee se fokusiraju na probleme ogranienih sposobnosti
stvarnih ekonomskih aktera i njihovog odluivanja u uslovima neizvesnosti.
Meutim, nobelovac (2001) Joseph Stiglitz ipak tvrdi da sve strane u razmeni nikad
ne poseduju identine informacije o stanju na tritu, ve uprava uvek zna vie.
Na neki nain moe se rei da je neoliberalna kola najira i trenutno
najuticajnija na svetskoj akademskoj sceni, obzirom na broj njenih sledbenika,
autora, nobelovaca pristalica neoklasike, objavljenih knjiga, udbenika i asopisa. U
stvari, ova kola dominira na akademskoj i politikoj sceni od kraja 19. veka. Unutar
sebe se grana na niz podgrupa ili struja, a u drugoj polovini 20-tog veka dolo je do
snane obnove neoklasine teorije kada su se pojavili brojni novi teorijski pravci.
Ukazaemo ukratko na neke najvanije.
Monetarizam, koji obnavlja analizu uloge i znaaja novca i novanih
agregata. Suprotno Kejnsu, monetaristi smatraju da je inflacija vee zlo od
nezaposlenosti.
Monetarizam je naziv za modifikovanu i proirenu kvantitativnu teoriju
novca koja je uklopljena u teoriju kapitala iz neoklasine kole. Idejni zaetnik je
ameriki nobelobac Milton Friedman koji 50-tih godina 20. veka uvodi ideje
monetarizma u ekonomsku zajednicu i postie veliki uspeh. On obnavlja teze
neoklasine kole preko teze o ulozi novca u zbivanju i regulisanju ekonomskih
procesa i ostalih monetarnih agregata. Svoj uspon doivljava u 60-tim i 70-tim
godinama, a pogotovo nakon velike naftne krize 70-tih kada se prvi put u istoriji
desilo da u privredi istovremeno egzistiraju i inflacija i velika nezaposlenost
odnosno stagflacija.
Do tada se smatralo da je to nemogue, odnosno da jedna pojava iskljuuje
drugu. Moe se rei da su kejnsijanci tada izgubili bitku na akademskom polju te da
neoliberalizam postaje vodea paradigma Zapada. U 80-tim i 90-tim godinama
prolog veka monetarizam postaje najsnanija struja obnove neoklasike gde idejne
izvore u svojoj politici crpe svetski finansijski centri moi poput Pariskog i
Londonskog kluba, Meunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. U to vreme
su istorijske okolnosti pogodovale idejnoj situaciji za obnovu neoklasinog uenja
zbog kriza kejnsijanske ekonomije na Zapadu, ali i krize marksizma na Istoku.
Takvom stanju na idejnoj sceni pogodovala je i kriza politikih partija koje su
prihvatile kejnsijanstvo to je uzrokovalo uspon republikanske partije u SAD-u na
elu s Ronaldom Reaganom i konzervativaca na elu s Margaret Tacher u V.
Britaniji.
Jedna od osnovnih teza monetarizma se odnosi na dijagnozu stanja
kapitalistike privatno-vlasnike privrede za koju se tvrdi da je stabilna i da ne
boluje od velike nestabilnosti kako govore kejnsijanci, institucionalisti ili marksisti.
Oscilacije, povremene recesije nastaju toboe zbog greaka u voenju monetarne
politike odnosno zbog dozvoljavanja dravi da se svojim intervencionistikim
merama uplie u privredu. Dalje, oni tvrde da je monetarni sektor strogo odvojen od
realnog (proizvodnog) i da se na realni sektor moe uticati iskljuivo iz monetarnog
promenom novane mase u privredi. Oni stabilizaciju poinju sa stabilizacijom na
tritu novca tako da samo po sebi ono ne moe biti izvor nestabilnosti, a od realnog
kole ekonomske misli

55
sektora trae da se prilagodi monetarnom. Ipak, takva koncepcija je doivela veliku
kritiku. Danas je posebno osporavana, tako da neki autori smatraju da se ovih
meseci, navodno potpuno diskredituje monetaristiki fundamentalizam.
Posebno osporavana je monetaristika koncepcija o prirodnoj stopi
nezaposlenosti. Monetaristi smatraju da u svakom drutvu postoji odreena stopa
nezaposlenosti koja inflaciju dri na stabilnom nivou, odnosno, niti je poveava niti
je smanjuje. Taj nivo nezaposlenosti se naziva prirodnim nivoom nezaposlenosti koji
se razlikuje od drave do drave (za SAD iznosi oko 5-6%). Kritiari ove koncepcije
tvrde da je prirodna stopa nezaposlenosti sporna koncepcija zbog toga to
nezaposlenost nije prirodna pojava, ve drutvena, zbog ega njen uzrok treba traiti
u socijalnim zakonitostima, a ne prirodnim. Stoga bi, moda prikladniji naziv bio
drutveno prihvatljiva stopa nezaposlenosti - no na taj nain se zapravo opravdava
postojanje nezaposlenosti u drutvu to se nikako ne moe smatrati prirodnim.
Ponoviemo da monetaristi toleriu nezaposlenost, a ne toleriu neravnoteu na
tritu novca, odnosno inflaciju.
Monetaristi, izmeu ostalog, tvrde da su novac i ponuda novca varijable od
presudne vanosti za ekonomske procese. Oni izvor svih problema, ali i
uspostavljanje stabilnosti u privredi, vide u koliini novca u opticaju koji, po njima,
uvek mora biti pod strogom kontrolom monetarne politike. Kritiari monetarizma
posebno osporavaju monetarnu politiku centralnih banaka koja je najee
restriktivna, bez obzira na stanje u privredi. Ona obino stabilizira jedan, monetarni
sektor, dok drugi ostavlja u neravnotei. To se desilo uglavnom u svim tranzicijskim
zemljama koje su prihvatile monetaristiku ekonomsku politiku prilikom
transformacije u kapitalistike ekonomije. Maksimalna socijalna neosetljivost,
potpuno zanemarivanje socijalne politike i nedovoljna osetljivost na rastuu
nezaposlenost kojom se plaa tzv. monetarna stabilnost, najei su prigovori
monetaristikoj doktrini i na njoj zasnovanoj ekonomskoj politici.
Ekonomika ponude, koja obnavlja analizu uloge i znaaja agregatne
ponude robe i posebno uticaja poreza na poveanje proizvodnje i ponude roba; U
stvari, ekonomika ponude (supply-side economics) obnavlja klasinu kolu preko
ponovnog uvoenja Say-ovog zakona ponude.
Ova kola polazi od stanovita da se osnovni uzroci ekonomskih poremeaja
nalaze na strani proizvodnje, a ne u domenu tranje, ime odbacuje kejnsijanski stav
da tranja predstavlja osnovnu polugu kojom se kontroliu ekonomska kretanja.
Vano je istai da fiskalna politika predstavlja jedan od glavnih instrumenata u
okvirima ekonomije ponude, budui da se polazi od stanovita da se politikom
smanjivanja fiskalnog optereenja treba delovati na porast privatne inicijative. Protiv
inflacije ekonomika ponude se bori kako merama finansijske politike tako i
proirenjem postojeih kapaciteta. Protagonisti ekonomike ponude insistiraju na
svoenju uloge drave u tolerantne granice. Posebno znaenje dobija privatna
inicijativa preduzetnika. Suprotno kejnsijanskom konceptu, koji je u osnovi
makroekonomski, koncepcija ekonomije ponude je mikroekonomskog karaktera.
Ekonomika racionalnih oekivanja, koja obnavlja analizu uloge i znaaja
poslovnih oekivanja. Racionalno ponaanje u neoklasinoj teoriji znai
konzistentno ponaanje, uvek racionalni akteri slede vlastite interese, konzistentno
se ponaajui, ostvarie u ravnotei maksimum koristi i minimum trokova. Ne
Uvod u ekonomiju

56
ulazei dublje u analizu racionalnog ponaanja priroenom neoklasinom homo
oeconomicusu, zdrav razum navodi na logiku misao koja sledi - ljudi nisu
racionalne maine koje su u svakom trenutku sposobne da izraunaju sve varijante
ulaganja i iz toga rezultirajue dobiti na osnovu ega e se uvek odluiti za
optimalnu varijantu i maksimalno izbegavati entropiju sistema. Koliku koliinu
tobonje racionalnosti, zapravo racionalne iracionalnosti (G. Ritzer), mogu
ispoljiti suvie profitoljubivi kapitalisti, pokazuje aktuelna finansijska i ekonomska
kriza u svetu.
Neoklasina sinteza, koja kombinuje neoklasinu (marginalistiku)
mikroekonomiku i trinu regulaciju sa kejnzijanskom makroekonomijom i politikom
dravne regulacije; Ovaj koncept su razvili poznati ekonomisti, nobelovci, Hicks i
Samuelson. Sinteza je nastala 30-tih godina prolog stolea, a postala je dominantna 50-ih
i 60-ih godina, a razvija se do danas. Sama sebe naziva mainstream economics.
Ekonomika javnog izbora (konstitucionalna politika ekonomija), koja obnavlja
upotrebu trinog pristupa u objanjavanju politikog ponaanja ekonomskih aktera na
bazi ustavnih (konstitucionalnih) naela. Konstitucionalna politika ekonomija obnavlja
klasiku preko analize uticaja ustava i drugih pravila ekonomskog i politikog ponaanja na
ekonomsku delatnost. Na taj nain pokuava se objasniti ponaanje politiara pomou
neoklasine analize o ponudi i tranji pa se ta analiza najvie pominje pod nazivom teorija
javnog izbora. Samo ova grana neoklasike koristi naziv politika ekonomija, dok ostale za
svoju vrstu znanja vie koriste izraz economics.
Psiholoka ekonomija, koja raskida sa homo ekonomikusom i polazi od
psiholokih parametara u ekonomskom odluivanju (psiholog D. Kaneman dobio je,
zajedno sa ekonomistom V. Smitom, Nobelovu nagradu za ekonomiju 2002. god.). Danas
i najtvrim zagovornicima ekonomistikog pristupa, bilo da su tzv. trini
fundamentalisti ili pristalice ortodoksne dravne regulacije, postaje sve oiglednije da u
epicentar ekonomskog ivota mora biti postavljen/vraen ovek ne samo kao jedini svesni
stvaralac svih ekonomskih vrednosti, ve pre svega kao akter koji je najodgovorniji za
odvijanje svih funkcija privrede, od proizvodnje do potronje. Dodue, takav holistiki,
celoviti, pristup koji treba da sagleda meusobnu povezanost ekonomskih i
neekonomskih pojava jo nije postao vladajua paradigma u teorijskoj ekonomiji, ali ka
tome se postepeno ide. Dokaz da je jo jedan neekonomista (pored brojnih matematiara,
statistiara i dr.), psiholog Kaneman, dobio Nobelovu
11
nagradu za ekonomiju, potvruje
nae oekivanje.
6. ODNOS EKONOMIJE I EKONOMIKE
Iz ekonomistikog pristupa nastaje ekonomika kao nauna disciplina,
odnosno Ekonomika kao nauno-nastavna disciplina. Iz njih izviru i

11
Nobelova nagrada za ekonomiju se dodeljuje tek od 1969. na inicijativu vedske
narodne banke u znak seanja na Alfreda Nobela koji nije zavetao deo svog bogatstva za
nagraivanje ekonomista, kao to je to uinio za druge nagraivane oblasti (hemija, fizika,
medicina, mir, knjievnost). Utoliko nije korektno nagraene ekonomiste od strane
kraljevske akademije vedske nazivati nobelovcima. Zbog, A. Nobela, razume se.
kole ekonomske misli

57
specijalistike (ue) nauno-nastavne discipline kao to su Ekonomika trgovine,
Ekonomika turizma itd. Ekonomistiki pristup prepoznajemo: a) po tome to
ekonomske procese, pojave ili dogaaje posmatra i objanjava s gledita retkosti i
oskudnosti resursa i ekonomskih dobara; zatim b) po tome to ga zanima
ekonomiziranje, odnosno pitanje: kako, u postojeim, izabranim ili zadatim,
tehnolokim, politikim, institucionalnim i ostalim ogranienjima (okvirima)
minimalizirati jednu ekonomsku varijablu (npr. trokove) i maksimalizirati drugu
varijablu (npr. ukupan prihod ili profit). Ekonomistiki pristup prepoznajemo i c) po
tome to ekonomisti koji ga slede pokuavaju opisati ekonomsku stvarnost kakva
ona jeste (to predstavlja pozitivnu ekonomsku analizu) i pri tome izbei normativnu
analizu i vrednosne, tj. moralne i politike procene, odnosno sudove. Oni koji slede
ekonomistiki pristup obino izbegavaju raspravu o pitanjima kao to su sledea:
a) Da li je postojea ekonomska stvarnost dobra ili loa?
b) Za koga i zato je neto dobro, a za koga i zato loe?
c) Kako postojei politiki ili pravni okviri ili pravila ekonomske igre
deluju na ekonomski razvoj kao podsticaji, kao konice ili neutralno?
d) Ko, ta, kada i kako treba initi ili ne treba initi da se postojee
ekonomsko stanje stabilizuje ili promeni u ovom ili onom pravcu?
Naunici koji slede ekonomistiki pristup, naprotiv, svoju misaonu i naunu
delatnost obino ograniavaju na pitanje: kako unutar postojeih, izabranih ili
zadatih tehnolokih, politikih ili drugih ogranienja moemo racionalno i
ekonomino poslovati? Moralne i politike procene ne spadaju, prema njima, u
ekonomiku niti u ekonomsku nauku, ve spadaju u etiku i politiku. Njih nastoje
odvojiti od ekonomike, a ekonomiku pokuavaju koncipirati kao egzaktnu,
inenjersku i prakseoloku disciplinu.
Ipak, u najnovije vreme obnavlja se interes za ova pitanja. Tako npr.,
ameriki profesor Joseph Stiglitz (dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju za 2001.
god.) o odnosu ekonomije i morala kae sledee:
Ekonomisti ne vole da govore o moralu. tavie, velikani tradicionalne ekonomske
misli su pokuali da nas uvere kako pojedinci, koji se rukovode vlastitim interesima, nuno
rade u korist celokupnog drutva. Glavna misao Adama Smita, saeta u njegovoj uvenoj
analogiji nevidljive ruke, glasi: pojedince koji se dre vlastitih interesa, trite vodi, kao
nekom nevidljivom rukom, do toga da doprinesu optem interesu. Sebinost je tako izdignuta
do vrline...
Usredsreujui se na posledice nepotpune informisanosti, sproveo sam uz pomo
Brusa Grinvalda sa Kolumbija univerziteta, jedno istraivanje koje je dovelo u pitanje
Smitov zakljuak. Mi smo pokazali da u sluaju nepotpune informisanosti, a naroito kada
postoji asimetrija u informisanosti (tj. kada razliiti ljudi znaju razliite stvari), onda
ekonomija nikada ne postie Pareto efikasnost. Drugim reima, nevidljiva ruka povremeno
nije vidljiva naprosto zato to je nema. Trita ne vode ka efikasnosti, a kamoli ka ishodima
koji su u skladu sa socijalnom pravdom. Stoga esto ima dobrih razloga za vladine
intervencije u cilju poveanja efikasnosti trita. (podvukao S.P.)
Daedalus, Summer 2004, No.133
Inae, termin economics (ekonomika) uveo je u ekonomsku literaturu
(krajem 19. veka) engleski profesor politike ekonomije i veliki predstavnik
Uvod u ekonomiju

58
neoklasine kole Alfred Marshall (1842-1924.). Maral je zajedno sa suprugom
Mary Paley Marshall napisao i 1879. objavio knjigu pod nazivom Elements of
Economics of Industry (Elementi ekonomske industrije). Posle toga, odnosno 1890.
Maral je objavio uticajnu knjigu-udbenik pod nazivom Principles of Economics
(Naela ekonomike). U njoj je termin ekonomika upotrebio kao drugi naziv
(sinonim) za onaj krug pitanja koje je do tada istraivala politika ekonomija.
Nastojei da pozitivnu analizu odvoje od normativne i da vrednosne sudove izbace
iz ekonomske nauke, neki Marshallovi sledbenici i interpretatori, posebno engleski
profesor Lionel Charles Robbins (1898-1984), termin, koncepciju i sadraj
ekonomike nudili su, posebno od tridesetih do sedamdesetih godina, a) kao
alternativu politikoj ekonomiji i b) kao alternativni naziv (sinonim) za ukupnu
ekonomsku nauku.
Robins je 1932. objavio veoma znaajno delo pod nazivom An Essay on
the Nature and Significance of Economic Science (Ogled o prirodi i znaenju
ekonomske nauke). Ovo delo je imalo veliki uticaj na pojmovno razumevanje i
kasniji razvoj ekonomike (Economics) kao naune discipline. U pojmovnom
odreivanju ekonomike, veina autora kasnije nastalih udbenika Economics-a
(ukljuujui i P.Samuelsona i W.Nordhausa) prihvataju potpuno ili variraju
Robinsonove ideje, pojmove i koncepcije. Sledei Leona Walrasa (1834-1910),
Robins u spomenutom delu pojam ekonomske nauke izvodi iz retkosti resursa i
oskudnosti ekonomskih dobara. Oskudna su ona dobra koja su istovremeno i
korisna i ograniena (nedovoljna) u odnosu na potranju za njima. Ekonomska
aktivnost, prema Robinsu, nije kako se do tada tumailo svaka aktivnost koja
doprinosi materijalnom blagostanju ljudi. Pojam ekonomske aktivnosti Robins
suava na jednu vrstu ljudskog ponaanja, koje je u vezi a) s materijalnim
dobrima, b) ciljevima, c) sredstvima i d) koja ima oblik izbora neke kombinacije
retkih sredstava u ostvarivanju zadatih ciljeva. Ekonomika se, prema Robinsu, ne
bavi ciljevima ekonomske aktivnosti niti vrednosnim sudovima, tj. ocenama
ekonomskih pojava i procesa. Ekonomika se bavi samo ljudskim ponaanjem u
situaciji koju karakterie: a) postojanje vie ciljeva koji su b) razliiti po vanosti
i mogu se poreati po prioritetu, zatim c) injenica da postoje ograniena
sredstva d) koja se mogu koristiti alternativno, tj. za ostvarenje razliitih ciljeva.
Sva etiri uslova trebaju biti zadovoljena da bi ljudsko ponaanje moglo
poprimiti oblik izbora neke kombinacije retkih resursa i oskudnih sredstava radi
ostvarivanja nekog cilja. Ekonomika se ne bavi posebno niti ciljevima niti
sredstvima, ve istrauje samo odnos izmeu ciljeva i sredstava. Sledei te ideje
Robins ekonomiku definie kao nauku koja prouava ljudsko ponaanje kao
odnos izmeu ciljeva i oskudnih sredstava koja su podobna za alternativne
upotrebe.
Logika ekonomiziranja, odnosno ekonomsko ponaanje prema mini-max
principu, moe se posmatrati na razliitim nivoima i objasniti razliitim
pojmovima. Preciznije reeno, ekonomistiki pristup i ekonomiziranje moemo
objasniti:
- na psiholokom nivou, kao nain miljenja i ekonomskog ponaanja u
kojem ekonomski subjekti, pokuavaju minimalizirati svoj trud, muku ili napor,
na jednoj, i maksimalizirati zadovoljstvo ili korist na drugoj strani;
kole ekonomske misli

59
- na fizikom i organizacionom nivou, kao nain delovanja i nain
organizacije ljudi koji pokuavaju minimalizirati utroke ili inpute i maksimalizirati
rezultate ili outpute;
- na finansijskom nivou, kao nain ponaanja ljudi koji minimaliziraju
trokove i maksimaliziraju prihode, profit ili neke druge finansijske varijable.
Ekonomiziranje, pored toga, moemo opisati: a) kao vetinu (postupak)
ostvarivanja zadatog cilja (ili rezultata) uz minimum trokova ili b) kao postupak
ostvarivanja maksimalnog outputa ili rezultata iz upotrebe ogranienih ili zadanih
inputa, odnosno trokova. Prema ekonomistikom pristupu uspeniji je onaj
ekonomski subjekt ili ekonomski sistem koji iz ogranienih resursa ostvari vee
outpute, odnosno koji zadati cilj (ukupan prihod, profit ili stope ekonomskog rasta
itd.) ostvari s manjim trokovima.
Politekonomski pristup prepoznajemo po sledeim osobinama:
Prvo, po tome to prouava drutvenu stranu proizvodnje i raspodele
materijalnih dobara, odnosno proizvodne odnose izmeu pojedinih ljudi, socijalnih
grupa ili zemalja. U analizi proizvodnih odnosa ekonomisti razmatraju sledea
pitanja:
- Kakav je formalni i stvarni poloaj pojedinih ekonomskih subjekata u
procesu ekonomske reprodukcije drutva na odreenom stepenu
njihovog kulturnog i tehniko-tehnolokog razvoja?
- Koliko i kako pojedini ekonomski subjekti daju ili ne daju doprinos
proizvodnji te kako, tj. po kojim kriterijumima i koliko uestvuju u
raspodeli materijalnih dobara i usluga?
Drugo, po tome to pored pozitivne ekonomske analize (tj. pored opisa
dominantnog naina proizvodnje kakav on jeste) sadri jo i viziju mogueg i
poeljnog stanja ekonomije i drutva te vrednosne sudove o sadanjem stanju
ekonomskog sistema. Dok ekonomika izbegava normativnu analizu, moralne sudove
i politike dileme u ekonomiji (trebaju li bogati ili ne pomagati siromanim ljudima;
da li je nezaposlenost vee zlo od inflacije itd), politika ekonomija, naprotiv,
vrednosne (tj. moralne i politike) sudove i politike dileme smatra legitimnim
predmetom istraivanja i sastavnim delom ekonomskog, odnosno politekonomskog
znanja. U tom kontekstu politekonomisti i teoretiari ekonomske politike, razmatraju
(pored ostalih) i sledea pitanja: kako postojei (nametnuti, izabrani ili zadati)
pravni i/ili politiki okvir ekonomije moemo stabilizovati, usmeriti u ovom ili
onom pravcu ili zameniti nekim drugim, boljim pravnim i/ili politikim okvirom?
Ko i ta moe ili ne moe, treba ili ne treba initi da se postojee ekonomsko stanje
izmeni u ovom ili onom pravcu, tj. radi ostvarivanja ovih ili onih drutvenih
vrednosti i ciljeva?
Politekonomski pristup, s jedne, i ekonomski pristup, s druge strane, nisu
dva potpuno suprotstavljena, ve dva opciona i komplementarna pristupa iz kojih
nastaju dve posebne naune ekonomske discipline politika ekonomija i
ekonomika.
Prema neoklasinoj sintezi ekonomiku moemo definisati kao nauku o
tome kako drutva koriste oskudne resurse radi efikasne proizvodnje korisnih dobara
(unutar raznih ogranienja) i raspodele tih dobara razliitim ljudima. Postoji
mnotvo definicija ekonomike, ali svaka od njih sadri pojmove oskudnosti i
Uvod u ekonomiju

60
efikasnosti. Zato moemo rei da ekonomika prouava razliite ekonomske sisteme,
odnosno mehanizme alokacije retkih resursa radi efikasne proizvodnje i socijalno
prihvatljive raspodele oskudnih materijalnih dobara. U tom smislu ona je nauka o
izboru efikasnih reenja u odreenim materijalnim i institucionalnim ogranienjima.
Ekonomika ne prouava upotrebu svih materijalnih resursa i dobara, ve
samo alternativne upotrebe retkih resursa te proizvodnju i raspodelu oskudnih
dobara ija je ponuda nedovoljna u odnosu na potranju za njima. Oskudna dobra
(kao to su stan, automobil, odea itd.) nazivaju se ekonomska dobra, a dobra kojih
ima u izobilju (tzv. slobodna dobra, kao npr. vazduh ili voda) nisu predmet
prouavanja ekonomike. Drugim reima, u svetu oskudnosti ekonomika se bavi
konstrukcijom i funkcionisanjem ekonomskog sistema koji ekonomska dobra
proizvodi na efikasan nain. Pri tome, neki ekonomisti iz neoklasine kole misle i
da je mogue i da treba, a drugi da nije mogue i da ne treba, usklaivati efikasnost i
pravednost kao drutvene vrednosti.
Ovde se efikasnost razumeva u smislu Paretove koncepcije, tj. kao idealno
stanje ekonomskog sistema koji posluje na granici proizvodnih mogunosti.
Paretova ili alokativna efikasnost definie se kao stanje ekonomskog sistema u
kojem nije mogue proizvesti vie jedne robe bez smanjivanja proizvodnje neke
druge robe. U tom stanju nije mogue poboljati poloaj jednog ekonomskog
subjekta a da se istovremeno tim inom ne izazove pogoranje poloaja nekog
drugog subjekta.


61
III
OSNOVI PROIZVODNJE I TROKOVA
1. PROIZVODNJA
1.1. PROIZVODNI RESURSI
Proizvodnja je organizovani proces transformisanja proizvodnih resursa u
proizvode ili usluge. Proizvodni resursi ili proizvodni faktori su rad, zateena
prirodna i od oveka napravljena dobra namenjena proizvodnji odreene robe ili
usluge. Proizvodni resursi ili proizvodni faktori su sve fabrike i svi tipovi maina i
alata potrebnih za proizvodnju industrijskih i poljoprivrednih proizvoda, oprema za
transport i komunikaciju, svi tipovi ljudske aktivnosti, zemlja i mineralna dobra. Sve
vrste proizvodnih resursa je mogue klasifikovati u dve grupe : a) zateena ili
napravljena dobra - zemlja i kapital; b) rad i preduzetnitvo. U klasifikaciji
proizvodnih resursa zemlja se kao faktor proizvodnje odnosi na sve prirodne resurse
kao to su obradive povrine, ume, mineralna leita i vode. Kapital obuhvata od
oveka napravljena sredstva za rad kao to su alati, maine, proizvodne hale,
skladita, sredstva za transport i distribuciju namenjena proizvodnji roba ili usluga
za finalnu potronju ili zalihe. Novani kapital kao sredstvo za kupovinu
proizvodnih faktora ne proizvodi realna dobra ili usluge i ne tretira se kao
proizvodni resurs. Rad su ovekove fizike i mentalne sposobnosti zaposlene u
proizvodnji roba ili usluga. Specifina karakteristika ljudskog rada jeste sposobnost
inovativnog kombinovanja faktora proizvodnje u proizvodnom procesu. Ova
sposobnost se posmatra i kao poseban proizvodni faktor a naziva se preduzetnitvo.
Proizvodnja dobara i usluga je namenjena potronji a ljudske potrebe za
potronjom su neograniene. Ekonomski resursi ili faktori proizvodnje, bez obzira
na njihovo izobilje, su ogranieni. Proizvodnja bi retke resurse trebala da koristi tako
da neograniene ljudske potrebe za potronjom zadovolji u najveoj moguoj meri.
1.2. UPOTREBA PROIZVODNIH RESURSA
Kako su potrebe za potronjom neograniene a resursi sa kojima
raspolaemo retki, sve potrebe se, u potpunosti, ne mogu zadovoljiti. U takvoj
situaciji drugo najbolje reenje jeste maksimalno mogue zadovoljenje potreba sa
raspoloivim resursima. Problem se svodi na kombinaciju proizvodnih faktora ili
proizvodnih inputa sa kojima je mogue proizvesti maksimalnu koliinu proizvoda u
odreenom vremenskom periodu. Faktori proizvodnje su brojni i po pojavnom
Uvod u ekonomiju

62
obliku heterogeni, a naini njihovog kombinovanja zavise od tehnolokih reenja
koja su promenljiva. Mnogo je naina upotrebe proizvodnih inputa u procesu
proizvodnje neke robe ili usluge, ali je za poetni nivo analize neophodno
pojednostavljenje. Faktori proizvodnje ili proizvodni inputi i rezultati proizvodnje
odnosno proizvodni outputi se posmatraju u fizikom a ne u monetarnom obliku a
tehnologija je nepromenljiva tokom posmatranog perioda analize. Tabela 4.
predstavlja hipotetiku matricu proizvodnje koja pokazuje razliite nivoe
proizvodnje (Q) za razliite kombinacije dva faktora proizvodnje rada(L) i
kapitala(K).
Tabela 4. Matrica proizvodnje dva proizvodna faktora

Obim proizvodnje (Q)
(K)

5 8 9 13 16 15
4 11 12 14 18 16
3 6 12 14 16 14
2 4 11 13 14 12
1 1 3 6 11 9

1 2 3 4 5 (L)
Ukoliko koristimo jednu jedinicu faktora rad (L) i jednu jedinicu faktora
kapital (K) proizvodimo jednu jedinicu proizvoda (Q). Za proizvodnju 9 (Q) u
jednoj varijanti se koristi 5 (L) i 1(K) a u drugoj 2(L) i 5(K). Za iste obime
proizvodnje su mogue razliite kombinacije faktora. Ukupnu produktivnost jednog
faktora dobijamo tako da drugi faktor zadrimo konstantnim. Ukoliko fiksiramo
proizvodni faktor kapital na dve jedinice (2 K) i menjamo uee faktora rad,
dobijamo produktivnost jednog promenljivog faktora. Uz konstantni kapital
produktivnost jedne jedinice rada je 4Q, dve jedinice rada 11Q, tri jedinice rada
13Q, etiri jedinice rada 14Q i pet jedinica rada 12Q. Stavljanjem u odnos
proizvedene koliine proizvoda i broja radnika koji, uz fiksirani kapital od dve
jedinice, proizvode tu koliinu proizvoda, dobija se prosena produktivnost faktora
rad
) (
L
Q
AP
L
=
. Proseni proizvod jednog faktora je uvek pozitivan, poveava se
do nivoa maksimalne efikasnosti konstantnog faktora a zatim opada.
Prosena produktivnost nije dobra mera produktivnosti iz razloga to ne
pokazuje doprinos svake dodatne jedinice promenljivog faktora promeni ukupnog
proizvoda. Iz tog razloga se koristi granina produktivnost faktora koja poseduje
dinamiku komponentu i pokazuje za koliko se promeni ukupni proizvod ako se
Osnove proizvodnje i trokova

63
promenljivi faktor promeni za jednu jedinicu
) (
L
Q
MP
L
A
A
=
. Relativna promena
proizvoda
) (
Q
Q A
u odnosu na relativnu promenu varijabilnog faktora rad
) (
L
L A
pokazuje reaktivnost, odnosno elastinost ukupnog proizvoda na promenu
posmatranog varijabilnog faktora. Elastinost proizvoda je bezdimenizonalni broj
koji pokazuje za koliko se procenata promeni ukupni proizvod ako se posmatrani
varijabilni input promeni za jedan procenat. Ukoliko je varijabilni input rad,
elastinost ukupnog proizvoda je:

L
L
L
AP
MP
L
Q
L
Q
L
L
Q
Q
E =
A
A
=
A
A
=
(1)

Dakle, elastinost ukupnog proizvoda na promenu varijabilnog inputa je
jednaka odnosu granine i prosene produktivnosti posmatranog varijabilnog inputa.
Tabela 5. pokazuje produktivnost varijabilnog faktora proizvodnje i
elastinost ukupnog proizvoda na izabrani varijabilni faktor proizvodnje.
Tabela 5. Produktivnost varijabilnog faktora proizvodnje
Q(Obim
proizvoda)
L(Varijabilni
faktor rad)
APL=Q/L MPL=Q/L EL=MPL/APL
0 0
4 1 4 4 1,00
11 2 5,5 7 1,27
13 3 4,3 2 0,46
14 4 3,5 1 0,29
12 5 2,4 -2 -0,83
Prosena produktivnost je maksimalna kada na fiksirani kapital od dve
jedinice zaposlimo dve jedinice rada. Granina produktivnost je najvea kada se
zaposli drugi radnik. Zapoljavanje drugog radnika poveava ukupni proizvod za 7
jedinica. Daljim poveavanjem faktora rad granina produktivnost rada se smanjuje,
da bi peti radnik smanjio obim proizvodnje, pa je njegova granina produktivnost
negativna. Elastinost ukupnog proizvoda pri zaposlenosti dve jedinice rada
pokazuje da promena faktora rad za jedan procenat menja obim proizvodnje za 1,27
procenata u istom smeru. Ukoliko je zaposleno pet jedinica rada koeficijent
Uvod u ekonomiju

64
elastinosti proizvoda na rad je -0,83. Ukupna proizvodnja se smanjuje za 0,83
procenta ako se varijabilni faktor rad povea za 1 procenat.
Iz tabele 5. je oigledno da se, uz konstantnu koliinu kapitala, poveanjem
varijabilnog faktora smanjuje njegova granina produktivnost. Na delu je zakon
opadajueg prinosa na osnovu kojeg bi racionalni proizvoa trebao da odlui koji
je optimalni nivo zaposlenosti varijabilnog faktora. Reenje ovog problema
podrazumeva podelu proizvodnog ciklusa u tri faze karakteristinih vrednosti
prosene i granine produktivnosti varijabilnog faktora proizvodnje.

Graf 1. Proizvodne faze varijabilnog faktora
Prvu fazu (0-2 L) karakterie rastua prosena produktivnost varijabilnog
faktora i poveanje vrednosti ukupnog proizvoda. Racionalni proizvoa ovu fazu
nastoji to pre prevazii s obzirom da je karakterie nedovoljna iskorienost fiksnog
faktora proizvodnje. Drugu fazu (2-4L) koja poinje maksimalnim prosenim
proizvodom i koju karakterie opadajui ali pozitivni granini proizvod, racionalni
proizvoa nastoji da to due zadri, poto se u toj fazi postie maksimalni ukupni
Osnove proizvodnje i trokova

65
proizvod i puna iskorienost fiksnog faktora proizvodnje. Trea faza, koju
karakterie negativni granini proizvod varijabilnog faktora je neracionalna, poto
ukupni proizvod opada, fiksni faktor proizvodnje je u potpunosti iskorien, a
dodatni varijabilni faktor ne uveava nego smanjuje ukupni proizvod.
U realnom proizvodnom procesu i rad i kapital mogu biti varijabilni.
Varijabilnost oba faktora proizvodnje podrazumeva da je za razliite kombinacije
mogue dobiti iste obime proizvodnje (Tabela 4.). Proizvodnja od 14Q je mogua
kombinovanjem 3L i 4K, 3L i 3K, 4L i 2K i 5L i 3K. Slina situacija je i sa
proizvodnjom ostalih proizvedenih koliina. Iste obime proizvodnje koji se dobiju
kombinovanje razliitih koliina varijabilnih faktora proizvodnje ekonomisti
nazivaju izokvantama (iste koliine). Opis istih koliina proizvoda za razliite
kombinacije faktora proizvodnje iz Tabele 4. je dat na Grafu 2.

Graf 2. Izokvante
Koliinu proizvoda od 6Q je mogue proizvesti kombinovanjem 3K i 1L i
1K i 3L. Koliina proizvoda 11Q je mogua kombinovanjem 4K i 1L, 2K i 2L i 1K i
4L. Proizvodnja od 12Q je mogua kombinovanjem 4K i 2L, 3K i 2L i 2K i 5L.
Proizvodnja od 14Q je mogua kombinovanjem 4K i 3L, 3K i 3L, 2K i 4L i 3K i 5L,
dok je koliinu proizvoda od 16Q mogue napraviti kombinovanjem 5K i 4L, 3K i
4L i 4K i 5L. Iz grafa 2. je oigledno da racionalni proizvoa nikada nee
kombinovati 4K i 2L i 2K i 5L za proizvodnju od 12Q poto isti obim proizvodnje
moe ostvariti sa manje proizvodnih faktora. Ista situacija je i sa ostalim koliinama
proizvoda na grafu 2. Za racionalnog proizvoaa je, dakle, relevantan samo onaj
deo izokvante koji ima negativan nagib, odnosno samo one take na izokvanti kroz
koje provuena tangenta ima negativan koeficijent smera.
Uvod u ekonomiju

66
Koliinu proizvoda od 11Q je mogue proizvesti kombinacijom faktora 4K i
1L (taka A na grafu 3), kombinacijom faktora 2K i 2L (taka B na grafu 3) i
kombinacijom faktora 1K i 4L (taka C na grafu 3). Ukoliko se pomerimo iz take A
u taku B dve jednice kapitala su zamenjene (substituisane) jednom jedinicom rada.
Za istu koliinu napravljenog proizvoda potronja kapitala je smanjena za dve
jedinice a potronja rada poveana za jednu jedinicu. Apsolutna vrednost nagiba
izmedju taaka A i B na izokvanti 11Q je 2 (2K/1L), a ekonomisti ovaj relativni broj
nazivaju granina stopa tehnike substitucije (MRTS - marginal rate of technical
substitution). Granina stopa tehnike substitucije izmedju taaka B i C je i
upuuje na zakljuak da je ta stopa manja ukoliko je konveksnost izokvante vea.
Granina stopa tehnike supstitucije u taki B je 1(4/4) i ona predstavlja apsolutnu
vrednost koeficijenta smera tangente u toj taki. Ukoliko je granina stopa tehnike
substitucije konstantna faktori proizvodnje su perfektni substituti.

Graf 3. Granina stopa tehnike substitucije i optimalna kombinacija faktora
Optimalna kombinacija faktora za odreeni obim proizvodnje, meutim,
zavisi od cena tih faktora, odnosno od raspoloivih novanih sredstava namenjenih
trokovima za kupovinu faktora proizvodnje. Ukoliko su poznati trokovi
proizvodnje i cene faktora rada (w) i kapitala (r), prozvoa moe kombinovati
razliite koliine faktora za razliite obime proizvodnje. Liniju koja opisuje ove
kombinacije ekonomisti nazivaju izotrokovnom linijom. Izotrokovnom zbog toga
to su ukupni trokovi, kao zbir proizvoda koliine i cene rada ( wL) i koliine i cene
kapitala (rK) na toj liniji uvek isti. Optimalna kombinacija faktora (minimalni
trokovi) je taka u kojoj izotrokovna linija tangira izokvantu. Ukoliko
pretpostavimo da su ukupni trokovi 20, a prava DE na grafu 3. izotrokovna linija,
optimalna kombinacija faktora proizvodnje, sa cenama faktora r=5 i w=5, je 2K i
2L.(taka B na grafu 3.) Ako trokovi proizvodnje ostanu isti, cena faktora kapital
poraste na 10 a cena faktora rad podne na 2,5 novanih jedinice, optimalna
kombinacija za proizvodnju 11Q je 1K i 4L . Nova izotrokovna linija predstavlja
tangentu na taku C u kojoj su trokovi za nove cene i nove koliine faktora
minimalni. Naime,ako su ukupni trokovi
Osnove proizvodnje i trokova

67
rK wL C + =
(2)

onda je jednaina izotrokovne linije:

L
r
w
r
C
K =
(3)

gde je
) (
r
w
koeficijent smera izotrokovne linije ili granina stopa tehnike
substitucije u taki na izokvanti, a
) (
r
C
odseak na vertikalnoj osi koja predstavlja
faktor kapital. U taki C na izokvanti 11Q , gde su ukupni trokovi 20, cena kapitala
10 a cena rada 2,5, jednaina izotrokovne linije je:

L K 25 , 0 2 =

Optimalna kombinacija proizvodnih faktora uz date trokove i cene je:

) 1 ( 10 ) 4 ( 5 , 2 20 K L + =


Smanjenjem cena rada sa 5 na 2,5 poveano je uee broja radnika, dok je
poveanjem cena kapitala sa 5 na 10 smanjeno uee kapitala u proizvodnji 11Q.
Ukupni trokovi proizvodnje su ostali isti. Ukoliko bi na tritu rada dolo do
poveanja cene rada sa 5 na 10 a na tritu kapitala pada cene kapitala sa 5 na 2,5,
optilana kombinacija faktora za proizvodnju 11Q, pri unapred definisanim
trokovima, bi bila u taki A (4K i 1L).
Matrica proizvodnje (Tabela 4.) pokazuje da se, u odreenom intervalu,
poveanjem upotrebljenih faktora menja obim proizvodnje. Relativna promena
obima proizvodnje u zavisnosti od relativne promene faktora moe imati razliit
intenzitet i smer. Promena rada i kapitala sa 2 na 4 jedinice (100%) dovodi do
promene obima proizvodnje sa 11Q na 18Q (64%). Promena kapitala od 2 do 4
jedinice i rada od 1 do 2 jedinice (100%) poveava obim proizvodnje za tri puta.
Ukoliko relativno poveanje faktora dovodi do relativno veeg poveanja obima
proizvodnje radi se o rastuoj ekonomiji obima. Ako relativno poveanje
upotrebljenih faktora dovodi do relativno manjeg rasta koliine proizvoda radi se o
opadajuoj ekonomiji obima. Ako su ove promene relativno iste radi se o
konstantnoj ekonomiji obima. Relacija izmeu tehniki maksimalno mogueg
obima proizvodnje i faktora (inputa) za proizvodnju tog obima se naziva proizvodna
funkcija, i od posebnog je znaaja za sve tipove proizvodnje. Izvorna matematika
formulacija proizvodne funkcije je:

) ,.... , (
2 1 n
x x x f Q =
(4)

gde su (Q) obim (output) a (x) faktori proizvodnje (inputi).
Uvod u ekonomiju

68
Kako proizvodni proces uglavnom podrazumeva heterogene inpute i
heterogene proizvode, koliine se cenama prevode u monetarne ekvivalente i na
osnovu tih vrednosti se odredjuje tip relacije faktora i obima proizvodnje. Na osnovu
tako odredjene relacije (funkcije) je mogue donositi ocene o efikasnosti
(produktivnosti) upotrebljenih faktora proizvodnje. Matematika formulacija
proizvodne funkcije se u literaturi najee pripisuje matematiaru Charles-u Cobb-
u i ekonomisti Paul-u Douglas-u (1928). Istorija ideje o analitikoj formulaciji veze
izmedju proizvodnih faktora i obima proizvodnje nas, medjutim, vraa na Johann-a
von Thunen-a (1840) koji je eksponencijalnom funkcijom
n
hq p =
opisao relaciju
izmedju produktivnosti rada
L
Q
p =
i produktivnosti kapitala
L
C
q =
u
poljoprivredi, pri emu je
h
parametar koji predstavlja plodnost zemljita i
efikasnost rada, a
n
je eksponent ija je vrednost izmedju 0 i 1. Jednostavnom
transformacijom (mnoenjem obe strane von Thunen-ove eksponencijalne funkcije
sa L) dobijamo funkciju
n n
L hC P

=
1
.
Izvorno, Cobb-Douglas-ova proizvodna funkcija je formulisana da, u
amerikoj privredi za period 1899-1922, opie zavisnost vrednosti industrijske
proizvodnje od faktora rada i kapitala. Koristei metod najmanjih kvadrata za
odredjivanje parametara funkcije C. Cobb je P. Douglas-u, kao najbolju
aproksimaciju veze izmedju vrednosti proizvodnje (P) i broja radnika i vrednosti
kapitala (L i C), predloio homogenu eksponencijalnu fukciju opteg tipa:

k k
C bL P

=
1 ,
(5)
ili sa izraunatim vrednostima parametara,
4
1
4
3
,
01 , 1 C L P =

Predloena funkcija je homogena u smislu da ako i rad i kapital pomnoimo
sa nekim faktorom (m) obim proizvodnje e se poveati za (m) puta . Kako je u
predloenom sluaju taj broj 1 [
( ) ( )
4
1
4
3
+
] stepen homogenosti funkcije je 1. Ovo
upuuje na zakljuak da se obim proizvoda poveava za onoliko puta za koliko se
poveaju faktori proizvodnje, odnosno da se radi o konstantnoj ekonomiji obima.
Granine produktivnosti rada i kapitala su
(

=
c
c
L
P
L
P
4
3
, odnosno
(

=
c
c
C
P
C
P
4
1
,
dok su elastinosti granine produktivnosti rada i kapitala
(

=
c
c
4
3
) (log
) (log
L
P
,
odnosno
(

=
c
c
4
1
) (log
) (log
C
P
. Promena faktora proizvodnje rad za 1% (faktor kapital je
konstantan) dovodi do promene obima proizvodnje od 0,75%, dok promena faktora
proizvodnje kapital za 1% (faktor rad je konstantan) dovodi do promene obima
proizvodnje za 0,25%.
Osnove proizvodnje i trokova

69
Praktina primena i teorijska razrada izvorne relacije je dovela do izvesnih
promena poetnih pretpostavki i formalne simbolike promenljivih, pa je opti oblik
Cobb-Douglas-ove proizvodne funkcije:

| o
t t t
L K t A Q ) ( =
(6)

pri emu je (Q) - koliina ili vrednost proizvodnje, (K) - kapital i (L) - radna snaga,
izraena kao broj radnika ili broj radnih asova. Parametri
o
i
|
predstavljaju
pondere ili teinske koeficijente doprinosa faktora kapitala i rada ukupnom
proizvodu, dok bi parametar (A) trebao da izmeri za koliko se ukupni proizvod
menja u nekom vremenskom intervalu (t) a da se ta promena ne moe pripisati
uveanju rada i kapitala. Parametar (A) bi, dakle, trebao da kvantifikuje efikasnost
upotrebe svih faktora koji doprinose promeni obima proizvodnje. Za sve faktore koji
utiu na efikasnu upotrebu proizvodnih resursa koristi se fraza tehniki progres, a
on obuhvata istraivanje i razvoj, menaderske i organizacione spsobnosti, irenje
tehnolokih inovacija i sl. Radi se dakle o neutralnom tehnikom progresu u smislu
da se granina produktivnost faktora ne menja a ipak dolazi do poveanja obima
proizvodnje. Analiza tehnikog progresa u proizvodnoj funkciji je omoguila
jednostavan nain konceptualizacije inovacija. Inovacije su, dakle, sve pozitivne
promene u proizvodnom rezultatu koje se ne mogu direktno pripisati poveanju
koliina faktora rada i kapitala.
Empirijsko odreivanje parametara se najee radi tako da se proizvodna
funkcija (6) logaritmovanjem transformie u linearni oblik:

) ln( ) ln( ) ln( ) ln( L K A Q | o + + =
(7)

Parametri proizvodne funkcije
o
i
|
se odreuju primenom neke od
ekonometrijskih tehnika (najee regresionom). Kako zbir parametara
o
i
|

moe biti vei ili manji od jedan radi se o rastuoj ili opadajuoj ekonomiji obima.
Ukoliko menjamo K pri emu je L konstantan tada je:

o =
A
A
=
A
A
=
A
A
K
Q
Q
K
K K
Q Q
K
Q
) 1 (
) 1 (
) (ln
) (ln
(8)

Prema tome, parametar
o
predstavlja relativnu (procentnu) promenu Q
podeljenu sa relativnom (procentnom) promenom K, odnosno koeficijent elastinosti
vrednosti ili koliine proizvoda u odnosu na kapital. Na isti nain, parametar
|

predstavlja elastinost proizvoda na faktor rad. Parametar
) ln(A
meri efikasnost
upotrebe faktora, predstavlja rezidual prozvodne funkcije i naziva se ukupna ili
totalna produktivnost faktora (total factor productivity - TFP). Kako se sve ostale
promenljive u proizvodnoj funkciji (7) osim promenljive (A) poznate, statistiki se
efikasnost upotrebe faktora odredjuje kao razlika:
Uvod u ekonomiju

70
) ln( ) ln( ) ln( ) ln( L K Q A | o + =
(9)

Poto odreivanje parametara u jednaini (7) primenom regresione tehnike
podrazumeva sledei analitiki oblik:

c | o o + + + = ) ln( ) ln( ) ln(
0
L K Q
(10)

pri emu je
c o + =
0
) ln(A
, ukupna efikasnost upotrebe faktora je na ovaj nain
dekonponovana na srednju efikasnost
0
o
i odstupanje od te sredine
c
. Ukoliko u
nekom vremenskom periodu merimo efikasnost upotrebe resursa (tehniki progres)
za odreenu grupu firmi u oblasti mtalopreraivake industrije npr. tada parametar
0
o
meri srednju vrednost efikasne upotrebe resursa za sve firme, a
c
odstupanje od
te efikasnosti, specifino za odreeno vreme ili odreenu firmu. Na ovaj nain je
formalno reen problem merenja statistiki nemerljive efikasne upotrebe resursa
(tehnikog progresa). Meutim, i pored prihvatanja injenice da su faktori koji
objanjavaju tehniki progres vani, ostaje neslaganje oko pitanja da li je te faktore
mogue precizno odvojiti od osnovnih proizvodnih faktora rada i kapitala.
2. TROKOVI PROIZVODNJE
2.1. POJAM TROKOVA
Troak se, u najoptijem smislu, moe definisati kao korienje (upotreba)
ekonomskih resursa u cilju proizvodnje dobra ili usluge. Ekonomska dobra, resursi
ili proizvodni faktori, predstavljaju koliine koje se moraju vrednosno izraziti. Da bi
definisali troak moramo znati koliinu i cenu resursa koji koristimo. Izdatak da bi
se nabavio (zaposlio) odreeni proizvodni resurs naziva se finansijski troak. Pored
finansijskog troka ekonomisti esto koriste i pojam oportunitetnog troka.
Oportunitetni troak se definie kao vrednost nekog ekonomskog resursa u
alternativnoj upotrebi. Da bi objasnili razliku izmeu finansijskog i oportunitetnog
troka koristimo sledei primer. Pretpostavimo da profesor proizvodnog mainstva
radi za godinju platu od 5000 eura i istovremeno razmilja da otvori svoj
projektantski biro. Projektovana godinja zarada e mu biti 10000 eura. Da bi
krenuo u novi posao mora da iznajmi kancalariju (1500 evra godinje), kupi opremu
i zaposli sekretaricu (4000 evra). Ukupni trokovi novog posla su 5500 evra
godinje. Ovaj godinji izdatak je ono to plaa direktno (finansijski troak).
Oportunitetni troak je ono to je do tada primao kao profesor mainske tehnike,
dakle 5000 evra. Kada sabere ova dva troka dobije iznos od 10500 evra, to je vie
od projektovane dobiti od 10000 evra godinje. Poto uporedi projektovanu zaradu
na novom poslu od 10000 evra sa zbirom oportunitetnog troka od 5000 evra (ono
to gubi ako napusti posao profesora) i finansijskih trokova od 5500 evra (ono to
Osnove proizvodnje i trokova

71
stvarno potroi otvaranjem sopstvenog projektantskog biroa) dolazi do zakljuka da
mu je otvaranje sopstvenog projektantskog biroa ekonomski neisplativo.
Ekonomski koncept troka koji sadri oportunitetni i finansijski troak treba
razlikovati od raunovodsvenog koncepta trokova, koji pod trokovima
podrazumeva iskljuivo finansijske trokove, odnosno direktne izdatke koji se
plaaju za korienje nekog resursa.
Kada se govori o upotrebi nekog resursa u cilju proizvodnje dobra ili usluge
uvek se misli na upotrebu odreene koliine resursa. Kada kaemo da smo koristili
odreenu koliinu materijala u kvantitativnom smislu (kg,tone) koristimo izraz
utroak materijala. Sa druge strane, troak materijala je proizvod utroenog
materijala i odgovarajue cene tog materijala. U sluajevima gde se koliina utroka
u fizikom smislu jednostavno odreuje, kategorija troka se lako izrazi i
interpretira. Problem predstavljaju dobra, resursi ili faktori proizvodnje koji se u
poslovanju ne troe jednokratno. Radi se o zgradama, mainama, pravima, inventaru,
vozilima. Premda je njihovo fiziko troenje manje uoljivo mogue ga je indirektno
izraziti kroz koliinu proizvoda koje ta sredstva proizvedu, prevezu ili uskladite.
Fiziko troenje se ovde iz praktinih razloga prevodi u procente (stope), a
funkcionalna upotrebljivost zgrada, maina i inventara sa vremenom opada.
Smanjenje vrednosti zgrada, maina, poslovnog inventara ili voznog parka se naziva
amortizacija.
Pojam trokova podrazumeva vrednosno izraavanje upotrebljene koliine a
to je mogue samo preko cene resursa ili dobra.
Postoji vie vrsta i nivoa cena ali je sa aspekta trokova preduzea
relevantna nabavna cena, odnosno stvarna nabavna cena proizvodnih resursa. To je
monetarni ili novani izraz onoga to firma plaa za nabaku odreenog proizvodnog
resursa. Stvarna ili cena koja je plaena predstavlja osnovu svakog obrauna
trokova u organizaciji. U planiranju proizvodnje je, meutim, neophodno planirati i
cene. Planirane cene predstavljaju aproksimaciju stvarnih nabavnih cena koje se
koriste iz kalkulativnih razloga. Naime, stvarna cena je poznata tek poto je neki
proizvodni resurs plaen. Kako su planirane i stvarne nabavne cene resursa razliite
o ovim odstupanjima je potrebno voditi rauna prilikom obrauna stvarnih trokova
proizvodnje.
2.2. OSNOVNA PODELA TROKOVA
Polazei od kriterijuma obuhvata, naina izraavanja i dinamike sve
trokove je, bez obzira na ostale podele, mogue klasifikovati na:
Ukupne trokove
Prosene trokove
Granine trokove
Ukupni trokovi predstavljaju apsolutni iznos utroenog resursa izraen u
monetarnom ekvivalentu u nekoj jedinici vremena (raunovodstvo operie sa
mesecima, kvartalima i godinama). Kada se govori o ukupnim trokovima pojam
ukupni se moe odnositi na celu organizaciju, odreeni proizvodni resurs,
organizacionu jedinicu, pojedinu vrstu troka i slino.
Uvod u ekonomiju

72
Proseni trokovi su trokovi po jedinici proizvoda. Do prosenih trokova
dolazimo tako da ukupne trokove podelimo sa koliinom proizvoda:

Q
TC
ATC =
(1)
gde su
ATC
proseni trokovi proizvoda, a
TC
ukupni trokovi potrebni za
proizvodnju koliine proizvoda
Q
.
Proseni trokovi se esto nazivaju i cene kotanja jedinice proizvoda ili
uinka. Iz relacije (1) je jasno da, u raunovodstvenom smislu, ne bi trebalo koristi
pojam ukupnog troka za jedinicu proizvoda. Naime, kada se govori o jedinicama
napravljenih proizvoda onda se govori o prosenim trokovima. Pri tome je mogue
govoriti i o prosenim trokovima pojedinih delova prosenog troka po jedinici,
kao to su, recimo, proseni trokovi materijala.
Granini ili marginalni trokovi su dinamika kategorija i odnose se na
promenu ukupnih trokova kada se obim aktivnosti povea za jednu jedinicu.

Q
TC
MC
A
A
=
(2)
pri emu je
MC
granini troak,
TC A
promena ukupnih trokova kada se obim
proizvodnje (aktivnosti) promeni za jednu jedinicu
Q A
.
Izraz promena aktivnosti za jednu jedinicu je ira kategorija od izraza
jedinice proizvoda, poto kategorija aktivnost ima vieznanu interpretativnost.
Jedinica proizvoda, naime moe biti komad, kg ili tona proizvedene robe a jedinina
aktivnost to isto ali i dodatna proizvodna usluga, nova proizvodna linija ili nova
fabrika. Za razliku od graninog troka (marginal cost) koji se definie kao promena
ukupnih trokova usled proizvodnje dodatne jedinice proizvoda, promena ukupnih
trokova do koje dolazi usled odluke da se uvede novi proizvod ili nova proizvodna
linija se naziva dodatni ili inkrementalni troak (incremental cost).
Tabela 6. Proseni, ukupni i granini trokovi
Q TC ATC MC
0 100 - -
1 140 140 40
2 170 85 30
3 174 58 4
4 182 46 8
5 240 48 58


Osnove proizvodnje i trokova

73
Koncept graninih trokova ima prednosti nad prosenim trokovima poto
je, pre svega, usmeren na kratki rok i daje informaciju o troku dodatne jedinice
obima. Za razliku od prosenog troka koji je isti za sve proizvode u seriji, granini
troak je za svaki dodatni proizvod drugaiji. U tabeli 6. je prikazano kretanje
ukupnih graninih i prosenih trokova u zavisnosti od obima proizvodnje
(proizvodnih uinaka).
U zavisnosti od obima aktivnosti trokovi se dele na fiksne, varijabilne i
meovite trokove.
Ukupni fiksni trokovi (TFC) ne zavise od obima uinaka. Ukupni fiksni
trokovi su isti i za pun i za neiskorien kapacitet proizvodnje. Ovi trokovi se
ponekad zovu i apsolutno fiksni trokovi. Tipini fiksni trokovi u organizaciji su
trokovi grejanja, osvetljenja, vremenske amortizacije opreme i zgrada, trokovi
plata administrativnog osoblja, trokovi netehnoloke vode, porezi i takse, usluge,
doprinosi, lanarine i slino. Ova podela je uslovna, poto definitivna podela fiksnih
trokova zavisi od tipa delatnosti i vrste preduzea. Proseni fiksni trokovi su
jednaki ukupnim fiksnim trokovima podeljenim sa obimom proizvodnje.

Q
TFC
AFC=
(3)

Proseni fiksni trokovi se smanjuju sa poveanjem obima aktivnosti.
Ukupni varijabilni trokovi (TVC) su trokovi koji se menjaju sa promenom
obima proizvodnje. Tipini varijabilni trokovi su trokovi direktnog rada, trokovi
materijala, energije, industrijske vode i slino. Varijabilni trokovi se odnose na one
izdatke koji su u direktnoj vezi sa promenom obima proizvodnje. Kod ovih trokova
je vano napomenuti da se varijabilnost odreuje prema varijabilnosti koliinske
komponente troka, odnosno varijabilnosti utroka faktora a ne varijabilnosti cene.
Varijabilnost cene ovde nema nikakvog znaaja. Utroeni materijal je varijabilni
troak zato to se poveanjem proizvodnje troi vie materijala. Ista stvar je sa
trokovima energije, ivog rada, funkcionalne amortizacije opreme i slino.
Meoviti ili polu varijabilni trokovi su oni trokovi koji se u zbiru ponaaju
drugaije od varijabilnih i fiksnih trokova kod promena obima proizvodnje. To su
trokovi koji rastu ili padaju sa obimom aktivnosti ali ne proporcionalno kao
varijabilni trokovi. To su, naime, oni tipovi trokova koji u sebi imaju i elemente
fiksnih i promenljivih trokova.
Proseni varijabilni trokovi (AVC) se dobiju tako da se ukupni varijabilni
trokovi podele sa obimom proizvoda:

Q
TVC
AVC =
(4)

Zbir prosenih fiksnih i prosenih varijabilnih trokova je jednak ukupnom
prosenom troku.
Uvod u ekonomiju

74
Poto granini trokovi predstavljaju promenu ukupnih trokova po dodatnoj
jedinici uinka (proizvoda) i kako se fiksni trokovi ne menjaju sa obimom
proizvoda, to se granini trokovi mogu definisati i kao promena ukupnih
varijabilnih trokova usled promene obima proizvoda:
Q
TVC
MC
A
A
=
(5)

Tabela 7. daje pregled kretanja fiksnih i varijabilnih trokova u zavisnosti od
promene obima proizvodnje.
Tabela 7. Ukupni i proseni fiksni i varijabilni trokovi
TFC TVC AFC AVC Q
100 0 - - 0
100 40 100 40 1
100 70 50 35 2
100 74 33 25 3
100 82 25 21 4
100 140 20 28 5
Ukupni fiksni trokovi se ne menjaju bez obzira na promenu obima
proizvodnje, dok ukupni varijabilni trokovi zavise od broja proizvedenih jedinica.
Na osnovu Tabele 6. i Tabele 7. grafiki je mogue predstaviti odnos kretanja
ukupnih, prosenih i graninih trokova.
Ukupni fiksni trokovi su na kratki rok apsolutno fiksni i postoje i onda kada
nema proizvodnje. Proseni fiksni trokovi se smanjuju poveanjem obima
proizvodnje usled sve veeg pribliavanja prosenih ukupnih (ATC) i prosenih
varijabilnih trokova (AVC). Geometrijski na grafu 4. oni predstavljaju distancu
izmedju krive ATC i krive AVC. Za obim proizvodnje 2Q proseni fiksni troak je
50 (85-35), dok je za obim 5Q proseni fiksni troak 20 (48-28). Granini trokovi
(MC) su visoki na poetku i na kraju proizvodnog ciklusa a minimum dosiu pre
prosenih varijabilnih i prosenih ukupnih trokova. Granini trokovi su minimalni
u taki gde ukupni varijabilni trokovi poinju relativno bri rast, odnosno u onoj
fazi proizvodnog ciklusa gde je za isti obim potrebno vie varijabilnog faktora i gde
poinje da deluje zakon opadajue produktivnosti varijabilnih faktora (taka A).
Granini trokovi su jednaki prosenim varijabilnim i prosenim ukupnim
trokovima na onim obimima proizvodnje na kojima su proseni varijabilni i
proseni ukupni trokovi minimalni. Proseni varijabilni i proseni ukupni trokovi
predstavalju nagibe linija iz izvora na ukupne i ukupne varijabilne trokove (npr.
AVC za 4Q je 20 u taki B, odnosno 80/4).
Pored klasifikacije prema dinamici i obimu proizvodnje postoji i
raunovodsvena klasifikacija trokova. U raunovodstvenom smislu ukupne
trokove je mogue klasifikovati sledei tri kriterija:
Vrstu trokova
Osnove proizvodnje i trokova

75
Mesto trokova
Nosioce trokova

Graf 4. Zavisnost ukupnih, prosenih i graninih trokova od obima proizvodnje
Po vrstama trokovi se klasifikuju na bazi kriterija ega je i u kolikoj
vrednosti utroeno. U tom smislu se moe govoriti o trokovima materijala,
trokovima goriva i energije, trokovima plata i nadnica, trokovima usluga,
trokovima poreza, trokovima kamata i slino. Svaku od ovih vrsta trokova je
mogue ralanjivati. Ova podela trokova je posebno vana za finansijsko i
upravljako raunovodstvo preduzea.
Klasifikacija trokova po mestima treba da odgovori na pitanje gde, odnosno
u kojim organizacionim delovima preduzea trokovi nastaju.
Po nosiocima trokovi se razvrastavaju na bazi kriterijuma u vezi sa im su
trokovi nastali. Razvrstavanje trokova po nosiocima je najvanije, poto su nosioci
trokova finalni proizvodi koji treba da se prodaju, ostvare prihod i doprinesu
Uvod u ekonomiju

76
rezultatu preduzea. Razlika izmeu trokova nocioca i prihoda odreuje konani
poslovni rezultat organizacije.
Sa aspekta upravljanja trokovima, dakle, isti troak ima tri pojavna oblika:
po vrsti troak materijala, po mestu troak u proizvodnji i po nosiocu materijalni
troak po konkretnom proizvodu. Treba napomenuti da je razvrstavanje trokova po
nosiocima karakteristino za proizvodni pogon, odnosno pogonsko knjigovodstvo.
Funkcionalna klasifikacija trokova deli trokova po funkcionalnim
delovima preduzea za koje su odreeni trokovi vezani. Ukupni trokovi preduzea
se funkcionalno mogu podeliti u sledee grupe trokova:
Trokovi proizvodnje
Trokovi nabavke
Trokovi marketinga
Trokovi uprave i administracije
Trokovi istraivanja i razvoja
Funkcionalna klasifikacija trokova sledi organizacionu strukturu preduzea.
Trokovi proizvodnje ukljuuju sve trokove rada, osnovne i pomone delatnosti
koja su vezana za direktnu izradu proizvoda. Ovo grupa trokova predstavlja
trokove proizvodnje u uem smislu. Ukoliko se ovim trokovima dodaju trokovi
nabavke i trokovi tehnikog upravljanja dolazi se do ireg pojma trokova
proizvodnje. Trokovi nabavke se odnose na trokove planiranja, realizacije nabavke
i skladitenja nabavljene robe. Trokovi marketinga se jo nazivaju i trokovima
distribucije ili prodaje. Pod ovim trokovima se podrazumevaju vrednosti svih
aktivnosti koje se odnose na isporuku roba ili usluga odredjenom kupcu. Trokovi
uprave i admnistracije se odnose na trokove optih, pravnih, kadrovskih, i
raunovodstvenih poslova preduzea. Trokovi istraivanja i razvoja su trokovi
vezani za razvoj novih proizvoda i novih tehnologija i odnose se na budue
poslovanje organizacije.
2.3. POSLOVNI PRIHOD I CENA
Poslovni prihod predstavlja trinu vrednost prodatih proizvoda ili usluga.
Pridev poslovni se koristi da bi se napravila razlika izmeu prihoda koji se ostvaruje
prodajom proizvoda ili usluge od drugih vanposlovnih prihoda koji mogu biti
vanposlovne ili finansijske prirode (recimo prihod od kamata). Sa aspekta obima
proizvodnje prihod se moe podeliti na:
Ukupni prihod
Proseni prihod
Granini prihod
Ukupni prihod se ponaa slino kao i ukupni fiziki proizvod. Kriva
ukupnog prihoda na grafu 5. pokazuje prirodu kretanja ukupnog prihoda u odnosu na
obim proizvodnje. Vano je istai da prihodi u odnosu na obim proizvodnje imaju
opadajui karakter.
Ukupni prihod u poetku raste, zatim ulazi u zonu stagnacije, a kod visokog
obima proizvodnje poinje da pada. Nime, iako pravimo sve vie proizvoda ukupni
prihod postaje sve manji. Raunovodstveni aspekt posmatranja ukupnog prihoda
Osnove proizvodnje i trokova

77
polazi od linearnog koncepta ukupnog prihoda. Ovaj koncept se bazira na
pretpostavci da preduzee proizvodi dok se prihod poveava proporcionalno sa
obimom proizvodnje.

Graf 5. Ukupni prihod
Q(koliina) TR(prihod)
0 0
1 7
2 12
3 15
4 16
5 15

Proseni prihod (Graf 6.) se dobije tako da se ukupni prihod od prodaje
podeli sa odgovarajuim obimom proizvodnje:

Q
TR
AR =
(6)

gde je
AR
proseni prihod a
Q
odredjeni obim proizvodnje.
Ukupni prihod
0
2
4
6
8
10
12
14
16
18
0 1 2 3 4 5 6
Koliina(Q)
U
k
u
p
n
i

p
r
i
h
o
d
(
T
R
)
TR
Uvod u ekonomiju

78

Graf 6. Proseni prihod
Q(koliina)
Proseni
prihod(AR)
0 -
1 7
2 6
3 5
4 4
5 3
Granini prihod se definie kao promena ukupnog prihoda kada se proda
jedna dodatna jednica proizvoda:
Q
TR
MR
A
A
=
(7)
gde je
MR
promena ukupnog prihoda kada se koliina prodaje povea za
Q A
.
Graf 7. pokazuje prirodu graninog prihoda koji, za razliku od prosenog
prihoda, moe biti i negativan.
U naem primeru, kada se broj prodatih jednica povea sa 4 na 5, ukupni
prihod padne sa 16 na 15 novanih jedinica. U trenutku kada granini prihod postane
negativan racionalni proizvodja zaustavlja proizvodnju.
Proseni prihod
0
1
2
3
4
5
6
7
8
0 1 2 3 4 5
Koliina(Q)
P
r
o
s
e

n
i

p
r
i
h
o
d

(
A
R
)
AR
Osnove proizvodnje i trokova

79

Graf 7. Granini prihod
Q(koliina)
Granini
prihod(MR)
0-1 7
1-2 5
2-3 3
3-4 1
4-5 -1
2.3.1. Ukupna, prosena i granina dobit
Poto su ukupni trokovi i ukupni prihodi definisani i monetarno, kroz
odgovarajue cene, izraeni, mogue je izraunati ukupnu (bruto) dobit. Poslovni
dobitak se definie kao pozitivna razlika izmeu ukupnih poslovnih prihoda i
ukupnih poslovnih rashoda:

TC TR TPF =
(8)

gde je
TPF
ukupna dobit,
TR
ukupni prihod a
TC
ukupni trokovi.
Maksimiranje dobiti na dugi rok je glavni poslovni cilj svake
organizacije. Da bi se ostvario taj cilj potrebno je maksimirati ukupni poslovni
dobitak na kratki rok.
Ukupna dobit moe biti ukupna dobit preduzea ili ukupna dobit koju
ostvaruje neki proizvod ili grupa proizvoda.
Granini prihod
-2
-1
0
1
2
3
4
5
6
7
8
0 0,5 1 1,5 2 2,5 3 3,5 4 4,5 5
Koliina(Q)
G
r
a
n
i

n
i

p
r
i
h
o
d
(
M
R
)
MR
Uvod u ekonomiju

80
Prosena dobit se odnosi na dobitak po jedinici prodate robe ili usluge i
predstavlja razliku izmeu prosene prodajne cene i prosenih trokova proizvodnje.
Do ove veliine se dolazi tako da se ukupni ostvareni ili planirani dobitak podeli sa
ukupnom koliinom prodatih proizvoda u posmatranom periodu:

Q
TPF
APF =
(9)

gde je
APF
prosena dobit po jedinici proizvoda ili uinka.
Radi se o vrednosti koja je ista za svaku prodatu jedinicu proizvoda.
Prosena dobit je pokazatelj prosene profitabilnosti, poto pokazuje koliko svaka
prodata jedinica doprinosi ostavarenju dobitka organizacije.
Granina dobit je promena ukupne dobiti za dodatnu prodanu jedinicu robe
ili usluge:

Q
TPF
MPF
A
A
=
(10)

Granina dobit pokazuje profitabilnost dodatne jedinice prodate robe i
menja se sa svakom dodatnom koliinom prodaje.
2.3.1.1. Poslovni rezultat i krititia (prelomna) taka rentabilnosti
Poslovna dobit je pozitivna razlika izmeu ukupnog prihoda i ukupnih
trokova poslovanja. Ukoliko su u posmatranom periodu ukupni poslovni trokovi
vei od ukupnog poslovnog prihoda firma ostvaruje poslovni gubitak. Premda na
kratak rok poslovni gubitak predstavlja relativno normalnu pojavu u poslovanju
firmi, na dugi rok firma mora da ostvaruje poslovnu dobit. Poslovni gubitak na
kratak rok moe biti posledica internih i eksternih faktora koji utiu na poslovanje.
Nedovoljna iskorienost faktora rada i kapitala, smanjen kvalitet proizvoda, esti
kvarovi i zastoji u proizvodnji, previsoka prodajna cena proizvoda samo su neki od
internih faktora usled kojih firma ostvaruje poslovni gubitak. Neoekivane promene
na nabavnim ili prodajnim tritima, a koje su van kontrole preduzea, mogu dovesti
ili do previsokih trokova ili malih prihoda. Rezultat je opet poslovni gubitak. Kako
su prihodi, trokovi i dobit (gubitak) funkcija prodate (proizvedene) koliine
proizvoda graf 8. pokazuje karakteristine faze poslovnog rezultata preduzea u
zavisnosti od obima poslovne aktivnosti.
U rasponu od 0 do 1 koliine proizvoda ukupni trokovi su, zbog postojanja
fiksnih trokova i malog obima prodaje, vei od ukupnih prihoda. To je
karakteristina poetna faza proizvodnje koju karekteriu visoka investiciona
ulaganja, nedovoljna iskorienost kapaciteta, nerazvijeno trite prodaje, pravljenje
poetnih zaliha gotovih proizvoda i slino
Osnove proizvodnje i trokova

81

Graf 8. Prihodi trokovi i dobit
Ukupni trokovi
(TC=TFC+TVC) Koliina (Q)
Ukupni prihod
(TR)
5 0 0
7 1 7
8 2 12
10 3 15
16 4 16
18 5 15
Da bi se ukupni fiksni i varijabilni trokovi pokrili potrebno je, u naem
primeru, napraviti bar jednu jedinicu proizvoda. Sve do tog obima proizvodnje
imamo zonu gubitka. Zona dobitka je u rasponu od jedne do etiri jedinice
proizvoda i predstavlja optimalnu zonu poslovanja. Posle etiri jedinice prodatih
proizvoda ukupni trokovi nadilaze prihode i ponovo ulazimo u zonu gubitka.
2.3.1.2. Analiza prelomne take
U analizi trokova, ukupnog prihoda i dobiti preduzea od posebnog je
znaaja analiza tkz. prelomne take (break even, cost-volume-profit analysis).
Kritinu ili prelomnu taku definiemo kao obim prodaje kod kojeg se prihodima od
prodaje roba ili usluga pokrivaju varijabilni trokovi za taj obim i ukupni fiksni
trokovi obraunskog perioda. Na prelomnoj taki trokovi su jednaki prihodima a
dobit preduzea je jednaka nuli:

TC TR =
(11)

odnosno,
c c
Q AVC TFC p Q + = ) (
(11a)

TFC AVC p Q
c
= ) (
(11b)
Prihodi,trokovi i dobit
0
2
4
6
8
10
12
14
16
18
20
0 1 2 3 4 5 6
Koliina(Q)
P
r
i
h
o
d
i
,
t
r
o

k
o
v
i

i

d
o
b
i
t
TC
TR
TFC
Uvod u ekonomiju

82
ili u konanom obliku:

AVC p
TFC
Q
c

=
(12)

gde je
c
Q
koliina prodate robe,
p
prodajna cena robe a
AVC
proseni varijabilni
troak.
Mada se u literaturi ova analiza esto razmatra na ovom mestu je koristimo
u uem, raunovodstvenom smislu. Ovakav pristup polazi od nekoliko pretpostavki:
- Varijabilni trokovi su linearni
- Fiksni trokovi su nepromenljivi
- Prihodi od prodaje su linearni
Ukoliko pretpostavimo da prodajemo neki proizvod gde su fiksni trokovi
15 evra po toni, prodajna cena proizvoda 10 evra po toni i proseni varijabilni
trokovi 10 evra po toni, onda je kritini obim prodaje 2,5 t . Na grafu 9 dajemo
ilustraciju odreivanja kritinog obima prodaje.

Graf 9. Odreivanje kritinog obima prodaje
Obim (Q)
Fiksni
trokovi
(TFC)
Varijabilni
trokovi (TVC)
Ukupni
trokovi
(TC) Prihod (TR)
0 15 0 15 0
1 15 4 19 10
2 15 8 23 20
3 15 12 27 30
4 15 16 31 40
5 15 20 35 50
6 15 24 39 60
Prelomna taka(Break-even point)
0
10
20
30
40
50
60
70
0 1 2 3 4 5 6 7
Koliina(Q)
P
r
i
h
o
d
i
,
t
r
o

k
o
v
i

i

d
o
b
i
t
TFC
TVC
TC
TR
Qc
Osnove proizvodnje i trokova

83
Fiksni trokovi su definisani pre poetka proizvodne aktivnosti i ne menjaju
se otpoinjanjem proizvodnje. Varijabilni trokovi su proporcionalni obimu
proizvodnje. Pozitivna razlika izmeu prihoda od prodaje i varijabilnih trokova se
naziva kontribucioni dobitak po jedinici proizvoda (contribution margin per unit),
odnosno viak prihoda iznad varijabilnih trokova koji treba da pokrije fiksne
trokove i ostvari neto dobitak. U raunskom smislu kontribucioni dobitak je jednak
razlici izmeu prodajne cene proizvoda i prosenih varijabilnih trokova
) ( AVC p
. Kontribucioni dobitak u naem primeru je onaj deo prihoda koji se sa
grafa ita kao razlika izmeu mesta gde varijabilni trokovi presecaju fiksne
trokove i vertikalne projekcije te take na liniju ukupnog prihoda.
Pored definisanja kritinog obima prodaje koji je potreban da se pokriju
trokovi u planiranju obima prodaje firma moe poi od unapred definisanog obima
dobiti (profita). U tom sluaju je potrebno odrediti onu koliinu prodaje koja
ostvaruje ciljani profit. Kako se profit definie kao deo kontribucionog dobitka iznad
visine fiksnih trokova, obim prodaje potreban da se ostvari ciljani profit je:

AVC p
PF TFC
Q
P
P

+
=
(13)

gde je
p
Q
planirana koliina prodaje a
P
PF
planirani obim dobiti.

2.3.1.2.1 Operativni (poslovni) leverid

Kretanje fiksnih i varijabilnih trokova od posebnog je znaaja za ocenu
uspenosti poslovanja preduzea, poto promene fiksnih i varijabilnih trokova
direktno utiu na nivo poslovne dobiti. Relativni odnos izmeu ukupnih fiksnih i
ukupnih varijabilnih trokova naziva se operativni ili poslovni leverid:

TVC
TFC
OL =
(14)

Ukoliko se ukupni fiksni trokovi poveavaju a proseni varijabilni trokovi
smanjuju firma ima visok operativni leverid. U takvoj situaciji prelomna taka se
pomera na vii nivo a profit, kao deo kontribucionog dobitka, postaje varijabilniji.
Intenzitet varijabilnosti profita na obima prodaje je mogue izmeriti odnosom
relativne promena profita i relativne promene obima prodaje.

Q Q
PF PF
DOL
A
A
=
(16)

odnosno,
Uvod u ekonomiju

84
PF
Q
Q
PF
DOL
A
A
=
(16a)

gde je
DOL
stopa operativnog leverida (degree of operating leverage) ili
elastinost (reaktivnost) profita na promenu obima prodaje.
Iz relacije (13) profit je:

TFC AVC p Q PF = ) (
(16b)

Pri emu je promena profita:

) ( AVC p Q PF A = A
(16c)

Smenom u relaciji (16a) dobijamo stopu operativnog leverida:

TFC AVC p Q
Q
Q
AVC p Q
DOL

A
A
=
) (
(
(16d)

odnosno,

] ) ( [
) (
TFC AVC p Q Q
Q AVC p Q
DOL
A
A
=
(16e)

ili u konanom obliku:

TFC AVC p Q
AVC p Q
DOL

=
) (
) (
(16f)

Stopa operativnog leverida (DOL) ili elastinost profita na prodaju meri
procentnu promenu profita ako se prodaja promeni za jedan procenat.
Stopa operativnog leverida od 2,33 znai da, ukoliko se prodaja proizvoda
povea za 1 procenat profit e porasti za 2,33 procenta. Firma koja ima visok
opertativni leverid ima i visoku stopu operativnog leverida, odnosno veu
varijabilnost profita i vei kontribucioni dobitak od firme sa manjom stopom
operativnog leverida.

85
IV
TRITE, TRANJA I PONUDA,
KONKURENCIJA I CENE
1. TRANJA
Trite je skup kupca i prodavca materijalnih i nematerijalnih roba ili
usluga. Kupac ili potroa je pojedinac spreman da kupi robu u odreenoj koliini i
tano odreenih karakteristika. Koliina neke robe koju kupac hoe i moe da plati
naziva se traena koliina robe. Traena koliina neke robe zavisi, pre svega, od
cene.

Graf 10. Individualna kriva tranje (1)
Koliina (kg)
Cena kafe
(evra/kg)
1 2,5
2 2,25
3 2
4 1,75
5 1,5
6 1,25
7 1
8 0,75
9 0,5
10 0,25
TRANJA ZA KAFOM (1)
0
0,25
0,5
0,75
1
1,25
1,5
1,75
2
2,25
2,5
2,75
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Koliina(Q)
C
e
n
a
(
p
)
Uvod u ekonomiju

86
Cena je iznos koji potroa plaa za odredjenu koliinu robe. Pored cene na
traenu koliinu utie dohodak potroaa, cene roba istih ili slinih karakteristika,
cene roba koje funkcionalno mogu da zemene tu robu i individualni ukus kupca.
Ukoliko pretpostavimo da traena koliina kafe zavisi samo od cene kafe,
individualni potroa je spreman da za razliite cene kupuje razliite koliine kafe.
Tabela 1. daje raspored traene koliine za tano odreenu cenu kafe koju je neki
potroa spreman da plati, a Graf 10. predstavlja krivu (pravu) tranje koja ilustruje
kretanje traene koliine kada se menja cena kafe.
Pod pretpostavkom da ostali faktori koji utiu na traenu koliinu ostanu
nepromenjeni, traena koliina za kafom opada kako se cena kafe poveava. Poto
razliiti pojedinci imaju razliite rasporede traene koliine za tano odreenu cenu,
realno postoji veliki broj individualnih krivih tranje. Graf 10a. ilustruje kretanje
traene koliine drugog kupca za iste cene kafe.

Graf 10a. Individualna kriva tranje (2)
Koliina (kg)
Cena kafe
(evra/kg)
0 2,5
1 2,25
2 2
3 1,75
4 1,5
5 1,25
6 1
7 0,75
8 0,5
9 0,25
TRANJA ZA KAFOM (2)
0
0,25
0,5
0,75
1
1,25
1,5
1,75
2
2,25
2,5
2,75
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Koliina (q)
C
e
n
a

k
a
f
e

(
p
)
Trite, tranja i ponuda, konkurencije i cene

87
Za iste cene drugi pojedinac kupuje manje koliine kafe. Kako je trite
skup svih kupaca koji su spremni da po odreenoj ceni kupe ukupnu koliinu neke
robe, trina tranja za kafom se dobije tako to se horizontalno saberu individualne
krive tranje svih pojedinaca koji kupuju kafu. Na grafu 11. je predstavljena trina
kriva tranje za kafom na odreenom prostoru i u odreeno vreme.

Graf. 11. Trina krive tranje za kafom
Koliina (kg)
Cena kafe
(evra/kg)
1 2,5
3 2,25
5 2
7 1,75
9 1,5
11 1,25
13 1
15 0,75
17 0,5
19 0,25
Trina kriva tranje poseduje osobine individualne krive tranje.
Smanjenjem cena robe, pod pretpostavkom da ostali faktori koji utiu na tranju
ostanu nepromenjeni, traena koliina robe se poveava. Poveanjem cena i pod
istim pretpostavkama za ostale faktore, traena koliina robe se smanjuje. Promene
traene koliine do kojih dolazi usled promene cene nazivaju se promene traene
koliine ili promene na krivi tranje.
Trina tranja za kafom
0
0,25
0,5
0,75
1
1,25
1,5
1,75
2
2,25
2,5
2,75
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
Koliina (Q)
C
e
n
a

k
a
f
e

(
p
)
Uvod u ekonomiju

88
Za iste cene, meutim, traena koliina moe biti vea ili manja. Traena
koliina za kafom moe se poveati iako se cene kafe nisu promenile.

Graf 12. Promena krive tranje
Koliina (kg)
Cena kafe
(evra/kg)
1-3 2,5
3-5 2,25
5-7 2
7-9 1,75
9-11 1,5
11-13 1,25
13-15 1
15-17 0,75
1719 0,5
19-21 0,25
Usled preporuke zdravstvenih autoriteta da umerene koliine kafe imaju
pozitivne efekte na zdravlje kardiovaskularnog sistema, pri istoj ceni od 2,5 evra/kg
tranja za kafom se moe poveati sa 1 na 3 kg, dok je kod cene 0,25 evra/kg to
poveanje sa 19 na 21 kg. U ovom sluaju se radi o poveanju trine tranje za
kafom, odnosno horizontalnom pomeranju krive tranje udesno. Osim poveanja
tranje mogue je da, uz iste cene, doe do smanjenja tranje, odnosno
horizontalnog pomeranja krive tranje ulevo. I u jednom i u drugom sluaju se radi o
promeni tranje za kafom. Promena tranje za nekom robom je, dakle, pomeranje
krive tranje pri datim cenama, dok je promena traene koliine pomeranje po krivi
tranje usled promene cene te robe.
Promena tranje za kafom
0
0,25
0,5
0,75
1
1,25
1,5
1,75
2
2,25
2,5
2,75
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23
Kolicina (Q)
C
e
n
a

k
a
f
e

(
p
)
Trite, tranja i ponuda, konkurencije i cene

89
2. PONUDA
Prodavac je pojedinac koji kupcu ili potroau nudi robu ili uslugu
odreenih karakteristika po odreenoj ceni. Ponudjena koliina, kao i tranja, pre
svega zavisi od cene. Ukoliko je cena niska ponuena koliina ja mala. Sa
poveanjem cene ponuena koliina robe se poveava. Trina ponuda je, kao i
trina tranja, horizontalni zbir individualnih ponuda za odreenu cenu. Kriva svih
ponuenih koliina za odreenu cenu, na odreenom mestu i za odreeno vreme
naziva se kriva ponude neke robe. Graf 13. ilustruje trinu krivu ponude kafe.

Graf 13. Kriva ponude kafe
Cena kafe
(evra/kg) Koliina (kg)
2,5 9
2,25 8
2 7
1,75 6
1,5 5
1,25 4
1 3
0,75 2
0,5 1
Ukoliko cena kafe poraste sa 1 na 2 evra/kg ponuena koliina se poveava
sa 3 na 7 kg. Ukoliko se cena kafe smanji sa 1,5 evra na 0,75 evra/kg, ponuena
Kriva ponude kafe
0
0,25
0,5
0,75
1
1,25
1,5
1,75
2
2,25
2,5
2,75
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Koliina(Q)
C
e
n
a
(
p
)
Uvod u ekonomiju

90
koliina se smanjuje sa 5 na 2 kg.. Pomeranje ponude usled pomeranja cena se
naziva promena na krivi ponude. Ukoliko, meutim , usled poveanih prinosa kafe
doe do poveane ponuene koliine kafe za istu cenu kriva ponude se pomera
udesno i tada se govori o promeni krive ponude (Graf 14).

Graf 14. Promena krive ponude
Cena kafe
(evra/kg) Koliina (kg)
2,5 9-11
2,25 8-10
2 7-9
1,75 6-8
1,5 5-7
1,25 4-6
1 3-5
0,75 2-4
0,5 1-3
Prodavci, dakle za istu cenu od 1 evra/kg nude 5 kg kafe, a za cenu od 2
evra/kg 9 kg kafe. Do promene krive ponude moe doi i ukoliko se, za iste cene,
ponuena koliina smanji, odnosno kriva ponude horizontalno pomeri ulevo. I u
ovom sluaju govorimo o promeni krive ponude.
Promena krive ponude kafe
0
0,25
0,5
0,75
1
1,25
1,5
1,75
2
2,25
2,5
2,75
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Koliina(Q)
C
e
n
a
(
p
)
Trite, tranja i ponuda, konkurencije i cene

91
3. TRINA RAVNOTEA
Ukoliko posmatramo krivu tranje i krivu ponude primeujemo da se, u
zavisnosti od kretanja cena, traene i ponuene koliine kreu u suprotnim
smerovima. Pri ceni od 0,5 evra/kg traena koliina je 9 kg, dok je ponuena
koliina za tu cenu 1 kg. Kako se cena poveava traena koliina se smanjuje a
ponuda raste. Pomeranje po krivi tranje nadole i krivi ponude nagore usled
poveanja cena dovodi nas do mesta gde se kriva tranje i kriva ponude neke robe
meusobno presecaju. Radi se tkz. ravnotenoj koliini ponuene i traene robe za
odreenu cenu. Cena po kojoj se izjednaava ponuena i traena koliina se naziva
ravnotena cena i po toj ceni prodavci su prodali sve ponuene koliine robe a kupci
podmirili sve svoje potrebe za potronjom.

Graf 15. Ravnotea ponude i tranje
Tranja (kg)
Cena kafe
(evra/kg) Ponuda (kg)
1 2,5 9
2 2,25 8
3 2 7
4 1,75 6
5 1,5 5
6 1,25 4
7 1 3
8 0,75 2
9 0,5 1
Ravnotea ponude i tranje
0
0,25
0,5
0,75
1
1,25
1,5
1,75
2
2,25
2,5
2,75
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Koliina(Q)
C
e
n
a
(
p
)
Uvod u ekonomiju

92
U ravnotenoj taki ne postoji viak ponude i nedostatak tranje za kafom
niti prekomerna tranja i nedovoljna ponuda kafe. Pri ceni od 1,5 evra/kg celokupna
ponuena koliina od 5 kg kafe je i prodata.
Ravnotea na tritu robe nije statika kategorija nego se neprekidno
pomera. Ukoliko se usled nekih dogaaja ponuda kafe povea a tranja za kafom
ostane ista uspostavlja se nova trina ravnotea (Graf. 16.) Ravnotena cena kafe je
sada 1,25 evra/kg, a ravnotena koliina 6 kg. (Tabela pored grafa 16.)

Graf 16. Poveanje ponude i nova ravnotea
Tranja (kg)
Cena kafe
(evra/kg)
Nova
ponuda (kg)
1 2,5 11
2 2,25 10
3 2 9
4 1,75 8
5 1,5 7
6 1,25 6
7 1 5
8 0,75 4
9 0,5 3
Poveanje ponude i nova ravnotea
0
0,25
0,5
0,75
1
1,25
1,5
1,75
2
2,25
2,5
2,75
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Koliina(Q)
C
e
n
a
(
p
)
Trite, tranja i ponuda, konkurencije i cene

93
Pri smanjenju ponude i nepromenjenoj tranji za kafom trina ravnotea bi
se uspostavila po vioj ceni i manjoj prodatoj koliini kafe.
Ukoliko imamo sitaciju da je na tritu dolo do poveanja tranje uz
nepromenjenu ponudu, dolazi do uspostavljanja nove trine ravnotee. Poveana
tranja za kafom pomera cenu navie i ravnotea se uspostavlja pri ceni od 1,75
evra/kg. (Graf 17.).

Graf 17. Poveanje tranje i nova ravnotea
Ponuda (kg)
Cena kafe
(evra/kg)
Nova tranja
(kg)
9 2,5 3
8 2,25 4
7 2 5
6 1,75 6
5 1,5 7
4 1,25 8
3 1 9
Smanjenjem tranje uz istu ponudu ravnotea na tritu kafe bi se
uspostavila pri nioj ceni i manjoj koliini prodate kafe.
4. ELASTINOST TRANJE I PONUDE
Trina tranja robe zavisi od cene robe, dohotka potroaa, cene robe koja
odnosnu robu funkcionalno, u potpunosti ili delimino, zamenjuje (substituta), cene
robe ija potronja prati potronju odnosne robe (komplementa), ukusa potroaa i
slinih faktora. Formalno, trina tranja za nekom robom je funkcija vie faktora:
Poveanje tranje i nova ravnotea
0
0,25
0,5
0,75
1
1,25
1,5
1,75
2
2,25
2,5
2,75
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Koliina(Q)
C
e
n
a
(
p
)
Uvod u ekonomiju

94
) ,..... , (
2 1 n
x x x f D=
(1)

gde je
) (D
tranja a
) ,.... (
2 , 1 n
x x x
su faktori od kojih tranja zavisi.
Promena svakog od navedenih faktora direktno utie na promenu traene
koliine u istom ili obrnutom smeru. Promena cene robe pomera tranju u
suprotnom smeru. Poveanjem cena smanjuje se traena koliina a smanjenjem cena
traena koliina se poveava. Da bi se taj efekat izmerio ekonomisti stavljaju u
odnos relativnu (procentnu) promenu traene koliine prema relativnoj (procentnoj)
promeni cene. Ovaj odnos meri reaktivnost trine tranje na promenu cene i naziva
se cenovna elastinost tranje. Formalno:

Q
p
p
Q
p
p
Q
Q
E
pD

A
A
=
A
A
=
(2)

gde je
) (
pD
E
koeficijent cenovne elastinosti,
) ( Q A
i
) ( p A
promene traene
koliine i cene, a
) ( p
i
) (Q
poetni nivoi cene i koliine. Koeficijent cenovne
elastinosti je bezdimenzionalni broj koji, ukoliko se interperetira kao relativni broj,
pokazuje za koliko se procenata promeni traena koliina ako se cena promeni za
jedan procenat. Kako traena koliina opada sa poveanjem cena i raste sa
smanjenjem cena, koeficijent elastinosti ima negativan predznak. U tabeli pored
grafa 18. su izraunati koeficijenti cenovne elastinosti tranje za kafom.

Graf 18. Cenovna elastinst tranje
Cenovna elastinost tranje
0
0,25
0,5
0,75
1
1,25
1,5
1,75
2
2,25
2,5
2,75
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Koliina(Q)
C
e
n
a
(
p
)
Trite, tranja i ponuda, konkurencije i cene

95
Tranja (kg)
Cena kafe
(evra/kg)
Cenovna
elastinost
tranje (Ep)
1 2,5 10,00
2 2,25 4,50
3 2 2,67
4 1,75 1,75
5 1,5 1,20
6 1,25 0,83
7 1 0,57
8 0,75 0,38
9 0,5 0,22
Ukoliko se cena kafe smanji sa 2,25 evra/kg na 2 evra/kg traena koliina
kafe se povea sa 2 na 3 kg. Dakle, smanjenje cene od 11% je dovelo do poveanja
traene koliine za 50%. Ukoliko bi se cena smanjila za 1% traena koliina bi se
poveala za 4,5%. Ukoliko bi se, meutim, cena kafe poveala sa 2 na 2,25 evra/kg
tranja za kafom bi opala sa 3 na 2 kg. Poveanje cene od 12.5% dovelo je do pada
tranje za kafom od 33,3%. Stavljanjem u odnos procentnih promena koliine i cene
dobija se koeficijent elastinosti od 2,67 koji pokazuje da, ukoliko se cena kafe
povea za 1% tranja za kafom e se smanjiti za 2,67%. Prema tome, iako se radi o
istom segmentu krive tranje, odnosno istim apsolutnim promenama cene i koliine,
koeficijenti elastinosti su razliiti u zavisnosti da li cena i koliine padaju ili rastu.
Da bi se ovaj raunski problem formalno reio koristi se metod srednje vrednosti
relativnih promena cena i koliina. Za razliku od prethodnog pristupa gde se
cenovna elastinost tranje merila u jednoj taki na krivi tranje ovaj pristup meri
prosenu elastinost ili prosenu relativnu (procentnu) promenu u segmentu krive
tranje poznatu pod nazivom luna elastinost. Formalno:

2 1
2 1
1 2
1 2
2 1
1 2
2 1
1 2
2 (
2 (
Q Q
p p
p p
Q Q
p p
p p
Q Q
Q Q
E
pARC
+
+

=
+

=
(3)

gde je
) (
pARC
E
koeficijent lune cenovne elastinosti tranje.
Koristei pristup kroz srednje vrednosti procentnih promena vidimo da su
procentne promene cena i koliina iste, bez obzira da li cena i koliina u odreenom
segmentu krive tranje raste ili pada. I u sluaju da cena raste sa 2 na 2,25 ili pada sa
2,25 na 2 evra/kg srednja procentna promena je 11,76%. Kako je srednja procentna
promena koliina 40%, koeficijent lune cenovne elastinosti je 3,4. Dakle, ukoliko
posmatramo trite na kome cene variraju izmeu 2 i 2,25 evra/kg kafe a traena
koliina izmeu 2 i 3 kg kafe moemo rei da e se traena koliina kafe smanjiti ili
poveati za 3,4% ako ce cena kafe povea ili smanji za 1%.
Uvod u ekonomiju

96
Na Grafu 18. je mogue primetiti da, iako je kriva (prava) tranje za kafom
linearna (nagib je konstantan i iznosi -4) koeficijenti elastinosti su u odreenim
takama ili segmentima razliiti. Razlog je jednostavan - relativne (procentne)
promene cena i koliina du funkcije tranje su razliite.
Ukoliko je koeficijent cenovne elastinosti vei od 1 tranja je elastina na
cene. Ako je koeficijent cenovne elastinosti manji od 1 tranja je neelastina na
cene, a ukolike je koeficijent cenovne elastinosti jednak 1 tranja je jedinino
elastina na cene. U primeru na grafu 9. tranja za kafom je cenovno elastina u
rasponu cena od 2,5 evra/kg do 1,375 evra/kg
) 1 ( >
pD
E
. Pri ceni od 1,375 evra/kg
imamo jedininu cenovnu elastinost tranje za kafom
) 1 ( =
pD
E
. U rasponu cena
od 1,375 evra/kg do 0,5 evra/kg tranja za kafom je cenovno neelastina
) 1 ( <
pD
E
.
Informacija o tome da li je tranja za robom cenovno elastina ili neelastina od
posebnog je znaaja sa aspekta poslovnog rezultata, odnosno ukupnog prihoda
preduzea. Ukoliko je tranja cenovno elastina poveanje cena e dovesti do pada
ukupnog prihoda. U primeru tranje za kafom (Graf 18.) poveanje cene sa 2 na 2,25
evra/kg e dovesti do pada ukupnog prihoda sa 6
) 3 2 ( ) ( = = p Q TR
na 4,5 evra.
Ukoliko je tranja cenovno neelestina poveanje cene dovodi do poveanja
ukupnog prihoda. U primeru tranje za kafom (Graf 18.) poveanje cene kafe sa
0,75 na 1 evro/kg dovodi do poveanja ukupnog prihoda sa 6 (0,75*8) na 7 evra
(1*7).
Na obim tranje za nekom robom pored cene te robe utie i dohodak
potroaa. Efekat promene dohotka potroaa na promenu tranje se meri
dohodovnom elastinou tranje. Dohodovna elastinost tranje je relativna
promena traene koliine robe u odnosu na relativnu promenu dohotka potroaa:

Q
I
I
Q
I
I
Q
Q
E
ID

A
A
=
A
A
=
(4)

gde je
) (
ID
E
dohodovna elastinost tranje,
) ( Q A
i
) ( I A
obim promene traene
koliine robe i obim promene dohotka, a
) (I
i
) (Q
poetni nivoi dohotka i traenih
koliina.
Koeficijent dohodovne elastinosti tranje je bezdimenzionalni broj koji
pokazuje za koliko se procenata promeni traena koliina ako se dohodak promeni
za jedan procenat. Kako vrednost koeficijenta dohodovne elastinosti moe biti
razliita za istu apsolutnu promenu dohotka u zavisnosti od toga da li dohodak raste
ili pada, za praktino izraunavanje se, kao i u sluaju cenovne elastinosti, koristi
metod srednjih vrednosti ili tkz. luna dohodovna elastinost tranje:
Trite, tranja i ponuda, konkurencije i cene

97
2 1
2 1
1 2
1 2
2 1
1 2
2 1
1 2
2 ) (
2 ) (
Q Q
I I
I I
Q Q
I I
I I
Q Q
Q Q
E
IARC
+
+

=
+

=
(5)
gde je
) (
IARC
E
koeficijent lune dohodovne elastinosti tranje.
Za razliku od odnosa cena i traene koliine koji je uvek suprotan, odnos
dohotka potroaa i traene koliine neke robe nije uvek jednoznaan. Naime, za
oekivati je da poveanje dohotka potroaa poveava tranju za nekim proizvodom.
Dohodak potroaa, meutim, nije kao cena direktno vezan za odreenu robu.
Poveanje dohotka bi trebalo da povea tranju za proizvodom i koeficijent
dohodovne elastinosti tranje bi trebao da bude pozitivan. Ovo je sluaj
karakteristian za tranju veine roba na traitu. Radi se o tkz. normalnim robama
ija e se potronja poveati poveanjem dohotka potencijalnih kupaca. Vrednost
koeficijenta dohodne elastinosti za normalne robe je uglavnom izmeu 0 i 1.
Primeri takvih roba su veina prehrambenih proizvoda, odevnih predmeta i veina
polutrajnih potronih dobara. Visoki pozitivni koeficijenti dohodovne elastinosti su
karakteristini za ekstremno skupe i kvalitetne proizvode, tkz. luksuzne robe. Kod
ove vrste roba relativno male, promene u dohotku znaajno menjaju nivo tranje za
ovim robama u istom smeru. Radi se o skupim i atraktivnim trajnim ili polutrajnim
potronim dobrima iji su potencijalni kupci bogatiji slojevi drutva. Tipini primeri
luksuznih dobara su skupoceni automobili, jahte, kue za odmor, nakit, egzotina
putovanja i slino. Ovde je potrebno napomenuti da se radi i o apsolutno malom
broju bogatih kupaca i apsolutno malom broju luksuznih proizvoda. Naime,
relativno mala promena dohotka bogatih (koja je u apsolutnom iznosu velika)
dovodi do relativno velikih promena u tranji za luksuznom robom (ija je koliina
apsolutno mala).
Postoje, meutim, i robe kod kojih je koeficijent dohodovne elastinosti
negativan, odnosno za kojima opada tranja iako je dohodak potroaa porastao.
Radi se o tkz. inferiornim robama ija se potronja smanjuje sa porastom
potroakog standarda. Sa poveanjem raspoloivog dohotka potroai prelaze sa
nekih jeftinijih i manje kvalitetnih na skuplje i kvalitetnije proizvode. Tipini
primeri inferiornih roba su jeftini i manje kvalitetni prehrambeni i odevni proizvodi.
Ukoliko dohoci siromanih slojeva stanovnitva porastu smanjuje se tranja za
pasuljem, hlebom i slaninom. Uveanje dohotka preusmerava se na potronju
kvalitetnijeg mesa , voa i skupljih polutrajnih potronih dobara.
Razume se da ovo preusmeravanje tranje sa jedne na drugu vrstu roba
zavisi od funkcionalnih karakteristika ali i od cena tih drugih roba. Reaktivnost
tranje za robom (x) na promenu cene druge robe (y) se meri odnosom relativne
(procentne) promene tranje za robom (x) prema relativnoj (procentnoj) promeni
cene druge robe (y). Ovaj relativni odnos se naziva koeficijent ukrtene cenovne
elastinosti tranje:
Uvod u ekonomiju

98
x
y
y
x
y
y
x
x
xy pDcross
Q
p
p
Q
p
p
Q
Q
E
A
A
=
A
A
=
) (
(6)

gde je
) (
) (xy pDcross
E
koeficijent ukrtene cenovne elastinosti tranje,
) (
x
Q A
i
) (
y
p A
promena traene koliine robe
) (x
i promena cene druge robe
) ( y
, a
) (
x
Q
i
) (
y
p
poetna koliina tranje za robom
) (x
i poetna cena druge robe
) ( y
. U cilju
izbegavanja razliitih vrednosti koeficijenta koji se dobiju zavisno od toga da li cena
druge robe raste ili pada, slino kao i kod cenovne i dohodovne elastinosti, korsiti
se metod srednjih vrednosti, odnosno koeficijent ukrtene cenovne elastinosti u
segmentu krive tranje ili koeficijent ukrtene lune cenovne elastinosti tranje:

2 1
2 1
1 2
1 2
2 1
1 2
2 1
1 2
) (
2 ) (
2 ) (
x x
y y
y y
x x
y y
y y
x x
x x
xy pcrossarc
Q Q
p p
p p
Q Q
p p
p p
Q Q
Q Q
E
+
+

=
+

=
(7)

Koeficijent ukrtene cenovne elastinosti pokazuje za koliko se procenata
promeni tranja za nekom robom
) (x
ako se cena druge robe
) ( y
promeni za jedan
procenat. Smer i intenzitet ove veze zavisi od vrsta roba. Ukoliko proizvodi
podmiruju iste ili sline potrebe, koeficijent ukrtene cenovne elastinosti je
pozitivan, poto tranja za robom
) (x
ide u istom smeru kao i cena robe
) ( y
.
Ukoliko posmatramo tranju za kafom i cenu aja primeujemo da e porast cena
aja dovesti do poveanja tranje za kafom iz jednostavnog razloga to se deo
tranje za ajem, usled viih cena aja, preusmerava na kafu koja podmiruje sline
potrebe. Radi se dakle o robama substitutima za koje je koeficijent ukrtene cenovne
elastinosti pozitivan. Ukoliko, meutim, posmatramo tranju za kafom i cenu
eera vidimo da e poveanjem cene eera doi do smanjenja tranje za kafom,
dok e smanjenje cene eera dovesti do poveanja tranje za kafom. Koeficijent
ukrtene cenovne elastinosti ovakvih roba je negativan. Ovakve grupe proizvoda se
nazivaju komplementarnim robama, poto potronja jedne robe podrazumeva
istovremeno i potronju druge robe. Ukoliko promena cene druge robe nema uticaja
na promenu tranje za odredjenom robom radi se o nezavisnim robama i koeficijent
ukrtene cenovne elastinosti tranje takvih roba je nula ili blizu nuli.
Tranja za odreenom robom je istovremeno zavisna od cene te robe,
dohotka potroaa i cena roba substituta ili komplementrarnih roba, a smerovi
uticaja ovih faktora mogu biti razliiti. Da bi se ocenio neto efekat ovh promena na
tranju parcijalne efekate je potrebno izmeriti pojedinano, a zatim izraunati neto
efekat na tranju. Sledei primer ilustruje proraun neto efekta promene cene,
Trite, tranja i ponuda, konkurencije i cene

99
dohotka potroaa i cene robe substituta na prodaju kafe. Prodavac kafe eli da
povea prodajnu cenu kafe pretpostavljajui da e dohoci potroaa porasti za 15%,
a cena aja opasti za 3%. Poto raspolae informacijama o vrednostima koeficijenata
cenovne, dohodovne i ukrtene cenovne elastinosti tranje za kafom
) 3 ; 5 , 2 ; 67 , 2 (
) (
= = =
xy pDcross ID pD
E E E
interesuje ga da li e mu se i za koliko
promeniti koliina prodate kafe koja trenutno iznosi 3 kg dnevno ako prodajnu cenu
od 2 evra/kg povea za 12,5%. Poveanje cene kafe od 12,5%, posmatrano
nezavisno od poveanja dohotka i promene cene aja, dovodi do pada prodaje kafe
od 33%. ((12,5%*(-2,67)). Poveanje dohotka potroaa od 10% dovodi do porasta
prodaje kafe za 37,5% (15%*2,5). Smanjenje cena aja od 3% preusmerava deo
dohotka potroaa sa kafe na aj koji je zamena (substitut) za kafu i smanjuje
prodaju kafe za 9% (3%*3). Tranja za kafom e dakle usled promene cene kafe,
dohotka potroaa i cene aja opasti za 4,5%.(-33%-9%+37,5%). Prodavac kafe
moe raunati da e po novoj ceni od 2,25 evra/kg prodavati 2,865 kg dnevno.
Obim ponude neke robe ili usluge je, kao i obim tranje, pre svega odreen
cenom. Prirodno je oekivati da e obim ponude rasti sa poveanjem i opadati sa
smanjenjem cena na tritu. Pored cene po kojoj se roba nudi na ponudu utie cena
proizvodnih faktora odnosno trokovi proizvodnje, duina proizvodnog ciklusa i
proizvodni kapacitet. Reaktivnost ponude na promenu cene se meri odnosom
relativne (procentne) promene ponuene koliine prema relativnoj (procentnoj)
promeni cene ili koeficijentom cenovne elastinosti ponude:

s
s s
s
ps
Q
p
p
Q
p
p
Q
Q
E
A
A
=
A
A
=
(8)
gde je
) (
pS
E
koeficijent cenovne elastinosti ponude
) (
s
Q A
i
) ( p A
promena
ponuene koliine i promena cene, a
) (Q
i
) ( p
poetni nivo ponuene koliine i
cene.

Graf 19. Cenovna elastinost ponude
Cenovna elastinost ponude
0
0,25
0,5
0,75
1
1,25
1,5
1,75
2
2,25
2,5
2,75
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Koliina(Q)
C
e
n
a
(
p
)
Uvod u ekonomiju

100
Ukoliko cena kafe poraste sa 0,75 na 1 evro/kg ponuena koliina se povea
sa 2 na 3 kg. Kada se stavi u odnos poveanje koliine od 50% prema poveanju
cene od 33,3% dobije se koeficijent elastinosti od 1,5. Porast cene kafe od 1%
poveava ponudu kafe za 1,5%. Smanjenje cene sa 1 na 0,75 evra/kg smanjuje
ponuenu koliinu kafe sa 3 na 2 kg. Procentno smanjenje koliine od 33,3%
podeljeno sa procentnim smanjenjem cene od 25% daje koeficijent cenovne
elastinosti ponude od 1,33. Iako se radi o istom segmentu krive ponude koeficijenti
elastinosti se razlikuju u zavisnosti da li cena pada ili raste. I u ovom sluaju se,
kao i kod funkcije tranje, najee odreuje koeficijent lune cenovne elastinosti
ponude metodom srednje vrednosti promene cene i koliine.
Ponuda, kao i tranja moe biti vie ili manje elastina na promene cene.
To pre svega zavisi od vrste proizvoda i objektivnih mogunosti prodavaca da
trenutno poveaju ili smanje ponuenu koliinu robe. Za razliku od elastinosti
tranje, gde traena koliina brzo reaguje na promenu cene, elastinost ponude na
cene, u kratkom roku, je mala. Prodavci i proizvoai, osim u sluajevima kad
raspolau zalihama, nisu u stanju da u kratkom roku poveaju ponudu svojih
proizvoda. U duem vremenskom periodu proizvoai se prilagoavaju poveanju
cena na tritu tako to grade nove proizvodne kapacitete ili intenzivnije koriste
radnu snagu. Elastinost ponude je stoga vea u poetnim fazama proizvodnog
ciklusa kada proizvoai jo uvek raspolau nedovoljno iskorienim proizvodnim
kapacitetima. Cenovna elastinost ponude je mala i za doba kod kojih postoji
apsolutno fiziko ogranienje ponude. Tu se, pre svega, misli na retka i neobnovljiva
prirodna dobra kod kojih ponuda objektivno ne moe da reaguje na promenu cene.
5. STRUKTURA TRITA
Koliko proizvoda se prodaje na nekom tritu i na kom nivou e se formirati
cene, pre svega, zavisi od konkurentskog okruenja, odnosno naina organizovanja
razmene roba i usluga. Tip organizacije trita zavisi od broja prodavaca i kupaca,
vrste proizvoda, mogunosti preorjentacije sa proizvodnje jedne na drugu robu,
odnosno mogunosti ulaska na ili izlaska sa nekog trita, kao i od stepena
informisanosti svih potencijalnih uesnika o relevantnim faktorima koji determiniu
njihov poloaj na tritu. Tu se, pre svega, misli na prodajne i nabavne cene,
trokove proizvodnje i obim ponude i tranje. U tom kontekstu je mogue govoriti o
etiri osnovna tipa organizacije trita: a) perfektnoj konkurenciji; b) monopolu;
c)monopolistikoj konkurenciji; d) oligopolu.
5.1. PERFEKTNA KONKURENCIJA
Perfektna konkurencija predstavlja idealan model funkcionisanja trita.
Perfektno konkurentsko okruenje podrazumeva veliki broj relativno malih kupaca i
prodavaca koji kupuju i nude homogen proizvod za iju proizvodnju postoji potpuna
Trite, tranja i ponuda, konkurencije i cene

101
mobilnost faktora proizvodnje i perfektna informisanost kupaca i prodavaca o
sadanjim ali i buduim cenama i trokovima proizvodnje.
Mnogo malih kupaca i prodavaca preuzimaju cenu koja postoji na tritu i
nisu u stanju da svojom tranjom ili ponudom pomeraju cene navie ili nanie.
Proizvodi svih prodavaca na perfektnom tritu su homogeni u smislu funkcionalnih
i estetskih karakteristika kao i standarda kvaliteta, tako da je kupcima u potpunosti
svejedno koji proizvod kupuju. Proizvodni resursi se na perfektnom tritu lako
premetaju sa jednog na drugo mesto, a firme na dui rok lako prelaze iz jedne u
drugu delatnost. Potpuna informisanost kupaca i proizvoaa o uslovima na traitu
onemoguava razlike u prodajnim cenama. Kupac koji je u potpunosti informisan o
cenama svih prodavaca proizvoda koji namerava da kupi nikada nee platiti vie od
cene koja preovlauje na tritu. Sa druge strane, proizvoa koji je u potpunosti
informisan o sadanjim i buduim cenama i trokovima pravi tano onoliko
proizvoda koliko u tom ternutku moe da proda. Na perfektnom tritu pojedinani
proizvoa prihvata ravnotenu trinu cenu. Na perfektnom tritu kafe (graf 20.)
ravnotena trina cena od 1,375 evra/kg je prodajna cena po kojoj pojedinani
prodavac moe da proda sve ponuene koliine kafe.

Graf 20. Perfektna konkurencija

Trite kafe u uslovima perfektne konkurencije
0
0,25
0,5
0,75
1
1,25
1,5
1,75
2
2,25
2,5
2,75
0 100 200 300 400 500 600 700 800 900 1000 1100 1200 1300 1400 1500 1600 1700 1800 1900 2000
Kolicina (Q)
C
e
n
a

k
a
f
e

(
p
)
Proizvodja kafe na tritu perfektne
konkurencije
0
0,25
0,5
0,75
1
1,25
1,5
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Koliina koju nudi proizvodja (Q)
C
e
n
a

k
a
f
e

(
p
)
Uvod u ekonomiju

102
Ravnotena trina cena kafe je, sa aspekta individualnog prodavca
istovremeno i perfektno elastina funkcija tranje. Kako prodavac kafe po toj ceni
prodaje sve svoje proizvode granini prihod, kao promena ukupnog prihoda po
dodatnoj jedinici prodaje, je uvek jednak ravnotenoj ceni (p=D=MR). Za ocenu
ekonomskog poloaja prodavca na tritu perfektne konkurencije je potrebno imati i
informacije o trokovima i dobiti (Graf 21.) Ukoliko se poloaj prodavca u ovom
tipu konkurentskog okruenja posmatra na kratak rok, optimalni obim proizvodnje je
onaj gde je granini troak, kao promena ukupnog troka za dodatnu jedinicu
proizvodnje, jednak graninom prihodu. Naime, sve dok je prihod od dodatne
jedinice prodaje vei od troka dodatne jedinice proizvoda firma uveava dobit.
Maksimalna dobit je na onom obimu prodaje gde je granini prihod jednak
graninom troku (MR=MC).

Graf 21. Poloaj proizvoaa kafe
U sluaju proizvoaa kafe optimalni nivo prodaje je 8(Q), odnosno onaj
obim na kojem je granini troak jednak graninom prihodu od 1,375 evra/kg
(MC=MR=p=1,375), odnosno taka A na grafu 21. Kako je proseni ukupni troak
(ATC) na tom nivou prodaje 1 evro/kg, profit po jedinici proizvoda je 0,375 evra/kg
(1,375-1) ili, na grafu 21., razlika izmeu taaka A i B. Ukupni profit koji prodavac
kafe ostvaruje za prodaju 8(Q) je 3 (0,375*8). Cena i promena cene na
konkurentskom tritu je parametar kome individualni prodavac mora da prilagodi
svoj obim proizvodnje i prodaje. Ukoliko cena na triu kafe padne na 0,75 evra/kg,
pri emu granini i proseni fiksni i varijabilni trokovi po jedinici ostanu isti,
optimalni obim prodaje je 7(Q) (MC=MR'=p'). Kako je na tom nivou prodaje
proseni ukupni troak po jedinici proizvoda vei od prodajne cene, prodavac
ostvaruje gubitak od 0,125 evra/kg (C-D'), odnosno 0,875 evra za ukupni obim
prodaje ((0,125*7(Q)). U ovakvoj situaciji pred proizvoaa se postavlja dilema da
li, sa ovakvom cenom, nastaviti sa proizvodnjom ili preusmeriti resurse na
proizvodnju druge robe. Preusmeravanje resursa, meutim, podrazumeva gubitak
usled ve nastalih fiksnih trokova (0,5 evra/kg). Gubitak proizvoaa kafe, ukoliko
Poloaj proizvodjaa kafe na tritu perfektne
konkurencije
0
0,25
0,5
0,75
1
1,25
1,5
1,75
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Koliina koju nudi proizvodja (Q)
C
e
n
a

k
a
f
e

(
p
)
ATC
D'=p'=MR'
AVC
A
B
C
E
F
MC
D=p=MR
Trite, tranja i ponuda, konkurencije i cene

103
na tom nivou prodaje zaustavi proizvodnju, iznosi 2,625 evra. (0,875-
0,5=0,375*7=2,625=C-E). Prema tome, i sa ovakvim gubicima ima smisla nastaviti
proizvodnju i prodaju poto su, na kratak rok, gubici koji nastaju povlaenjem sa
trita vei od gubitaka nastalih usled pada cene. Ukoliko, meutim, cena kafe padne
na 0,4 evra/kg ukupni gubici proizvoaa su jednaki ukupnim fiksnim trokovima i
to predstavlja obim prodaje na kojem definitivno treba zaustaviti proizvodnju (taka
F na grafu 21.). Kako ova cena pokriva samo fiksne trokove koji postoje bez obzira
da li se proizvodi ili ne proizvodi, proizvodnja i prodaja po toj prodajnoj ceni vie
nema smisla.
5.2. MONOPOL
Monopol predstavlja tip konkurentskog okruenja u kome jedan prodavac
prodaje proizvod za koji na odreenom tritu nema dovoljno dobre zamene
(substituta). Postoje razliiti naini sticanja mogunosti apsolutne kontrole ponude
robe na odreenom tritu. Ukoliko na tritu postoji samo jedan proizvoa sirove
kafe ili samo jedan proizvoa rude gvoa, on je u stanju da u potpunosti kontrolie
ponudu sirovine ostalim preraivaima. Firme koje proizvedu nove vrste
industrijskih proizvoda patentima zatiuju osvojene tehnologije i spreavaju ostala
preduzea da prizvode takvu vrstu roba, odnosno u potpunosti kontroliu ponudu. Za
odreene grupe proizvoda kao to su energetika, telekomunikacije ili transportne
usluge, proizvodnja, sa aspekta ekonomske opravdanosti, ima smisla samo ako se
proizvodi u velikim koliinama, pa drava omoguava samo izabranim firmama da
proizvode ili prave takvu vrstu proizvoda ili usluga. Radi se o tkz. prirodnim ili
kontrolisanim monopolima, odnosno firmama kojima drava omoguava
monopolski poloaj uz uslov da im kontrolie profite. Pored kontrole od strane
drave apsolutna kontrola ukupne ponude od strane monopoliste je na dui rok
ograniena indirektnim substitutima. Naime, iako kafa ili ruda gvoa nemaju
direktnu zamenu, na tritu postoje indirektne zamene kao to je aj i druge vrste
metala ili plastika kao zamena za metal. Ovi indirektni substituti preusmeravaju deo
tranje sa kafe i rude gvoa, ograniavaju apsolutnu trinu dominaciju
monopolistikog preduzea i, na dui rok, omoguavaju ulazak novih proizvoaa
na monopolsko trite.
Za razliku od perfektne konkurencije tranja za proizvodima monopliste ima
negativan nagib. Poveanjam cene tranja se smanjuje a smanjenjem cene tranja se
poveava. Graf 22. opisuje poloaj monopoliste na tritu kafe.
Kako kriva tranje (D) ima negativan nagib granini prihod (MR)
monopoliste je manji od prodajne cene. Optimalni obim prodaje na kratak rok je
mesto gde su granini prihod i granini trokovi jednaki, odnosno prodaja raste sve
dok je dodatni troak proizvedene jedinice proizvoda manji od dodatnog prihoda
prodate jedinice proizvoda. U sluaju kafe to je taka A na grafu 22. odnosno
koliina od 650 kg po ceni od 1,8 evra/kg. (taka C). Profit monopoliste predstavlja
razlika izmedju prosenog ukupnog troka i prodajne cene (C-E). Proseni ukupni
troak je 1,2 evra/kg a profit po jedinici 0,6 (1,8-1,2). Ukupni profit za taj obim
prodaje je 390 evra (0,6*650).
Uvod u ekonomiju

104

Graf 22. Monopol
Ukoliko, meutim, doe do poveanja ukupnih trokova usled porasta
prosenih fiksnih trokova, pri emu se granini trokovi i granini prihodi ne
menjaju, odnosno prodajna cena ostane ista, monopolista ima gubitak od 0,45
evra/kg (F-C), odnosno 292,5 evra ukupno za optimalni obim prodaje (0,45*650). U
cilju minimiziranja gubitaka usled poveanja prosenih fiksnih trokova
monopolista ostaje na tritu, poto bi ga naputanje trita kotalo 682,5 evra [F-
E=(2,25-1,2)*650]. Deo krive tranje na kojoj monopolista prodaje svoje proizvode
mora biti elastian, poto samo u tim uslovima smanjenje cene poveava ukupni
prihod. Ukoliko cena padne sa 2,25 na 2 evra/kg prihod e porasti sa 675 na 1000
evra. U neelastinom delu krive tranje pad cena smanjuje ukupni prihod. Pad cene
sa 0,5 na 0,25 evra/kg smanjuje ukupni prihod monopoliste sa 425 na 237,5 evra.
5.3. MONOPOLISTIKA KONKURENCIJA
Monopolistika konkurencija je takav tip konkurentskog okruenja u kome
postoji mnogo prodavaca razliitih proizvoda. Ovaj tip okruenja je karakteristian
za najvei deo sektora usluga i trgovine na malo. Sam naziv monopolistika
konkurencija ukazuje na postojanje konkurentskih i monopolistikih elemenata u
ovakvoj organizaciji trita. Konkurentski elementi su prisutni u injenici da postoji
mnogo prodavaca na relativno ogranienom prostoru koji objektivno ne mogu bitno
uticati na poloaj ostalih uesnika na tritu. Osim toga, novi prodavci mogu
relativno lako ui i bez ozbiljnih posledica napustiti trite monopolske
konkurencije. Za razliku od perfektnog konkurentskog trita gde prodavci prodaju
homogen proizvod na tritu monopolske konkurencije se prodaju razliite vrste
proizvoda. Apoteke na primer nude razliite lekove i maju ambicije da kontroliu
ponudu svih vrsta lekova. Velike robne kue prodaje sve vrste kratkotrajnih ili
polutrajnih potronih roba i imaju za cilj da, na odredjenom prostoru, kontroliu
Poloaj proizvodjaa kafe u uslovima monopola
0
0,25
0,5
0,75
1
1,25
1,5
1,75
2
2,25
2,5
2,75
3
0 100 200 300 400 500 600 700 800 900 1000 1100 1200 1300 1400 1500 1600 1700 1800 1900 2000 2100 2200 2300
Kolicina (Q)
C
e
n
a

k
a
f
e

(
p
)
ATC'
MC
ATC
F
C
B
E
A
D MR
Trite, tranja i ponuda, konkurencije i cene

105
ukupnu ponudu takvih roba. Ovaj tip ponaanja prodavaca ukazuje na elemente
monopolistikog ponaanja na tritu monopolistike konkurencije. Kako svaki
proizvodja na tritu monopolistike konkurencije nudi razliite vrste proizvoda
nije mogue govoriti o jedinstvenoj krivi tranje. Na takvim tritima ne postoji
jedna ravnotena trina cena. Postoje karakteristine grupe cena za proizvode koje
nude razliiti prodavci, pa se pri analizi poloaja nekog prrodavca na tritu
monopolistike konkurencije uzima reprezentativni prodavac na odredjenom
prostoru. Monopolistika konkurencija se nalazi izmedju perfektne konkurencije s
jedne i monopola sa druge strane. Ukoliko postoji veliki broj malih specijalizovanih
prodavaca koji ne utiu na cenu ovaj tip konkurencije se na dui rok transformie u
perfektnu konkurenciju. Ukoliko se u uslovima monopolistike konkurencije,
zahvaljujui robnim markama, tranja preusmeri samo na jednog prodavca ovaj
oblik konkurencije se na dui rok transformie u monopol. Optimalni obim prodaje u
uslovima monopolitike konkurencije je onaj gde su granini prihodi i granini
trokovi jednaki. Ukoliko veina prodavaca u duem roku na ovim tritima
ostvaruje profit konkurencija se poveava i veliki broj prodavaca ulazi na takva
trita. Kriva tranje postaje horizontalnija, prodavci posluju sa manjim profitima a
cene i trokovi su vei nego u uslovima perfektne konkurencije. Usled pomeranja
krive tranje prema horizontalnom poloaju, cenovna elastinost tranje u ovom tipu
konkurencije je vea nego u uslovima monopola.
5.4. OLIGOPOL
Oligopol je oblik konkurentskog okruenja na kome se pojavljuje nekoliko
prodavaca homogenih ili diferenciranih proizvoda. S obzirom na broj prodavaca
mogue je govoriti o duopolu, odnosno takvoj organizaciji trita gde postoje samo
dva prodavca. Sa aspekta vrste proizvoda je mogue govoriti o istom oligopolu na
kojem se prodaju homogeni proizvodi (npr. kafa, brano, gvoe) ili diferenciranom
oligopolu (automobili, pia i sl.). Ovakav tip konkurencije je dominanatan u veini
industrijskih grana i predstavlja najsloeniji tip organizacije trita. Najee se
javlja kao rezultat ekonomije obima po kojoj samo velike serije proizvoda
omoguavaju ulazak na takva trita. Objektivno, u veini industrijskih grana postoji
relativno mali broj masovnih proizvoaa odreenih proizvoda koji mogu da pokriju
celokupno trite ponude. Prirodnu barijeru za ulazak na takva trita predstavljaju i
visoki fiksni trokovi potrebni za otpoinjanje masovne proizvodnje. Slino kao i
kod monopola barijeru za nesmetan ulazak na takva trita predstavljaju i eksluzivna
licencna prava nekih proizvoaa. Osim toga, veliki proizvoai razliitim
pogodnostima pri kupovini sirovina kontroliu trita dobavljaa, pa je pristup
potencijalnih konkurenata na trite sirovina i kvantitativno ogranien. Da bi se
ocenio stvarni uticaj nekoliko firmi na tritu odreenog proizvoda esto se koristi
indeks trine koncentracije koji predstavlja procentno uee nekoliko najveih
prodavaca na tritu neke robe.
Za razliku od ostalih tipova konkurencije oligopol karakterie izuzetno
velika dinaminost i meuzavisnost prodavaca. Naime, mali broj uesnika na tritu
omoguava budno praenje ponaanja konkurenata. Ukoliko jedan od uesnika
Uvod u ekonomiju

106
smanji cenu i povea tranju za svojim proizvodom ostali uesnici na tritu
oligopola se suoavaju sa padom tranje za svojim proizvodima. Na koji nain e
ostali konkurenti reagovati na smanjenje tranje za svojim proizvodima je
komplikovano predvideti, poto postoji mnogo moguih odgovora na novonastalu
situaciju. Da bi se ocenio poloaj i odredila funkcija tranje za oligopolistu koji je
promenio cenu potrebno je pretpostaviti reakciju preostalih uesnika na tritu. Kako
je ovaj nain parcijalnog reavanja problema oligopola u domenu pretpostavki,
analiza ovog tipa trine strukture je u teorijskom i praktinom smislu jedan od
najkoplikovanijih delova miko i makro ekonomije.
6. FUNKCIJE TRITA
Bez obzira na tip organizacije, odnosno oblik konkurentskog okruenja, na
tritu, na dui rok, ne opstaju svi prodavci. Samo oni proizvoai koji imaju
kvalitetan proizvod i nie trokove proizvodnje mogu raunati na odgovarajuu
tranju za svojim proizvodima. Ravnotena cena proizvoda, koja se formira
delovanjem sila ponude i tranje, je kriterij koji eliminie ekonomski neuspene
proizvoae. Ekonomski neuspean proizvoa proizvodi gubitke, poto je njegova
produktivnost mala, proizvodi nedovoljno kvalitetni a ukupni trokovi proizvodnje
nadilaze prodajne cene. Na tritu odreene robe, na dugi rok, opstaju samo oni
proizvodi koji po kvalitetu zadovoljavaju potencijalne potroae i iji su trokovi
proizvodnje manji od prodajnih cena. Proizvoai takvih roba ili usluga ostvaruju
profit i ekonomski su uspeni. Trte, prema tome, predstavlja prilino savren
mehanizam za selekciju proizvoaa roba ili usluga.
Oni proizvoai koji usled selektivnog delovanja trita otpadaju kao
nekonkurentni (loi) proizvoai odreene robe ili grupe roba prelaze u druge
privredne grane i prave robe druge vrste. Upoljavaju donesene ili nove resurse u
drugoj delatnosti i prave robu koju mogu prodati, odnosno za kojom postoji tranja.
Trini mehanizam putem konkurencije meu proizvoaima upoljava resurse tamo
gde je efikasnost tih resursa najvea. Drugim reima, trite razmeta ili alocira
ekonomske resurse po kriterijumu maksimalne efikasnosti.
Alocirajui resurse po principu maksimalne efikasnosti trini automatizam
istovremeno distribuira dodatnu vrednost izmeu proizvoaa razliitih roba i
usluga. Srazmerno tome koliko efikasno koristi raspoloive resurse, odnosno koliko
proizvoda u datom konkurentskom okruenju uspe da proda, proizvoa uestvuje u
raspodeli ukupne vrednosti koja se na tritu realizuje.
7. NAINI FORMIRANJA PRODAJNIH CENA ROBA
Nivo prodajnih cena je odreen trinom tranjom s jedne, i trokovima
proizvodnje sa druge strane. U zavisnosti od tipa konkurentskog okruenja i vrste
proizvoda ukupni, proseni i granini prihodi i trokovi su osnova od koje se polazi
pri dimenzionisanju optimalnih prodajnih cena i koliine prodaje.
Trite, tranja i ponuda, konkurencije i cene

107
Najednostavniji, i u praksi najee korieni pristup odreivanja prodajne
cene jeste pristup kroz pune prosene trokove proizvodnje. Jednostavnost ovog
pristupa se sastoji u tome to je za odreivanje prodajne cene dovoljna informacija o
prosenim ukupnim trokovima pri pretenom obimu proizvodnje. Na iznos
prosenih trokova se dodaje projektovana stopa dobiti (profitna stopa) i dolazi se do
prodajne cene. Nivo projektovane profitne stope bi trebao da zvisi od cenovne
elastinosti tranje. Proizvoai obino koriste vie profitne stope kod proizvoda
koji imaju manju cenovnu elastinost, raunajui da e na taj nain doi do cena
koje maksimiraju profit po jedinici proizvoda. Prodajna cena po metodu punih
prosenih trokova se formira na sledei nain:

) 1 (
'
PF ATC P
s
+ =
(1)

pri emu je
s
P
prodajna cena,
ATC
zbir prosenih varijabilnih i prosenih reijskih
trokova, a
'
PF
planirana profitna stopa.
Ukoliko pretpostavimo da je maksimalna godinja proizvodnja kafe 10000
kg, pri emu je proseni stepen iskorienosti kapaciteta 75% a ukupni varijabilni i
ukupni reijski trokovi 6000, odnosno 4000 evra godinje, za planiranu stopu dobiti
od 25%, prodajna cena kafe je 1,6625 evra/kg. Naime, za stepen kapaciteta od 75%
proseni varijabilni troak je 0,8 evra/kg (6000/7500), a proseni reijski troak 0,53
evra/kg (4000/7500). Primenjujui relaciju (9) prodajna cena je 1,33*(1+0,25),
odnosno 1,6625 evra/kg. Ovakav nain formiranja prodajnih cena je jednostavan,
poto ne zahteva precizne informacije o graninim trokovima i prihodima za svaki
nivo proizvodnje, odnosno nije neophodno da se u cilju maksimiranja profita
zadovolji uslov MR=MC. Zamena za ovaj kriterijum je pretpostavka da su u
uslovima normalne iskorienosti kapaciteta proseni trokovi priblino jednaki
graninim trokovima. Pored toga, nedostatak informacija o stanju tranje za
proizvodom se u ovom metodu obrauna aproksimuje pretpostavkom da e prodavci
na punu cenu kotanja dodavati veu profitnu stopu za proizvode koji imaju manju
cenovnu elastinost tranje (kafa npr.) to dovodi do prodajne cene kojom se
ostvaruje maksimalna dobit.
Ukoliko proizvoa, meutim, raspolae informacijama o graninim
prihodima i graninim trokovima, odnosno informacijama o trinoj tranji, onda se
za odreivanje prodajne cene i optimalne koliine koriste preciznije tehnike. Sve ove
tehnike polaze od uslova jednakosti graninog prihoda i graninih
trokova.(MR=MC). Ukoliko proizvoa proizvodi jedan proizvod (npr. neskafu),
optimalna cena i koliina je ona na kojoj su granini prihodi i granini trokovi
jednaki.
Ovaj uslov vai i ukoliko proizvoa proizvodi vie razliitih proizvoda. U
cilju poveanja profita i boljeg korienja postojee opreme, proizvoa neskafe
moe pokrenuti i proizvodnju espreso kafe, odnosno filter kafe. Postavlja se pitanje
koje su optimalne koliine i cene preostalih vrsta kafe i da li one utiu na cenu i
koliinu neskafe. Ukoliko pretpostavimo da svaka od tri vrste kafe ima svoju
funkciju tranje i ukoliko proizvodnja dodatne vrste kafe direktno utie na granini
Uvod u ekonomiju

108
troak, za proizvoaa je profitabilno da uvodi nove vrste proizvoda sve dok se
granini trokovi proizvodnje ne izjednae sa graninim prihodom poslednje
uvedene vrste kafe. Na grafu 23. je geometrijsko reenje nivoa cena i koliina koje
maksimiraju profit proizvoaa vie vrsta kafe.

Graf 23. Odreivanje cena i koliina proizvoaa kafe
Dnes, Despreso i Dfilter predstavljaju nezavisne funkcije tranje za razliitim
vrstama kafe. MRn, MRe i MRf su funkcije graninih prihoda, a MC granini
trokovi proizvodnje kafe. Proizvoa kafe uvodi novu vrstu proizvoda sve do
momenta kada se granini prihod poslednje vrste kafe ne izjednai sa graninim
trokovima proizvodnje (MRf=MC). Proizvoa kafe ostvaruje maksimalni profit
kada su granini prihodi sve tri vrste kafe jednaki graninim trokovima proizvodnje
(MRn=MRe=MRf=MC=MR). Granini trokovi proizvodnje odraavaju poveanje
ukupnih trokova kako se uvodi proizvodnja nove vrste kafe. Oprema za
proizvodnju jedne vrste kafe se lako prilagoava proizvodnji novih vrsta kafe.
Ukoliko take jednakih graninih prihoda N, E i F projektujemo na odgovarajue
funkcije tranje za svakom od tri vrste kafe, dobijamo cene i koliine sa kojima
proizvoa ostvaruje maksimalnni profit. Sa cenom neskafe od 1,75 i koliinom
300, cenom espreso kafe od 1,625 i koliinom 300 i cenom filter kafe od 1,5 i
koliinom 400 proizvoa kafe ostvaruje maksimalni profit.
Proizvoa kafe je velika kompanija podeljena na dva, profitno, delimino
samostalna, dela. Jedan deo kompanije prerauje kafu a drugi je pakuje i prodaje.
Kako deo koji prerauje kafu svoj proizvod isporuuje delu pakovanja i prodaje
Odredjivanje cena i koliina razliitih vrsta kafe
0
0,25
0,5
0,75
1
1,25
1,5
1,75
2
2,25
2,5
2,75
3
0 100 200 300 400 500 600 700 800 900 1000 1100 1200
Kolicina kafe (Q)
C
e
n
e

k
a
f
e

(
p
)
Dnes
Despreso
Df ilter
Pn
Pe
Pf
MC
MRn MRe
MRf
MR
Qnes Qespreso Qfilter
N E F
Trite, tranja i ponuda, konkurencije i cene

109
potrebno je odrediti cenu po kojoj se ova razmena vri. Cena po koj se vri razmena
proizvoda izmeu delimino samostalnih profitnih centara se naziva transferna cena.
Transferna cena je znaajna jer omoguava odreivanje optimalnog obima
proizvodnje svakog od samostalnih centara, obima proizvodnje kompanije kao
celine i nivoa profita koji se odnosi na svaki od profitnih centara. U primeru sa
proizvoaem kafe se pretpostavlja da proizvodni profitni centar nema eksterno
trite i da je za jednu jedinicu finalnog proizvoda potrebna jedna jedinica proizvoda
koji se pravi u proizvodnom profitnom centru. Graf 24. daje geometrijsko reenje za
transfernu cenu kafe.
Dpp je eksterna tranja za finalnim proizvodom koji se prodaje od strane
sektora pakovanja i prodaje. MRpp je funkcija graninog prihoda sektora prodaje.
MCpp i MCp su granini trokovi sektora pakovanja i prodaje i sektora proizvodnje.
Granini trokovi proizvoaa kafe su dobijeni vertikalnim sabiranje graninih
trokova sektora proizvodnje i sektora pakovanja i prodaje (MC=MCp+MCpp).
Optimalni obim prodaje finalnog proizvoda je mesto gde su granini trokovi
jednaki graninom prihodu sektora prodaje (MC=MRpp), odnosno 467 jedinica (Q).
Optimalna cena po kojoj se kafa prodaje na eksternom tritu je 2,125 (Pp).

Graf. 24. Odreivanje transfernih cena
Kako je za svaku jedinicu finalnog proizvoda potrebna jedna jedinica
proizvoda koju pravi proizvodni sektor, transferna cena (Ptr) po kojoj proizvodni
sektor prodaje svoj proizvod sektoru pakovanja i prodaje je mesto gde je prodana
koliina finalnog proizvoda (Q) jednaka graninom troku proizvodnog sektora
(MCp). Transferna cena je, dakle, 0,92 (Dp=MRp=Ptr).
Odredjivanje transferne cene kafe
0
0,25
0,5
0,75
1
1,25
1,5
1,75
2
2,25
2,5
2,75
3
0 100 200 300 400 500 600 700 800 900
Kolicina kafe (Q)
C
e
n
e

k
a
f
e

(
p
)
Dpp
MRpp
MCpp
MCp
MC=MCp+MCpp
Dp=MRp=Ptr
Pp
Q
Uvod u ekonomiju

110
Proces proizvodnja odreene robe ili usluge moe biti takav da se
angaovanjem istih proizvodnih resursa istovremeno proizvode dva ili vie
proizvoda u fiksnim proporcijama. Radi se o tkz. zajednikim proizvodnim
paketima. Primeri za takve proizvodne procese su klanice gde se istovremeno
proizvodi meso, koa, perje ili vuna; proizvodnja i prerada sirove nafte u obliku
razliitih derivata, ili prerada metala u obliku proizvodnje metalnih podloki
razliitih oblika i dimenzija. Oba proizvoda obino imaju eksterno trite i tranju,
odnosno funkcije graninih prihoda. Kako je priroda proizvodnog procesa takva da
se proizvodnjom jednog proizvodi i drugi proizvod, ne postoji nain da se odrede
funkcije graninih trokova pojedinanih proizvoda. Na grafu 25. je odreen
optimalni obim proizvodnje i nivo cena za dva istovremeno proizvedena proizvoda.

Graf 25. Odreivanje cena zajedno proizvedenih roba
Prave D1 i D2 na grafu 25. predstavljaju funkcije tranje, a prave MR1 i
MR2 funkcije graninih prihoda zajedno (istovremeno) proizvedenih proizvoda.
Funkcija MR predstavlja granini prihod oba proizvoda i dobija se vertikalnim
sabiranjem individualnih graninih prihoda (MR=MR1+MR2). Kako zbog prirode
proizvodnog procesa nije mogue odrediti pojedinane granine trokove, postoji
samo jedna funkcija graninih trokova proizvoaa MC. Optimalni obim
proizvodnje i optimalni nivo cena je mesto gde su funkcije graninih prihoda i
graninih trokova zajedniki proizvedenih proizvoda jednake (MR=MC). U naem
primeru to je koliina od 250 jedinica (Q) sa cenama od 1,23 (P1) za prvi i 0,53 (P2)
za drugi proizvod.
Ukoliko bi se granini trokovi smanjili na MC' optimalni obim proizvodnje
bi bio 430 jedinica (Q') sa cenom 1,05 za prvi proizvod. Kako je, meutim, granini
prihod drugog proizvoda za svaki obim iznad 300 jedinica negativan proizvoa e
prodavati drugi proizvod samo do tog nivoa i po ceni od 0,50 (P2').
Odredjivanje cena zajedno proizvedenih proizvoda
0
0,2
0,4
0,6
0,8
1
1,2
1,4
1,6
1,8
2
0 100 200 300 400 500 600 700
Koliina (Q)
C
e
n
a

(
p
)
MR1 MR2
MC
D1
D2
MR=MR1+MR2
P1
P2
MC''
P1'
P2'
Q Q'

111
V
PREDUZEE KAO OSNOVNI ORGANIZACIONI
OBLIK PROFITNE ORGANIZACIJE
1. POJAM PREDUZEA
Preduzee je samostalna organizacija ili pravno lice koje obavlja neku
ekonomsku delatnost (proizvodnu, uslunu) u cilju ostvarivanja profita ili dobiti.
Dobit/profit je razlika izmeu ukupnih prihoda i ukupnih trokova poslovanja.
Preduzee je, zapravo, osnovni organizacioni oblik privrednog ivota u
modernoj trinoj privredi svuda u svetu, pa tako i kod nas. Ovu injenicu ilustruje i
slika 4.

Slika 4. Kontekst preduzea
Postoje najmanje tri osnovna razloga zbog ega postoje privredna
preduzea:
1. postizanje ekonomije obima
2. poveanje fondova
3. organizovanje procesa proizvodnje.
Kao osnovni privredni subjekt i pravno lice preduzee ima osnovnu ciljnu
funkciju sticanje i maksimiziranje profita (dobiti). Preduzea koja obavljaju
delatnosti od opteg drutvenog interesa (tzv. javna preduzea) kao to su komunalne
usluge, javni medijski servisi i sl. mogu imati i sekundarnu ciljnu funkciju.
U literaturi se koriste razliiti sinonimi za oznaavanje pojma preduzee.
esto sreemo pojam firma (na talijanskom firma znai potpis) kojim se potvruje
Uvod u ekonomiju

112
da neko (vlasnik, menader) stoji iza svega to preduzee ini. U tom smislu postoje
tri vrste firmi: vlasnike, partnerske i korporativne. Re korporacija potie od
latinskog corpus (telo) to znai da predstavlja telo sainjeno od ljudi.
Korporacija je nesumnjivo najrazvijeniji oblik kapitalistikog preduzea.
Korporacija je uspela da otkloni sve slabosti ortakih drutava, posebno one koje se
odnose na rizik, budui da u sluaju bankrota korporacije vlasnik deonica gubi samo
ono to je uloio u deonice.
Korporacija je drutvo kapitala, koje do sredstava za osnivanje i
poslovanje dolazi izdavanjem deonica ili akcija. Novani iznos potreban za
osnivanje i rad korporacije zove se osnovna glavnica, koja se deli na odreeni
broj akcija koje se nalaze u posedu akcionara, vlasnika korporacije. U
gigantskim korporacijama broj akcionara se penje na stotine hiljada pa i vie
miliona. Korporacija je jedan od najsavrenijih naina prikuplj anja kapitala,
posebno u onim delatnostima u kojima priroda procesa proizvodnje zahteva
veliki novac.
Korporacije imaju sloenu organizacionu strukturu, s veim brojem
preduzea (keri) u svom sastavu. Osnovni je kriterij upravljanja korporacijskim
poduzeima u njezinu sastavu posredstvom veinskog vlasnitva nad dionicama
tih poduzea. Velike korporacije, s obzirom na sloenost svoje strukture,
pristupaju procesima divizionalizacije organizacijske strukture i decentralizacije
rukovoenja, te formiranju relativno autonomnih jedinica po delatnostima,
profitnim centrima i stratekim poslovnim jedinicama, kako bi izbegli njihovu
veliku tromost i podsticali prilagoavanje zahtevima okoline u kojoj deluju.
Korporacije imaju, posebno one najvee, na stotine pa i vie lokalnih kompanija,
irom sveta.
U poslednje vreme u korporacijama se sve vie razvija unutranje
preduzetnitvo (intrappreneurship) proces formiranja malih, relativno
autonomnih preduzea, odnosno jedinica u okviru korporacije kojima se
dodeljuju potrebna sredstva, ljudi i organizaciona samostalnost da bi svi
pojedinci koji imaju preduzetnike ideje, talenat i sposobnost, a u velikim
sistemima su sputani, mogli realizovati te svoje ideje, otvaranjem novih firmi u
okvirima postojeeg preduzea. Na taj nain korporacija moe sauvati
najtalentovanije i najkreativnije ljude, a takoe moe i ravnopravno konkurisati
malim inovativnim i fleksibilnim preduzetnikim firmama.
Ipak, korporacije imaju i izvesne slabosti. U samoj osnovi korporacije
nalazi se konflikt izmeu onih koji snose rizik (akcionara) i onih koji tim
rizikom upravljaju (menadera). Iako korporacije ine veoma mali procenat od
ukupnog broja preduzea u privredi skoro svake zemlje, one su po svom
ekonomskom potencijalu, proizvodnji i broju zaposlenih nosei deo privrede
svake razvijene zemlje. Korporacije mogu biti privatne i javne (dravne).
Osim navedenih pojmova, kao sinonim za preduzee koristi se i izraz
kompanija (lat. com-panis znai delenje hleba). U sutini, sva preduzea imaju
nekoliko osnovnih obeleja:
- preduzea su tehnoloki i poslovno-finasijski entiteti
- preduzea imaju vlasnika; inokosnog ili akcionare
- preduzea poseduju imovinu
Preduzee kao osnovni organizacioni oblik profitne organizacije

113
- preduzea imaju organizacionu i kadrovsku strukturu
- preduzea su sloeni, dinamiki, otvoreni i upravljani sistemi
(menadment)
Sa stanovita osnivanja preduzea se dele na:
- vlasnika: sva trgovaka drutva, akcionarska drutva, drutva sa
ogranienom odgovornou, ortaka drutva, komanditna drutva;
- nevlasnika: drutvena preduzea i javna preuzea u drutvenoj svojini
Postoji vie naina da se objasni pojava i razvoj preduzea kao najeeg
organizacionog entiteta u savremenoj trinoj privredi. Istorijski podaci govore da
zaeci prvih trgovakih drutava datiraju jo u 12. stoleu, u Italiji, a do kraja 14. st.
nastaju trajna udruenja koja su imala poslovni oblik slian dananjim javnim
trgovakim drutvima.
to se tie metodolokog pristupa razvoju preduzea, treba poi od samog
koncepta preduzetnitva kao sutine svakog preduzea, tj. nastojanja da se uloeno
uvea. U tom smislu moemo razlikovati tri osnovna pristupa preduzetnitvu: 1.
personalni, po kojem se preduzetnitvo prikazuje kao delatnost ljudi s posebnim
psiholokim svojstvima; 2. neoklasini, koji preduzetnitvo prikazuje kao delatnost
iji je osnovni cilj optimizacija inputa u cilju maksimiranja outputa, tj. profita i 3.
sociokulturni, koji preduzetnitvo posmatra kao splet drutvenih odnosa i okolnosti,
odnosno ekonomsku delatnost unutar sociokulturnih institucija.
Da bi preduzee uopte moglo da postoji i funkcionie, potrebno je ostvariti
nekoliko kljunih pretpostavki, a to su pre svega, sledee:
- Trite,
- Plateno sposobnu tranju,
- Konkurenciju,
- Autonomiju privrednih subjekata,
- Politiko, pravno, socioekonomsko i kulturno okruenje,
- Preduzetniku klimu u odreenoj nacionalnoj ekonomiji,
- Podsticanje razvoja preduzetnitva, itd.
Znaaj i vanost preduzetnitva proistie pre svega iz injenice da ono
doprinosi otvaranju novih radnih mesta i ekonomskom rastu; da podstie
konkurentnost; da razvija line potencijale preduzetnika i svih zaposlenih u
preduzetnikim organizacijama i samim tim razvija opte drutvene interese. Zbog
svega, razumljivo je zato se problematika organizovanja, upravljanja i rukovoenja
u preduzetnikoj privredi nalazi u vrhu prioriteta saznajnog interesa i istraivanja
novih mogunosti za to bolji susret ljudskih i materijalnih inilaca u
organizacionom obliku preduzea.
12
Pri tome, nikada ne smemo zaboraviti da svako
preduzee postaje i ostaje (raste i razvija se) iskljuivo zbog svojih klijenata.

12
Pouno je na ovom mestu podsetiti na jednu znaajnu misao P. Druckera, koji
kae: Posao svih poslova je osvojiti i zadrati klijente. Dodaemo i to da je, zapravo, sve tee
zadrati klijenta nego ga osvojiti, pre svega zbog stalno novih konkurenata koji dolaze,
takorei niotkuda. Stoga je upravljanje iskustvom klijenata postalo jedan od glavnih
poslovnih procesa savremenih preduzea i preduzetnika. To je i razlog da se u poslednje
vreme naroito brzo razvija nova paradigma u menadmentu poznata kao upravljanje
odnosima sa potroaima (CRM - Customer Relationship Management).
Uvod u ekonomiju

114
2. OSNOVI TEORIJE PREDUZEA
U uvodnim razmatranjima kod postavljanja modela ponaanja proizvoaa
polo se od neoklasine pretpostavke da proizvoa donosi proizvodne odluke tako
to nastoji da maksimizira profit, odnosno da maksimizira pozitivnu razliku izmeu
ukupnih prihoda i ukupnih trokova. Drugim reima, preduzee se posmatra kao
crna kutija, tj. kao posebna i nezavisna jedinica odluivanja koju karakterie
homogeni cilj a to je maksimizacija profita. Pri tome, organizacione i zakonske
karakteristike (unutranja struktura) preduzea nisu vane. Neoklasina teorija
pretpostavlja potpuno znanje svih aktera na tritu o svim bitnim trinim uslovima i
zbog toga e, navodno, doi do dugorone ravnotee.
Pod uticajem tehnolokih promena i irenja trita i naroito zbog jaanja
vojnoindustrijskog kompleksa, dolo je do nastanka velikih korporacija i u prvi plan
su doli menaderi. Dolo je i do razdvajanja vlasnitva i upravljanja. Na tom pitanju
se posebno angaovala menaderska teorija preduzea.
Teorija posredovanja bavi se pitanjem kako da se usklade interesi principala
i agenta (principal moe biti vlasnik, zajmodavac, poslodavac, a agent je menader,
broker, zakupac zemlje itd.), i to tako da agent deluje u interesu principala. Za
razliku od neoklasine teorije u kojoj je glavni nivo analize bila industrija (sektor), a
preduzee jedinica analize, teorija posredovanja fokusirana je na preduzee kao
glavni analitiki nivo, a jedinica analize je transakcija.
S druge strane, evolutivne teorije preduzea pokuavaju da analizom
promena u dugom roku objasne kako se preduzee unutar nekog sektora (industrije)
prilagoava novim izazovima iz okoline. Drugim reima, ove teorije istrauju kako
da se oblikuju ekonomske strukture koje u najveoj meri omoguavaju sticanje
novih znanja i sposobnosti, koristei se mnogim biolokim analogijama kao to su:
varijacija, selekcija, adaptacija itd. U stvari, insistiranjem na evolutivnom procesu
znai da preduzee nije mogue objasniti kao rezultat racionalnih odluka homo
oeconomicusa, ve se ono mora objanjavati kao proces stalnog prilagoavanja i
usklaivanja sa socijalnom sredinom.
Za razliku od svih navedenih pristupa bihevioristike teorije smatraju da je
preduzee bitno odreeno ukupnim ponaanjem i zaposlenih i rukovodilaca, dok
menaderska teorija preduzea polazi od posebne uloge menadera koji upravlja
preduzeem umesto vlasnika, pri emu je cilj preduzea rast prodaje (trinog
udela), a ne rast kapitala, to je inae glavni interes vlasnika (deoniara)
preduzea. Najpoznatiji predstavnici menaderske kole su: Frederick W. Taylor,
Peter Drucker, John K. Galbraith i dr.
Pored navedenih treba pomenuti jo dve teorije: 1. etatistiku teoriju
preduzea koja je nastala u uslovima centralistikog upravljanja u bivem
Sovjetskom Savezu kada je preduzeem upravljala drava preko svog predstavnika u
preduzeu (direktora) i 2. teoriju o tzv. ilirskom preduzeu. Ova druga teorija nastala
je pedesetih godina u amerikoj ekonomskoj teoriji kada je Benjamin Ward (studija
Preduzee kao osnovni organizacioni oblik profitne organizacije

115
o modelu jugoslovenskog samoupravnog preduzea iz 1958) utvrdio model novog
samoupravnog preduzea koji je naiao na kritike drugih teoretiara.
13

Iako su ove alternativne teorije izvedene iz stvarnih obeleja preduzea s
naglaskom na odreene bitne momente u poslovanju savremenih akcionarskih
drutava, one nisu uspele zameniti klasinu teoriju preduzea koje maksimizuje
profit ili vrednost. Jaka konkurencija kako na tritu proizvoda i inilaca, tako i na
tritu menadera prisiljava menadere da nastoje da maksimiziraju profite kako bi
preduzee opstalo na tritu, odnosno kako njih ne bi smenili. Stoga klasina
teorija predvia ponaanje preduzea tanije od bilo koje alternativne teorije.
14

2.1. KNJIGOVODSTVENI PROFIT NASUPROT EKONOMSKOM
Vie puta je ve navedeno da je profit pozitivna razlika izmeu ukupnih
prihoda i ukupnih trokova. U svakidanjoj javnoj upotrebi i poslovnim izvetajima
kategorije profita, poslovnog profita ili knjigovodstvenog profita razumeju se kao
razlike izmeu prihoda preduzea i eksplicitnih tzv. trokova (slika 5).
Eksplicitni trokovi su trokovi u knjigovodstvenom smislu i obuhvataju
sve direktne novane izdatke koje preduzee plaa za kupovinu ili angaovanje
resursa (nadnice za rad, kamate za pozajmljeni kapital, rentu za zemlju ili zgrade i
izdatke za sirovine).

Slika 5. Razlike izmeu knjigovodstvenog i ekonomskog profita
Za razliku od toga, za ekonomiste je ekonomski profit jednak razlici
izmeu prihoda preduzea i eksplicitnih i implicitnih trokova. Naime, eksplicitni
trokovi su samo jedan deo ukupnih ekonomskih trokova. Ukupni ekonomski

13
M. Labus, cit. delo, str. 61
14
Isto, str. 90
Uvod u ekonomiju

116
trokovi obuhvataju osim novanih izdataka (eksplicitnih trokova) i izvesne
neizdatke ili implicitne trokove.
Implicitni trokovi odnose se na vrednost inilaca koje preduzee poseduje
i upotrebljava u sopstvenim proizvodnim procesima i predstavljaju veliinu prihoda
koja bi se ostvarila zapoljavanjem resursa u drugoj najboljoj alternativi
(oportuniteni troak). Ovi trokovi ukljuuju platu koju bi preduzetnik mogao
zaraditi kada bi radio za nekog drugog i povraaj koji bi preduzee moglo zaraditi
investirajui svoj kapital i izdajui u najam zemlju, zgrade i ostale resurse drugim
preduzeima. Resursi koje preduzee poseduje i upotrebljava u proizvodnom
procesu nisu preduzeu besplatni ak i kad ih upotrebljava kao svoje bez ikakvih
eksplicitnih izdataka. Njihovi implicitni trokovi jednaki su zaradi koju bi mogli
ostvariti u najboljoj alternativnoj upotrebi izvan preduzea. Shodno tome,
ekonomisti u trokove ukljuuju eksplicitne i implicitne trokove pa se ekonomski
profit mora upotrebljavati u donoenju investicijskih odluka, dok se knjigovostveni
profit koristi u druge svrhe raunovodstvene, poreske i sl.
2.2. RESURSI I BILANSI PREDUZEA
U ostvarivanju svojih poslovnih ciljeva preduzea koriste razliite inioce,
faktore ili resurse, sopstvene ili pozajmljene, a koji se mogu podeliti na razliite
naine, zavisno od potreba analize pored klasine podele resursa na tzv. materijalne,
ljudske, prirodne i finansijske, posebno je zanimljiva podela na tzv. opipljive i
neopipljive. U ove prve spadaju: zemlja, zgrade i postrojenja, materijali i novac, a u
druge svrstavamo sledee dve grupe: 1. relacijske resurse (odnosi i veze, imid i
reputacija preduzea, kvalitet proizvoda ili usluge, poverenje, brendovi, goodwill) i
2. kompetencije (znanje, patenti, sposobnosti, stavovi). Oigledno je da ovi poslednji
resursi dobijaju sve vei znaaj u odnosu na materijalne i fizike resurse, to daje
ansu da i mala, znanjem intenzivna i kreativno voena preduzea postignu veliku
trinu vrednost. Inae, u svetu se tek razvijaju efikasne raunovodstvene metode za
procenu stvarne vrednosti prduzea ija se glavna aktiva sastoji od tzv. neopipljivih
resursa.
Ve smo pokazali da kao samostalni poslovni subjekti preduzea na tritu
prodaju svoje proizvode i usluge i tako ostvaruju prihod kao primarni finansijski
rezultat koji treba da obezbedi opstanak preduzea u konkurentskom okruenju.
Veliina tog finansijskog rezultata mora biti najmanje tolika da obezbedi nadoknadu
svih trokova koji su nastali prilikom proizvodnje prodatih proizvoda i usluga.
Trokove moemo definisati kao cenu ili novani izraz utroaka svih upotrebljenih
resursa (radne snage, materijala, opreme, energije itd., kao i neproizvozvodnih
rashoda). Ali, sutinski, preduzee je najvie zainteresovano za onaj finansijski
rezultat koji se javlja kao pozitivna razlika izmeu ukupnog prihoda i ukupnih
trokova u posmatranom obraunskom periodu, a to je profit (dobit). Negativna
razlika izmeu ukupnog prihoda i ukupnih trokova jeste gubitak. Finansijski
izvetaj koji utvruje pojavu profita ili gubitaka naziva se bilans uspeha preduzea.
Ovaj bilans daje kljune informacije o tome kako preduzee posluje i kakva mu je
perspektiva. Jednostavan primer bilansa uspeha dajemo u tabeli 8.
Preduzee kao osnovni organizacioni oblik profitne organizacije

117
Bilans uspeha preduzea pokazuje sve finansijske tokove prihoda i rashoda
preduzea u toku godine dana. Na levoj strani bilansa uspeha navedeni su svi prihodi
dok su na desnoj strani naznaene stavke rashoda. Razlika izmeu ukupnih prihoda i
ukupnih rashoda predstavlja dobit preduzea:
Tabela 8: Bilans uspeha preduzea
PRIHODI RASHODI
- prihodi od prodaje u zemlji - trokovi materijal
- prihodi od prodaje u
inostranstvu
- plate i zarade i ostali lini
rashodi
- prihodi od industrijske
svojine
- doprinosi za penzione i
socijalne fondove
- prihodi od finansijskih
ionvesticija
- amortizacija
- ostali poslovni prihodi - plaene kamate, lizing,
reklama...
UKUPNI PRIHODI UKUPNI RASHODI

Profit (dobit) = Ukupni prihodi Ukupni rashodi

Ukoliko su ukupni rashodi vei od ukupnih prihoda, tada je dobit negativna i
preduzee je ostvarilo gubitke u poslovnoj godini. Kako u ekonomskom ivotu vlada
fundamentalni zakon da ukupni rashodi ne mogu biti vei od ukupnih prihoda,
gubici se moraju pokriti iz neije imovine ili iz neijih tekuih prihoda. Metodi za
pokrivanje gubitaka mogu da budu razliiti i oni zavise od oblika svojine i od
organizacije privrede u datom drutvu. U normalnim ekonomskim prilikama dobit je
pozitivna veliina.
U praktinom knjigovodstvenom prikazivanju profita preduzea (slika 4),
primenjuje se postupak po kojem se dobit i ukupni rashodi grupiu na desnoj strani
bilansa, dok se na levoj strani prikazuju prihodi, tako da prethodna formula ima
sledei oblik:

Ukupni prihodi = Ukupni rashodi + Profit (dobit)

Ukoliko se ostvari gubitak u poslovanju, to moe biti dobra opomena i
dodatni poziv na oprez u buduem poslovanju. U stvari, slino domainstvima i kod
preduzea postoji vrsto budetsko ogranienje koje kae:

Ukupni prihodi Ukupni rashodi

Dakle, prihodi moraju da pokriju rashode, odnosno moraju biti vei od
rashoda ili barem jednaki rashodima. Ako se to ne desi, postoji imovina koja mora
da pokrije gubitke i da privremeno omogui nastavak poslovanja preduzea. Na dui
rok krenje vrstog budetskog ogranienja dovodi do erozije imovine i do
bankrotstva preduzea. To je sluaaj kada preduzee jede samog sebe, tj. troi
svoju supstancu.
Uvod u ekonomiju

118
Opta je karakteristika savremenog poslovanja da se poveava neizvesnost
koja je vezana za tehnoloke promene proizvodnog procesa, ali i za promene na
tritu. Ovo poslednje se pre svega odnosi na cene i obim ponude istih roba na
tritu na kojem se slobodno mogu pojaviti novi proizvoai ili se roba moe uvoziti
iz inostranstva. Takoe, dolazi i do promena elja i ukusa potroaa to znai da
trenutno stanje njihovih preferencija uopte ne odgovara ponuenom asortimanu
proizvoda. U takvim okolnostima lako nastaju gubici u poslovanju koji se mogu
nadoknaditi samo na teret imovine preduzea, odnosno njegove ekonomske
supstance.
Kao pravni subjekt preduzee poseduje imovinu (aktivu) kojom odgovara za
preuzete obaveze po osnovu razliitih ugovora sa razliitim drugim poslovnim
subjektima i bankama. U tom smislu ono je vitalno zainteresovano za kretanje,
odnosno uveanje (fiziko i vrednosno) te imovine. Finansijski izvetaj koji utvruje
stanje imovine i obaveza naziva se bilans stanja (imovine) preduzea. Znai, bilans
stanja pokazuje koliki je fond bogatstva kojim upravlja preduzee u jednom
odreenom trenutku. O tome govori tabela 9.
Tabela 9: Bilans stanja (imovine) preduzea
AKTIVA

PASIVA

STALNA IMOVINA (OSNOVNA
SREDSTVA)
- zemljite i graevinski
objekti
- postrojenja, maine i
oprema
- ulaganja u druga preduzea
OBRTNA IMOVINA (OBRTNA
SREDSTVA)
- gotovina
- potraivanja od kupaca
- ukupne zalihe
- hartije od vrednosti
- tekue investicije
VLASTITI KAPITAL (NETO IMOVINA)
- obine akcije
- povlaene akcije
- sredstva rezervi
- dobit iz ranijih godina
POZAJMLJENI KAPITAL (OBAVEZE)
- dugorone obaveze (krediti preko
1 godine)
- kratkorone obaveze (kratkoroni
krediti)
- dugovanja dobavljaima
- ostale kratkorone obaveze
(porezi...)
UKUPNA IMOVINA OBAVEZE I VLASTITI KAPITAL
Navedena struktura bilansa stanja pokazuje da deo drutvenog bogatstva
kojim upravlja neko preduzee ima dva ekonomsko-pravna vida: u prvom se
sagledavaju pozitivni delovi ovog bogatstva, odnosno aktiva ili imovina preduzea,
a drugi vid predstavljaju njegovi negativni delovi, odnosno pasiva ili obaveze
preduzea. Razlika izmeu ukupne imovine preduzea i ukupnih obaveza je neto
imovina preduzea. U literaturi se inae koriste razni sinonimi za neto imovinu
preduzea, kao: neto vrednost preduzea, kapital i rezerve, sopstveni kapital ili
poslovni fond. Sve su to znaajne kategorije koje govore o stvarnoj ekonomskoj
snazi nekog preduzea koje moe biti predmet kupovine/prodaje, na berzi,
aukcijama, preuzimanjem (akvizicijama) itd.
Preduzee kao osnovni organizacioni oblik profitne organizacije

119
U operativnom smislu aktiva se deli na tzv. osnovna sredstva (stvari, prava,
novac, zemljite, zgrade, maine, oprema, tarnsportna sredstva, krupni inventar,
alati, stado, dugogodinji zasadi itd.) i obrtna sredstva (stvari manje vrednosti, sitan
inventar, gotovina, materijal, gotovi i nedovreni proizvodi, potraivanja od kupaca
itd.).
Ne samo tehnoloki, ve naroito ekonomski i knjigovodstveno, zanimljiv je
nain kako se u reprodukciji ponaaju osnovna i obrtna sredstva. Tako npr. sredstva
za rad se u toku reprodukcije troe tako to prenose deo po deo svoje vrednosti na
novi proizvod. Taj proces se naziva amortizacija. Ona ima dva osnovna aspekta:
1. fiziko troenje, koje se ispoljava kao funkcionalno (operativno)
troenje; kao fiziko starenje (prirodno troenje) ili kao oteenje
sredstava (lom,kvar) i
2. ekonomsko troenje, odnosno faktiko zastarevanje usled napretka
nauke i tehnologije i promena na tritu. Ovo se ponekad naziva i
moralno zastarevanje
U praksi postoje dva sistema obrauna amortizacije - vremenski i
funkcionalni.
Vremenski sistem obrauna amortizacije polazi od pretpostavke da e se
sredstva za rad istroiti posle odreenog vremena, bez obzira na to u kojoj se
meri koriste, tj. nezavisno od stepena korienja kapaciteta. Visina otpisa je funkcija
prosenog veka trajanja sredstava za rad. U tom smislu razlikujemo proporcionalni,
progresivni, degresivni i kumulativni sistem amortizacije.
Funkcionalni sistem amortizacije se zasniva na obraunu amortizacije u
zavisnoti od stepena korienja stalnog sredstva, a osnova mu je uinak (obavljeni
zadatak ili izvedena funkcija). Otpis se vri srazmerno upotrebi stalnih sredstava, a
primenjuje se za stalna sredstva kod kojih je mogue utvrditi zavisnost korienja i
inteziteta upotrebe kao to su kamioni, lokomotive, patenti, licence itd.
Kada je re o obrtnim sredstvima, njihova bitna karakteristika je u tome da
ona ulaskom u proces reprodukcije ne zadravaju svoj prvobitni oblik, ve se
neprestano obru, menjajui se i pretvarajui iz jednog pojavnog oblika u drugi.
Opti pojavni oblici obrtnih sredstava su: stvari, prava i novac. U stvari ubrajamo:
sirovine i ostali materijal za proizvodnju; nedovrene proizvode i poluproizvode;
zalihe gotovih proizvoda; sitan inventar i sitnu ambalau: sredstva za rad vrednosti
ispod zakonski propisane odnosno veka trajanja koji je krai od godinu dana. to se
tie prava tu ulaze potraivanja za obrtna sredstva (npr. od kupaca), kao i licence
koje se isplauju srazmerno obimu proizvodnje. Novac kao obrtno sredstvo jeste
gotovina, iralni novac na iro raunu i na drugim raunima koji su namenjeni za
nabavku raznovrsnih sredstava, kao i razliite isplate (lini dohoci, tue usluge i sl.).
2.3. RIZICI POSLOVANJA
Dobro je poznato da savremeno poslovanje prate razne vrste rizika:
proizvodnog, trinog, finansijskog, pravnog itd. Svaki rizik mora biti pokriven
odgovarajuim dohotkom. U prirodi je privrednih subjekata da manje ili vie ele da
izbegnu rizik, jer sa nastupanjem rizinog dogaaja nastaju tete i gubici u kapitalu
Uvod u ekonomiju

120
ili tekuem prihodu privrednih subjekata. Da bi se motivisali na prihvatanje rizika
mora im se staviti u izgled verovatnoa ostvarivanja prihoda, odnosno profita. Ipak,
od svih vrsta rizika najvei je rizik ne prihvatanje bilo kakvog rizika, dakle
odustajanje od preduzetnikog poduhvata.
Niti u literaturi, kao ni u praksi, ne postoji jedinstvena kategorizacija rizika,
ali postoji vie pokuaja podela rizika.
15
U donjoj tabeli nabrojane su i opisane opte
vrste rizika, prema tzv. Zelenoj knjizi britanskog ministarstva finansija (HM
Treasury). Ve sam broj od navedenih 30-tak vrsta rizika dovoljno govori koliko
puno izazova stoji pred svakim preduzetnikim poduhvatom i njegovim izvriocima.
Zbog toga je posebno vano znanje i umee upravljanja rizicima.
Tabela 10. Opte vrste rizika
Vrsta rizika

Opis rizika

- rizik
raspoloivosti:
rizik da e dobijena usluga kvantitetom biti manja od
ugovorene;
- poslovni rizik: rizik da organizacija ne moe ispuniti svoje poslovne
obaveze;
- rizik graenja: graevina nije zavrena na vreme, u okviru budeta i prema
ugovorenoj specifikaciji;
- rizik pretakanja: rizik prilagoavanja poduhvata prema potrebi premetanja
zaposlenih/klijenata s jednog mesta na drugo;
- rizik zahteva: zahtev za uslugom ne odgovara planiranoj ili projektovanoj
ili procenjenom nivou usluge;
- rizik
projektovanja:
projektant ne moe isporuiti uslugu po traenim
karakteristikama i stanadardima kvaliteta:
- ekonomski rizik: kada je realizacija poduhvata osetljiva na ekonomske uticaje
(npr. inflacija vea od oekivane);
- rizik okoline: priroda poduhvata ima bitan uticaj na neposredno okruenje
i postoji velika verovatnoa prigovora od strane javnosti;
- rizik finansiranja: kada su kanjenja projekta ili promene obima projekta
posledica (ne)raspoloivosti finansijskih sredstava;
- pravni rizik: promene zakonodavstava poveavaju trokove;
- rizik odravanja: trokovi odravanja imovine premauju budet;
- rizik korienja: trokovi korienja premauju proraun, kvalitet odstupa od
standarda;
- rizik planiranja: projekat nije uspean zbog greaka i propusta u planiranju;
- politiki rizik: politike promene koje utiu na poduhvat;
- rizik nabavke: nedovoljan kapacitet dobavljaa, sporovi izmeu ugovornih
strana:
- rizik informacija
o poduhvatu:
kvalitet prikupljenih bitnih informacija u fazi pokretanja
poduhvata moe dovesti do neoekivanih problema
- rizik reputacije: lo glas uesnika u poduhvatu u percepciji javnosti klijenta;
- tehnoloki rizik: promene u tehnologiji imaju za rezultat uslugu koja ne
ukljuuje optimalnu tehnologiju;
- rizik obima: stvarni obim varira oko predvienog

15
Videti opirnije u knjizi S.Pokrajac, D.Tomi, Preduzetnitvo, Novi Sad, 2008.
Preduzee kao osnovni organizacioni oblik profitne organizacije

121
Kao rezultat uspenog poslovanja vremenom e doi do uveanja vrednosti
imovine preduzea, a to znai da neto imovina preduzea moe da premai ukupni
zbir nominalnih vrednosti akcija. Ova razlika prikazuje se u bilansu stanja kao
rezerve. Postojanje pozitivnog iznosa rezervi ili neto imovine preduzea iznad
nominalne vrednosti akcija mora da se odrazi na trinu cenu akcije koja e porasti
iznad njene nominalne vrednosti. Prodajom takve akcije na berzi njen vlasnik ne
samo da povlai uloeni kapital iz preduzea nego istovremeno ostvaruje kapitalni
dobitak, jer je njena trina cena vea od nominalne vrednosti. Novi vlasnik sa
svojim kapitalom stupa na njegovo mesto i sasvim sigurno se nada da e i on, kao i
prethodni vlasnik, osim uobiajenih dividendi jednog dana moi da prisvoji i
kapitalnu dobit na osnovu daljeg rasta trine cene akcija. Meutim, tu postoji
znaajan rizik jer umesto dividendi i kapitalnog dobitka mogu nastupiti i tekui i
kapitalni gubici. Ipak, rizik vlasnika kapitala je smanjen mogunou prodaje akcija
i njenog pretvaranja u likvidna novana sredstva.
3. POJAVNI OBLICI PREDUZEA
Ve je reeno da je preduzee institucija (entitet) unutar koje se transformiu
inputi u autpute. Ono se osniva i deluje u konkretnom ekonomskom, pravnom i
uopte kulturnom okruenju koje je razliito u pojedinim zemljama. U isto
pravnom smislu postoje dva osnovna oblika preduzea:
1. drutva lica i
2. drutva kapitala.
Svaka od ovih pravnih formi organizovanja privredne aktivnosti ima i
prednosti i ogranienja koja se tiu imovinske odgovornosti, upravljanja, kao i
pribavljanja novog kapitala. Zbog toga je vano prilagoditi pravnu formu preduzea
konkurentim uslovima u kojima se realizuje profit kao ciljna funkcija.
Generalno posmatrano, postoje tri osnovna zakonska oblika preduzea:
inokosna (jednovlasnika), partnerska (ortaka) i akcionarska (korporacije).
Posmatrano brojano najvie je vlasnikih privatnih preduzea, ali, ve smo istakli,
najvei ekonomski znaaj imaju korporacije u okviru drutava kapitala.
3.1. DRUTVA LICA
3.1.1. Vlasnika preduzea
U okviru ove vrste preduzea radi se o preduzeima u kojima postoji jedan
jedini vlasnik preduzea koji istovremeno donosi sve poslovne odluke. Funkcije
upravljanja i prisvajanja su sjedinjene su u istom licu. Krajnji vlasnik preduzea je
ujedno i neposredni vlasnik stvari sa kojima preduzee obavlja svoju poslovnu
aktivnost. Prednosti ovakve organizacije preduzea su da vlasnik zadrava punu
vlasniku i poslovnu kontrolu nad preduzeem i da se ova preduzea relativno brzo i
Uvod u ekonomiju

122
lako osnivaju. Vlasnik je, takoe, neposredno nagraen za linu inicijativu,
preduzimljivost i uspenost u poslovanju.
Ipak, postoje i loe strane ovakvog oblika privrednog organizovanja. Pre
svega, vlasnik uglavnom teko dolazi do novog kapitala neophodnog za proirivanje
privredne aktivnosti, jer zajam predstavlja osnovni oblik finansiranja investicija.
Vlasnici zajmovnog kapitala nemaju kontrolu nad njegovom upotrebom i zato
zahtevaju relativno visoke garancije (hipoteke, razne zaloge i slino) to veliki broj
vlasnika preduzea ne moe da ispuni. Na drugoj strani, vlasnik preduzea
neogranieno odgovara svom svojom imovinom za obaveze preduzea.
Krupan nedostatak ovakvih preduzea proistie i iz injenice da ona imaju
relativno slabu razvijenu inovativnu i istraivaku funkciju, to ih ini nedovljno
konkurentnim. Zbog svega, jasno je zato se vlasnika preduzea osnivaju samo u
odreenim delatnostima, kao to je poljoprivreda, trgovina, ugostiteljstvo, zanatstvo
i komercijalne usluge, gde ne treba velika koliina poetnog kapitala, gde je niska
tehnoloka opremljenost i gde su line sposobnosti preduzetnika presudne.
3.1.2. Ortakluk
U ovom obliku preduzea dolazi do udruivanja imovina vie pojedinanih
lica koji saglasno donose poslovne odluke, upravljaju preduzeem i dele profit.
Predmet udruivanja osim novane imovine mogu biti i stvari, prava, rad ili usluge
to se sve, takoe, obraunava i izraava u novcu. Ovaj oblik preduzea omoguava
formiranje vee mase kapitala, ali je on jo uvek nedovoljan za finansiranje
delatnosti veih razmera. U svetu se obino ortakluci obrazuju kod profesionalnih
delatnosti (lekari, pravnici, konsultanti) kod kojih su line sposobnosti i kvalifikacije
ortaka vanije od koliine kapitala kojim raspolau. To su prednosti ortakog
drutva.
Meutim, postoje i njegovi nedostaci. Oni se prvenstveno odnose na
donoenje zajednikih odluka to je esto dugotrajan, skup i mukotrpan posao.
U pogledu imovinske odgovornosti, pojedinani vlasnici udrueni u
ortako preduzee u celini svojom imovinom odgovaraju za njegove obaveze. U
tom smislu jo je vie povean pojedinani rizik, jer sada svaki ortak svojom
imovinom u celini odgovara za dugove ortakog preduzea. Zato je uvek
delikatno pronai pravog ortaka, a i kada se to desi svaki od njih ima
(ne)skrivenu elju da se to pre osamostali. Zakoni veine zemalja ne
dozvoljavaju da partneri prodaju svoj udeo osobi izvan partnerstva, osim ako na
to ne pristanu ostali partneri. U sluaju potpune nesaglasnosti ortaka partnerstvo
se likvidira.
Osim klasinog ortakluka postoje i tzv. komanditna drutva (engl.
limited partnership) kao privredna drutva u koja se udruuju dva ili vie lica
radi zajednikog poslovanja. S obzirom na odgovornost i prava lanova drutva
postoje dve vrste lanova: komplementari i komanditori.
Komplementari za obaveze drutva odgovaraju solidarno i neogranieno
celom svojom imovinom, a komanditori za obaveze drutva odgovaraju samo do
visine imovinskog uloga u drutvu. Komanditno drutvo pripada drutvima lica.
Preduzee kao osnovni organizacioni oblik profitne organizacije

123
Njime upravljaju komplementari, a poslovodnu funkciju obavlja jedna osoba, tj.
jedan od komplementara.
3.2. DRUTVA KAPITALA
Drutva kapitala su akcionarska drutva i drutva sa ogranienom
odgovornou.
3.2.1. Drutva sa ogranienom odgovornou
Drutvo sa ogranienom odgovornou je takvo drutvo u kome svaki od
ulagaa uestvuje sa odreenim ulogom. Ulozi ne moraju biti jednaki i mogu se
sastojati iz novca, stvari i materijalnih prava. Drutvo za svoje obaveze odgovara
celokupnom uloenom imovinom, ali lanovi drutva ne odgovaraju svojom
imovinom za obaveze drutva. lanovi drutva snose rizik za poslovanje drutva
samo do visine svog uloga.
Ulagai mogu slobodno raspolagati svojim ulozima. Oni mogu potpuno
slobodno da prenose uloge izmeu sebe, a ako ele da ih prodaju nekom licu izvan
drutva, ostali lanovi drutva imaju pravo pree kupovine. Mogue je naknadno
poveati kapital drutva izmenom ugovora o osnivanju, a lanovi drutva imaju
pravo pree kupovine novih udela.
Organi drutva su direktor, upravni odbor, nadzorni odbor i skuptina
drutva.
3.2.2. Akcionarsko drutvo (kompanija, korporacija)
O ovom tipo privrednih drutava ve smo neto rekli, ali imajui u vidu
njihov znaaj, mo i uticaj u savremenoj privredi, potrebno je rei jo nekoliko
injenica.
Svoje poreklo akcionarska drutva ili korporacije vuku jo iz vremena
dinastije Tjudor u Engleskoj kada je naglo poela da se razvija prekomorska
trgovina. Umesto da jedno lice poseduje ceo trgovaki brod i snosi sav rizik, vie
lica je kupovalo udele u kompaniji osnovanoj s ciljem da finansira spoljnu trgovinu.
Akcionarsko drutvo kao pravno lice jeste privatni vlasnik svih stvari koje slue za
obavljanje poslovne aktivnosti, kao i nosilac potraivanja koja ulaze u njegovu
imovinu. Akcionari kao krajnji vlasnici preduzea nemaju pravo neposrednog
upravljanja ili raspolaganja imovinom preduzea. Ali, oni time nisu iskljueni od
posrednog uticaja na poslovnu politiku preduzea preko vrenja kontrole nad radom
direktora i upravnog odbora koji neposredno upravljaju preduzeem i njegovom
imovinom. Na strani prisvajanja akcionari zadravaju sva svoja stvarna i obligaciona
prava. Pravo svojine na akcijama kao hartijama od vrednosti mogu da realizuju na
odgovarajuoj berzi. Pravo potraivanja dividendi realizuju u neposrednom odnosu
sa preduzeem. Dividende predstavljaju udele akcionara u dobiti akcionarskog
Uvod u ekonomiju

124
drutva. Njihova visina i uplata zavisi od ostvarene dobiti preduzea. Finansijski
izvetaj kojim se to utvruje predstavlja bilans uspeha preduzea.
Iako je u korporaciji izvreno odvajanje neposredne funkcije upravljanja
od vlasnike funkcije prisvajanja dividendi to ne znai da je prekinuta kontrola
vlasnika nad svojim uloenim kapitalom. Sada, umesto neposrednog nadzora nad
radom preduzea, akcionari ostvaruju svoju kontrolu posredstvom trita akcija.
Vlasnicima akcionarskog kapitala je dovoljno da prate kretanje te cene i da dobiju
sve neophodne informacije o kvalitetu rada direktora u njihovom akcionarskom
drutvu. Nepovoljno kretanje cena akcija pokree deoniare na akciju radi
promene poslovne politike preduzea ili, ak, promene njenog upravnog odbora i
direktora (menadera).
Akcionarska drutva se dele na otvorena i zatvorena akcionarska drutva.
Zatvorena akcionarska drutva (privatne kompanije po terminologiji engleskog
prava) ne iznose svoje akcije na javnu prodaju, niko nema ulog vei od polovine
kapitala, direktori imaju ovlaenje da odbiju da daju saglasnost na promet akcija,
ne postoji upravni odbor i niko izvan kompanije ne moe da utie na njenu
poslovnu politiku. Otvorena akcionarska drutva (javne kompanije) izlau svoje
akcije na javnu prodaju, njihove akcije se kotiraju na berzama. Ovaj promet
(kupovina i prodaja) akcija vri se preko brokera i dilera kao berzanskih
posrednika.
Brokeri obavljaju berzanske poslove u svoje ime za tu raun, tj. raun
nalogodavca. Oni ne snose rizik i ne mogu davati garancije za za krajnji ishod
posla. Za svoje posredovanje naplauju proviziju (brokerau). Dileri su takoe
berzanski posrednici ali imaju ovlaenja i za promet odreenih vrsta proizvoda.
Oni na berzi nastupaju kao principali, tj. trguju u svoje ime i za svoj raun, to
znai da sami snose rizik.
Akcionarsko drutvo sredstva za osnivanje i poslovanje pribavlja izdavanjem
akcija. Osnivanje akcionarskog drutva moe biti simultano i sukcesivno. Prilikom
simulatnog osnivanja prvu emisiju akcija otkupljuju iskljuivo osnivai bez javnog
poziva za upis i uplatu akcija. Svi osnivai potpisuju ugovor o osnivanju akcionarskog
drutva i donose njegov statut. Postoji najmanji iznos kapitala za simultano osnivanje
akcionarskog drutva, kao i najvei broj akcionara koji mogu biti osnivai ovakvog
drutva. Kod sukcesivnog osnivanja osnivai upisuju jedan deo akcija, a za ostatak se
upuuje javni poziv ili prospekt svim zainteresovanim (drutvenim pravnim) licima za
otkup akcija. Visina poetnog kapitala mora biti vea nego kod simultanog osnivanja,
ali ne postoji ogranienje u pogledu broja akcionara. U prospektu se nalaze sve
relevantne informacije za osnivanje akcionarskog drutva i ono mora imati odobrenje
nadlenog dravnog organa za hartije od vrednosti (Komisija za hartije od vrednosti).
Zainteresovana lica prijavljuju svoju nameru za otkup odreenog broja akcija
potpisivanjem izjave o upisu akcija. Akcije se uplauju u novcu, odnosno ulozi u
akcijama ne mogu biti lini rad i usluge.
Akcije su hartije od vrednosti koje se mogu izdavati na ime i na donosioca.
Akcije mogu biti redovne i prioritetne. Akcije daju svojim vlasnicima pravo na
upravljanje akcionarskim drutvom (pravo glasa na skuptinama akcionara
kompanije), pravo na prisvajanje dividendi i pravo svojine na uplaenom ulogu u
akcionarskom drutvu, odnosno na odgovarajui deo likvidacione mase. Prioritetne
Preduzee kao osnovni organizacioni oblik profitne organizacije

125
akcije daju odreene povlastice svojim vlasnicima kao to je pravo prvenstvene
naplate dividendi, po pravilu u unapred odreenom procentu, ili pravo prvenstvene
naplate iz likvidacione mase u sluaju likvidacije akcionarskog drutva.
Obveznice su dunike hartije od vednosti sa fiksnom kamatnom stopom koje
se izdaju u cilju prikupljanja kapitala. One su obezbeene imovinom kompanije, a
vlasnik obveznice je poverilac kompanije kome se plaa kamata pre isplate dividendi.
Za drutvena preduzea je karakteristino to da je njihov kapital u drutvenoj
svojini. Iz toga proistiu razlike u upravljanju preduzeem i u prisvajanju dividendi u
odnosu na akcionarska drutva sa privatnim vlasnitvom kapitala.
U korporacijama se sve vie razvija unutranje preduzetnitvo
(intrapreduzetnitvo) proces formiranja malih, relativno autonomnih preduzea,
odnosno jedinica u okviru korporacije kojima se dodeljuju potrebna sredstva, ljudi i
organizaciona samostalnost kako bi svi pojedinci koji imaju preduzetnike ideje,
talenat i sposobnost, a u velikim sistemima su sputani, mogli realizovati te svoje ideje,
otvaranjem novih firmi u okvirima postojeeg preduzea. Na taj nain korporacija
moe sauvati najtalentovanije i najkreativnije ljude, a takoe moe i ravnopravno
konkurisati u pogledu preduzetnitva i inovativnosti malim preduzetnikim firmama.
Na kraju, treba rei da korporacije imaju i izvesne slabosti. U samoj osnovi
korporacije nalazi se konflikt izmeu onih koji snose rizik (akcionara) i onih koji tim
rizikom upravljaju (menadera). Korporacije ine veoma mali procenat od ukupnog
broja preduzea u privredi neke zemlje, ali po svom ekonomskom potencijalu,
proizvodnji i broju zaposlenih one su nosei deo privrede svake razvijene zemlje.
Korporacije se dele na privatne i javne.
3.2.3. Javno preduzee
Javno preduzee jeste dravno preduzee koje proizvodi javna dobra i prua
javne usluge. U naem pravnom sistemu to su sva preduzea, bez obzira na oblik
svojine, koja obavljaju svoju delatnost u oblasti od javnog interesa (enegetika,
komunalne usluge, mediji, saobraaj itd.).
U tom smislu javno preduzee moe da bude i u privatnom vlasnitvu, kao i
u dravnoj svojini. Zbog postojanja javnog interesa drava ima ira prava
intervencije u poslovne odluke preduzea. Ona, po pravilu, kontrolie politiku cena
javnih preduzea i postavlja ogranienja u pogledu izbora uprave preduzea.
Drutvo je posebno zainteresovano za rad javnih preduzea u infrastrukturnim
delatnostima (energetika, saobraaj), jer od poslovanja ovih velikih proizvodnih
sistema zavisi uredno snabdevanje stanovnitva i obavljanje delatnosti u svim
drugim delovima privrede. Budui da drava ima obavezu da vodi rauna o
stabilnosti celokupnog trita, to je njena briga za infrastrukturne delatnosti posao od
javnog interesa.
3.2.4. Holding drutvo
Holding drutvo (engl. holding company) je pravni subjekt koji trajno
uestvuje u vlasnitvu drugih, pravno samostalnih, preduzea. U irem znaenju to
Uvod u ekonomiju

126
je drutvo koje je u druga drutva uloilo svoj kapital, tako da dri sve ili veinu
deonica (odnosno udela) tih drutava, to mu omoguava da upravlja njima i stie
profit nastao njihovim poslovanjem (proporcionalno visini svoga udela u tim
drutvima). U uem znaenju holding je drutvo ija se osnovna poslovna delatnost
sastoji u osnivanju, finansiranju i upravljanju drugim drutvima. Sedite takvih
holdinkih drutava je najee u tzv. poreskim oazama, tj. dravama (npr. Sejelska
ostrva, Lihtentajn, Luksemburg, Andora itd.) koje im pruaju izuzetne poreske
olakice.
Inae, u poslovnim finansijama holding drutvo oznaava drutvo koje je
osnovano sa svrhom investiranja u vrednosne papire drugih drutava i odravanja
nadzora nad tim drutvima. Inae, holding je nastao u proizvodnim preduzeima
Amerike krajem 19. st. s ciljem da poseduje odnosno dri (engl. hold) deonice
drugih preduzea (subsidiary company) i to u onom obimu koji mu omoguava
nadzor i upravljanje nad tim preduzeima. Kontrolni paket deonica je iznad 50%, ali
moe biti i manje.
Kada se imovina holdinga sastoji iskljuivo od deonica drugih preduzea tada
je re je o istom holding drutvu. Ako drutvo ima i druge delatnosti, to je meovito
holding drutvo. Ako je cilj holding drutva vlasnitvo industrijskog karaktera, re je o
industrijskom holding drutvu. Meutim, ako je holding drutvu cilj samo ulaganje
sredstava, tu je re o finansijskom holding drutvu. To su, zapravo, drutva koja
svojim osnovnim kapitalom uestvuju u osnovnom kapitalu drugog drutva, koje opet
moe uestvovati delom svoje aktive u osnovnom kapitalu treih drutava, itd. Na taj
nain holding drutvo ima uticaj na poslovanje svih tih drutava (sestrinska drutva,
drutva-keri, drutva-unuke) koja su pravno samostalna, ali ekonomski zavisna od
holdinga. Tako se oblikuju mree od nekoliko desetaka (u nekim sluajevima i vie od
stotinu) preduzea koje kontrolie jedna interesna grupa. U meunarodnom
marketingu takve se mree nazivaju grupe preduzea (grupe drutava). Matino
preduzee u grupi (engl. parent company) moe biti drutvo s ogranienom
odgovornou ili komanditno drutvo s deonicama. Meutim, uobiajeno je u svetu da
matino preduzee u grupi bude deoniko drutvo.
3.3. MALO PREDUZEE
Malo preduzee je specifian pojavni oblik privrednog drutva koji
zasluuje posebnu analitiku panju, ne samo zbog svoje veliine.
O malim preduzeima se mogu uti i proitati najrazliitije informacije,
poev od potpunog potcenjivnja njihove uloge i znaaja, pa sve do krajnje
neutemeljenih glorifikacija o tome kako su ona jedini i siguran put ekonomske
renesanse i razvoja svakog drutva. Ve ta injenica o protivrenim stavovima o
jednoj realno prisutnoj fenomenologiji dovoljan je razlog da o njima iznesemo neka
osnovna saznanja.
Teorijska i metodoloka neslaganja oko malih preduzea nastaju ve
povodom njihove definicije, odnosno klasifikacije. Pri tome se koristi vie
kriterijuma za njihovo razlikovanje u odnosu na velika preduzea.
Preduzee kao osnovni organizacioni oblik profitne organizacije

127
Prvi kriterijumi su kvantitativni i tu se posebno polazi od: bilansa uspeha;
obima prihoda i proseka zaposlenih.
Drugi kriterijim je kriterijum osnivanja preduzea pri emu se posmatraju
dve osnovne grupe malih (i srednjih) preduzea. Osnivanje prve grupe potaknuto
je iniocima na strani ponude (supply driven), dok drugu grupu ine preduzea ije
osnivanje je potaknuto iniocima na strani tranje (demand driven). Treba rei da
mala i srednja preduzea osnovana pod uticajem ponude predstavljaju osnovu za
relativno nekvalitetan razvoj. U stvari, takva preduzea posledica su neuspeha
privrede neke zemlje i javljaju se u doba recesije. Kao osnovni motiv za osnivanje
tih preduzea navodi se nezaposlenost, to ne treba da bude najvaniji uzrok
njihovog osnivanja. Uzrok primarno treba da izvire iz potrebe da se realizuje neka
dobra poslovna ideja. U protivnom (a tako se upravo ini kod nas) imaemo nagli
porast broja malih preduzea da bi se poveala zaposlenost (meka ili soft
employment), a da se uopte ne zna da li taj veliki broj malih i mikro-preduzea
uopte ima ekonomsku perspektivu. Zbog toga se moe doi u paradoksalnu
situaciju da nakon izvesnog vremena i njih neko (drava) treba sanirati, to za
neka preduzea moe biti neostvarljivo, jer su roena kao mrtva, tj. bez zdravog
poslovnog cilja, vizije i strategije. Znai, porast broja takvih preduzea i
ekspanzija takvog oblika zaposlenosti odraz je, zapravo, razvojnog neuspeha i
ekonomske stagnacije neke zemlje, a ne njenog prosperiteta.
Trei kriterijum definisanja malih preduzea ini zapravo grupa
kvalitativnih kriterijuma kao to su: oblik vlasnitva, kvaliteta organizacijske
strukture, adaptabilnost poslovnog programa. Ovi kriterijumi polaze od toga da se
mala i srednja preduzea uvek nalaze u privatnom vlasnitvu i da vlasnik
preduzea sutinski uestvuje u upravljanju preduzeem. Takoe, oni polaze od
toga da se finansiranje malih i srednjih preduzea ne odvija preko trita kapitala.
U teoriji, u zakonodavstvu i u ekonomskoj praksi odomaila se tzv.
trostepena podela preduzea na: mala, srednja i velika. U definisanju malih, srednjih
i velikih preduzea u Evropi i svetu veoma je teko pronai jedinstvenu definicju.
Razlog tome je to razliite zemlje imaju sopstvenu predstavu i definicju tih
preduzea. Bez obzira na to ipak postoje neki osnovni kriterijumi na osnovu kojih se
mala i srednja preduzea klasifikuju i razlikuju od velikih. U veini zemalja uzimaju
se u obzir najmanje tri osnovna kvantitativna kriterijuma:
- godinji prosek zaposlenih
- zbir bilansa nakon odbitka gubitaka
- godinji prihod od prodaje.
Zanimljivo je ukazati na jedan pokuaj definisanja malih preduzea od
strane Observatorije za evropska mala i srednja preduzea (Observatory of European
Small and Midsize Businesses), inae savetodavnog tela Evropske Unije, osnovanog
1992. godine. Ova ustanova odreuje mala i srednja preduzea iskljuivo prema
broju zaposlenih.
Po tom kriterijumu trite je bilo podeljeno na sledee segmente:
- mikro preduzea s manje od 10 zaposlenih,
- mala preduzea koja broje izmeu 10 i 49 zaposlenih,
- srednja preduzea koja broje izmeu 50 i 249 zaposlenih.
Uvod u ekonomiju

128
U meuvremenu, dolo je do promene kriterijuma za odreivanje
veliine preduzea, a to znai i same definicije malih i srednjih preduzea.
Kriterijum broja zaposlenih u novoj je definiciji ostao nepromenjen, ali je
znaajnije povean finansijski prag, i to zbog uticaja inflacije u periodu 1996-
2003, kao i poveane produktivnosti rada. Na taj nain dolo se do novih
kriterijuma prema kojima je utvrena je sledea kategorizacija preduzea:
Mikro preduzea: (u 1996. god. nije postojao pojam mikro
preduzea): broj zaposlenih: manje od 10 zaposlenih; finansijski kriterijum: od
2 do 10 miliona prihoda i/ili do 2 miliona bilansne imovine.
Malo preduzee: broj zaposlenih: manje od 50 zaposlenih; finansijski
kriterijum: od 10 do 50 miliona prihoda (u staroj definiciji 7 miliona ) ili do
10 miliona bilansne imovine (u staroj definiciji 5 miliona ).
Srednje preduzee: broj zaposlenih: manje od 250 zaposlenih;
finansijski kriterijum: od 50 do 250 miliona prihoda (u staroj definiciji 40
miliona ) ili do 43 miliona bilansne imovine (u staroj definiciji 27 miliona ).
3.3.1. Karakteristike malih preduzea
Kao najvanije karakteristike malih preduzea mogu se izdvojiti
sledee:
- Mala preduzea zadovoljavaju onaj deo tranje za robom i
uslugama koje velika preduzea teko mogu podmiriti. Male
jedinice, zapravo, nadopunjuju prazan trini prostor u
podmirivanju raznovrsnih potreba za robom i uslugama.
- Mala preduzea zbog svoje veliine mnogo su fleksibilnija, to im
omoguuje vrlo elastinu ponudu i brzo prilagoavanje kretanjima
tranje na tritu, te brzo i agilno prilagoavanje novonastalim
uslovima.
- Mala preduzea trae relativno univerzalni tip radnika i opreme
koji mogu obavljati raznorodne poslove u procesu proizvodnje.
Naime, u malim preduzeima pojedini radnici treba da obavljaju
vie poslova odjednom, a takve je esto teko pronai.
- Tehnoloki proces u malim preduzeima obeleava relativno visok
stepen zamenjivosti radnih resursa i sredstava za rad to proizlazi
iz karakteristika tehnologije. Mala preduzea pokazuju veu
spremnost da staru tehnologiju zamene novom i da tu zamenu bre
obavljaju.
- Mala preduzea pruaju ire mogunosti inovativnosti i uvoenja
novih tehnolokih reenja i bru primenu novih znanja i poslovnih
modela u svakodnevnom poslovanju.
Ekonomska samostalnost i spremnost na snoenje rizika u poslovanju
podstie mala preduzea da se elastino povezuju i umreavaju radi
ostvarivanja uspenijeg zajednikog poslovanja, ali i lakeg snoenja rizika.
Preduzee kao osnovni organizacioni oblik profitne organizacije

129
3.3.2. Prednosti i nedostaci malih preduzea
Kao prednosti malih preduzea mogu se izdvojiti sledee njihove
karakteristike:
- Nezavisnost pokretanje malog preduzea preduzetnicima omoguava
gotovo u potpunosti autonomno delovanje. Meutim, taj veliki stepen
autonomnosti prati velika odgovornost za uspeno poslovanje.
Odgovornost za uspeh po pravilu preuzima preduzetnik osniva malog
preduzea.
- Trina prilagodljivost mala su preduzea, za razliku od srednjih i
velikih, zbog svoje veliine u mogunosti da se brzo prilagode trinim
promenama i novonastalim prilikama, te bez veih potresa mogu svoju
delatnost preorijentisati u skladu sa zahtevima potroaa u pogledu
kvaliteta, koliine, dizajna i sl.
- Mogunost ostvarenja finansijskog uspeha jedan od vanijih razloga
osnivanja malog preduzea je mogunost ostvarenja bitno vee zarade u
samostalnom poslu od one koju je preduzetnik mogao ostvariti kao
zaposlen u nekoj kompaniji.
- Sigurnost posla kad preduzetnik osnuje malo preduzee, sigurnost
posla mu je zagarantovana sve dok pozitivno posluje. Prednost je i u
tome to je vlasnik istovremeno i menader koji sam odluuje kada e,
koliko i do kada raditi.
- Porodino zapoljavanje jedna od prednosti je mogunost
zapoljavanja lanova sopstvene porodice. Prenoenje iskustva s oca
na sina omoguava stvaranje tradicije porodinog posla; tako npr.
pojedina mala preduzea u Srbiji imaju veoma dugu tradiciju. Saradnja
lanova porodice pozitivno deluje na moral zaposlenih jer vlada veliko
meusobno razumevanje i potovanje.
- Izazov kod vlasnika/preduzetnika je snano razvijena potreba za
samoaktualizacijom, odnosno svest o mogunosti ostvarenja velikog
uspeha, ali su svesni i rizika pri izgradnji samostalne poslovne karijere.
Uivaju u oseaju samostalnog razvoja te smatraju kako su sami
odgovorni za uspeh ili neuspeh. Ta spoznaja prua im veliku psiholoku
satisfakciju i zadovoljstvo.
Najvaniji nedostaci malih preduzea su:
- Porast odgovornosti irok raspon odluivanja koji ima preduzetnik u
malom preduzeu, u velikoj meri poveava odgovornost za poslovni
uspeh. Vlasnik preduzetnik esto istovremeno obavlja ulogu izvoaa,
menadera, knjigovoe, prodavca, marketinkog strunjaka i dr., pa je
zbog toga sam potpuno odgovoran za svoj poslovni uspeh.
- Mogunost propasti vlasnik preduzetnik donosi brojne manje ili vie
efikasne odluke. Meutim, rizik propadanja je velik jer preduzetnik
raspolae oskudnim finansijskim i kapitalnim resursima pa ima malu
mogunost ublaivanja nesupelih poslovnih poteza. Zbog toga broj
loih ili pogrenih poslovnih odluka treba svesti na minimum. Takoe,
Uvod u ekonomiju

130
bez obzira na zalaganje i kvalitetno odluivanje preduzetnika,
ekonomska recesija ili kriza mogu pogubno uticati na poslovanje malih
preduzea. Tome treba dodati i prirodne nepogode koje, bez obzira na
osiguranje i naknadu tete, mogu naneti nesagledivu tetu poslovanju
malih preduzea. Takoe, poznato je kako je znatan broj bankrota
prouzrokovan menaderskim neiskustvom i nestrunou.
- Podlonost fluktuacijama na tritu mala preduzea puno tee
podnose sezonske ili druge oscilacije u prodaji. Tako npr. za mala
trgovinska preduzea Boi i novogodinji praznici su posebno
profitabilni. Meutim, ve u januaru su suoeni sa znatnim opadanjem
prodaje pa se moraju dobro pripremiti za takva razdoblja i precizno
isplanirati svoj novani tok .
- Zavisnost od konkurencije uprkos vrlo uspenom poetku, uspeh
malog preduzea naglo moe naruiti pojava konkurencije u okruenju.
To je vrlo izraeno npr. u trgovini ili ugostiteljstvu, gde vlasnik male
prodavnice ili restorana moe biti primoran na borbu za opstanak s
velikim lancima brze hrane (fast food) u svojoj neposrednoj blizini; u
trgovini na malo, gde su mali duani, na Balkanu, postali inferiorni
velikim trgovakim lancima.
- Finansijska slabost bez obzira na uspeno upravljanje finansijskim
sredstvima mala su preduzea podlonija finansijskim krizama i
nelikvidnosti. Zbog toga su, kako bi bre prikupila novac, prisiljena
prodavati svoje proizvode i usluge po niim cenama ili uzimati
nepovoljne kredite na tritu to vrlo esto rezultuje propau malog
preduzea pa ak dovodi i do gubitka line imovine preduzetnika.
- Nedostatak znanja i strunosti - mala preduzea, zbog svojih
ogranienih finansijskih mogunosti, obino oskudevaju kvalitetnim
strunjacima specijalizovanim za pojedinane preduzetnike funkcije.
Takoe, mala preduzea su zbog finansijskih ogranienja prisiljena
racionalizovati trokove dodatnog obrazovanja i treninga zaposlenih.
3.3.3. Virtuelne organizacije
Prethodni prikaz pojavnih oblika privrednog organizovanja daje dovoljno
argumenata da se zakljui da je problematika organizovanja privrede veoma vana
oblast u ukupnom ekonomskom ivotu jednog drutva, zbog ega smo joj posvetili
neto veu panju. U tom smislu posebno je vaan segment malih i srednjih
preduzea. O tome svedoe i aktivnosti u Evropi i drugim razvijenim delovima
sveta. Tako npr. u mnogim vanim dokumentima Evropske Unije esto se ponavlja
stav da su mala preduzea bazini oslonac evropske privrede. Takoe, smatra se da
su ona glavni izvor zaposlenja i da u njima nastaju mnoge poslovne i tehnoloke
ideje. A u najnovijim nastojanjima Evrope da povea svoju konkurentnost uju se
zalaganja za uvoenje nove ekonomije (zasnovane na znanju i informatikim
tehnologijama) za koju se, opet, kae da e uspeti samo ukoliko se mala preduzea
stave na vrh lestvice prioriteta.
Preduzee kao osnovni organizacioni oblik profitne organizacije

131
Ipak, videli smo da su mala preduzea veoma osetljiva na promene u
poslovnom okruenju. Posebno ih pogaa tekua recesija, nedovoljan istraivako-
razvojni rad, nedostatak obrtnog kapitala, pad tranje i dr., ali se veruje da e meu
prvima doiveti procvat kada prestane recesija i kada se ukinu birokratske prepreke i
omogui im se laki pristup tritu kapitala.
Brz razvoj savremene informatike i telekomunikacione tehnologije
poslednjih godina omoguio je pojavu jedne potpuno nove forme i modela
poslovnog povezivanja i organizovanja, odnosno stvaranja organizacija bez granica,
tzv. virtuelnih organizacija koje nemaju ni klasinu vrstu organizacionu strukturu,
ni fiziki prostor svog delovanja. One se sastoje od umreenih radnika, timova i
grupa koji putem raunara razmenjuju informacije i znanje kroz komunikacione
mree (intranet i internet). U tom smislu virtuelna organizacija je potpuna suprotnost
vertikalno integrisanom preduzeu. Kao savez preduzea virtuelna organizacija ima
tzv. srni program delovanja (core business) u kojem treba da bude vodea, tj. bolja
od svih konkurenata. Da bi to trajno obezbedile virtuelne organizacije kao lideri
mree, se snano oslanjaju na eksterno snabdevanje (outsourcing) od takoe
najboljih snabdevaa, odnosno lidera u svojem delu mree. Na taj nain se ostvaruje
maksimalna izvrsnost i velika brzina u ponudi i isporuci najkvalitetnijih proizvoda,
to su danas najvaniji faktori konkurentnosti. Sve se deava na najirem globalnom
planu, ime se postie i eljena globalizacija poslovanja.
Inae, termin virtualna korporacija (engl. virtual corporation) u strunu
literaturu uveden je godine 1992. (W. H. Davidow i M. S. Malone). Njihova knjiga
Virtuelna korporacija: strukturiranje i revitalizacija korporacije za 21. stolee
izazvala je veliku panju i podstakla je brojna teoretska i praktina istraivanja na
tom novom podruju. Prema njihovom miljenju virtuelna korporacija je
multinacionalno preduzee ije se delovanje zasniva na saradnji izmeu poslovnih
jedinica vlastitog preduzea, ali i dobavljaa, kupaca, istraivaa i drugih spoljnih
stejkholdera. Brojni drugi autori ponudili su i drugaija tumaenja i definicije, ali
svi su ipak saglasni da e dalji razvoj informaciono-telekomunikacione tehnologije
ubrzati proces virtuelnog poslovanja i organizovanja. Danas je veoma raireno
miljenje da je virtualizacija neto vie od pukog elektronskog umreavanja
postojeih organizacionih jedinica i da virtuelna organizacija ima originalne
karakteristike i naela organizacije preduzea.

133
VI
TRITE I NOVAC
1. ROBA, NOVAC, CENA
Ve je ranije objanjeno da su kljune kategorije trine privrede roba i
novac. Sada emo se samo podsetiti nekih osnovnih definicija. Tako npr.:
Roba je proizvod ljudskog rada namenjen razmeni, dakle nekom
drugom, buduem vlasniku. Osim to u sebi sadri vrednost kao meru
opredmeenog tekueg i minulog rada (prenetu vrednost sredstava za proizvodnju:
maina, zgrada, materijala, energije itd.) roba mora da ima svojstvo upotrebne
vrednosti (korisnosti) za svog budueg vlasnika. Na tritu se kupuje upotrebna
vrednost, a plaa cena robe kao novani izraz njene vrednosti.
Pojavi novca prethodila je duga istorija razmenskih odnosa, od naturalne
razmene (trampe) robe A za robu B, preko izdvajanja nekih proizvoda koji su se
poeli vie ceniti (npr. koa, stoka, retki metali itd.) zbog ega su korieni kao opti
ekvivalenti kojim se mere vrednosti svih ostalih roba, sve do izdvajanja robe opteg
ekvivalenta (npr. stakla, srebra, zlata itd.) koji zadobija karakteristike novca.
Znai, novac je posebna vrsta robe kojom se mere vrednosti svih ostalih
roba, a koju drutvo (lokalno, nacionalno, meunarodno) prihvata kao opti
ekvivalent svih drugih roba.
Ve smo istakli da sve ekonomske procese moemo podeliti na:
1. tokove roba ili realnu ekonomiju
2. tokove novca ili monetarnu ekonomiju.
Realna ekonomija se izraava i meri u koliinama proizvedenog ili
prirodnog bogatstva (tone nafte, broj automobila itd.), zatim u broju zaposlenih
radnika, u koliini instaliranih proizvodnih kapaciteta i slino. Novana ili
monetarna ekonomija izraava se u koliini i kretanju novca (plate, rente, kamate,
novana masa, depoziti itd.). Realnu ekonomiju kontroliu preduzea i graani, a
monetarna ekonomija je pod nadzorom centralne monetarne vlasti koja ima
monopol na emisiju novca i regulaciju novanih tokova.
Odnos realne i monetarne ekonomije je veoma sloeno i vano pitanje.
Novana ekonomija izvire iz realne, ali monetarna ekonomija ima niz specifinosti,
relativnu samostalnost i povratni uticaj na realnu ekonomiju. Regulacija novanog
dela ekonomije koristi se kao instrument stabilizacije ili destabilizacije celokupnog
ekonomskog sistema.
Novac je, dakle, stvar koja (snagom obiaja ili po dravno-zakonskoj
regulaciji) slui kao opteprihvaeno sredstvo razmene roba i kao opteprihvaeno
sredstvo plaanja svih privatnih i javnih dugova. U optem smislu, novac ima
sledee funkcije:
- kao merilo vrednosti svih drugih roba; zatim
- kao sredstvo razmene roba;
- kao sredstvo plaanja svih privatnih i javnih dugova;
- kao sredstvo tednje;
Uvod u ekonomiju

134
- kao oblik u kojem se dri i uva jedan deo ukupne imovine (sredstvo
tezauracije);
- kao meunarodno sredstvo plaanja (svetski novac), ako je priznat i
konvertibilan (razmenjiv) u meunarodnoj trgovini.
Ekonomska istorija poznaje razne vrste novca. Razdoblje trampe (razmena
robe za robu) zamenjeno je razdobljem robnog novca u u kojemu su ulogu opteg
ekvivalenta imale neke retke robe, npr. koljke, vino, srebro, zlato i slino. Posle
robnog pojavio se metalni novac koji je, u raznim oblicima, kovan iz plemenitih i
drugih metala. Potkraj 17. i poetkom 18. veka pojavio se papirni novac, koji nema
svoju vlastitu vrednost kao roba, nego samo simboliku vrednost, tj. trai se i
poseduje samo radi roba koje se s njima mogu kupiti. Savremene vrste novca (u
obliku papirnih novanica, kovanog novca, ekova i slino) nemaju svoju unutranju
vrednost (ko robe), nego samo simboliki i deklarativno predstavljaju novac koji se,
radi toga, naziva jo i fiat novac ili fiducijarni novac (tal. Fiat/fijat/ = Neka tako
bude! Neka se primeni!; lat. fiducija = poverenje).
Drava kao legalni i legitimni nosilac javne vlasti ima monopol da
proglaava novanu jedinicu i njene funkcije. Graani koji imaju poverenje u takvu
odluku i mo drave prihvataju tu stvar za novac i pomou nje obavljaju razmenu
roba i plaanje dugova, sve dok takav (simboliki) novac ne izgubi (na primer u
kriznim inflacijskim situacijama) funkciju mere vrednosti i merila cena. Tada
graani obino nemaju vie poverenja u monetarnu vlast pa funkcije novca poinju
obavljati neke druge robe ili strane (stabilne i konvertibilne) valute, odnosno devize.
Novac se na tritu pojavljuje u vie oblika. Veoma est oblik novca jeste
gotovina ili efektivni novac (u obliku metalnog ili papirnog novca koji emituje
centralna banka neke drave) te depozitni (bankarski ili iralni) novac koji se
pojavljuje u obliku depozita (uloga novca u banku), ekova i potraivanja na
raunima u bankama. Bankarski novac nema materijalni oblik, ali se (na zahtev
vlasnika) moe pretvarati u gotovinu i materijalizirati. U najnovije vreme masovno
se iri tzv. elektronski ili digitalni novac. Razvijaju se razni finansijski telematiki
servisi, tele-bankarstvo itd. Takoe, u platnom prometu i na tritu novca pojavljuju
se (pogotovo u vreme restriktivne monetarne politike) razni supstituti (surogati)
novca u obliku bonova, menica, ekova, dravnih obveznica i ostalih vrednosnih
papira. Oni obavljaju prometnu i platenu funkciju novca i tako nadoknauju
manjak transakcijskog novca.
Osim navedenih kategorija u ekonomskoj terminologiji esto se koristi
pojam finansije koji ima daleko ire znaenje od pojma novac. U najirem smislu
finansije obuhvataju sve novane tokove, odnosno sve ekonomske i pravne
procese koji se zasnivaju i izraavaju u novcu. U tom smislu, finansije se odnose na
raznovrsne novane operacije (tekua gotovinska plaanja, kreditiranje, osiguranje,
kupoprodaja deviza, emisija novca itd.), ali i na organizaciju i rad finansijskih
institucija u vezi s prikupljanjem, raspodelom, troenjem i upravljanjem novanim
sredstvima radi zadovoljavanja optih i zajednikih drutvenih potreba (obrazovanje,
zdravlje, zatita itd.).
Najvanije finansijske institucije u modernim dravama su banke,
osiguravajua drutva, penzijskii fondovi, tedno-kreditne zadruge i slino. U
bankarskom sistemu razlikujemo centralnu banku i poslovne (komercijalne) banke.
Trite i novac
135
Obe vrste banaka uestvuju u emisiji novca, ali na razliite naine, jer su im
funkcije, mogunosti i uloge bitno razliite.
Centralna banka (npr. Narodna banka u Srbiji) ima zakonski monopol da
emituje tzv. primarni novac kao zakonsko sredstvo plaanja, kao i pravo da obavezuje
poslovne banke da kod nje dre odreene rezerve. Na taj nain ona pokuava da regulie
ukupnu koliinu novca u naoj zemlji.
Takoe, ona regulie aktivnosti poslovnih banaka i vodi brigu o vrednosti
domaeg novca (deviznom kursu), zatim o stabilnosti cena, finansijskim obavezama
drave prema inostranstvu, itd. Poslovne banke uestvuju u kreiranju depozitnog novca,
ali unutar ogranienja i pravila koja su definisana zakonima i politikom centralne banke.
Monopol na stvaranje primarnog novca centralnoj banci omoguava obavljanje ostalih
funkcija koje se odnose na regulisanje novanog sistema, kao to su kontrola ponude
novca i kredita u bankarskom sistemu, odravanje stabilne vrednosti novca, upravljanje
kursom domae valute u odnosu na svetske valute, upravljanje deviznim rezervama
zemlje, odravanje stabilnosti domaeg bankarskog sistema, obavljanje platnog prometa
meu bankama, dranje rauna dravnih organa i druge funkcije.
Poslovne banke su finansijski posrednici koji prikupljaju (u obliku tednih
uloga ili depozita) trenutne vikove novca od jednih graana i preduzea i plasiraju ga
(pozajmljuju) drugim graanima i preduzeima koji imaju manjkove novca. Poslovne
banke ostvaruju dobit kao razliku izmeu aktivnih kamata (koje one naplauju od
zajmotraioca) i pasivnih kamata (koje one plaaju tediama, odnosno vlasnicima
depozita).
Kamata je cena upotrebe tueg (pozajmljenog) novca, odnosno novani iznos
koji zajmotrailac plaa zajmodavcu prema dogovorenoj kamatnoj stopi. Kapitalista
preduzetnik (investitor) uzima kredit od kapitaliste bankara da bi pozajmljeni kapital
proizvodno uposlio i iz ostvarenog profita platio kamatu na dobijeni zajam. Kamatna
stopa je procentni iznos ukupnog duga (glavnice) koji dunik, pored glavnice, treba da
plaa poveriocu u dogovorenom roku obino na godinu dana. Nominalnu kamatnu
stopu treba razlikovati od realne kamatne stope koja se dobije kao razlika izmeu
nominalne kamatne stope i stope tekue inflacije. Ovakav priblini nain odreivanja
realne kamatne stope vai samo u uslovima relativno niskih stopa inflacije i niskih
nominalnih kamatnih stopa (do 10%). Ukoliko su stope inflacije i nominalne kamatne
stope visoke nivo realne kamatne stope se odreuje tkz. Fierovom jednainom:
1
) 1 (
) 1 (

+
+
=
t
i
r

gde je (r) realna kamatna stopa, (i) nominalna kamatna stopa i () stopa inflacije.
Ako je nominalna kamatna stopa i=5% i stopa inflacije =2,5%, realna kamatna
stopa kao razlika nominalne kamatne stope i stope inflacije je 2,5% (r=i-).
Priblino ista vrednost se dobije i korienjem Fierove relacije (2,439%). Ako je
meutim, nominalna kamatna stopa i=35% a stopa inflacije =32,5%, iako realna
kamatna stopa kao prosta razlika nominalne kamatne stope i stope inflacije ostaje
2,5%, realna kamatna stopa odreena Fierovom jednainom iznosi 1,88%. Prema
tome, to su nominalne kamatne stope i stope inflacije vee odreivanje realne
kamatne stope kao proste razlike tih stopa nas vodi u sve veu greku.
Uvod u ekonomiju

136
U uslovima postojanja inflacije dugovanje se obino vezuje za neku vrstu
valutu (npr. evro ili vajcarski franak) ime se poverilac titi od smanjenja realne
vrednosti svog plasmana, a duniku je onemogueno da ostvari tzv. inflatornu dobit,
to se inae masovno deavalo u vreme hiperinflacije u naoj zemlji poetkom 90-tih
godina prolog veka.
Inflacija (engl. inflation) je prekomerno poveanje novane mase u
opticaju, to vodi smanjenju vrednosti novca i optem rastu cena. Inflacija se u
najoptijem smislu definie kao konstantno poveanje opteg nivoa cena u nekoj
privredi. Trenutno poveanje cene pojedinane robe ili usluge nije inflacija. Naime,
do incidentnog poveanja cene nekog proizvoda moe doi usled trenutno poveane
tranje za tom robom. O inflaciji govorimo tek ukoliko cene veine roba i usluga
imaju tendenciju poveanja priblino istog intenziteta. Inflacija kao proces
(tendencija) rasta opteg nivoa cena se uglavnom posmatra u odreenom
vremenskom intervalu. Ukoliko je stopa inflacije 5% to znai da je proseni rast
cena svih roba i usluga bio 5%.
Visoke stope inflacije uglavnom imaju negativne posledice na ukupnu
privredu neke zemlje. Prva negativna posledica visokog rasta opteg nivoa cena je
smanjenje kupovne moi dohodaka svih sektora u privredi. Ako je dohodak ostao
isti a cene porasle za 5% to zapravo znai da je trenutno mogue kupiti 5% manje
roba i usluga. Pad realnog dohotka znai smanjenje kupovne moi nominalnog
dohotka i smanjenje standarda stanovnitva. Druga negativna posledica inflacije je
negativan uticaj na stvarnu zaradu po osnovu tednje ili investicija. Via stopa
inflacije znai manju realnu kamatu i niu internu stopu prinosa i po toj osnovi
inflacija obeshrabruje tednju i realne investicije. Trea negativna posledica visoke
inflacije je smanjenje konkurentnosti u meunarodnoj razmeni. Usled relativno viih
cena robu za izvoz je tee prodati a uvozna roba postaje jeftinija. Ovo je posebno
znaajno u uslovima relativno stabilnog deviznog kursa. Tendencija rasta opteg
nivoa cena podrazumeva neizvesnost u planiranju poslovanja to dovodi do
smanjenja domaih i stranih investicija i negativno utie na ukupni privredni rast.
Iako postoji mnogo uzroka i tipova inflacije
16
sve ih je mogue svrstati u tri
osnovne grupe: uzroci inflacije na strani tranje (demand- pull), uzroci inflacije na
strani trokova (cost-push), i monetarni uzroci inflacije. Inflacija na strani tranje
se javlja kao rezultat poveanja ukupne (agregatne) tranje u nekoj privredi. Ukoliko
svi delovi privrede (domainstva, poslovni sektor, drava i strani kupci) mogu da
kupe vie roba i usloga od onoga to privreda objektivno moe da ponudi dolazi do
rasta opteg nivoa cena. U uslovima kada privreda nije u stanju da povea obim
proizvedenih roba i usluga da bi zadovoljila poveanje tranje dolazi do inflacije. Do
poveanja tranje iznad ukupne ponude moe doi usled: a) poveanja nadnica u
uslovima pune zaposlenosti; b) poveanja inostrane tranje za domaim proizvodima
koja dovodi do poveanja potroake tranje izvoznika i poveanja ukupne domae

16
Npr. ekonomista Paul Einzig razlikuje dvanaest tipova inflacije: novana;
kreditna; inflacija kupovne moi; budetska inflacija; cenovna (posledica oporezivanja);
inflacija preteranog investiranja kao posledica pada proizvodnje; inflacija izazvana
devalvacijom ili depresijacijom u odnosu na stranu valutu; uvozna inflacija; inflacija
osiguranja i drugih izdataka socijalne pomoi i pune zaposlenosti; inflacija cena izazvana
restrikcijama u spoljnoj trgovini.
Trite i novac
137
tranje; c) inflatornih oekivanja u smislu da potroai oekuju dalji rast cena pa jo
vie poveavaju tranju za robama i uslugama koje u uslovima stabilnih cena ne bi
kupovali; d) promene potroakih navika u uslovima masovne potronje i vetakih
potreba gde se vie troi i manje tedi bez obzira na visinu ukupnog dohotka.
Inflacija na strani trokova nastaje kao posledica poveanja trokova proizvodnje
roba i usluga. Poveanje cena bilo kog inputa (rada, kapitala, zemlje, preduzetnitva)
u kratkom roku dovodi do smanjenja ponude. Naime, u cilju zadravanja odreenog
nivoa profita preduzetnik prebacuje narasle trokove proizvodnje na potroaa
poveanjem cena kroz mehanizam smanjene ponude. Poveanje cena inputa kao
osnovnog transmisionog mehanizma inflacije moe biti uzrokovano razliitim
faktorima. Nedostatak radne snage u odreenim sektorima moe dovesti do
poveanja nadnica ili plata u tim sektorima a zatim po imitacionom ili domino
efektu do poveanja cene rada u ostalim sektorima privrede. Rast cena uvoznih
inputa dovodi do poveanja trokova proizvodnje i kroz reprodukcionu zavisnost do
poveanja opteg nivoa cena (npr. poveanje cene sirove nafte). Radi se o tkz.
fenomenu uvezene inflacije. Monetaristika ekonomska teorija identifikuje i treu
grupu uzroka inflacije. Zastupnici ovog koncepta smatraju da je inflacija uvek i
svagde monetarni fenomen. Na osnovu obimnih empirijskih istraivanja monetaristi
zakljuuju da je preterano visoka ponuda novca od strane drave osnovni uzrok i
generator inflacije. Intuitivno je jasno da to je vie novca u nekoj privredi to e se
vie i troiti pa e i agregatna (ukupna) potroaka tranja biti vea to dovodi do
rasta opteg nivoa cena. Monetarizam, kao deo neoklasine ekonomske teorije,
inflaciju kao monetarni fenomen objanjava kroz tkz. krivu dugorone ponude.
Naime, poto privreda na dugi rok delovanjem trinog mehanizma dostie punu
zaposlenost resursa svako poveanje ukupne tranje vezano za poveanje novane
ponude od strane monetarnih vlasti deluje inflatorno. Bez obzira na uzroke rasta
opteg nivoa cena jedna od osnovnih i najnezgodnijih karakteristika inflacije jeste da
se radi o samoodravajuem procesu. Ukoliko u uslovima pune zaposlenosti resursa
doe do poveanja ukupne tranje i rasta opteg nivoa cena, u sledeem koraku, vii
nivo cena podrazumeva i vie trokove proizvodnje. Naime, vii nivo cena tera
radnike da trae plate iznad produktivnosti to dovodi do poveanja trokova
prozvodnje i inflacije na strani trokova. Proces se ovde, meutim, ne zaustavlja.
Vie nominalne nadnice stvaraju iluziju o veoj kupovnoj moi stanovnitva to kroz
kredite poveava ukupnu tranju i dalje gura cene nagore. Stvara se tkz. inflatorna
spirala koju je veoma teko presei. Iako se radi o sloenim i esto komplikovanim
mehanizmima transmisije rasta opteg nivoa cena, ipak postoje relativno efikasna
sredstva za kontrolu i presecanje inflacione spirale.
Sredstva za zaustavljanje rasta opteg nivoa cena pre svega zavise od tipa i
vrste uzroka inflacije. Ukoliko se radi o inflaciji na strani tranje tada je
odgovarajua politika ogranienja ukupne tranje za robama i uslugama. Na
raspolaganju su deflatorna fiskalna i deflatorna monetarna politika. Poveanje
poreza i smanjenje budetski izdataka s jedne i poveanje kamatnih stopa i ponude
novca sa druge strane ograniava ukupnu tranju i stabilizuje cene. Iako je ove mere
antiinflacione politike lako razumeti njihovo praktino sprovoenje je prilino
komplikovano. Deflatorne fiskalne i monetarne politike su veoma nepopularne poto
stanovnitvo nije spremno da plaa vee poreze i pristane na smanjenje budetskih
Uvod u ekonomiju

138
izdataka. Ubediti stanovnito da e od ovih mera na dugi rok imati koristi je
uglavnom teko izvodljiv poduhvat. Odricanje od trenutnog nivoa potronje u ime
vee realne potronje kasnije je, sa aspekta individualnih potroakih navika,
uglavnom neprihvatljivo. Smanjenje izdataka iz budeta pogaa razliite (esto
ranjive) drutvene grupe i bez otpora je teko sprovodljivo. Poveanje kamatnih
stopa kao mera deflatorne monetarne politike poveava anuitete na kratkorone i
naroito dugorone hipotekarne kredite to je opet nepopularna i bez socijalnih
tenzija teko sprovodljiva mera antiinflacione politike. Usled toga se antiinflaciona
politika u veini industrijalizovanih zemalja ne preputa politiarima i politikim
partijama. Ovu politiku vode centralne banke kao glavne monetarne institucije i
nezavisna tela iji je glavni cilj odravanje stabilnosti opteg nivoa cena.
Nezavisnost centralnih banaka je dobila na znaaju tokom 80-tih godina kao reakcija
na neopravdano ekspanzivnu monetarnu politiku na kratak rok kako bi se postigla
kratkorona politika stabilnost. Ovakva politika je dovodila do visokih stopa
inflacije a vlade su zarad svojih politikih ciljeva odbijale primenu nepopularnih
visokih kamatnih stopa na kredite. Nezavisnost centralne banke omoguila je
politiku projektovanja (ciljanja) eljenih stopa inflacije koju sprovodi veina
industrijalizovanih privreda. Kako je inflacija samoodravajui proces koji se esto
bazira na inflatornim oekivanjima ciljana inflacija ta oekivanja ograniava i
postepeno eliminie. Ukoliko se, meutim, restriktivne monetarne i fiskalne mere
sprovode u situaciji kada imamo inflaciju trokova, ogranienje tranje dovodi do
pada ukupnog proizvoda i rasta stope nezaposlenosti. Kako je inflatorna spirala
proces koji sari i uzroke rasta cena na strani tranje i na strani trokova uobiajno je
da se u borbi protiv inflacije koriste razliite mere ekonomske politike.
Monetaristiko reenje u borbi protiv inflacije je jasno. Novana masa u nekoj
privredi bi trebala da raste po istoj stopi kao i drutveni bruto proizvod. Meutim,
u praksi je za centralnu banku veoma teko da odmeri optimalnu novanu masu.
Inflacija kao stopa rasta opteg nivoa cena se statistiki meri indeksima cena.
Najea mera je tkz. indeks trokova ivota (consumer price index-CPI). Indeks
trokova ivota se izraunava na osnovu posebne liste proizvoda i usluga line
potronje i prosenih cena na malo proizvoda i usluga. Poto se cene svih
proizvoda ne menjaju u istom obimu i poto koliine razliitih proizvoda razliitim
obimima uestvuju u ukupnoj potronji odreuje se tkz. reprezentativna
potroaka korpa. Uee proizvoda u korpi slui kao ponder u raunanju
prosene promene cene svih proizvoda. Indeks cena meri promene a ne tekui nivo
cena. Indeks trokova ivota u periodu od koga se meri promena je bazni period i
zauzima vrednost 100. Ako su cene u potroakoj korpi porasle za 10% onda je
potroaki indeks cena 110 a ako su cene u potroakoj korpi opale za 15 onda je
potroaki indeks cena u tekuem periodu 85. Potroaka korpa kao reprezent
tipine strukture potronje nije univerzalna i zavisi od: stepena razvijenosti
privrede, visine dohodaka, potroakih navika, starosne i socijalne strukture i
slino. Najee se u potroakoj korpi robe i usluge grupiu u nekoliko grupa kao
to su hrana, odea, stanovanje, obrazovanje, transport, zdravlje i sl. Osim toga
potroaka korpa nije statina nego se, na bazi statistikih podataka o strukturi
potronje, periodino menja. Tabela 11. pokazuje jednostavni obraun indeksa
trokova ivota.
Trite i novac
139
Tabela 11. Odreivanje indeksa trokova ivota (CPI)
Period 1 Period 2
Proizvodi i
usluge
Vrednost
pondera
Trokovi Ponderisani
trokovi
Trokovi Ponderisani
trokovi
Hrana 40 650 26000 730 29200
Odea 20 700 14000 710 14200
Stanovanje 30 1150 34500 1230 36900
Prevoz 10 450 4500 480 4800
Ukupno 100
Indeks 100 106,7
Na osnovu hipotetikih podataka o potroakoj strukturi i izdacima za
potronju odreen je indeks trokova ivota (CPI):
7 , 106 100 100
4500
4800
1) (period trokovi i Ponderisan
2) (period trokovi i Ponderisan
= = = CPI

Na osnovu izraunatog indeksa je mogue zakljuiti da je stopa inflacije
merena prosenim rastom trokova ivota 6,7%. Nain odreivanja stopa inflacije
indeksom trokova ivota ima niz ogranienja. Prva grupa ogranienja je vezana za
metodologiju kompozije potroake korpe o kojoj je bilo rei u prethodnom delu
knjige. Drugi problem je vezan za preciznost statistikih podataka i veliinu uzorka
na osnovu koje se radi procena. Trei znaajan problem se odnosi na komparabilnost
indeksa u duem vremenskom periodu poto usled izmenjene strukture potronje
dolazi i do promene sadaja tipine potroake korpe. Oteana je i meunarodna
komparacija stopa poto potroaka korpa u razliitim privredama moe imati
razliite strukture i sadraje. Osim toga, promena tehnikih i upotrebnih
karakteristika postojeih roba sutinski predstavlja nove proizvode. Rast ovih cena je
posledica novih i poboljanih postojeih karakteristika proizvoda. Ukoliko se roba
pod tim nazivom nalazi u tipinoj potroakoj korpi to dovodi do viih stopa
inflacije iako se ne radi o istom proizvodu. Dodatni problem merenja stopa inflacije
povlae i sezonske oscilacije cena odreenih proizvoda. Incidentno pomeranje cena
hrane ili cena sirove nafte navie znajno pomera stope inflacije. Statistiari ovaj
problem sezonskih oscilacija najee reavaju tako to pri obraunu indeksa
trokova ivota iskljue kratkorone promene cena hrane i energije. Pored indeksa
trokova ivota (CPI) za merenje stopa inflacije se koristi i indeks cena proizvoaa
(Producer price index-PPI). Logika izraunavanja ovog indeksa je slina indeksu
trokova ivota samo se ponderi cena odreenih grupa proizvoda odreuju na bazi
Uvod u ekonomiju

140
uea vrednosti grupe proizvoda u ukupnoj vrednosti proizvodnje realizovane na
domaem tritu.
I nflacija inae predstavlja opti porast nivoa cena. Inflacija uvek znai pad
vrednosti novca, odnosno njegove kupovne moi. Nivo cena se meri pomou indeksa cena
koji predstavljaju proseke potroakih i proizvoakih cena. Prema intenzitetu inflacija se
deli na umerenu (do 10% godinje), galopirajuu (preko 10% godinje) i hiperinflaciju
(iznad 50% meseno).
Deflacija je smanjivanje koliine papirnog novca u opticaju; monetarna pojava
suprotna inflaciji.
Uzroci inflacije su brojni: prevelika tranja za robama (inflacija tranje); porast
novane mase, javnih rashoda i izvoza; porast nominalnih zarada, porast cena inputa i
energije, promena deviznog kursa (inflacija trokova.
Stagflacija (stagnacija plus inflacija) je stanje u ekonomiji kada postoji stagnacija i
pad tranje, ali i inflacija.
I ncesija (inflacija plus recesija) je postojanje inflacije u uslovima resesije.
Visina kamatne stope zavisi od odnosa ponude i potranje novca te od niza
drugih inilaca, kao to su: a) rok ili vreme vraanja zajma (ako je rok dui
kamatna stopa je obino vea); b) rizik plasmana ili sigurnost vraanja novca (rizini
zajmovi imaju veu kamatnu stopu; c) likvidnost sredstava (likvidna sredstva
plaanja, tj. ona koja se brzo mogu pretvoriti u gotovinu bez veeg gubitka
vrednosti, imaju obino manju, a nelikvidna sredstva veu kamatnu stopu); d)
administrativni trokovi (zajmovi s visokim administrativnim trokovima imaju vee
kamatne stope).
U situaciji kada vlasnik novca moe da bira izmeu dranja gotovog novca
kod sebe, radi svoje tekue likvidnosti, i ulaganja novca u banku, radi zarade u
obliku kamata, kamata se moe tretirati i kao oportunitetni troak dranja novca u
novaniku, a ne u banci.
U procesu prikupljanja depozita i odobravanja kredita poslovne banke mogu
kreirati depozitni novac, koji poveava ukupnu ponudu (odnosno ukupnu koliinu)
novca u opticaju. To im omoguuje poslovanje po naelu deliminog pokria
depozita likvidnim sredstvima, odnosno poslovanje po naelu deliminih rezervi
likvidnosti. Poslovne banke su se razvile na iskustvu zlatara. One procenjuju da
njihove tedie (deponenti) nee povlaiti svoje depozite istovremeno, u
celokupnom iznosu i traiti isplatu u gotovini. Smatraju da je (radi osiguranja
likvidnosti) dovoljno zadrati kod sebe samo jedan deo uloenih depozita, odnosno
novanih rezervi koje nazivaju obavezna rezerva. Drugi deo depozita koji
predstavlja viak rezervi, poslovne banke mogu pozajmljivati (davati na zajam,
kredit) graanima i preduzeima uz kamatu. Bankarske rezerve su novana sredstva
koje poslovne banke dre kod sebe (u obliku gotovine, radi svakodnevnog
poslovanja i odravanja likvidnosti) ili na raunima kod centralne banke.
Postoje razliiti monetarni agregati koji predstavljaju koliinske mere
agregatne ponude novca u nekoj zemlji. Monetarni agregati se razlikuju prema
stepenu likvidnosti raznih vrsta novca kojeg sadre. Razliite definicije monetarnih
agregata nastaju iz razliitih koncepcija novca, odnosno iz razliitih odgovora na
Trite i novac
141
pitanje: ta se, u odreenoj zemlji i istorijskoj situaciji, treba ili ne treba smatrati
likvidnim novcem, tj. sredstvom plaanja obaveza.
Inae, monetarni agregati kao indikatori slue za odreivanje kvaliteta i
funkcija novca u privredi, kao i za voenje monetarne politike i politike likvidnosti.
Postoji vie monetarnih agregata:
Primarni novac (M0) ili nulti agregat, koji obuhvata: gotov novac u
opticaju; iro raune banaka; iro raune drave i obavezne rezerve poslovnih
banaka kod centralne banke;
Novana masa (M1) sadri gotov novac u opticaju i sve tzv. transakcione
depozite (depozite po vienju, tj. tekue i iro raune privrede, stanovnitva i
drave);
Likvidna sredstva (M2) ine novana masa, kratkoroni (do jedne godine)
oroeni depoziti, kratkorone hartije od vrednosti, kratkoroni devizni depoziti
domaih komitenata;
Ukupna likvidna sredstva (M3) obuhvataju pored likvidnih sredstava jo:
sredstva rezervi, sredstva za doznake u inostranstvu, sredstva za pokrie akreditiva,
ostale ograniene depozite i sredstva za kupovinu deviza;
Ukupni depoziti (M4) obuhvataju jo i dugorone dinarske i devizne
depozite, ostala dugorono (preko jedne godine) oroena sredstva, kao i dugorone
obaveze po hartijama od vrednosti;
Monetarni potencijal (M5) je agregat koji obuhvata i instrumente trita
novca u posedu privatnog sektora (bankarske menice, blagajnike zapise isl.), kao i
serifikate o poreskim depozitima i tednji.
U razvijenim trinim privredama gde postoji razvijen bankarski sistem
centralna banka kao regulator monetarnih operacija na indirektan nain kontrolie
kreditnu aktivnost poslovnih banaka. Dva su najvanija mehanizma preko kojih
centralna banka kontrolie ukupnu novanu masu u nekoj privredi: a) kroz primarni
novac i b) kroz proces multiplikacije. Primarni (bazni) novac centralna banka
formira odobravanjem kredita poslovnim bankama, odobravanjem kredita
neposrednim komitentima (dravi) i kroz devizni raun centralne banke. Primarni
novac se razlikuje od novane mase (M1) poto u primarni novac ulaze depoziti
poslovnih banaka i neposrednih komitenata kod centralne banke i gotov novac dok
u M1 ulaze depoziti po vienju nebankarskog sektora (stanovnitva, privrednih
subjekata) kod poslovnih banaka i gotov novac. Odnos izmeu novane mase i
primarnog novca se naziva monetarni multiplikator i pokazuje koliko e jedna
jedinica primarnog novca centralne banke kreirati jedinica novane mase M1.
Ukoliko je vrednost monetarnog multiplikatora 2 i ako je koliina primarnog novca
1000 jedinica, ukoliko centralna banka planira da povea novanu masu za 5%,
vrednost novane mase e u narednom periodu iznositi 2100 jedinica. Monetarni
multiplikator, meutim, nije stabilna veliina i centralna banka nije u stanju da preko
njega kontrolie koliinu novca u opticaju. Postoje i drugi mehanizmi kreiranja
novane mase na koje centralna banka ne moe autonomno da deluje. Zbog toga
centralna banka poseduje i dodatne (dinamike) mehanizme kojima novanu masu
prilagoava stvarnim potrebama privrede. Dva su najvanija mehanizma dinamikog
prilagoavanja novane mase od strane centralne banke: a) obim kredita odobren
Uvod u ekonomiju

142
poslovnim bankama i b) stopa obaveznih rezervi koju poslovne banke dre na
raunima centralne banke.
Osnovna mera agregatne ponude novca je transakcijski novac, tj. onaj koji
slui za robno-novane transakcije ili kupoprodaje roba i usluga.
Gotovinu ine a) kovani (metalni) novac izvan banaka i b) papirni novac.
Definicije novane mase menjaju se zbog pojave novih vrsta novca, novih
vrednosnih papira i novih oblika i instrumenata plaanja. To oteava regulaciju
agregatne ponude novca i smanjuje mogunost uticaja monetarne politike na realne
agregate pomou promena u monetarnim agregatima.
Koliina novca u nekoj privredi je odreena veliinom dohotka ili brojem
novanih transakcija i brzinom opticaja. Transakcijska potranja novca ini najvei
deo agregatne potranje novca, a javlja se zbog potrebe ljudi da razmenjuju i plaaju
robe i usluge. Za odreen broj transakcija potrebna je odreena koliina novca.
Kako se pod transakcijom podrazumeva kupovina odnosno prodaja pri emu je u
modernim privredama prodaja od kupovine razdvojena odreenim vremenom,
koliina novca u opticaju se moe izraziti kao:

T V M =


gde je (M) koliina novca u opticaju, (T) broj transakcija i (V) brzina opticaja novca.
Drugim reima brzina opticaja novca je odnos izmeu broja transakcija i koliine
novca koji je potreban da se taj broj transakcija realizuje:

M
T
V =


Dakle, transakciona brzina opticaja novca je broj koji pokazuje koliko se
transakcija u odreenom vremenu obavi po jedinici novane mase. Kako je broj
transakcija u nekoj privredi nemogue pouzdano utvrditi za odreivanje brzine
opticaja novca kao kljune determinante u projektovanju novane mase ekonomisti
koriste koncept dohodne brzine opticaja novca. Dohodna brzina opticaja novca se
definie kao odnos vrednosti drutvenog proizvoda (dohotka) i koliine novca:

M
Y
V =


gde je (Y) vrednost nominalnog dohotka u odreenom vremenu. Dohodna brzina
opticaja novca je broj koji pokazuje koliko jedinica drutvenog proizvoda otpada na
jednu jedinicu novane mase. to je novana masa vea to e pri datom dohotku
brzina opticaja biti manja a to je veliina drutvenog proizvoda vea, pri datoj
novanoj masi, i potrebna brzina opticaja e biti vea. Ovako definisana brzina
opticaja se svodi na vremenski period potreban da se izvri odreeno plaanje.
Vremenski period potreban za izvrenje plaanja zavisi od sistema plaanja odnosno
organizacije platnog prometa u nekoj privredi. Ukoliko je sistem plaanja
centralizovan ili decentralizovan to je i brzina opticaja novca vea ili manja. Isto
tako, stepen sigurnosti naplate za prodatu robu pozitivno utie na brzinu opticaja
novca, odnosno smanjuje koliinu novca koja se dri kao rezerva likvidnosti.
Trite i novac
143
Inflatorne i cenovno nestabilne privrede belee veu brzinu opticaja jer se usled
inflatornih oekivanja uesnici u razmeni (transaktori) bre oslobaaju novca
odnosno ele da to pre naplate svoja potraivanja.
pekulativna potranja novca nastaje zbog neizvesnosti kretanja na
finansijskom tritu i pokuaja ljudi da ostvare neku zaradu u brzoj zameni raznih
vrsta novca ili u zameni novca za vrednosne papire, koristei oscilacije kamatnih
stopa, deviznog teaja i dividendi u svoju korist.
Sigurnosna potranja novca nastaje zbog potrebe ljudi da jedan deo novca
dre u gotovini i da (u tekim i nepredvienim situacijama) imaju finansijsku
sigurnost u pribavljanju potrebnih roba i usluga. Sigurnosna potranja obino se
pribraja poslovnoj (transakcijskoj) potranji za novcem.
Imovinska potranja novca nastaje iz potrebe ljudi da jedan deo svoje
imovine (aktive) dre u obliku novca, izbegavajui greku stavljanja svih jaja u
jednu korpu, tj. nastojei da diverzifikuju (raspre) svoj portfolio. Teorija koja
objanjava metode i tehnike uspenog upravljanja diverzificiranim (rasprenim)
oblicima imovine (kao to su novac, nekretnine, vrednosni papiri, preduzea i
slino) naziva se teorija portfelja (portfolija).
U najnovije vreme sve vie se koristi tzv. elektronski novac, kao poseban
oblik novca. On zamenjuje gotovinu i ekove i omoguava kupovinu preko
raunara. Elektronski novac se definie kao specifina monetarna informacija,
koja se putem elektronskih inpulsa u realnom vremenu prenosi izmeu transaktora
koji obavljaju plaanja. Ipak, ne postoji jedinstvena definicija elektronskog novca,
jer ona zavisi od aspekta posmatranja, namere istraivaa, kao i od karakteristike
koja se eli naglasiti.
2. FINANSIJSKA TRITA
2.1. OPTI POJMOVI
Odavno je poznato da je za svaku trinu privredu sutinski vano
postojanje efikasnog finansijskog sistema kao najvanije poluge kvalitetnog
funkcionisanja privrednog sistema u celini. Postoji nekoliko kljunih elemenata
finansijskog sistema i to: finansijska trita; uesnici i posrednici, i finansijski
instrumenti.
Vrednosni papiri (hartije od vrednosti, HoV) su pismene isprave o pravu
korienja od strane njihovih vlasnika, i razlikuju se:
- prema formi: na ime, na donosioca, po naredbi
- prema izdavaocu: dravne, privatne
- prema sadraju: stvarne hartije od vrednosti (daju vlasnicima pravo
preuzimanja stvari) i novane hartije od vrednosti (daju vlasnicima
pravo na kamatu ili dividendu).
Svaka hartija od vrednosti mora da je u pisanoj formi i da u sebi sadri neko
graansko, najee imovinsko pravo. Postoje etiri osnovne hartije od vrednosti:
menica; ek; akcija i obveznica.
Uvod u ekonomiju

144
Menica (engl. bill of exchange) je vrednosni papir po naredbi na osnovu
zakona; to je vrsta obligacionog vrednosnog papira ija je ekonomska funkcija u
dunikovom davanju osiguranja plaanja poveriocu uz dunikovo preuzimanje
apstraktne novane obaveze prema poveriocu, ije ispunjenje dospeva kako je
navedeno na samoj menici. Obzirom na broj lica postoje dve vrste menica: trasirana
menica i vlastita menica. Obzirom na nain odreivanja dospea menine obaveze
postoje menica a dato, menica na odreeno vreme od izdanja, menica na odreeno
vreme od vienja i menica po vienju. Menica ima najmanje tri funkcije: 1. sredstvo
plaanja, 2. kreditno sredstvo i 3. sredstvo za obezbeenje kredita.
ek (engl. cheque) je vrsta obligacionog vrednosnog papira kojim izdavalac
(trasant) nalae trasatu (npr. banci) da imaocu eka (remitentu) ili samom trasantu
izvri plaanje iznosa novca navedenog u eku iz trasantovog pokria kod trasata.
Osnovna funkcija eka jeste da zamenjuje novac u opticaju, tj. da bude sredstvo
plaanja. ek dospeva po vienju i mora imati pokrie.
Dok je sa stajalita svoje funkcije menica kreditni papir, ek je prvenstveno
plateno sredstvo. Razlike u funkciji menice i eka vidljive su i iz naina na koji se
odreuje dospee potraivanja iz menice, odnosno na koji je odreeno dospee
potraivanja iz eka. Izdavalac menice moe da odredi dan kada menica dospeva ili
period ijim istekom menica dospeva, dok ek dospeva po vienju, a isprava u kojoj
bi dospee bilo drukije oznaeno ne vredi kao ek.
17
S obzirom na namenu, ek
moze biti: isplatni (gotovinski); obraunski (virmanski) za bezgotovinsko plaanje;
barirani (precrtani) bezgotovinska naplata samo preko banke; putniki isplata
gotovine u drugom mestu ili vrenje plaanja; cirkulacioni remitent trai isplatu od
druge (korespondentne) banke ili filijale banke; sertifikovani banka odgovara za
isplatu eka; dokumentarni isplata uz robne HoV; akreditivni kupuje se od
banke, a glasi na ime.
Akcije (deonice) su vlasniki korporativni vrednosni papiri koji nemaju
odreen rok dospea. Akcije mogu da izdaju iskljuivo akcionarska drutva. Zbog
izmenjene vlasnike strukture kapitala koji postaje akcionarski, posebno su
interesantne i vane akcije (deonice) kao specifine hartije od vrednosti koje svojim
vlasnicima obezbeuju tri grupe prava:
- pravo na dividendu
- pravo na uestvovanje u odluivanju o izboru uprave (menadmenta)
preduzea
- pravo na deo likvidacione mase u sluaju likvidacije preduzea
Ve smo ranije objasnili da postoji nekoliko vrsta akcija. Neke glase na ime,
a neke na donosioca. Osim toga, postoje tzv. obine akcije koje obezbeuju samo
pravo glasa u skuptini akcionara i tzv. prioritetne (povlaene), koje garantuju
isplatu dividende i pravo prvenstva kod naplate dela likvidacione mase, ali su
najee bez prava glasa.
Graani i preduzea kupuju akcije raznih akcionarskih drutava zbog
razliitih razloga: tenja za sticanjem vlasnitva; tenja za zaradom (dividendom);

17
Dodue, u naoj finansijskoj i komercijalnoj praksi tek je nedavno ukinuto
kreditiranje kupovine, odnosno odloeno plaanje pomou eka (ek na poek), to je,
zapravo, bila protivzakonita radnja.
Trite i novac
145
tenja za diversifikacijom svoje imovine (portfelja) u razne oblike (ne drati sva jaja
u istoj korpi) itd. Interes ulagaa u obine akcije preduzea je prirast na uloena
sredstva, odnosno to vea stopa profitabilnosti na ulaganje. Povraaj uloenih
sredstava moe se ostvariti kroz prinos od dividende ili kroz porast vrednosti
buduih dividendi. U prvom sluaju radi se o prihodu od isplaenih dividendi, a u
drugom o prihodu od porasta vrednosti akcije u odnosu na poetnu cenu akcije.
Zbog moguih problema koji se mogu pojaviti oko isplate novanih dividendi,
menadmentu stoje na raspolaganju i drugi oblici realizacije politike dividendi, kao
to su: 1. reinvestiranje dividendi, 2. distribucija dividendi u akcijama, 3. otkup
vlastitih akcija, 4. druge bonusne emisije.
pekulativni motiv, tj. procena da e vrednost akcija i zarada po osnovu
dividende biti vea od kamatne stope i zarade od uloga novca u banku, predstavlja
logian, legalan i legitiman, ali i rizian motiv za kupovanje akcija. Kretanje cena
pojedinih akcija (dnevni javni berzanski izvetaji) vaan su podatak koji pokazuje
stvarnu uspenost poslovanja datog preduzea, ali ponekad mogu i da prikriju
stvarnost jer mogu biti posledica vetake tranje i naduvanih (bubble) cena od
strane berzanskih pekulanata, pristrasnih analitiara i konsultanata, nepouzdanih
revizora itd. To je razlog estog naglog kraha firmi koje su imale sjajne berzanske
pokazatelje, a ubrzo se pokazalo da stoje katastrofalno loe, tj. da njihove finansijske
obaveze daleko premauju prihode ili ak vrednost imovine. Protekle godine u
zapadnom svetu desilo se nekoliko spektakularnih bankrotstava veoma poznatih i
izvikanih firmi, posebno internet ili dot.com preduzea. Ipak, najvei ikad zabeleen
bankrot jeste propast uvenog Enrona 2001. godine u iznosu od preko 60 milijardi
dolara. Nedavno je propala i uvena osiguravajua kompanija AIG, zatim banka
Lehman Brothers itd. Osim toga, sve su uestalija otkria namernih finansijskih
mahinacija i organizovanih prevara u svetu krupnog biznisa. Znai, ne postoji
nikakva sigurna zatita od neuspeha. Zato je u pravu i prebogati Bil Gejts kada kae
da ga stalno samo 6 meseci deli od bankrotstva. Njegova formula je: inovirati,
inovirati, inovirati i tako biti makar malo ispred najblieg konkurenta.
Praksa trgovanja akcijama i obveznicama na jo nedovoljno razvijenom
berzanskom tritu u Srbiji pokazuje zanimljiva iskustva. Ve se moe govoriti o
tankom sloju uspenih i za nae prilike prilino bogatih brokera i meetara (yapi-a)
koji veto koriste svoja znanja i informacije ili moda neznanje i siromatvo novih
vlasnika akcija koji ih brzo ele unoviti. Uopte, berza je mesto gde se brzo moe
stei veliko bogatstvo, ali isto tako i brzo osiromaiti.
Prikupljanje novca preko emitovanja akcija est je nain da preduzea
(kompanije) obezbede sredstva za uspean rast, naroito u poetnim fazama. U
stvari, preduzeima koja su upravo poela da posluju nasuno je potreban obrtni
kapital koji osniva najee sam ne moe da obezbedi u dovoljnoj koliini. Osim
toga, takvim preduzeima su potrebne i investicije u proizvodnu opremu,
istraivanje i razvoj i sl., a prisutno je i snano nastojanje da se proire na nova
trita ili da uu u neki novi posao. Razumljivo, s vie novca kompanija moe
poveati investiciona ulaganja, unaprediti razvoj i biti profitabilnija u budunosti.
Izdavanjem novih akcija koje po odreenoj ceni, koju inae odreuje sama
kompanija, mogu kupiti stari ili novi akcionari, kompanija moe doi do dodatnog
kapitala. Taj proces se zove dokapitalizacija kompanije.
Uvod u ekonomiju

146
U stvari, akcije koje izdaju pojedina preduzea su surogati novca i
instrumenti prikupljanja finansijskih sredstava za poetak rada ili za
dokapitalizaciju i razvoj preduzea. Pomou deonica preduzetnici prikupljaju
dugorono slobodna novana sredstva (odnosno kapital) za osnivanje i finansiranje
njihovog preduzea koje organizuju kao deoniko drutvo. Takvi vrednosni papiri su
deo trita kapitala koje treba razlikovati od trita novca na kojem se trguje s
kratkorono slobodnim novanim sredstvima, tj. samo s onim sredstvima koja
obavljaju ulogu platenog i prometnog sredstva, a ne ulogu kapitala kao faktora
proizvodnje.
Kada se poslovanje i trini poloaj nekog deonikog preduzea pogorava,
tada vlasnici njegovih deonica esto ih pokuavaju prodati po nominalnoj ceni ili po
trinoj ceni koja je manja od nominalne. Trina cena deonica raste iznad
nominalne kada se poboljava poslovanje i trini poloaj preduzea. Kretanje cena
pojedinih deonica je vaan podatak koji pokazuje bilo stvarni kvalitet poslovanja tog
preduzea bilo procene buduih (oekivanih) rezultata poslovanja to ih formiraju
deoniari i berzanski pekulanti. Pad cena deonica obino najavljuje recesijske
tendencije u privredi i opadajua (ili pesimistika) poslovna oekivanja. Rast cena
deonica, naprotiv, pokazuje irenje pozitivnih poslovnih oekivanja u kojima
preduzetnici i berzanski pekulanti oekuju porast profita, porast dividendi itd. Ipak,
kretanje trinih cena deonica je nepravilno i nepredvidivo, jer njihove cene reaguju
na mnoge ekonomske i politike dogaaje koji su teko predvidivi, to moe zavarati
ulagae. U stvari, berza je krajnje rizino trite i nikakve procene i prognoze ne
mogu biti pouzdane.
Trina cena deonica formira se po istom principu kao i trina
(kupoprodajna) cena zemlje. Trina cena zemlje formira se kao kapitalizirana
zemljina renta, a trina cena deonica formira se kao kapitalizacija oekivane
dividende. Trina cena deonica formira se pod uticajem mnotva predvidivih i
nepredvidivih varijabli. Sve se one izraavaju u kretanju i raskoraku izmeu stvarne
kamatne stope i oekivane dividendne stope, koje se pojavljuju kao dve
determinantne cena deonica.
Trina cena neke deonice zavisi, dakle, od tri faktora: a) od nominalne
vrednosti deonice, b) od dividendne stope ili od iznosa dividende, i c) od kamatne
stope. Otuda, opta formula za izraunavanje trinih cena deonica je sledea:
r
Nd
V =

gde je (V) trina cena akcije, (d) dividendna stopa i (r) kamatna stopa.
Stvarna cena akcije je dakle razliita od njene nominalne vrednosti.
Generalno postoje dva pristupa u proceni vrednosti akcija. U prvi pristup spadaju
tzv. bilansne metode od kojih su najpoznatije metod knjigovodstvene vrednosti
akcije i metod likvidacione vrednost akcije. Knjigovodstvena vrednost akcije se
izrauna tako da se vrednost akcionarskog preduzea podeli sa brojem obinih
akcija. Neto vrednost preduzea se dobije iz bilansa stanja kao razlika imovine i
obaveza. Na slian nain se odredjuje i likvidaciona vrednost akcije ali je ovde
pretpostavka da se akcionarsko preduzee lividira pa je u skladu sa tim i neto razlika
bilansne imovine i obaveza manja od knjigovodstvene vrednosti imovine. Drugi ili
tzv. diskontni metod trinu ili stvarnu cenu akcije determinie na bazi buduih
Trite i novac
147
prinosa i dinamika prinosa od akcije. Kljuni princip kod diskontnog pristupa
odredjivanja cene akcije je koncept sadanje vrednosti po kom je sve budue prinose
potrebno umanjiti (diskontovati) u cilju dobijanja njihove ekvivalentne sadanje
vrednosti. Sadanja vrednost akcije se odredjuje kao razlika sadanje vrednost
buduih prinosa i cene imovine:


P
r
C
NPV
n
t
t
t
a

+
=

=
)
) 1 (
(
1


gde je
a
NPV
sadanja vrednost akcije,
t
C
projektovani budui prinosi u vremenu
(t), (r) relevantna diskontna stopa koja bi trebala da bude na nivou kamatne stope za
finansijski plasman slinog nivoa rizika i (P) cena trenutna cena imovine. Pri
odredjivanju sadanje vrednosti akcije diskontna stopa je eksterni parametar i
unapred se odredjuje. Referentna stopa bi trebala da bude proseni prinos na
alternativni finansijski instrument. Investitora u akcije, medjutim, interesuje i
prosena stopa dobiti, odnosno interna stopa prinosa akcije. Ova stopa se definie
kao ona diskontna stopa
) (
-
r
koja neto sadanju vrednost akcije
a
NPV
izjednaav
sa nulom. Ukoliko je interna stopa prinisa akcije vea od oekivane stope prinosa u
alternativne finansijske instrumene (r) ulaganje u konkretnu akciju je opravdano.
Usled ovakvih analitikih prednosti, lakog razumevanja i jasne interpretacije ovaj
indikator opravdanosti ulaganja u akcijski kapital se u praksi veoma esto koristi.
Osim navedenih inilaca, sledea dva imaju posebnu vanost: 1. rezultati
poslovanja kompanije - loi rezultati sniavaju cenu, a dobri rezultati podiu cenu; 2.
trina oekivanja od budunosti - profitabilna budunost, visoka cena. Takoe,
ukoliko postoji verovatnoa, ili makar samo oekivanje, da e neko drugi (npr. jaka
strana kompanija) preuzeti posmatrano preduzee, to esto znai da e akcije poeti
da rastu.
Nestabilno i teko predvidivo menjanje cena pojedinih deonioca odgovor je
na nepravilne i nepredviene dogaaje u irem okruenju, ne samo poslovnom.
Kretanje cena na efektnim berzama iskazuje se preko raznih indeksa cena deonica.
Ti indeksi su obino ponderisane aritmetike sredine cena odreene, odnosno
izabrane i reprezentativne grupe (korpe) deonica. Dva najpoznatija ovakva
indeksa (na svetskom nivou) su Dow-Jonesov industrijski prosek (DJIA) koji
pokazuje kretanje cena deonica 30 velikih kompanija koje kotiraju na berzi u New
Yorku, te Standard i Poorov indeks koji obuhvata cene deonica iz 500 kompanija.
U pojedinim zemljama postoje posebne i specijalizovane institucije koje se
bave posredovanjem u trgovini i organizacijom susreta subjekata ponude i subjekata
tranje roba ili vrednosnih papira. Najpoznatije takve institucije su berze (engleski
exchange; ruski bira) . S obzirom na predmet poslovanja razlikujemo devizne berze
(na kojima se trguje s devizama), robne berze (na kojima se trguje s raznim robama
kao to su ito, obojeni metali, kafa itd.) i berze vrednosnih papira (na kojima se
trguje deonicama i obveznicama).
Berze vrednosnih papira (engleski: stock exchange) nazivaju se jo i efektne
berze. Taj naziv koristi se zbog toga to su one, s uzrono-posledinim i
Uvod u ekonomiju

148
funkcionalnim vezama, povezane s tritem novca, tj. s efektnim (papirnim i
kovanim) novcem. Najpoznatije efektne berze nalaze se u Njujorku, Tokiju,
Londonu, Frankfurtu, Hong Kongu, Torontu i Cirihu. Berza u Beogradu osnovana je
1894. god. i radila je do 1941.god, a sadanja je svoj rad obnovila 1989. god.
Obveznica (engl. bond; obligacija) je duniki vrednosni papir (zadunica),
odnosno finansijski instrument pomou kojeg jedan pravni subjekt (drava,
preduzee itd.) koji izdaje (emituje) obveznice, prikuplja slobodna novana sredstva
i zaduuje se na finansijskom tritu kod drugih subjekata (drugih drava, drugih
preduzea ili graana) koji trenutno imaju viak novanih sredstava. Moe da glasi
na ime ili na donosioca, a izdaje se u gotovim apoenima. Kada kupac obveznice
kupuje taj vrednosni papir, on tim inom, zapravo, pozajmljuje neki iznos (glavnicu)
novca (na koji obveznica glasi) izdavaocu obveznice. Izdavlac obveznice (emitent)
obavezuje se na povraaj pozajmljenog novca (glavnice) u odreenom roku i uz
odreenu kamatu koja se isplauje periodino ili se pribraja glavnici i isplauje u
vreme dospea obveznice na naplatu. Kada se kao izdavalac pojavljuje drava, tada
obveznice mogu sluiti kao surogati novca, odnosno kao sredstvo plaanja obaveza
prema dravi.
Obveznice su kreditni instrument i predstavljaju svojevrsni ugovor o
kreditu. Razlikuju se od kredita po tome to one, kao finansijski instrument, mogu
biti predmet kupovanja i prodavanja na sekundarnom tritu vrednosnih papira.
Obveznice mogu glasiti na ime ili na donosioca, a tampaju se, obino, u gotovim
apoenima. Ako se glavnica i/ili kamate otplauju postupno, obveznice mogu sadrati
anuitetne ili kamatne kupone preko kojih se, odreenom dinamikom, otplauju
anuiteti ili kamate.
Razlikujemo dve osnovne vrste obveznica. To su: a) obveznice preduzea ili
korporacijske obveznice i b) dravne obveznice.
Korporacijske obveznice su duniki vrednosni papiri preko kojih pojedina
preduzea prikupljaju novana sredstva za finansiranje i razvoj delatnosti kojima se
bave. Izdaju ih velike i uspene kompanije u cilju prikupljanja potrebnih novanih
sredstava u sluaju kada je novac na tritu kapitala jeftiniji i pristupaniji nego
putem klasinih bankarskih kredita. Korporativne obveznice nose veu kamatnu
stopu od dravnih i lokalnih (municipalnih), ali i vei rizik povrata uloenih
sredstava. Prednosti su u relativno lakom plasmanu, te manjim trokovma izdavanja
od izdavanja deonica.
Svaka obveznica ima cenu i prinos (yield). Da bi se odredili prinos i cena
potrebno je znati datum do kada se pozajmljena sredstva moraju vratiti (rok
dospea), nominalnu kamatnu stopu i nominalnu vrednost duga ili glavnicu duga
Rok dospea obveznice je broj vremenskih perioda (godina ili krae) na kraju kojih
onaj ko je izdao obveznicu i pozajmio novac mora da izvri isplatu anuiteta (kamatu
i glavnicu). Kamata koju dunik plaa naziva se kupon a kamatna stopa kuponska
stopa odnosno nominalna kamatna stopa obveznice. Isplaena nominalna kamatna
stopa predstavlja nominalni prinos obveznice. Pored nominalnog prinosa investitora
ili kupca obveznice interesuje i tekui prinos kupljene obveznice. Tekui prinos se
odredjuje tako da se u odnos stavi vrednost kupona i cena po kojoj je obveznica
kupljena. Cena obveznice se uglavnom ne poklapa sa njenom nominalnom
vrednou. Kako obveznica podrazumeva budue ili oekivane prinose u cilju
Trite i novac
149
odredjivanja stvarne (fair) cene neophodno je primeniti koncept sadanje vrednosti.
Koncept sadanje vrednosti polazi od pozitivne vremenske preferencije po kojoj sve
budue vrednosti imaju manji znaaj od ekvivalentnih sadanjih vrednosti. Uslov
indiferentnosti pri izboru dve jednake vrednosti sada i u odredjenoj taki vremena u
budunosti se postie diskontovanjem (umanjenjem) vrednosti u buduem periodu
odgovarajuom diskontnom stopom. Polazei od ovog principa cena obveznice je
jednaka sadanjoj (diskontovanoj) vrednosti priliva po osnovu kupona (nominalne
kamate) i nominalne vrednosti obveznice na dan dospea. Relevantna diskontna
stopa je stopa oekivanog prinosa odnosno preovladjujua trina kamatna stopa za
ulaganja priblinog istog nivoa rizika.
n t
n
r
B
r
C
r
C
r
C
P
) 1 ( ) 1 (
....
) 1 ( ) 1 (
2
2
1
1
+
+
+
+ +
+
+
+
=

gde je (P) cena (fair value) obveznice, (C) vrednost kupona ili kamate koju dunik
periodino plaa imaocu obveznice, (B) nominalna vrednost obveznice (face
value), (t) broj vremenskih perioda do dospea obveznice, (n) vreme dospea i (r)
relevantna stopa oekivanog prinosa u alternativni plasmanu ili preovladjujua
kamatna stopa na tritu kapitala.Iz gornje relacije je oigledno da ukoliko je
vrednost kupona jednaka trinoj kamatnoj stopi cena obveznice se podudara sa
njenom nominalnom vrednou. Ukoliko je nominalna vrednost obveznice 100
evra i estomesena vrednost kupona 4 evra te ako je ostalo jo dve godine do
dospea uz godinju kamatnu stopu na tritu kapitala od 6 % cena obveznice na
sekundarnom tritu je:4/(1,03)+4/(1,03)+4/(1,03)+4/(1,03)
4
+200/(1,03)
4
=187,39
evra. Cena obveznica na sekundarnom tritu varira u zavisnosti od oekivanog
prinosa odnosno trinih kamatnih stopa. Ako je trenutna trina kamatna stopa
vea od ugovorene kamatne stope imaoci tih obveznica ostvaruju manji prinos od
trinog odnosno cena obveznice je manja od njene nominalne vrednosti. Takve
obveznice se na sekundarnim tritima prodaju uz popust (diskont). Ukoliko je
medjutim vrednost kupona vea od trine kamatne stope cena obveznice na
sekundarnom tritu je vea od njene nominalne vrednosti i takve obveznice se
prodaju uz premiju. Tekui prinos obveznice kao relativni odnos vrednosti kupona
i trine cene je trenutni pokazatelj rentabilnosti obveznice. Ovaj indikator se
menja u zavisnosti od promene trine vrednosti obveznice. Ulaganje u obveznice
na dugi rok, medjutim, zavisi od vie parametara. Prinos obveznice na dugi rok je
determinisan cenom obveznice na prvi dan dospea, fer vrednou obveznice
(pravom cenom obveznice), brojem perioda do dospea i vrednou kupona. Da bi
se odredio stvarni prinos obveznice na dugi rok izraunava se prinos do dospea ili
interna stopa prinosa obveznice. Interna stopa prinosa obveznice je diskontna
stopa koja izjednaava stvarnu cenu obveznice sa zbirom sadanje vrednosti
vrenosti kupona i cene obveznice u roku dospea:
n t
n
r
M
r
C
r
C
r
C
P
) 1 ( ) 1 (
....
) 1 ( ) 1 (
2
2
1
1
+
+
+
+ +
+
+
+
=

gde je (P) trina cena obveznice (fer vrednoat), (C) vrenost kupona, (t) broj perioda
do roka dospea, (n) vreme dospea, (M) cene obveznice o roku dospea i (r) stopa
Uvod u ekonomiju

150
prinosa do dospea koju je potrebno izraunati. Kako je kupovina obveznice odliv
gotovine za kupca a vrednosti zbira kupona i cene o roku dospea(M) priliv za
imaoca obveznice ova razlika se jo naziva i neto tok obveznice (cash-flow). Interna
stopa prinosa obveznice se jo definie i kao diskontna stopa koja izjednaava
sadanju vrednost cash flow obveznice sa trinom cenom obveznice. Ukoliko je
obveznica na sekundarnom tritu nominalne vrednosti od 100 Evra kupljena uz
diskont od 8% (92 evra) i ija je godinja vrednost kupona 2,5% a rok dospea 10
godina interna stopa prinosa obveznice je 3,46%. Dakle,

10 9
9
2
2
1
1
) 1 (
5 , 102
) 1 (
5 , 2
....
) 1 (
5 , 2
) 1 (
5 , 2
92
r r r r +
+
+
+ +
+
+
+
=


Ukoliko bi obveznica na sekundarnom tritu bila kupljena bez diskonta tj. po
nominalnoj vrednosti (100 evra), stopa prinosa do dospea bi bila jednaka
nominalnoj kamatnoj stopi (2,5%).
Dok su kupci i vlasnici deonica zapravo suvlasnici preduzea (jer imaju
vlasnika prava u njemu), kupci i vlasnici obveznica nisu suvlasnici preduzea koji
snose rizik njegovog poslovanja, jer nemaju, po toj osnovi, prava na dividendu niti
vlasnika prava. Kupci i vlasnici korporacijskih obveznica su, zapravo, kreditori
odnosno poverioci preduzea.
Na razvijenim finansijskim tritima korporacijske obveznice se esto
koriste kao instrument finansiranja preduzea. One se u kod nas sada retko koriste
mada predstavljaju vrlo pogodan finansijski instrument. Pojedina preduzea mogu se
odluiti na izdavanje obveznica: a) zato to ne ele izdavati deonice koje menjaju
(razvodnjavaju) postojeu vlasniku strukturu preduzea; b) zato to u traenju
finansijera (poverioca) ele preskoiti poslovne banke i druge posrednike koji za
svoje usluge posredovanja naplauju visoke naknade (kamate, provizije, itd.); c) zato
to jednostavnim instrumentom i bez posebnih pregovora (i bez trokova
pregovaranja) ele doi do mnotva malih ili srednjih investitora koji ele uloiti
svoj novac u njihovo preduzee i njihovu poslovnu delatnost.
Kakav je poloaj i interes graana ili preduzea koji kupuju korporacijske
obveznice? Graani ili druga preduzea mogu kupovati korporacijske obveznice: a)
zato to se one nude uz kamatne stope koje su vee od bankarskih kamatnih stopa; b)
zato to procenjuju da je ulaganje u neko preduzee sigurnije nego ulaganje u
poslovne banke; c) zato to u sluaju bankrota (steaja) preduzea, vlasnici njegovih
obveznica imaju pravni status osoba ija se potraivanja (ulozi u preduzee) prvi
isplauju, tj. pre isplata novca vlasnicima deonica.
Dravne obveznice ili obveznice javnog sektora su duniki vrednosni
papiri koje izdaje centralna dravna vlast (odnosno ministarstvo finansija), nii
(lokalni) organi javne vlasti ili javni (dravni) fondovi. Dravne obveznice se koriste
kao finansijski instrument pomou kojeg dravna vlast reava ili premouje
nesklad izmeu dinamike priticanja novca u dravni proraun (budet), s jedne, i
troenja novca, tj. finansiranja dravnih delatnosti, s druge strane. Graani, banke ili
preduzea kupuju dravne obveznice a) zato to ih drava nudi uz kamatne stope
koje su vee od trenutnih kamatnih stopa na finansijskom tritu i/ili b) zato to
Trite i novac
151
procenjuju da je to sigurnije ulaganje trenutnih vikova finansijskog kapitala, makar
i uz manju zaradu (odnosno kamate). Izdavanjem dravnih obveznica formira se
javni (dravni) dug koji plaanje trokova sadanje dravne delatnosti prebacuje na
budue generacije.
2.2. VRSTE FINANSIJSKIH TRITA
Uvek kada govorimo o finansijskim tritima moramo da mislimo na
sloenu mreu razliitih institucija i mehanizama pomou kojih se dovode u vezu
ponuda novca i tranja za novcem. Na finansijskom tritu se, dakle, nude i trae
finansijska sredstva i odreuje njihova cena u zavisnosti od njihove ponude i tranje.
Prema predmetu poslovanja struktura finansijskih trita podrazumeva:
trita novca, trita kapitala i devizno trite.
18
Prema stepenu centralizacije,
finansijska trita mogu biti: regionalna, nacionalna i meunarodna. Prema nainu
obavljanja transakcija ona mogu biti: trenutna (promptna) i terminska (slika 6).
Osim toga, finansijska trita se razlikuju i prema nainu njihove organizovanosti.
Po tome razlikujemo: organizovana trita (berze), kao registrovane zakonske
institucija sa jasno definisanim pravima i obavezama svih uesnika; i tzv. OTC
(Over The Counter) kao trite koje nije formalizovano trite, a uesnici se mogu
tititi od nepravilnosti raznim ugovorima, internim limitima i slino.
Osim navedenih uesnika na finansijskom tritu vanu ulogu imaju i
razliiti finansijski posrednici kojima je primarna funkcija posredovanje izmeu
onih sa vikom kapitala i onih sa manjkom kapitala. Danas je ta veza postala veoma
slojevita i kompleksna. Pri tome, posebno je vana uloga brokera i dilera. Broker
(engl. broker, nem. makler) je osoba ili firma koja za nekog drugog obavlja trine
transakcije. U osnovi oni obavljaju, za odreenu proviziju, funkciju spajanja kupaca
i prodavaca, odnosno funkciju trinog posrednika. Mogu da rade za/i predstavljaju
kupce, prodavce ili mogu da kupuju za sebe i svoj raun kako bi profitirali iz
preprodaje posle nekog vremena. Oni koji rade za svoj raun zovu se dileri ili
market makers ili jobbers.
Trite novca kao deo finansijskog trita je kratkorono finansijsko trite,
koje podrazumeva posebno odreeno mesto, odgovarajue vreme i propisana pravila
po kojima dolazi do organizovanog susretanja ponude kratkoronih finansijskih
instrumenata (kratkoronih hartija od vrednosti i iralnog novca), uglavnom u cilju
obezbeenja uslova za odravanje likvidnosti preduzea i banaka. Obino se to
deava na tzv. interbankarskom tritu novca na kojem se odvijaju kratkorone
kreditne transakcije izmeu banaka, ali i izmeu odreenih preduzea, nebankarskih
finasijskih institucija, pa i drave.

18
O problematici finansijskih trita detaljno se moe nai u monografiji prof.
Milutina irovia Finansijska trita: instrumenti, institucije, tehnologije, u izdanju
Naunog drutva Srbije, Beograd, 2007. Takoe, veoma je informativna i knjiga-udbenik
autora N. Vunjak i Lj. Kovaevi; Finansijska trita i berze, Beej, 2009.
Uvod u ekonomiju

152

Slika 6. Vrste finansijskih trita
U okviru novanog trita - kao ireg pojma od trita novca, jer obuhvata
sve novane transakcije unutar jedne nacionalne privrede - postoji est
specijalizovanih trita koja su meusobno povezana i odnose se na: 1. trite novca,
2. eskontno trite (trite menica), 3. lombardno trite (trite zaloga, npr. zlata,
nakita i drugih dragocenosti, kao i hartija od vrednosti), 4. kreditno-depozitno trite
(kratkoroni krediti i depoziti), 5. bezgotovinsko primarno i sekundarno trite i 6.
gotovinsko trite monetarnog zlata i drugih plemenitih metala.
Na tritu novca kao najvanijem delu novanog trita se kupuju i prodaju
kratkorone dravne obveznice, komercijalni zapisi, blagajniki zapisi poslovnih
banaka, akcepti, bankarski akcepti i ugovori o rekupovini. Kratkorone dravne
obveznice emituje ministarstvo finansija u cilju finasiranja budetskog deficita. S
obzirom da se radi o hartijama od vrednosti iza kojih kao garant stoji drava ovi
finansijsi instrumenti su usled niskog nivoa rizika vrlo atraktivni za potencijalne
investitore. Ove hartije od vrednosti mogu da kupuju fizika i pravna lica a njihov rok
dospea se kree od tri to est meseci. Komercijalne zapise emituju kompanije sa
visokim bonitetima odnosno firme koje imaju visoki kreditni rejting. Kupcima
komercijalnih zapisa iji je rok dospea obino 15 do 30 dana garant nije nikakava
hipoteka preduzea nego njegov bonitet. Vrlo esto se kod emitovanja komercijalnih
zapisa daju i odgovarajue bankarske garancije ime se poveava sigurnost kupca u
sluaju da emitetnt nije u stanju da o roku dospea izmiri svoje obaveze. Kupci
komercijalnih zapisa su druga predizea, banke i osiguranja. Blagajniki zapisi
poslovnih banaka su slini poslovnim zapisima preduzea a emituju ih poslovne banke
u cilju prikupljanja kreditnih sredstava u uslovina restriktivne monetarne politike.
Akcepti su hartije od vrednosti koje emitiju poslovne banke a najee se koriste u
spoljnoj trgovini. U sutini bankarski akcept je menica izdata na donosioca. Ugovori o
rekupovini ili tzv. REPO operacije su poslovi koje sklapaju banke u cilju prikupljanja
novca tako da prodaju hartije od vrednosti po nioj ceni uz obavezu da ih ponovo kupe
po vioj ceni pri emu razlika u prodajnim i kupovnim cenama predstavlja kamatu.
Trite kapitala ini skup odnosa ponude i tranje dugoronih i
srednjoronih finansijskih sredstava. Ono je deo ukupnog finansijskog trita koje
jo obuhvata trite novca i kratkoronih finansijskih sredstava.
Trite i novac
153
U institucionalnom obliku trite kapitala se sastoji od bankarskog trita
kapitala i berzanskog trita kapitala, a konkretni organizacioni oblici tog trita su
poslovne banke, berze, investicioni fondovi i brokerske kue. Postoji i tzv.
neorganizovano trite kapitala koje obuhvata neposredne odnose subjekata koji nude
kapital i subjekata koji ga ele investirati. Postoji podela trita kapitala na: hipotekarno
trite, kreditno-investiciono trite i trite dugoronih hartija od vrednosti (berze).
Na bankarskom tritu kapitala trguje se zajmovnim kapitalom (formira se iz
dugoronih depozita) gde su banke zajmodavci, a preduzea zajmoprimaoci. Na
ovom tritu novca centralna banka je glavni intervent i kontrolor koji ima pravo da
koristi mere kao to su stopa obaveznih rezervi (iznos depozita koji poslovne banke
deponuju u centralnoj banci), visina kamatne stope ili operacije (prodaja ili otkup
vika novca) na tzv. otvorenom meubankarskom tritu.
Na berzanskom tritu kupuju se i prodaju vrednosni papiri, a pre svega akcije
i obveznice. Postoji i podela trita kapitala na tzv. primarno trite, na kojem se trguje
samo sa novoemitovanim vrednosnim papirima i sekundarno trite (berze) na kojem
se trguje s ranije emitovanim vrednosnim papirima koji su sada u posedu drugih
pravnih lica. Trite kapitala moe biti nacionalno i meunarodno trite kapitala.
Devizno trite je deo finansijskog trita na kojem se trguje stranim
sredstvima plaanja, tj. devizama na raunima stranih banaka, a koje su plative u
inostranim finansijskim centrima, kao to su svetske devizne berze (Njujork,
London, Tokio, Frankfurt).
Inae, pod pojmom devize (engl. foreign currency) treba podrazumevati
sredstva meunarodnih plaanja, odnosno potraivanja od druge zemlje koja glase
na stranu valutu, steena po bilo kom osnovu i bez obzira na nain raspolaganja.
Devize mogu biti u formi prenosivih potraivanja kod inostranih banaka i
finansijskih organizacija, prenosivih inostranih vrednosnih papira koji glase na
stranu valutu (menice, ekovi, obveznice i sl.), obraunskih jedinica, specijalnih
prava vuenja (SPV), inostranog gotovog novca, a odnedavno i u obliku
elektronskih izvetaja o meunarodnim dugovanjima i potraivanjima.
Devizno trite (engl. foreign exchange market) je mesto na kojem se
obavlja kupoprodaja i zamena deviza. Devizni kurs (engl. exchange rate) je cena
jedne valute izraena drugom valutom. Posmatraju se meusobni kursevi vodeih
valuta, no obino se jedna znaajna valuta, npr. ameriki dolar, koristi kao standard
za iskazivanje i poreenje svih kurseva. Devizni kurs oblikuje ponuda i tranja na
deviznom tritu. Ponuda i tranja na deviznom tritu je, medjutim, pod uticajem
razliitih faktora. Jedan od najvanijih faktora je relativni odnos cena. Ukoliko je
proseni rast cena u jednoj zemlji vei od prosenog rasta cena u nekoj drugoj zemlji
za oekivati je da e se i devizni kurs koji se formira na deviznom tritu menjati.
Kako se poetni devizni kurs formira sledei princip pariteta kupovnih snaga valuta
odnosno logike da se uporedjuje odredjena koliina roba i usluga koja se moe
kupiti u razliitim valutama promena koliine robe koja se moe kupiti razliitim
valutama nuno menja njihov relativni odnos (devizni kurs). Ukoliko prosene cene
u jednoj zemlji porastu vie od prosenog rasta cena u drugoj zemlji vrednost valute
prve zemlje bi trebala da se smanji upravo za razliku u promeni cena. Sa promenom
cena je usko povezana i produktivnost a relativni odnosi produktivnosti bitno
determiniu kretanje deviznih kurseva na deviznim tritima. Poveanje
Uvod u ekonomiju

154
produktivnosti u jednoj privredi dovodi do smanjenja domaih cena i domai
proizvodi se vie trae na inostranim tritima.Usled vee tranje za domaom
valutom njena cena se u odnosu na inostranu valutu poveava devizni kurs domae
valute se poveava. Potpuno obrnutu situaciju imamo ukoliko se domaa u odnosu
na inostranu produktivnost smanjuje. Cena jedne valute izraene u drugoj valuti se
menja i usled razlika u kamatnim stopama koje vae u razliitim privredama.
Pomeranje kamatnih stopa navie (nanie) u jednoj privredi direktno utie na tranju
za njenom valutom. Ukoliko se kamatna stopa u jednoj zemlji povea u odnosu na
kamatnu stopu u drugoj zemlji tranja za valutom odnosno hartijama od vrednosti
denominiranim u toj valutu se poveava pa cena (devizni kurs) te valute raste u
odnosu na valutu zemlje u kojoj su kamatne stope stagnirale ili se smanjivale. Na
nivo deviznog kursa neke valute direktno ili indirektno moe uticati i centralna
banka.Direktan uticaj se vri tako da centralna banka kupuje ili prodaje strano
sredstvo plaanja smanjujui ili poveavajui ponudu deviza odnosno poveavajui
ili smanjujui devizni kurs. Na ovaj nain se naee brani odredjeni nivo deviznog
kursa odnosno granice njegovog pomeranja (fluktuacije). Na taj nain se
kompenzuju udari na deviznom tritu. Indirektni uticaj centralne banke na devizni
kurs se uglavno realizuje politikom ponude novca na domaem finansijskom tritu
pri emu ta politika utie na nivo domaih kamatnih stopa. Pomeranje domaih
kamatnih stopa sa druge strane utie na ponudu i tranju za deviznim sredstvima to
se na kraju manifestuje kao promena deviznog kursa. Uvozne carine kao mera
zatite domae proizvodnje podiu cene domaih roba i usluga a time i tranju za
domaom valutom. Poveanje tranje za domaom valutom vetaki podie i cenu
(kurs) domae valute u odnosu na strano sredstvo plaanja.
Osim navedenih, institucionalizovanih, ureenih i kontrolisanih trita treba
ukazati i na postojanje tzv. crnog/sivog trita koje se mora suzbijati i pretvarati u
regulisano trite. Crno trite (engl. black market) je paralelno, ali nezakonito
robno i valutno trite na kojem se obavlja ilegalna trgovina po cenama koje se bitno
razlikuju od onih na legalnom tritu. U okvire aktivnosti crne berze spadaju
krijumarenje robe, valuta i vrednosnih papira i kupoprodaja radi pekulacije
zaobilaenjem zakonskih propisa te plasman proizvoda ija je slobodna prodaja
trajno zabranjena (npr. droga, oruje). Crnom tritu, naroito pogoduju valutna
nestabilnost i ekonomski poremeaji (nedovoljna snabdevenost robom, embargo na
uvoz robe i sl.) koji dovode do uvoenja mera kao to su limitiranje cena i
ograniavanje prometa nekih vrsta robe. Cene na crnom tritu po pravilu su uvek
vie, ali mogu biti i nie kao npr. u sluaju prodaje krijumarene robe koja nije
optereena obaveznim davanjima dravi (carine, akcize, razni porezi). Ili kada uz
slubeno devizno trite postoji i slobodno trite deviza na kojem je kao posledica
slobodnog kretanja ponude i tranje cena nia.
2.3. KAPITAL I NJEGOVI OBLICI
Polazei od osnovne definicije kapitala da je to vrednost koja se oplouje,
dakle donosi prinos, potrebno je odmah ukazati i na specifinost drutvenih odnosa u
kojima je mogua takva oplodnja. U pojavnom smislu kapital se moe imati vie
Trite i novac
155
razliitih oblika, pri emu je novac najei. Sama koliina novca koja se nalazi u
ulozi kapitala pri tome nije presudna. Bitno je da osim vlasnika novca postoje i drugi
privatni vlasnici ostalih potrebnih elemenata kapitala kao to su radna snaga, sirovine,
sredstva rada, zgrade, ureaji i dr., s jedne strane kao i motiv, odnosno cilj da se
potrebni elementi spoje u nekom realnom proizvodnom ili prometnom procesu, s
druge strane i time nastala odreena dobra i usluge koje se mogu prodati na tritu.
U tom smislu jedna ista stvar moe, ali ne mora da bude kapital. Novac koji
drimo u kui radi finansiranja tekuih kupovina nije kapital nego sredstvo razmene.
Ako jedan njegov deo utedimo i stavimo na tedni raun u nekoj banci, on e se
oploavati prema odgovarajuoj kamatnoj stopi i zbog toga taj novac tretiramo kao
novani kapital. Vikendica u koju povremeno odlazimo na odmor nije kapital, ali
ako se koristi za izdavanje drugim turistima i za sticanje prihoda tada dobija oblik
realnog kapitala. Upravo u toj mogunosti da se neko dobro nae ili ne nae u
procesu oploavanja, ogleda se drutvna sutina kapitala kao kapital-odnosa, dakle
specifinog drutvenog stanja u kojem se neka vrednost uopte moe oploavati.
Pravna sigurnost koja obezbeuje da e rezultat takvog oploavanja pripasti upravo
vlasniku sredstava koje se oplouje (kapitala) stvara dodatnu, moda i najvaniju,
pretpostavku i razlog zato neko hoe da bude kapitalist.
Kapital u trinoj privredi uvek moe da se preobrazi u svoj novani oblik
kao njegovu najlikvidniju formu. Tako u naem primeru tedni ulog u banci moemo
da povuemo i pretvorimo u gotov novac. Vikendicu, takoe, moemo da prodamo i
da pretvorimo realni fond stambenog kapitala u novani kapital. Ipak, vano je
uoiti da novani kapital nikada sam po sebi ne moe dugo da egzistira, jer dok je u
istom novanom obliku on se ne oplouje. Zato on uvek tei da se to pre pretvori u
jedan od svoja dva osnovna pojavna oblika: realni i finansijski kapital.
- U realnom obliku kapital egzistira kao sredstva za proizvodnju: maine,
oprema, postrojenja, zgrade i drugi objekti, reprodukcioni materijal,
zalihe poluproizvoda, zalihe gotove a neprodate robe. On se esto
naziva i realnom imovinom.
- U svom finansijskom obliku kapital egzistira u razliitim finansijskim
instrumentima koji donose prihod svom vlasniku.
Ti instrumenti mogu da budu novani krediti, tedni ulozi, obveznice,
akcije, komercijalni zapisi i slino. Razlika izmeu ove dve vrste finansijskih
instrumenata je u vremenu i riziku. Instrumenti depozitnog novca su kratkoroni
depoziti ili depoziti po vienju, dok su ostali instrumenti finansijskog kapitala
dugoronije prirode. Instrumenti finansijskog kapitala nose rizik, odnosno
mogunost formiranja kapitalnih dobitaka ili gubitaka, a kod instrumenata
depozitnog novca tog rizika nema ili je veoma mali.
Ovakva situacija opredeljuje potencijalne ulagae da biraju izmeu dva vida
ulaganja: 1. kupovine finansijskih instrumenata koji donose kamatni ili neki drugi
prihod ili 2. kupovine sredstava za proizvodnju, radi obavljanja privredne delatnosti
posredstvom koje se stie dobit kao oploeni kapital. Ali, ovaj drugi nain mnogima
se ini spor, teak i neizvestan, pa se radije uputaju u iste finansijske transakcije.
Naravno za drutvo je bolje da se razvija proizvodnja, zaposlenost, realni izvori
javnih prihoda, prostor za stvaralatvo, proizvodne i druge inovacije itd. A za sve to
su potrebne investicije.
Uvod u ekonomiju

156
2.4. INVESTICIJE I INVESTICIONO ODLUIVANJE
Pojam investicija se najee koristi za opisivanje tokova izdataka, odnosno
raspodele dohotka, namenjenih poveanju ili odranju realnog fonda kapitala. Ovaj
pojam se, zapravo najee, vezuje za realni kapital (zgrade, zemljite, opremu,
zalihe), ali i za tzv. neopipljiva ulaganja (npr. obrazovanje, zdravstvo, nauku,
standard itd.). Investicije (engl. investments) predstavljaju ulaganje materijalnih
vrednosti, novca i znanja u sadanjosti radi ostvarivanja pozitivnog uinka u
budunosti. Prema osnovnoj nameni, investicije se prvo dele na: 1. privredne
investicije i 2. neprivredne investicije. Takoe, vana je i pdela privrednih
investicija na: 1. investicije u osnovna sredstva i 2. investicije u obrtna sredstva.
Prema tehnikoj strukturi sve investicije dele se na: 1. investicije u graevinske
objekte i 2. investicije u kapitalnu opremu. Osim navedenih podela, vana je i
podela prema poreklu investicionih sredstava: 1. investicije iz domaih i 2.
investicije iz inostranih izvora.
19
Analitiki je znaajna i podela investicija sa
stanovita vlasnitva (privatne, javne), kao i sa stanovita regionalne distribucije.
Posebno je vano imati na umu sledeu podelu investicija: bruto-investicije
koje obuhvataju ukupna ulaganja u osnovne (privredne i neprivredne) objekte i
obrtna sredstva; nove investicije koje ine bruto-investicije umanjene za
amortizaciju; i neto-investicije koje ine bruto-investicije umanjene za naplaenu
(to ne znai i utroenu) amortizaciju. Znai, bruto investicije ine ukupna ulaganja
koja potiu iz drutvenog proizvoda, a namenjena su za zamenu dotrajalih i
poveanje novih osnovnih sredstava
Prema uticaju investicija na obim proizvodnje po stanovniku, odnosno
prema porastu bruto domaeg proizvoda i nacionalnog dohotka po stanovniku (per
capita), a obzirom na prirodni prirataj (natalitet) stanovnika, investicije se dele na:
1. demografske, koje predstavljaju minimalni deo investicija koji se mora ulagati da
bi se obzirom na prirodni prirataj stanovnika veliina nacionalnog dohotka,
odnosno drutvenog proizvoda po stanovniku ostala nepromenjena, tj. na postojeem
nivou u odnosu na prethodni period; 2. ekonomske investicije, koje obezbeuju
porast domaeg proizvoda, odnosno nacionalnog dohotka po stanovniku. S druge
strane, moemo razlikovati investicije u fiziki i u ljudski kapital. Savremena
istraivanja nepobitno potvruju rastui znaaj i posebno dugoronu vanost
ulaganja u ljude, njihovo zdravlje, obrazovanje, kulturu itd.
Takoe, postoje i tzv. finansijske investicije, kada se radi o kupovini
vrednosnih papira (akcija, obveznica) radi sticanja prihoda. Postoji i podela investicija
na tzv. kapitalne i investicije u obrtna sredstva, uz ve pomenute neto investicije (iz

19
S tim u vezi postoji raireno miljenje da bez inostarnih investicija nije mogu
privredni razvoj i da, sledstveno, treba uiniti sve potrebne reforme da se privuku inostrani
investitori. U nekim nerazvijenim i kapitalom siroamanim zemljama (slino je i u Srbiji) ine
se veliki ustupci (neretko i preterani) stranim ulagaima, a nedovoljno se radi na izgradnji
investicionog ambijenta u kojem bi se u veoj meri aktivirala domaa tednja graana koja bi
mogla biti investirana u odreene projekte i bez ikakvog uslovljavanja. Istorijsko iskustvo
svuda u svetu pokazuje da je glavni motiv inostranih investitora ostvarivanje i tarnsfer profita,
zbog ega svaka zemlja mora traiti oslonac na domaim izvorima.
Trite i novac
157
ostvarenog profita) i bruto investicije (neto investicije plus amortizacija); na sopstvene
i zajednike (kreditne) itd. Zbog znaaja ukupnog procesa investiranja veliki znaaj
imaju investitori kao raznolik krug vlasnika (individualnih, kolektivnih,
institucionalnih) kapitala kojeg mogu, ako ele i ako procene da im se to isplati, da
uloe u neki investicioni, odnosno predzetniki poduhvat.
20

Principijelno, investicije predstavljaju rtvovanje dananje potronje u
cilju poveanja budue proizvodnje. To faktiki znai da je i dananji realni
kapital posledica nekih ranije izvrenih investicija. U stvari, investicije u svakom
posmatranom vremenu predstavljaju razliku izmeu sadanjeg fonda realnog
kapitala i fonda realnog kapitala koji je postojao u nekom prethodnom vremenskom
periodu.
Bitne determinante investicija su: raspoloiva tednja, veliina prihoda od
investicija, veliina trokova investiranja (kamate i porezi) i oekivanja i
predvianja buduih dogaaja. Dakle, sve se deava i meri realnim (fizikim)
vremenom.
Znai, vreme predstavlja jednu od sutinskih karakteristika investicija i
kapitala. Investiciona i kapitalna dobra su trajna dobra koja pruaju svoje usluge za
mnogo due vreme nego to traje jedan obrt proizvodnog procesa. Tako npr. neka
maina e se sasvim sigurno koristiti za due vreme, a verovatno i niz godina u
budunosti. Kao realni kapital ona prua svoje usluge tokom niza godina, odnosno
ona prua svoje usluge u realnom vremenu. Bitno je da ona radi, a ne da miruje i
tako propada i zastareva.
Poto kapital prua usluge tokom niza godina i kako se kao rezultat tih
usluga javlja odreeni tok prihoda u tom periodu, postoji potreba da ovaj budui tok
prihoda kapitala svedemo na neku meru koja e biti uporediva s izdacima za
pribavljanje kapitala koji se jednokratno isplauju u sadanjem trenutku. Dakle,
problem kapitala zahteva usvajanje nekog postupka kojim se izdaci i prihodi kapitala
u razliitim vremenskim trenucima svode na izdatke i prihode jednog istog trenutka
(da bi meusobno bili uporedivi).
Inae, problem uporedivosti postoji i kod razliitih fizikih roba, npr.
potronih roba. Kako emo uporeivati nau potronju hleba, koja se meri
kilogramima, i potronju elektrine energije, koja se meri kilovat-asovima? Da
bismo razliite fizike robe uporedili moramo ih svesti na zajedniku jedinicu mere.
Za to nam slui vrednost roba. Kod kapitalnih dobara, meutim, osim ovog
problema odreivanja vrednosti javlja se i dodatni problem svoenja na isti
vremenski trenutak. A to se direktno odnosi i na investicije i realni kapital jer se iza
njih nalaze trajna sredstva za proizvodnju koja pruaju proizvodne usluge u duem
vremenskom periodu.

20
Biznis ili investicioni aneli (engl. investment angels) je slikoviti izraz za bogate
osobe koje, na neformalnom tritu kapitala nude kapital za poduhvate koji su obino tek u
poetnoj (start-up) fazi zbog ega su visokorizini. Re je o ljudima koji tragaju za ulaganjima
u visokorizine, ali i potencijalno visokoprofitabilne poduhvate, koji na zvaninom tritu
kapitala teko dolaze do fondova, te njihovim preduzetnicima nude kapital, zauzimajui pritom
suvlasniku poziciju. U mnogim zemljama pokazuje se da su upravo investicijski aneli
znaajni izvori finansiranja poduhvata koji se nalaze u ranim stadijumima razvoja.
Uvod u ekonomiju

158
U literaturi i finansijskoj praksi ovaj se postupak svoenja kapitalnih
prihoda i izdataka na istu vremensku jedinicu mere naziva - diskontovanje. Koncept
diskontovanja se izvodi iz koncepta kapitalizacije. Kapitalizacija je osnovni motiv
investiranja i polazi od pretpostavke da e se danas uloeno u nekom buduem
periodu uveati za odredjeni iznos (kamatu ili profit). Jedna novana jedinica uz
pozitivnu kamatnu stopu (r) na kraju godine poraste sa 1 na 1+1r , odnosno 1+r na
kraju godine. Na poetku druge godine, uz pretpostavku neprekidnog rasta, poetni
iznos od 1+r se do kraja druge godine povea na (1+r) +(1+r)r, odnosno na 1+2r + r
ili (1+r). Poetni iznos od jedne jedinice se na kraju bilo koje (n-te) godine u
budunosti povea na (1+r)
n
. Pozitivna kamatna stopa (r) ili oekivani prinos na
jednu novanu jedinicu je nagrada (naknada) zato to tu jednu novanu jedinicu
nismo potroili sada nego se uzdrali od potronje. Dakle, ukoliko se uzdravamo od
potronje ili neku vrednost pozajmljujemo drugom (investiramo), oekujemo
naknadu za uzdravanja ili ekanje u obliku kamate. Faktor kapitalizacije
ilustrujemo na sledeem primeru.
Poetni iznos100 din.
Godinja kamatna stopa10%
Vrednost poetnog iznosa uveanog za kamatu na kraju prve godine110 din.
Vrednost poetnog iznosa uveanog za kamatu na kraju druge godine121 din.
Vrednost poetnog iznosa uveanog za kamatu na kraju tree godine133,1 din.
Prethodnu kalkulaciju je mogue napisati i u optem obliku kao:
n
r S P ) 1 ( + =

gde je (r) kamatna stopa, (P) budui iznosi sadanjeg ulaganja (inveticije) i (S) trenutna
vrednost ulaganja.
Novana ili neka druga vrednost (korist od nekog dobra) ima vei znaaj
ukoliko je na raspolaganju u sadanjem trenutku nego ukoliko je raspolaganje tim
istim dobrom (istom vrednou) odloeno za neki period u budunosti. Filozofija
na kojoj se bazira ova pretpostavka podrazumeva da je sadanjost relativno vanija
od budunosti, odnosno da ista vrednost (dobro, usluga, roba, novac) ukoliko moe
ili se troi (uiva) sada ima relativno vei znaaj (vrednost) od te iste vrednosti
(dobra, usluge, robe, novca) u nekom buduem vremenu. Racionalni pojedinac ili
donosilac odluke vie ceni (preferira) sadanjost od budunosti. Ukoliko uporeuje
iste vrednosti u sadanjosti i budunosti, odnosno ukoliko bira izmeu istih iznosa
sada i u budunosti, on je indiferentan (nema dileme oko izbora) izmedju vrednosti u
sadanjosti i te iste vrednosti umanjene (diskontovane) za odreeni iznos u
budunosti. Proces umanjenja buduih vrednosti i njihovo preraunavanje u
ekvivalentne sadanje vrednosti naziva se diskontovanje (discounting), a iznos
(stopa) po kojoj se to umanjene rauna diskontna stopa. Upotrebu diskontnog
faktora pokazujemo na obrnutoj kalkulaciji iz prethodnog primera.
P=S(1/(1+r)
n
)=133,1(1/(1+0,10)
3
=100 din.
U ekonomskoj i finansijskoj analizi diskontna stopa se uglavnom bazira na
principu oportunitetnog troka kapitala, odnosno na principu izgubljene dobiti koju
bi uloena sredstva realizovala na nekom drugom mestu. Da bi se, meutim, do
kraja zadovoljio princip teorijske konzistentnosti, mora se u obzir uzeti i drugi deo
teorije, naime potrebno je pronai stopu po kojoj su kolektivni pojedinci (drutvo)
spremni da menjaju sadanje odricanje za buduu potronju.
Trite i novac
159
Osnovno pitanje koje se postavlja pri pokuaju da se donese neka investiciona
odluka jeste da li su pozitivne posledice (efekti) investicije vee od trokova. Dakle,
kada se razmatraju efekti na strani prihoda i trokova pored identifikovanja glavnih
stavki trokova i prihoda te stavke je neophodno i adekvatno valorizovati. Pri tome nije
dovoljno monetarno izraziti stavke efekata i trokova nego je te monetarne veliine
potrebno realno vrednovati. Realno vrednovanje podrazumeva eliminisanje uticaja rasta
cena (inflacije) i definisanje te vrednosti imajui u vidu injenicu da ista monetarna
vrednost u sadanjem trenutku ne odgovara njenoj vrednosti u budunosti. Poredjenjem
neto efekta kao razlike izmedju prihoda i trokova u najoptijem smislu investitor treba
da donese odluku o tome da li neka investiciona odluka ima ekonomsko i finansijsko
opravdanje. Razume se da takvu odluku nije mogue doneti rutinskim pregledom
alternativnih ishoda. Za merenje i poredjenje alternativa kada se na bazi trokova i
efekata donosi odluka postoje rafinirane finansijske tehnike. Sve tehnike merenja efekata
investicije se dele u dve velike grupe: diskontne i nediskontne. Nediskiontne tehnike
posmatraju sve trokove i efekte kao ekvivalentne veliine bez obzira u kom trenutku
vremena se deavaju. Diskontne tehnike uvaavaju vremensku dimenziju novanih
veliina i sve trokove i efekte koji se deavaju kasnije (u budunosti) diskontovanjem
svodi na sadanju trenutak. Ovo iz razloga to su samo tako izraene novane jedinice
uporedive i to je investicionu odluku nephodno doneti u sadanjem trenutku. Poto su
trokovi i efekti na jedan ili drugi nain izmereni a zatim uporedjeni i ako je efekat vei
od troka u investiciju ima smisla ulaziti. Kako te razlike mogu biti vee ili manje,
postoje dakle alternative, pa je potrebno odluiti koja je od ponudjenih alternativa
optimalna (najmanji troak ili najvei efekat). Postoje dve osnovne nediskontne tehnike
vrednovanja investicionih alternativa: period otplate (Payback Period) i jednostavna ili
godinja stopa prinosa (Simple or Annual Rate of Return).
Najednostavniji nain merenja i, zbog svoje jednostavnosti i lakog
razumevanja, najee korieni pristup ocene neto efekta investicije jeste period
otplate. Period otplate se definie kao onaj period vremena (dani, meseci ili godine)
koji je potreban da kroz pozitivne efekte pokrijemo trokove koje smo imali usled
neke investicione aktivnosti. Ideja svakog investitora jeste da u to kraem roku vrati
uloeni kapital. Ovo je posebno vano ako poslujemo u relativno nestabilnom
ekonomskom okruenju. Ovo je prilino gruba mera vrednosti nekog investicionog
poduhvata poto ne razmatra efekte investicije kada su uloena sredstva ve vraena.
Pored toga, ovaj pristup u potpunosti zanemaruje injenicu da neke investicije
objektivno imaju due periode poetnih trokova, odnosno efekti takvih investicija
se vraaju kasnije.
Za komercijalne investicione alternative vrednost se meri tako da se neto
dobit posle amortizacije, kamata i poreza stavi u odnos prema uloenom akcijskom
kapitalu. U obraunu ovog pokazatelja se obinu uzima tipina ili reprezentativna
godina (ili neki drugi obraunski period). Vrlo esto se ova mera vrednosti
alternative naziva i povrat na akcijski kapital i za odnosni period se rauna na
sledei nain:
100 =
t
t
Q
NP
REt
Uvod u ekonomiju

160
pri emu je (Re
t
) povraaj na akcijski kapital, (NP) neto dobit ili neto profit a Q
t

koliina angaovanog akcijskog akcijskog kapitala u tom periodu. Ova pokazatelj se
moe raunati i na ukupno anagaovani kapital u odredjenoj godini poslovanja
preduzea, pri emu se iz neto dobiti iskljuuje kamata a u ukupni kapital ukljuuje
kapital angaovan kroz kredit. Povraaj na ukupni godinji kapital ili jednostavna
godinja stopa prinosa na ukupni kapital se izraava na sledei nain:
100 =
+
t
t t
K
r NP
Rt
gde je (R
t
) jednostavna godinja stopa prinosa na ukupni kapital, (r
t
) kamata
plaena na kreditno angaovana sredstva a (K
t
) ukupni angaovani kapital u
odnosnoj poslovnoj godini.
Ukoliko trokove i prihode neke investicione aktivnosti vrednujemo
uvaavajui vremensku dimenziju (preferenciju) koristimo dinamike tehnike ocene
diskontne tehnike. Zajednika karakteristika ovih tehnika jeste da budui
(projektovani) trokovi koji su posledica neke investicione aktivnosti i prihodi te
iste aktivnosti nemaju istu vrednost ako se deavaju u sadanjosti. Budue vrednosti
se umanjuju (diskontuju) odgovarajuim diskontnim faktorima i svode na sadanjost
i samo tako izraunate vrednosti je mogue konsistentno uporedjivati i na osnovu
njih donositi poslovne odluke. Najpoznatije i najee koriene diskontne tehnike
merenja vrednosti investicionih alternativa su: neto sadanja vrednost (Net present
value), koeficijent diskontovanih efekata i trokova (Benefit Cost ratio) i interna
stopa prinosa (Internal rate of return). Neto sadanja vrednost je najednostavnija i
najee koriena diskontna tehnika. Odredjuje se tako da se od sadanje vrednosti
prihoda odbiju sadanje vrednosti trokova. U osnovi je ovu razluiku mogue
izraunati na dva ekvivalentna naina. Prvi nain je da se prihodi i trokovi svedu na
sadanje vrednosti a da se zatim izrauna njiva razlika. Isti rezultat se dobije ako se
prvo izrauna razlika prihoda i trokova a onda se ta razlika po odredjenoj, unapred
datoj, diskontnoj stopi svede na sadanju vrednost. Jednostavna formula za
raunanje neto sadanje vrednosti je:
NPV = PVB-PVC
gde je (NPV) neto sadanja vrednost efekta investicione aktivnosti, (PV) sadanja
vrednost prihoda investicije i (PVC) sadanja vrednost trokova.
Sledei primer numeriki objanjava primenu navedene tehnike. Ukoliko neka
investiciona aktivnost koja e trajati sledea etiri vremenska intervala (godine,
meseca) implicira sledei raspored trokopva i prihoda i ako je relevantna
kamatna(diskontna) stopa 8%, neto sadanja vrednost se izraunava na sledei nain:
Vre
me
Ukupni troak
(investicioni i
operativni)
Diskontni
faktor
Sadanja
vrednost
trokova
Ukupni prihod Sadanja
vrednost
prihoda
0 10000 1,000 10000 0,000 0,000
1 4000 0,9259 3703,6 8000 7407,2
2 4000 0,8573 3429,2 8000 6858,4
3 4000 0,7938 3175,2 8000 6350,4
Sadanja vrednost ukupnih
trokova (PVC)
20308 Sadanja vrednost
ukupnih prihoda (PVB)
20616
Trite i novac
161
Neto efekat investicije je razlika izmedju ove dve veliine i iznosi 308
(20616-20308) dinara. Ako je NPV pozitivna investicija je ekonomski opravdana,
ako je NPV negativna investicija je ekonomski neopravdana i ako je NPV=0 radi se
o situaciji gde smo na ivici prihvatljivosti donoenja neke odluke o ulasku ili
neulasku u inveticionu aktivnost.
Koeficijent diskontovanih trokova i efekata dobijemo tako da sve diskontovane
efekte podelimo sa diskontovanim trokovima
B/C=PVB/PVC
gde je (PVB) sadanja vrednost prihoda a (PVC) sadanja vrednost trokova. Ako je
B/C>1 investicija se prihvata, ako je B/C<1 investicija se ne prihvata i ako je B/C=1
inveticiono ulaganje je na granici prihvatljivosti. Granina produktivnost investicije
iz prethodnog primera je 1,015. Sadanja vrednost neto dobiti je za 1,5% vea od
sadanje vrednosti neto trokova, odnosno na jednu jedinicu sadanje vrednosti neto
trokova u ovoj investicionoj aktivnosti se ostvaruje 1,015 jedinica neto dobiti.
Ukoliko sledimo prethodno navedene kriterije o opravdanosti na bazi kriterija
koeficijenta neto sadanje vrednosti oigledno je da se radi o investiciji koja je na
samoj granici prihvatljivosti. Stoga se u ovakvim situacijama moraju koristiti i
dodatni kriteriji.
Oigledno je naime da se po odredjenoj diskontnoj stopi prihodi i trokovi
investicione aktivnosti izjednaavaju. Da bi reili dilemu investirati ili ne investirati
moramo izraunati internu stopu prinosa (internal rate of return) koja se pored neto
sadanje vrednosti najee koristi za vrednovanje investicionih aktivnosti.
Numeriki nain izraunavanja koristi sledeu formulu:
( )
(

|
.
|

\
|

=
2 1
1
1 2
NPV NPV
NPV
r r IRR
gde je (IRR) interna stopa prinosa, (r
1
) je nia diskontna stopa, (r
2
) via diskontna
stopa, (NPV
1
) neto sadanja vrednost po nioj a (NPV
2
) neto sadanja vrednost po
vioj diskontnoj stopi. Ukoliko se radi o investiranju u realni sektor privrede ovu
stopu moemo porediti sa komercijalnom kamatnom stopom. Ako je izraunata
stopa vea od komercijalne (bankarske) kamatne stope investicija je ekonomski
opravdana. Naime, od takve investicije zaradjujemo vie nego da kapital aktriviramo
kroz bankarski sistem. Ukoliko je, medjutim, IRR manja od kamatne stope u
investiciju ne treba ulaziti a ako je IRR jednaka kamatnoj stopi investicija u realni
sektor je na ivici prihvatljivosti.
Za ilustraciju numerikog odredjivanja IRR posluiemo se podacima iz
primera koji smo koristili za proraun neto sadanje vrednosti NPV. Po diskontnoj
stopi od 8% NPV je bila 308 dinara. Po vioj diskontnoj stopi od 10% NPV iz
prethodnog primera e biti -52,8 dinara. Kada se sve dobijene vrednosti uvrste u
prethodnu formulu za odredjivanje interne stope prinosa dobijamo njenu vrednost
koja iznosi 9,7%.
( )
(

|
|
.
|

\
|

+ =
) 8 . 52 ( 0 . 308
0 . 308
8 10 % 8 IRR
Uvod u ekonomiju

162
Ukoliko je ova stopa vea od bankraske kamatne stope na sredstva oroena ,
recimo na etiri godine, kapital od 10000 dinara je ekonomski opravdano uloiti u
finansiranje inveticije.
Na kraju, objasniemo i jedno veoma jednostavno pravilo za orijentacioni
obraun investicionog ulaganja, poznatu kao pravilo 72.
Ovo pravilo omoguava brzo izraunavanje visine prinosa i vremena otplate
ulaganja, odnosno: a) broja godina koje su potrebne da se udvostrui imovina uz
odreeni godinji prinos i b) visine prinosa koji je potreban da se udvostrui
imovina u zadatom broju godina.
Tako npr. za odgovor na pitanje koliko godina je potrebno ulagati da se imovina
udvostrui uz odreeni godinji prinos, treba podeliti 72 s vrednostima mogueg godinjeg
prinosa.
Dakle: 72 : visina prinosa = broj godina
Npr. uz godinji prinos od 10% koliko godina je potrebno da se vrednost moje
imovine udvostrui? Odgovor je: 72 : 10= 7,2 godine
Za odgovor na pitanje koliki prinos mora biti da bi se imovina udvostruila u
zadatom vremenu, treba podeliti 72 sa zadatim brojem godina.
Dakle: 72 : brojem godina = visina prinosa
Npr. koliki prinos mora biti da bi se moja imovina udvostruila za 5 godina?
Odgovor je 72 : 5 = 14,4 % godinje.
Ogranienje pravila 72 jeste da ono vredi samo za obraune do 20% godinjeg
prinosa. Za godinje prinose vee od 20% primena pravila dovodi do odstupanja i
nepouzdanih rezulata.
3. NAJAMNINE I TRITE RADA
Pored ve analiziranih inilaca (faktora) proizvodnje na tritu se pojavljuje
i jedan faktor koji je kroz itavu istoriju kapitalistikog drutva, a i danas, izazivao
najvie kontroverzi. Re je o radu, odnosno ljudima kao onima koji rade, koji svoje
uee u raspodeli nacionalnog dohotka ostvaruju samo ako i kada rade. Ali, re je o
ljudima bez kojih nijedan preostali faktor (zemlja, kapital) ne bi imao nikakav znaaj
niti sposobnost stvaranja vrednosti. Moe se rei da se itava ekonomska teorija, pa i
konkretno-istorijska ekonomska praksa do danas spori oko prirode i karaktera rada
kao proizvodnog inioca. Marks je smatrao da radnici kapitalistima prodaju svoju
jedinu robu radnu snagu, koja ima dva svojstva: vrednost, koja se sastoji od
vrednosti roba koje oni troe za svoju reprodukciju (hrana, stanovanje, odevanje,
obrazovanje, razonoda itd.) i upotrebnu vrednost koja se odnosi na naroitu
sposobnost radnika da stvaraju veu vrednost od sopstvene, dakle viak vrednosti.
Kapitalisti, prema Marksu, kupuju upotrebnu vrednost robe radne snage, a plaaju
cenu koja je uvek manja (za iznos vika vrednosti) od stvarne vrednosti koju radnici
Trite i novac
163
u procesu rada stvore. Po njemu, kapitalisti eksploatiu radnike jer im ne plaaju
punu cenu rada, ve razliku zadravaju za sebe u vidu dobiti ili profita.
Zastupnici drugih teorijskih struja smatraju da je dohodak od rada adekvatna
naknada za izvreni rad. Taj dohodak se u literaturi naziva najamnina. Najamnine
se mogu utvrivati na vie naina: po vremenu (satnica, dnevnica, mesena plata,
godinja plata itd.), po komadu (za izvrenu koliinu proizvodnje itd.) i
kombinovano. Pri tome, potrebno je razlikovati dve analitike kategorije najamnina:
nominalne i realne najamnine. Prva se odnosi na koliinu novca koju radnik
dobije kao svoju cenu rada (platu, lini dohodak), a druga se odnosi na stvarnu
kupovnu mo nominalnih najamnina, to znai, da se ove moraju sagledavati prema
kretanjima cena finalnih proizvoda koji se mogu kupiti za iznos nominalnih
najamnina. Drugim reima, tok rasta cena (inflacije) i kretanje najamnina mogu
imati razliite intenzitete to e uticati na porast ili pad realnih vrednosti najamnina,
a time i materijalnog standarda zaposlenih.
Trite rada, kao i svako drugo trite, moe u morfolokom smislu biti
savreno (perfektno) ili nesavreno (imperfektno). U prvom sluaju polazi se od
toga da postoji veliki broj radnika koji trae posao uz istovremeno postojanje
velikog broja poslodavaca koji nude posao, s tim da niti jedan ne moe diktirati
najamnine. Takoe, u ovom sluaju se polazi od pretpostavke da su radnici savreno
pokretljivi (mobilni) tj. sposobni da lako prelaze s jednog radnog mesta na drugo.
Isto tako, pretpostavlja se da su radnici potpuno informisani o svim promenama na
tritu rada. Najzad, pretpostavlja se da na savreno konkurentskom tritu rada
nema sindikata niti organizovanih poslodavaca, kao ni dravnog uticaja. Na taj
nain, doi e do formiranja najamnina iskljuivo pod uticajem ponude i tranje
rada. Naalost, ovakva situacija se u praksi gotovo nikad ne pojavljuje, ve su na
sceni monopolska ponaanja kako na strani ponude rada koju zastupaju vie ili
manje jaki sindikati, tako i na strani poslodavaca koji deluju preko svojih
organizacija, neretko i vlada.
Zbog svega, na tritu rada dolazi do razlika meu najamninama, ne samo
za razliite radove, nego i unutar iste profesionalne ili radne grupe.
Takoe, na tritu rada dolazi i do razlika u najamninama i zbog
diskriminacije odreenih drutvenih grupa, kao npr. rasnih, etnikih, polnih (enski
rad je gotovo svuda manje plaen), verskih i dr. Ta diskriminacija se odvija na
veoma suptilan nain i nije uvek vidljiva na prvi pogled.
Sve savremene drave u okviru svog delovanja kao jedno od centralnih
pitanja ekonomske i socijalne politike pokuavaju da reavaju pitanje odnosa
najamnina, profita, poreza, kao naina preraspodele nacionalnog dohotka u ijem
stvaranju uestvuju brojni socijalni akteri, meu kojima radnici i svi drugi koji ive
od rezultata svog rada i koji imaju vano mesto u procesu drutvene reprodukcije.
Ali, evidentna je sve manja vanost niskokvalifikovanih radnika, a raste znaaj
visokoobrazovanih radnika. Oni sve vie postaju i vlasnici, suvlasnici ili partneri
svojih dojueranjih poslodavaca, pa se tako menja i nain i mera njihovog uea u
raspodeli nacionalnog dohotka. U krajnjem, i menaderi su svojevrsni radnici, dakle
nametenici koji za svoj rad dobijaju (neretko astronomski visoke) najamnine ali
koji, takoe, mogu biti otputeni (ukoliko ne rade prema oekivanju svojih
poslodavaca, gazda) i nai se ponovo na tritu rada.
Uvod u ekonomiju

164
U literaturi (Mankju 2005; str. 416) se ukazuje na i na tzv. kompenzacione
razlike u nadnicama koje nastaju usled karakteristika razliitih poslova, kao npr.:
- rudari su plaeni bolje od ostalih radnika sa istim stepenom
obrazovanja, jer se time kompenzira prljav i opasan rad u rudnicima;
- noni rad u fabrikama se bolje plaa od rada u dnevnoj smeni, to je
kompenzacija za poremeeni ritam ivota;
- profesori su plaeni manje od lekara ili advokata, ali se smatra da je
profesorski rad kompenzacija i privilegija za veliko intelektualno i lino
zadovoljstvo koje prua ta profesija.
3.1. NEZAPOSLENOST KAO EKONOMSKI PROBLEM
Svuda u svetu, kako u literaturi tako i u praksi, smatra se da je nezaposlenost
jedan od najveih ekonomskih i socijalnih problema uopte. Naelno, ona se javlja
kada postoje kvalifikovani radnici koji su spremni da rade po postojeim
najamninama, ali ne mogu da nau zaposlenje. Radi se o licima starijim od 16
godina, sposobnim i voljnim da rade, koji aktivno trae zaposlenje, ali ga ne mogu
nai. Pri tome, postoje dve analitike kategorije nezaposelnosti: 1. apsolutna
nezaposlenost, koja podrazumeva taan broj nezaposlenih lica i 2. relativna
nezaposlenost, koja predstavlja odnos nezaposlenih lica i ukupne radne snage, tj.
ukupnog broja zaposlenih i nezaposlenih lica.
Problematika nezaposlenosti odavno je postala globalni problem i predmet je
detaljnog interesovanja svih vlada i brojnih meunarodnih institucija i foruma.
Posebno je znaajna aktivnost Meunarodne organiazcije rada (ILO) kao dela
sistema OUN. Ova organizacija je usvojila definiciju nezaposlene osobe koja se
odnosi nasve osobe starije od 16 godina (a koje ne borave u institucijama kao to su
zatvori, staraki domovi, ustanove za mentalno obolele i sl.), koje ne rade a
sposobne su za rad, te ako su:
1. traili zaposlenje tokom protekle 4 sedmice
2. traili zaposlenje ali su privremeno prekinuli rad zbog bolesti i sl.
3. ekali da budu pozvani na posao s kojeg su privremeno udaljeni
4. prihvatili ponueni posao i ekaju da ponu s radom u sledeih 30 dana.
Svalica koja ne rade, a ne nalaze se u gore navedenim kategorijama, ubrajaju
se u lica koja ne participiraju u radnoj snazi, odnosno ekonomski su neaktivnalica.
Da bismo objasnili razloge postojanja nezaposlenosti moramo objasniti tri
osnovne vrste nezaposlenosti:
- Frikcionalnu nezaposlenost
- Strukturnu nezaposlenost
- Cikliku nezaposlenost
Frikcionalna nezaposlenost podrazumeva onaj deo nezaposlenosti koji se
javlja zbog toga to radnici stalno: 1. naputaju poslove na kojima trenutno rade da
bi traili nove poslove, 2. trae nove poslove nakon to su izgubili stare, 3. ulaze u
contingent radne snage kako bi traili posao po prvi put, obino posle zavretka
nekog nivoa formalnog obrazovanja, 4. ponovo ulaze u radnu snagu nakon razdoblja
ekonomske neaktivnosti, 5. prelaze sa starog na novo radno mesto. Znai, ovaj vid
Trite i novac
165
nezaposlenosti je na neki nain dobrovoljan i privremen.S druge strane, poslodavci
stalno: 1. trae zamene za radnike koji su dali otkaz ili otili u penziju, 2. otputaju
neke radnike u nadi da e nai bolje, 3. trae nove radnike radi proirenja
poslovanja, to sve generie tzv. frikcionalnu nezaposlenost.
Strukturna nezaposlenost razlikuje se od frikcionalnee po svojoj
dugotrajnosti.Ona se javlja zbog nesklada u strukturi ponude i potranje za radom.
Taj nesklad moe proistei iz: 1. nesklada izmeu vetina koje se trae za
raspoloive poslove i vetina s kojima raspolau radnici koji trae posao, 2.
prostornog nesklada izmeu preduzea koja trae radnike i mesta stanovanja radnika
koji trae posao.
U cilju smanjenja strukturne nezaposlenosti drava preduzima aktivne i
pasivne mere zapoljavanja. U prve spadaju programi koji omoguavaju razne
oblike prekvalifikacija radnika, unapreivanje obrazovnog sistema na nain da on
svoju ponudu prilagoava potrebama trita rada, razni oblici podsticanja
zapoljavanja lica koja spadaju u diskriminisane radne grupe (lica s posebnim
potrebama, manjinske grupe itd. ).U pasivne mere zapoljavanja spadaju smanjenje
veliine svih oblika naknada i socijalnih prava nezaposlenih, odnosno smanjenje
duine njihovog trajanja.
Kada je re o ciklinoj nezaposlenosti treba rei da je ona posledica
ciklinih fluktuacija u kretanju BDP, odnosno odstupanja ostvarenog BDP od
mogueg nivoa. Ciklike fluktuacije BDP uslovljavaju promene u agregatnoj tranji
za radom, to onda u razdobljima recesije, zbog rigidnosti nadnica prema dole,
dovodi do poveanog otputanja radnika odnosno poveane nezaposlenosti. Da bi se
smanjila ciklina nezaposlenost primenjuju se odgovarajua mere fiskalne i
monetarne politike.
3.2. UTICAJ NEZAPOSLENOSTI NA EKONOMIJU I DRUTVO
Ve smo istakli da je nezaposlenost jedan od najveih i najvanijih problema
svih savremenih privreda. To iz razloga to ona predstavlja ogromno rasipanje
najdragocenijeg resursa koji se ne koristi, kao i zbog troenja ranije stvorenog
dohotka. Obe posledice teko se odraavaju i na porodini ivot i na ukupnu
nacionalnu ekonomiju. Brojne su i bolne socijalne i psiholoke posledice kod
nezaposlenih ljudi. Konkretan ekonomski uticaj nezaposlenosti prepoznaje se kroz
na smanjenje BDP-a. U stvari,u stanju nezaposelnostidrutvo koristirealno
raspoloive resurse koliko je to mogue, tako da nije u prilici daproizvede dobra i
usluge, koji bi omoguili ljudima da troe i izvoze.
Mada je ekonomski troak nezaposlenosti uvek visok, nikakav novac ne moe
adekvatno da prikae humanu, socijaln i psiholokutetukoja se javlja u periodima
trajne prisilne nezaposlenosti. Psiholoke studije ukazuju da je otputanje s posla
jednako traumatski dogaaj kao i smrt bliskog prijatelja ili neuspeh u koli.
Nezaposlenost esto dovodi do gubitka samopotovanja, odreenih mentalnih
poremeaja i bolesti, depresije i otuenosti, porodinih problema, branih lomova
itd. Osim toga, odavno je utvrena tesna povezanost rasta stope nezaposlenosti i
rasta stope asocijalnog ponaanja, posebno kriminala, narkomanije, alkoholizma,
Uvod u ekonomiju

166
suicida i dr. Znai, nezaposlenost je fenomen koji ne pogaa samo nezaposlenog
pojedinca,ve i porodicu nezaposlenog, ali i iru drutvenu zajednicu.
Gubitak radnog mestauvek izaziva izvestan ok. Nakon togasledi aktivna faza
traenja novog radnog mesta. Tu je pojedinac jo optimista i ne gubi nadu da e
uskoro nai novi posao. Ali to vie negativnih odgovora dobija on sve vie postaje
pesimist i poinje da patizbog strahova za sosptvenu egzistenciju. To moe da ga
dovede do depresija. Na kraju, pojedinac postaje bezvoljan poto je izgubio nadu.U
takvoj situaciji najvie patiua porodica nezaposlene osobe. Pri tome, starije i
nedovoljno obrazovane i obuene osobe imaju najmanju ansu da dobijunovi posao.
Nezaposleni mogu pod odreenim uslovima raunati na pomo za nezaposlene, ali
to je uvek znatno manje nego to bi iznosio njihov zaraeni prihod, to znai da
nastaju velike finansijske tete za nezaposlene i njihove porodice. Time se krug
patnji, nezadovoljstva i moguih anomija dodatno poveava.
Posledice nezaposlenosti namakroekonomskom nivou takoe su velike. Pre
svega, zbog visoke nezaposlenosti kupovna mo stanovnitva se jako smanjuje.
Nezaposleni jedva uspevaju da zadovolje svoje osnovne materijalne potrebe, a
kupovina luksuznih predmeta skoro da potpuno izostaje.Slino vredi i za radnike,
kojima preti nezaposlenost, tako da oni radije novac tede (za crne dane) negoto
kupuju. Posmatrano ekonomski to vodi do jasnog opadanja prodaje u razliitim
sektorima ekonomije. Da bi preduzea ipak ostvarila dobitke usprkos opadanja
prodaje, ona pokuavaju da svoje trokove snize. Zbog toga preduzetnici esto
investiraju u racionalizaciju proizvodnje i poslovanja, otputaju radnike i
intenziviraju rad sapreostalim osobljem.
Osim navedenog, treba rei da je visoka nezaposlenost loaza nacionalnu
ekonomiju i zbog toga to drava ostvaruje nie prihode u budetu. Takoe,
smanjuju se i prihodifondova, kao npr. fonda zdravstvenog osiguranja, penzijskog
fonda itd.Zbog toga se javljaju veliki deficitii dravni rashodi se finansiraju
kreditima, a postepeno se redukuju i steena socijalna prava, pada standard javnih
usluga i osiromauju velike grupe stanovnitva (npr. penzionera itd.). Ponekad
drava pribegava poveanju zahvatanja od zaposlenih, ime se poveavaju trokovi
rada za poslodavce, a oni onda reaguju otputanjem, bilo iz razloga supstitucije
ivog rada opredmeenim (novim tehnologijama, usled ega se javljaju tzv.
tehnoloki vikovi), bilo zbog restrikcije aktivnosti, kada nastaju ekonomski
vikovi zaposlenosti.Time se opasna spirala nezaposlenosti uveava i posledice
mogu biti nesagledive.To je i razlog zato ovo poglavlje ima ovaj naslov i ovu
duinu.


167
VII
EKONOMSKI RAST I RAZVOJ
Ekonomski rast je dugoroni ekonomski i politiki cilj svake zemlje jer on
omoguuje realno poveanje materijalnog bogatstva, pa samim tim i rast potronje i
ivotnog standarda uopte. Drugim reima, pod ekonomskim rastom se
podrazumeva poveanje potencijalnog BDP-a, odnosno proizvodnje i proizvodnih
kapaciteta. To se moe postii na dva osnovna naina ili njihovom kombinacijom.
Prvi se odnosi na poveanu upotrebu inilaca proizvodnje, dakle investiranjem u
fiksni kapital. Drugi nain se odnosi na porast efikasnosti upotrebe postojeih
proizvodnih fondova, odnosno instaliranih kapaciteta.
Osnovne pretpostavke, odnosno determinante ekonomskog rasta su: 1.
znanje i sposobnosti ljudi, 2. prirodna bogatstva, 3. formiranje kapitala, 4.
tehnologija. Sve vei broj ekonomista smatra da su ljudski resursi najvaniji faktor,
jer je bez njih i najsavremenija tehnologija mrtav kapital, dok drugi smatraju da su to
tehnologija i preduzetnitvo, jer se bez njih ni ljudski resursi ne mogu iskoristiti.
Takoe, utvreno je da je posedovanje prirodnih resursa vrlo vana pretpostavka
ekonomskog rasta, ali to ne znai da su zemlje bogate prirodnim resursima
istovremeno i zemlje brzog ekonomskog rasta. Naravno, vai i obrnuto.
Drava moe da podstakne ekonomski rast na vie naina, a pre svega
putem sledeih mera:
- stvaranjem politike stabilnosti, bez koje nije mogu nikakav
ekonomski rast, pogotovo ne onaj koji se oslanja na inostrane
investicije;
- jaanjem kreditne podrke, carinskih povlastica i drugih beneficija za
kreatore, ali i uvoznike savremene tehnologije;
- podizanjem kvaliteta obrazovanja, na svim nivoima i podsticanjem
koncepta doivotnog uenja (life-long education);
- jaanjem stabilnosti finansijskog sistema i posebno jaanjem nacionalne
valute i poverenja u bankarski sistem;
- stimulisanjem tednje i investicionih ulaganja domaih preduzetnika;
- pojednostavljenjem i pojeftinjenjem administrativnih procedura vezanih
za ekonomske poslove;
- jaanjem institucija pravne drave, posebno pravosudnog sistema u cilju
zatite svih uesnika privrednog ivota, a posebno ulagaa i poverioca;
- stimulisanjem trine konkurencije kao naina objektivne selekcije
najboljih kojima treba pomoi da budu jo bolji.
Kada je re o ekonomskom razvoju tada se misli na mnogo sloeniju
kategoriju koja podrazumeva ne samo ekonomski rast (poveanje proizvodnje i
dohotka), ve i sloene strukturne, tehnoloke, organizacione, upravljake i druge
promene. Neki ekonomisti uzimaju u posmatranje i promene u svesti i kulturi ljudi
kao aspekte ekonomskog razvoja.
U najkraem, pod privrednim razvojem podrazumevamo:
Uvod u ekonomiju

168
- porast materijalne proizvodnje i nacionalnog dohotka uz istovremene
struktume promene i promene u funkcionisanju date privrede na optoj
uzlaznoj razvojnoj liniji
- to je jedinstvo kretanja i razvoja odnosno, najoptiji oblik kretanja i
razvoja privrede
- svako kretanje privrede podrazumeva brojne promene koje su u istoj
meri i kvalitativne i kvantitativne
- izazvane promene se vre pod dejstvom naunog i tehnikog progresa i
izmenama drutvenog i privrednog okruenja
Shvaen na ovaj nain, pojam ekonomskog razvoja ostvaruje se tako da se
aktiviraju sledei inioci:
- ljudski proizvodni faktori (ponuda radne snage, obrazovanje, disciplina,
motivacija);
- prirodni proizvodni faktori (zemljite, rudna i energetska bogatstva,
klima);
- akumulacija kapitala (maine, fabrike, putevi) i
- tehnologija (nauka, inenjering, upravljanje, preduzetnitvo);
Znai, neophodni su odreeni potencijali (demografski, prirodni, prostorni,
tehnoloki, kulturni itd.), ali i uslovi da se oni stave u pogon, u delatni proces iz
kojeg e nastati realna drutvena bogatstva. Tu pre svega mislimo nabrojne
privredno-sistemske faktore (oblik svojine, sistem i nain donoenja odluka,
koordinacioni i upravljaki mehanizam, sistem motivacijeitd.), kao i na dejstvo
ekonomske i razvojne politike.
Inae, u literaturi se ova pitanja intenzivno analiziraju, nude se razliita
teorijska reenja, razvijaju novi koncepti i paradigme, ali praktini rezultati su ipak
veoma nezadovoljavajui. Ne samo na strani nerazvijenih zemalja, nego ak i na
strani onih najbogatijih koji se suoavaju sa velikim problemima tzv. eksternih
efekata, odnosno eksternalija, zatim socijalno sve nepodnoljivije nezaposlenosti,
kao i sve vee meunarodne konkurencije usled pojave novih monih zemalja, kao
to su npr. Brazil, Kina, Rusija, Indija, Juna Afrika (BRIKS). Ove zemlje, pored
ostalih potencijala, poseduju vie od polovine i svetskog stanovnitva i teritorije.
Takoe, treba imati u vidu i mnoge druge zemlje u razvoju koje pokuavaju da
svoje komparativne prednosti (najvie je to jeftina radna snaga, zatim prirodni
resursi, velika unutranja trita i narastajua inteligencija) pretvore u konkurentsku
prednost i ozbiljno ugroze zapadne monopoliste.
to se tie tzv. eksternalija u optem znaenju treba rei da se tu radi o
troku ili koristi koji snosi jedan subjekt kao rezultat akcije koju je preduzeo drugi
subjekt. Eksternalije predstavljaju (isto) javno dobro. Neko dobro je javno ukoliko
se ono troi od strane svakog pojedinca (nema ekskluzivnosti), i ukoliko svako moe
da troi itavu ponuenu koliinu (odsustvo rivaliteta u potronji). U tom smislu
moe da se govori o pozitivnim eksternalijama, koje predstavljaju korist koju ima A
od akcije koju je preduzeo B, odnosno negativnim eksternalijama, koje predstavljaju
troak koji ima A od akcije koju je preduzeo B subjekt.
Najei primeri negativnih eksternalija su: zagaivanje vazduha,
zagaivanje vode, zaguenje saobraaja, porast premija osiguranja usled potronje
alkohola i duvana itd. Uticaj drave povodom negativnih eksternih efekata svodi se
Ekonomski rast i razvoj
169
na donoenje odgovarajuih zakona, propisa, standardizovanih procedura, naina
naknade tete, uvoenje ekolokih poreza itd.
Kao primere pozitivnih eksternalija moemo navesti: dobro odravana
svojina naih suseda (npr. lepa komijska bata ili ograda), to poveava trinu
vrednost nae imovine; zatim napredak u nauci, ma gde da se desi, takoe
predstavlja primer pozitivne eksternalije, jer e taj napredak, pre ili kasnije, doneti
boljitak svima. Drava moe da utie i u sluaju pozitivnih eksternih efekata, pre
svega merama podsticanja privrednih subjekata da ulau u zatitu prirodne sredine,
da investira u vane ekoloke projekte, da vodi kampanje irenja ekoloke svesti, da
pomae ili obavezuje ake i studente na ekoloko obrazovanje itd.
Sve do sada navedeno jasno pokazuje da problematika ekonomskog rasta i
razvoja predstavlja samu sutinu ekonomske i teorije i prakse. O tome govore i
napori svih donosioca ekonomskih odluka, poev od nivoa preduzea, preko nivoa
nacionalne privrede, sve do globalnog nivoa koji nas svakodnevno sve vie uverava
da je privredni mehanizam veoma sloen i podloan poremeajima. Ovaj poslednji
nivo je posebno vaan u vreme rastue globalizacije svetske privrede koja pored
znaajnih pozitivnih efekata donosi i teke probleme rastueg zaostajanja (jaza,
gepa) najmanje razvijenih zemalja u odnosu na srednje i najrazvijenije zemlje.
21

Takva injenica, dugorono, moe da predstavlja opasnost za dalji razvoj svih, pa i
sadanjih najrazvijenijih zemalja, zbog ega bi one trebale imati jasan interes da
pomognu da se taj jaz smanji. To je mogue, osim direktne i bespovratne pomoi,
uiniti putem direktnih investicija, otpisa dugova (izbavljenje iz tzv. dunike krize
u kojoj se nalaze neke zemlje jer ne mogu iz tekuih prihoda da otplauju inostrane
kredite), ulaganjem u saobraajnu i socijalnu infrastrukturu, ime bi se istovremeno
zaustavio odliv stanovnitva iz tih zemalja i smanjio pritisak na trite rada u
razvijenim zemljama. Znai, pomaui siromanima bogati, zapravo, pomau i sebi.
Moda i vie!
Jednu od najznaajnijijih karakteristika dosadanjeg ekonomskog razvoja
predstavljaju ogromne razlike izmeu razvijenog i nerazvijenog dela savremenog
sveta. Naravno, nastanak i odravanje takvihrazlika u razvijenosti ima dugu
istorijsku prolost. Npr. u ukupnom rezultatu dohodak u razvijenom delu sveta do
2000.god. se uveao za 14, dok se u nerazvijenom delu sveta uveao za samo 5 puta.
Iste godine odnos veliine drutvenog proizvoda po stanovniku narelaciji razvijeni-
nerazvijeni iznosio je 67:1! Razlozi za ovo su mnogobrojni, a najvaniji su sledei:
1. visoka stopa nataliteta uz smanjenu stopu mortaliteta;
2. visok udeo radne snage angaovane u poljoprivredi, uz nisku
produktivnost poljoprivredne proizvodnje;
3. nizak nivo primenjene tehnologije;
4. skroman nivo tednje stanovnitva;
5. nizak kadrovski nivo proizvodnje i upravljanja.

21
Procenjuje se da danas oko 55% stanovnitva nae Planete ivi u 40
najsiromanijih zemalja i da oni raspolau samo sa 4% svetskog dohotka. Pokazatelj HDI
(Human Development Index), koji prati kretanje realnog BDP po stanovniku, oekivanu
ivotnu dob, obrazovnu strukturu stanovnitva i stopu pismenosti. Takoe ukazuje na teku
situaciju u pogledu razvojnih razlika savremenog sveta.
Uvod u ekonomiju

170
U nastojanjima svetske zajednice da se nau reenja za ublaavanje ovakve
situacije najvea panja se posveivala zaaranom krugu siromatva. Prvi korak
predstavlja identifikacija potencijala kojima neka nerazvijena zemlja
raspolae.Povoljna kombinacija faktora stvara pretpostavke za vii nivo
produtivnosti, a to obezbeuje boljukonkurentnost na domaem i stranom tritu. To
je osnova za stvaranje relativno visokogdohotka, koji pored podmirivanja osnovnih
potreba obezbeuje i tednju tj. akumulaciju.tednja je osnovni uslov za
obezbeenje investicija kojesu opet uslov za proces razvoja.Visok nivo investicija
znai nove tehnologije, tj.poveanje ukupnog razvojnog potencijala, ime se
obezbeuju resursi i nastavlja ponovo krug razvoja, alisada na viem
nivourazvijenosti.
Inae, u literature je uobiajena sledea podela zemalja sa stanovita nivoa
razvijenosti:
Nerazvijene zemlje: karakterie ih najnii dohodak po stanovniku u svetu,
najvei brojzaposlenih u poljoprivredi, oskudica kvalifikovane radne snage, nizak
stepen pismenosti, kratak ivotni vek stanovnitva. Najvei broj ovih zemalja nalazi
se u Africi.
Tranzicijske zemlje: ine ih zemlje biveg SSSR i sve bive socijalistike
zemlje Centralne i Istone Evrope koje prolaze kroz proces tranzicije od
komandno-planskih ka trinim ekonomijama. Ove zemlje raspolau solidnim
obrazovnim nivoom stanovnitva, znaajnimindustrijskim sektorom, znaajnim
prirodnim resursima i razvijenom ali zastarelom infrastrukturom. Osim toga, njih
jo karakterie:visok stepen inflacije, visoka nezaposlenost, nizak nivo
produktivnosti, nizak nivo konkurentnostiroba i usluga, visok nivo unutranje i
spoljne zaduenosti.
Zemlje u razvoju: obuhvataju zemlje koje su na nivou prve grupe, ali
ostvaruju izvestan razvoj (rast dohotka po stanovniku, neto vei nivo industrijske
proizvodnje). U ovu grupu spadaju zemlje Azije, Afrike, Latinske Amerike.
Novoindustrijalizovane zemlje: ine zemlje koje su u poslednje dve
decenije proteklog veka postigleizvanredno dinamian razvoj naosnovu znaajnih
napora u obezbeivanju akumulacije iinvesticija, to je dovelo do visoke stope rasta
i dohotka po stanovniku. Tu spadaju: Republika Koreja, Malezija,Izrael, Irska,
Tajvan, Hong Kong, a u poslednje vreme u velikom usponu su i Vijetnam i
Indonezija
Visoko razvijene zemlje: SAD, zemlje Zapadne Evrope, Kanada, Japan,
Australija, Novi Zeland. Zajednike su im karakteristike: veliki kapital uloen u
opremu, visoka produktivnost rada, stalni rast uea sekundarnog i tercijarnog
sektora u ukupnoj proizvodnji, visoko uee u svetskoj trgovini, stabilan politiki i
pravni sistem, stabilan demokratski sistem, razvijene line slobode graana,
odsustvo diskriminacije, izraena briga za socijalno ugroene, siromane,
hendikepirane stanovnike, stalan porast visokog nivoa obrazovanja, dobra
zdravstvena zatita.
U sluaju nerazvijenih zemalja sutina ekonomskog rasta i razvoja je u
nastojanju da takve zemlje to pre izau iz tzv. zaaranog kruga siromatva i
nerazvijenosti koje su nastale kao posledice brojnih inilaca: prirodnog siromatva,
(polu)kolonijalnog poloaja, nedovoljno obrazovanog stanovnitva, niskog
Ekonomski rast i razvoj
171
tehnolokog nivoa, loe organizovanosti privrede, zatvorenosti privrede prema
inostranstvu, nedovoljne motivacije zaposlenih, niske produktivnosti rada,
nedostatka investicija itd. Njima je neophodna vea ekonomska vitalnost
22
, a to pre
svega znai da moraju ostvariti vie stope ekonomskog rasta.
U stvari, izlazak iz navedenog kruga nerazvijenosti (slika 7) mogu je jedino
ako se promene, tj. unaprede, barem neki od navedenih inilaca to e dovesti do
porasta dohotka po stanovniku (per capita) kao stvarne, materijalne pretpostavke za
unapreenje svih ostalih pretpostavki, a pre svega bolje obuenosti i motivisanosti
radnih slojeva drutva.

Slika 7. Zaarani krug nerazvijenosti i siromatva
U tom civilizacijskom naporu nerazvijenim zemljama na razne naine
pomau mnoge globalne institucije, a pre svega specijalizovane agencije
Organizacije ujedinjenih nacija. Tako npr. na Milenijumskom samitu odranog u
Njujorku septembra 2000. godine, lideri 189 zemalja lanica UN usvojili su
Milenijumsku deklaraciju u kojoj su navedene osnovne vrednosti na kojima treba da
se zasnivaju meunarodni odnosi u 21. veku: sloboda, jednakost, solidarnost,
tolerancija, potovanje prirode, podela odgovornosti. Generalni sekretar UN je, u
septembru 2001. godine, u okviru svog izvetaja pod nazivom "Smernice za
implementaciju Milenijumske deklaracije UN" promovisao milenijumske ciljeve
razvoja, sa odgovarajuim indikatorima i zadacima koje svaka zemlja lanica UN-a
treba da ostvari do 2015. godine. Milenijumska deklaracija sugerie nerazvijenim
zemljama i zemljama u razvoju u kojima je prisutan problem siromatva i

22
Slino kao u fizici, gde kinetika energija oznaava energiju tela u pokretu i
izraunava se kao polovina mase tela pomnoena sa kvadratom brzine kretanja tela mv
2
,
tako se moe izraunati ekonomska vitalnost kao proizvod polovine DBP i kvadrata stope
rasta 1/2 DBPr
2
.
Uvod u ekonomiju

172
iskljuenost naroito osetljivih grupa, odnosno regiona, da usvoje i primene
nacionalne strategije razvoja sa ambicijama kako bi se postigli postavljeni
milenijumski ciljevi. Kao prioritetni, izdvojeno je sledeih osam ciljeva razvoja
23
:
1. Iskoreniti krajnje siromatvo i glad
2. Postii univerzalnost osnovnog obrazovanja
3. Promovisati jednakost meu polovima i dati vea prava enama
4. Smanjiti smrtnost dece
5. Poboljati zdravlje majki
6. Izboriti se sa HIV-om/AIDS-om, malarijom i ostalim bolestima
7. Osigurati odrivost prirodne sredine
8. Razviti globalno partnerstvo za razvoj
Iz svega reenog jasno je da je ekonomski razvoj ne samo sloen, ve je on i
protivrean proces promena, jer donosi i pozitivne i negativne posledice.
Ekonomska literatura prepuna je raznih teorijskih elaboracija ekonomskih modela
rasta i razvoja kojima se eli uspostaviti to bolja funkcionalna veza izmeu inilaca
proizvodnje i efekata koji se ostvaruju u proizvodnji. To je naroito prisutno od 50-
ih godina prolog veka, kada su razvijeni linearno-fazni modeli rasta, ali i kasnije,
sve do danas, kada se naglaava uloga javne politike u promociji ekonomskog
razvoja, posebno u oblasti razvoja infrastrukture i ljudskog kapitala. Zbog toga,
velika nada se polae u koncept tzv. odrivog razvoja kao paradigmi koja povezuje
ekonomske, socioloke i ekoloke ciljeve, tj. ekonomsku sigurnost, socijalnu
pravednost i ekoloku ravnoteu. U centru ovog maginog trougla treba da se nae
odgovarajua (approppriate) tehnologija. Nekad (poetkom 70-ih) se verovalo da e
to biti tzv. intermedijarna (neto izmeu) tehnologija, a danas preovladava
miljenje da to mora biti visoka tehnologija, najbolja koja je na raspolaganju. Dakle,
ista onakva koja je razvijene uinila bogatim i monim. A da li i naprednim, to je
pitanje za druge, neekonomske analize, to ovom prilikom izostavljamo. Uopte,
pitanje napretka (progresa) je daleko sloenije i od pitanja ekonomskog rasta i od
pitanja drutveno-ekonomskog razvoja. Ali, to je, razume se, ipak najvanije pitanje.
Ali pre odgovora na njega moramo odgovoriti na ovde analizirana pitanja rasta i
razvoja.
Ipak, teorije razvoja nemaju valjane odgovore na jedno od najkrupnijih
razvojnih pitanja, a to je pitanje nezaposlenosti. Takoe, to je istovremeno u
izvesnom smislu i pitanje napretka.
U stvari, zaposleni predstavljaju onaj deo stanovnitva koji obavlja neki
plaeni posao (u privredi i vanprivredi) u punom ili skraenom radnom vremenu,
kao i one koji su odsutni s posla zbog bolesti, trajkova, praznika i sl. S druge strane
su nezaposleni, dakle stanovnitvo (starije od 16 godina) koje nije zaposleno, ali
aktivno trai posao ili eka da se vrati na posao. Osim ove dve kategorije, postoji i
trea koja se odnosi na predkolsku decu, ljude koji se koluju, zatim na penzionere,
domaice, invalide, koji nisu radna snaga. Svi oni zavise od efikasnosti rada
zaposlenih u privredi, posebno u materijalnoj proizvodnji, jer ovi stvaraju novu
vrednost (nacionalni dohodak) koja se moe deliti i troiti. Stoga je razumljivo od

23
Videti opirnije na website-u: http://www.un.org.yu/srp/mdgs.htm, odnosno
http://www.un.org/millenniumgoals
Ekonomski rast i razvoj
173
koje je vanosti da to vie ljudi bude zaposleno, da stvara nova bogatstva, da
poveava realni dohodak za raspodelu.
24

Takoe, esto se govori i o tzv. tehnolokim vikovima radne snage, to
treba uzeti sa krajnjim oprezom. Mada je to naelno mogue, ak i poeljno, to ipak
nije est sluaj, barem ne u naoj sredini. Naime, sve je tee da se setimo kada su
radnici ostali bez posla zbog uvoenja nove tehnologije. Naprotiv, imamo i staru
tehnologiju i visoku nezaposlenost i niske stope rasta i relativno visoku inflaciju i
visoku spoljnu zaduenost i nisku produktivnost i nizak stepen korienja kapaciteta
i mali izvoz, ali zato imamo veliku iluziju da se moe rasti i razvijati bez dubokih
promena u svim aspektima ponaanja, ne samo ekonomskog.
Stanje tzv. pune zaposlenosti naziva se situacija kada nema cikline
nezaposlenosti, ve postoji samo frikcionalna i strukturna, to se ponekad naziva i
prirodnom stopom nezaposlenosti i ona obino fluktuira (menja se) u zavisnosti od
kretanja frikcionalne i strukturne nezaposlenosti.
Na kraju, moemo postaviti pitanje: kakvog i za koga uopte ima smisla
ekonomski rast, pa i razvoj, ako mnogi ljudi ostaju bez posla kao izvora i uslova
svoje egzistencije u svetu robnog privreivanja i novane valorizacije svih vrednosti,
gde se skoro sve kupuje i prodaje? Samo odgovori koje e dati nezaposleni imaju
pravu vrednost. Ostali odgovori mogu biti samo interesantni.

24
Tzv. Okunov zakon govori da na svakih 2% smanjenja BDP-a, u odnosu na
potencijalni BDP, stopa nezaposlenosti se povea za 1%. Posledica je ovog zakona da
stvarni GDP mora rasti jednako brzo kao i potencijalni BDP kako bi se spreilo poveanje
stope nezaposlenosti.

175
VIII
GLOBALIZACIJA I NOVA EKONOMIJA
Pojam globalizacije. Mada ne postoji jedinstvena i opte prihvaena
definicija globalizacije, veina teoretiara slae se da je globalizacija proces koji
vodi ka proimanju i integraciji celog sveta u svim aspektima civilizacije. To znai
da globalizacija nije samo ekonomski fenomen, mada je upravo ekonomski aspekt
globalizacije dominantan. U stvari,globalizacija je izrazito interdisciplinaran pojam,
jer oznaava procese ekonomskog socijalnog, kulturnog i politikog delovanja koje
nadmauje granice nacionalnih drava.
Globalizacija se esto poistoveuje s internacionalizacijom,
univerzalizacijom ili vesternizacijom (oksidentizacijom). Svi ovi termini
predstavljaju procese koji podstiu proces globalizacije, ali nemaju isto znaenje kao
globalizacija. Ovi procesi odvijaju se meu dravama koje su politike i teritorijalne
jedinice, meutim globalizacija podrazumeva nadteritorijalne odnose, tj. odnose bez
granica (borderless) i uticaja fizike udaljenosti. Zbog toga treba razlikovati
globalnu ekonomiju od meunarodne ekonomije, kao i globalnu politiku od
meunarodne politike.
Uzroci najnovije globalizacije su mnogobrojni, a najvaniji su sledei:
tehnoloki (informatike i telekomunikacione tehnologije), brz i relativno jeftin
transport (avionski posebno), liberalizacija poslovanja, zavretak hladnog rata i td.
Postoje i druga objanjenja uzroka globalizacije. Dva se posebno izdvajaju: 1.
evolucioni pristup kojim se globalizacija tumai kao istorijski proces, odnosno
rezultat dugotrajnih ekonomskih, politikih i tehnolokih promena kroz istoriju
savremene civilizacije; 2. revolucionarni pristup koji posmatra globalizaciju kao
vrstu promene koja radikalno raskida s prolou, kroz potpuni preobraaj i
restrukturiranje globalnih drutvenih i ekonomskih odnosa.
Dimenzije globalizacije su takoe viestruke: ekonomske (porast
meunarodne trgovine i inostarnih investicija, globalizacija finansijskog trita,
porast turistikih putovanja itd.); politike; ekoloke; socijalne (svet postaje
globalno selo); kulturne (amerikanizacija kulture); vojne itd.
Alternative globalizacije inspirisane su eljom da se zaustavi gubljenje
ekonomske nezavisnosti i politikog suvereniteta, kao i kulturnog identiteta manjih i
slabije razvijenih zemalja. Realnost alternativa lei u jaanju potencijala ljudskih
resursa, u razvoju obrazovne, zdravstvene i socijalne infrastrukture, olakanom
transferu napredne tehnologije, a pre svega u relaksiranju i otpisu prevelikih dugova
ili makar kamata prema inostranim poveriocima.
Ekonomski aspekti globalizacije. U ekonomskom smislu globalizacija je
proces kojim se smanjuju ili potpuno ukidaju prepreke u meunarodnoj ekonomskoj
razmeni, i poveava ekonomska integracija meu zemljama. To je proces
povezivanja industrijskih i finansijskih aktivnosti na svetskom tritu, a na osnovi
nauno-tehnoloke i informaciono-komunikacione revolucije. Ako se prihvati
evolucioni pristup, proces globalizacije poinje industrijskom revolucijom.
Sa isto ekonomskog stanovita osnovna misija globalizacije je uveanje
profita. Generalno, profit se moe poveati uz bri rast proizvodnje od rasta
Uvod u ekonomiju

176
trokova, ili smanjenjem trokova uz isti nivo proizvodnje. Globalizacija na izvestan
nain ini oboje. Npr. industrijska revolucija i tehnoloki napredak smanjivali su
trokove proizvodnje i omoguavali stvaranje novih proizvoda, ranije potpuno
nepoznatih.
Sa stanovita revolucionarnog pristupa globalizacija je zapoela pred kraj
prolog stolea kada je dolo do burnog tehnolokog napretka, posebno u
informatici, telekomunikacijama i saobraaju. U okviru informacionih tehnologija
poseban znaaj ima Internet i njegove specifine tehnologije koje predstavljaju
kljunu tehnoloku osnovu procesa globalizacije. U tome posebno mesto ima
elektronsko ili e-poslovanje.
Nezavisno od toga u koje e vreme neko smestiti poetak procesa
globalizacije, nesporno je da je brzi tehnoloki napredak uticao na smanjenje
transportnih i komunikacionih trokova, tako da oni danas ne predstavljaju
znaajniju prepreku meunarodnoj razmeni. Osim toga, usvajaju se brojni
meunarodni standardi proizvodnje, transporta, platnog prometa, ukidaju se carinske
barijere i zatite, to sve vodi u stanje u kome e se proizvodnja robe obavljati na
onom mestu u svetu koje prua mogunost da se to uini najjeftinije, a prodavae se
tamo gde se moe postii najvei profit. Pri tome je dovoljno da struktura i koliina
tako proizvedenih dobara odgovara strukturi i veliini svetske tranje. Jedan od
naina ostvarivanja tog uslova su preuzimanja (akvizicije) i spajanja (mergers)
preduzea irom sveta. Proces globalizacije omoguava ovakve prekogranine
poslove, dok istovremeno ovakvi poslovi pospeuju proces globalizacije.
Kapital, tehnologija, rad, informacije i znanje su osnovni proizvodni faktori
koji se u globalnoj ekonomiji sve slobodnije kreu svetskim tritem. Ipak, puna
sloboda kretanja jo nije postignuta, jer postoje brojne prepreke (carinske i naroito
vancarinske). Potpuna liberalizacija svetske trgovine i investicija, a naroito trita
rada, tek treba da se ostvari, ali i ostvareni nivo je izuzetno veliki rezultat u
ekonomskom povezivanju sveta. Takoe, treba ukazati i na neskrivene pojave tzv.
ekonomskog patriotizma ili nacionalizma kada pojedine zemlje, pa ak i one
najrazvijenije (Francuska, Vel. Britanija, SAD i dr.), primenjuju otvoreni
protekcionizam prema sopstvenim proizvoaima i diskriminaciju prema
konkurenciji iz inostranstva. Znai, ideja da se malopre navedeni proizvodni faktori
kreu s mesta gde su jeftiniji na mesto gde su skuplji, a proizvodni pogoni lociraju
tamo gde je to najjeftinije, tek treba da se ostvari u punom znaenju.Jo uvek je
veoma prisutna tenja jaih i bogatijih da nameu svoje uslove u razmeni i posebno
u transferu tehnologije, posebno visoke. Rairena je i praksa da se npr. starije i
prljave tehnologije (cementare, rafinerije, petrohemija i sl.) lociraju u nerazvijene
zemlje, ne samo zbog niih nadnica, nego i zbog nedovoljno vrstih standarda rada i
zatite okoline, niskom nivou ljudskih prava, te nedovoljne organizovanosti radnika.
Zbog svega, globalizacija tehnologije i proizvodnje produbljuje ekonomski jaz
izmeu male grupe sve bogatijih zemalja i sve vee grupe sve siromanijih, ali i
unutar samih njih gde se takoe odvija otra bipolarizacija i imovinska stratifikacija.
Svetska trgovina se uveava, broj turistikih putovanja raste (oko milijardu
turista godinje), protok kapitala (manje radne snage) se ubrzava, spoljni dugovi
rastu, poveava se broj tzv. megaintegracija, transnacionalne kompanije (TNK)
postaju trea ekonomska sila sveta (posle SAD i Kine) i ne skrivaju svoje
Globalizacija i nova ekonomija
177
ekonomske i druge interese utiui na razne naine na globalne politike i
bezbednosne procese. U njihovim portfeljima je sve vee uee tzv. intelektualne u
odnosu na realnu aktivu. One kontroliu najvanije tokove novca, informacija,
znanja i imaju rastuu efektivnu mo.
Transnacionalne kompanije su nosioci ne samo svetskih ekonomskih
procesa, nego i procesa globalizacije. Upravo na njihovom poslovanju moe se
videti snaga globalne integrisanosti. Ipak, one su samo jedna strana globalizovanog
sveta. Bez druge strane, koju ine njihovi najznaajniji potroai, svi napori
korporacija bili bi gotovo uzaludni. Osim toga, pre 15-tak godina dolo je do boom-
a, odnosno uzleta tzv. dot.com kompanija koje su svoje poslovanje zasnivale na
virtuelnim mrenim strukturama. To su neki analitiari euforino pozdravljali kao
najavu tzv. nove ekonomije u kojoj fiziki sadraji i telesnost roba treba da gubi na
znaaju, a raste monetarni i simboliki znaaj. ak je skovan izraz symbol economy.
Neverovatan finansijski uspeh nekih bivih (sada ve propalih) internet
kompanija (npr. Worldcom), koje su zaraivale milijarde dolara (pre)prodajui
proizvode drugih proizvoaa, inspirisao je nerealna oekivanja i mnoge pogrene
poslovne poteze u smeru forsiranja trgovine, posredovanja, dilersko-brokerskih
operacija i mnogih drugih neproizvodnih ekonomskih aktivnosti iji su preduzetnici
i investitori brzo doiveli krah. Ali iluzije tako shvaene nove ekonomije i danas
raspaljuju matu o brzom i lakom bogaenju, to razume se, nije uvek mogue.
Naravno, to nikako ne znai da treba zanemariti potencijale internet biznisa koji e
svakako rasti, ali ne sami po sebi, ve u vezi sa svetom realne ekonomije, dakle
materijalne proizvodnje. A za to je neophodna sposobnost menadmenta da
anticipira trendove na tritu, ukljuujui promenu ponaanja i navika potroaa u
skladu s promenama tehnologije i mogunostima koje ona prua.
Stari modeli poslovanja i s njima povezani poslovni procesi sve tee mogu
odgovoriti savremenim zahtevima trita. Savremeno voenje poslovanja tei
individualnom pristupu svakom kupcu (kastomizacija), a to znai prihvatanje novih
modela e-poslovanja i izgradnju elektronske arhitekture u preduzeu koja
podrazumeva Internet kao osnovnu poslovnu infrastrukturu. Ovo stoga to se teite
upravljanja preduzeem prenosi na upravljanje ponudom (supply-side), gde saradnja
i interakcija sa dobavljaima i najvanijim kupcima predstavlja klju uspeha.
Uprkops svemu, koncept nove ekonomije predstavlja realistinu i korisnu
ideju koja podrazumeva znatno iri sadraj od internet biznisa.
Nova ekonomija. Dodue, ve sama sintagma nova ekonomija kod
mnogih ekonomista izaziva izvesno osporavanje, mada za to nema ni metodolokog,
ni praktinog razloga. To vie govori o nerazumevanju takvih autora svega onog to
se poslednjih 30-tak, a naroito zadnjih deset godina deavalo u oblasti privrede, a
pod uticajem najnovijeg tehnolokog talasa poznatog pod nazivom trea tehnoloka
revolucija.
Dominacija tzv. visokih tehnologija, posebno informatikih i
telekomunikacionih, ali i naprednih proizvodnih tehnologija (roboti, genetiko
inenjerstvo i dr.), kao i tehnologija u ostalim sferama ljudskog ivota (informisanje,
obrazovanje, leenje, zabava, rekreacija, ishrana itd.) u prvi plan su stavile nove
resurse znanja, kreativnosti, inovativnosti i uopte nove kulturepromena sa
dalekosenim planetarnim (globalizacija) posledicama.
Uvod u ekonomiju

178
Budui da smo o ovome opirnije pisali u monografiji Tehnologizacija i
globalizacija (2004), kao i u udbeniku Uvod u sociologiju (2009), odnosno
''Osnovi sociologije'' (2011) ovde emo ukazati na samo jo nekoliko, ue
ekonomskih, aspekata nove ekonomije
Pre svega na delu su krupne promene u sadraju i strukturi ljudskog rada,
to direktno utie i na globalne strukturne promene kako u sferi proizvodnje, tako i u
ostalim fazama procesa drutvene reprodukcije.
Novo znanje kao najvaniji inilac nove ekonomije na novi nain definie i
na odnos prema prirodnim resursima, posebno mineralnim i energetskim, ali i
prostornim, pa ak i klimatskim kao optem dobru.Nova ekonomije, novo preduzee
i nova tehnologija neraskidivo su povezani i ine sinergetsku celinu. Obeleja nove
ekonomije:
1. Nova ekonomija je ekonomija znanja. Kljuna imovina poslovnih
organizacija je intelektualna imovina i njen fokus je na naunim
radnicima.
2. Nova ekonomija je digitalna ekonomija. Unutranja i spoljna
komunikacija se pomera od analogne ka digitalnoj. U staroj ekonomiji
informacioni tokovi su bili fizikog karaktera: gotovina, ekovi,
ematski planovi, mape, fotografije, direktne ponude putem pote. U
novoj ekonomiji informacija u svim svojim oblicima poprima digitalnu
formu.
3. Fizike stvari sve vie poprimaju svoj virtuelni oblik menjajui
metabolizam privrede, tipove institucija i moguih odnosa i prirodu
ekonomske aktivnosti u celini. Virtuelni stranci (radnici koji su fiziki
locirani u jednoj a obavljaju poslovnu aktivnost u drugoj dravi);
virtuelna korporacija; virtuelno trite; virtueni posao...
4. Nova ekonomija je ''molekularna ekonomija''. Masovno se zamenjuje
molekularnim u svim aspektima ekonomskog i drutvenog ivota.
5. Nova ekonomija je mrena ekonomija koja integrie molekule u klastere
koji sa ostalima formiraju mree za kreiranje vrednosti. Nova
ekonomija produbljuje i jaa meupovezanost unutar i izmeu
organizacija i institucija.
6. Eleminiu se posrednike funkcije u ekonomskoj aktivnosti ukljuujui
agente, brokere, veletrgovce, i neke maloprodajne trgovce i sve to stoji
izmeu proizvoaa i potoaa.
7. U novoj ekonomiji dominantni privredni sektor je rezultat konvergencije
tri delatnosti, koja obezbeuje infrastrukturu za kreiranje vrednosti za
sve ostale sektore. Novi privredni sektori proizilaze iz konvergencije
raunarstva (raunari, softveri, servisi), komunikacije (telefonija,
kablovske veze), i sadraja (zabava, izdavatvo).
Globalizacija tehnologije i proizvodnje produbljuje jaz izmeu male grupe
sve bogatijih zemalja i sve vee grupe sve siromanijih, ali i unutar samih njih gde
se takoe odvija ovakva bipolarizacija i imovinska stratifikacija.
Nova ekonomija je takav tip privrede (proizvodne i uslune) koji se prvi
put dominantno zasniva na znanju kao najvanijem resursu. Naravno, i svi raniji
koncepti privrede snano su se oslanjali na raspoloivo znanje, ali nikad nije u toj
Globalizacija i nova ekonomija
179
meri postojala proizvodnja znanja (nauno-istraivaki rad, obrazovanje,
permanentno uenje, transfer, brz protok i diseminacija svih vidova znanja, od
tacitnog/nemog do eksplicitnog) kao najprofitabilnija ljudska delatnost. ak i u
eksplicitnom smislu, kada se moe govoriti o tzv. obrazovnom i naunom
preduzetnitvu (profitabilne kolarine na elitnim univerzitetima, skupocene
konsultantske usluge, ekspertize, revizije projekata itd.). To, principijelno, znai da
svako, pa i siromani ako su talentovani, obrazovani, motivisani, inventivni, itd. -
mogu da imaju znaajnu ulogu u stvaranju ekonomskih vrednosti, a samim tim i
bogaenju. Naalost, novo znanje, posebno kada je opredmeeno u vidu novih
tehnologija i novih proizvoda, dobija robni oblik i postaje predmet surove
monopolske eksploatacije i konkurencije.
U novoj ekonomiji preduzea se fokusiraju na maksimizaciju vrednosti
poslovne mree kao okvira poslovanja, a kljunu konkurentsku prednost ostvaruju
tako to ue kako da objedine decentralizovane kontrolne take unutar mree vodei
rauna o brzini reagovanja na zahteve trita, kao i o kvalitetu roba i usluga koje
nude. Ipak, kljuni akteri nove ekonomije su gigantske transnacionalne korporacije.
Osim svoje impozantne tehnoloke, ekonomske, finansijske, kadrovske,
informatike i dr. moi, one mogu da utiu na dravnu upravu, zakone i politiku na
nacionalnom nivou. Njih mnogo ne brine to time faktiki potkopavaju i
demokratiju i suverenitet drava.
Nacionalne drave u procesima ekonomske i tehnoloke globalizacije
dobijaju nove uloge, a neke tradicionalne funkcije postepeno slabe. Ipak, one su jo
uvek nezamenjiv inilac regulisanja mnogih kljunih procesa koji su bitni za
ouvanje ekonomskog i svakog drugog suvereniteta, kao i nacionalnog identiteta
koji je ponekad znaajno ugroen u vrtlogu tzv. turboglobalizacije. Nacionalne
drave moraju imati vodeu ulogu u stvaranju efikasne infrastrukture (ekonomske,
kulturne, obrazovne, socijalne i dr.) ime doprinose jaanju konkurentske moi
svojih preduzea na sve zahtevnijem svetskom tritu. Drava moe pomoi u tzv.
brendiranju nekih svojih proizvoda. Danas sve vie postaje vano ko (koje
preduzee) neto proizvodi, nego gde (u kojoj zemlji) se to proizvodi. Probirljivi
kupci sve vie gledaju na made by, nego na made in. Zato kvalitet postaje
novo jevanelje i kultna re savremene privrede. On je neretko vaniji i od cene i
od koliine proizvedene robe. A kvalitet se moe postii samo novim pristupom
radu, novom tehnologijom, novom organizacijom rada, novim rukovoenjem
(menadmentom) i svime drugim novim, dakle drugaijim od onoga to batini tzv.
stara ekonomija. O tome govori i donja slika.
Veoma zanimljivo objanjenje pojave noveekonomije kao vanog
megatrenda u razvoju savremene civilizacij eponudio je C. K. Prahalad
25
uoavajui
osam nepovezanosti ili praznina koje e, po njemu, oblikovati novu ekonomiju:
(1) globalizam je iza ovog autora prva odrednica budunosti, stim to on u ovom
procesu vidi velike anse za nerazvijene i zemlje u razvoju. On navodi podatak da
Kina i Indija ve dugo imaju rast od 7-10% godinje, dok je taj procenat kod
zapadnih zemalja tek oko 2% ili manje. Zbog nezaustavljivog trenda ka (2)

25
Videti njegov lanak Managing Discontinuities: The Emerging Challenge u
asopisu Research Technology Management, May June, 1998, pp. 14-22.
Uvod u ekonomiju

180
oslobaanju dravne kontrole i privatizaciji dolazi do stalnog priliva inostranog
kapitala i tehnologije u domae firme tako da mnoge lokalne industrije postaju
regionalne, nacionalne pa ak i globalne. To dovodi do (3) nestalnosti (brza promena
proizvodnih programa), (4) konvergencije vie tehnologija (npr. automobili postaju
kombinacija novih materijala, elektronike i softvera sa tradicionalnim mainstvom),
(5) neodreenih granica industrije (proimanje konkurencije). Osim toga, (6)
standardi se razvijaju kroz trinu konkurenciju, a ne odlukama vlade; (7)
neposredovanje putem WWW ukida sve udaljenosti izmeu proizvoaa i korisnika
i (8) ekoloka osetljivost se znaajno poveava.
Osnovni problem ove nove ekonomije u nastajanju bie upravljanje
navedenim nepovezanostima, ali tako da se ono ne obavlja sa svakom ponaosob, ve
sa svima istovremeno. To podrazumeva reviziju sutinskih sposobnosti (core
competencies) preduzea i njihovu tranziciju u novi tip ueih organizacija
(learning organisations) u kojima e se: (1) ubrzati tzv. dvosmerni transfer znanja
(npr. u bankama e matematiari uiti bankarske, a bankari matematike cake); (2)
odvijati integracija viestrukih tokova znanja kroz dobro strukturiane projektne
timove; (3) uvaavati raznolikost kultura radi bolje saradnje; (4) uiti zaboravljati
staro; (5) razvijati jezike vetine, jer poznavanje stranih jezika postaje sve
znaajniji kritiki faktor uspenog transfera znanja u globalnim razmerama.
NOVA EKONOMIJA
Deregulacija i
privatizacija
Izvor: C.K. Prahalad; Managing Discontinuities: The Emerging Challenges;
Research Technology Managment, May-June, 1998, pp. 14-22
Nestalnost
Eko-senzitivnost
Globalnost
Standardi
Neposredovanje
Neodreene granice
industrije
Konvergencija

Slika 8. Nova ekonomija
Globalizacija i nova ekonomija
181
Poslednjih godina, u okviru novih ekonomskih megatendencija odvija se i
jedna koja na novi nain ilustruje tranziciju konkurencije kao imanentnog i do
skora dominantnog oblika interkompanijskog komuniciranja u trinoj privredi u
nove vidove povezivanja i saradnje. U toku je masovni proces globalnih
megaintegracja i stvaranja tzv. stratekih alijansi gde se vodee multinacionalne
kompanije spajaju u istinski globalna preduzea i prave poslovne imperije. Teko je
pretpostaviti kada e se i na kojem stepenu ovaj proces zaustaviti, ali ve sada se
uoava tendencija da u kljunim privrednim sektorima (automobilska industrija,
farmaceutika, avio industrija, telekomunikacije i dr.) ostaje samo nekoliko
(oligopoli) najjaih transnacionalnih giganata i relativno mnotvo manjih nacionalnh
prozvoaa koji mogu sauvati svoju poslovnu samostalnost tek kao mala ili srednja
preduzea (SMP) i to samo ako su vrsto poslovno povezana sa pomenutim
gigantima. U meri u kojoj se okreu proizvodnji za svetsko trite i njihova
nacionalnost se sve vie gubi i utapa u tzv. transnacionalno i globalno okruenje.
Nova ekonomija je definitivno potvrdila da je ulaganje u ljudski i
intelektualni kapital najbolja od svih moguih investicija. Ovu injenicu niko
ekonomski odgovoran ne sme vie ignorisati. Zemlje u tranziciji, kao to je naa,
naroito i posebno.


183
RENIK OSNOVNIH EKONOMSKIH POJMOVA
Sastavila Sonja Josipovi, asistent Mainskog fakulteta
agregatna ponuda; ukupna vrednost svih dobara i usluga proizvedenih u privredi sa
raspoloivom ponudom kapitala, rada i tehnologije;
agregatna tranja; suma tranji za tekuim proizvodom od strane svakog sektora
privrede koji kupuje: domainstva, poslovni sektor, drava i strani kupci;
komponente agregatne tranje u otvorenoj privredi su: dravni izdaci, privatne
investicije, privatna potronja i saldo ekonomskih odnosa sa inostranstvom;
akcepti; hartije od vrednosti koje emituju poslovne banke; menica izdata na
donosioca; najee se koriste u spoljnoj trgovini;
akcionar; fiziko ili pravno lice koje je vlasnik jedne ili vie akcija u akcionarskom
drutvu;
akcija; hartija od vrednosti koja potvruje da njen vlasnik ima odreeni udeo u
kapitalu nekog preduzea i pravo na udeo u ostvarenoj dobiti;
aktivna kamata; kamata koju poslovne banke naplauju od zajmotraioca;
amortizacija; periodino otpisivanje dela nabavne vrednosti osnovnih sredstava ili
nematerijalne imovine tokom njihovog veka upotrebe;
anuitet; novani iznos koji odreenog datuma dospeva za isplatu i koji se
zajmodavcu plaa godinje ili u kraim vremenskim rokovima, na ime otplate
zajma; sastoji se iz dva dela: dela pripadajue kamate i dela glavnice duga;
apresijacija; relativni porast vrednosti jedne valute u odnosu na drugu valutu;
aukcije; organizovana trita na kojima se obavlja javna prodaja izloene robe
putem nadmetanja kupaca;
barter; trgovina robama i uslugama bez korienja novca;
berza; organizovano trite na kome se obavlja trgovina razliitim robama (robne
berze) ili finansijskim instrumentima (finansijske berze); trgovina se obavlja na
tano odreenom mestu i po unapred definisanim pravilima i uslovima;
bilans stanja; finansijski izvetaj u okviru koga se prikazuju na jednoj strani bilansa
imovina preduzea (aktiva), odnosno konkretni oblici ulaganja, a na drugoj
strani izvori finansiranja te imovine (pasiva) na izabrani dan bilansiranja;
bilans uspeha; finansijski izvetaj u kome se, prema unapred utvrenim pravilima,
sueljavaju prihodi i rashodi u cilju utvrivanja uspeha, odnosno dobitka ili
gubitka preduzea u izabranom obraunskom periodu;
biznis (investicioni) aneli; bogate osobe koje, na neformalnom tritu kapitala
nude kapital za poduhvate koji su obino tek u poetnoj (start-up) fazi zbog
ega su visokorizini;
blagajniki zapisi; kratkorone diskontne hartije od vrednosti koje mogu emitovati
poslovne banke, centralna banka i finansijske organizacije;
broker; berzanski posrednik koji obavlja berzanske poslove u svoje ime a za tu
raun (raun nalogodavca);
brokeraa; zarada (provizija) koju broker naplauje za svoje posredovanje u
berzanskim poslovima;
Uvod u ekonomiju

184
bruto domai proizvod (nominalni BDP); trina vrednost svih finalnih dobara i
usluga proizvedenih u jednoj zemlji u odreenom vremenskom periodu
(najee jedna godina);
brzina opticaja novca; pokazuje koliko se transakcija u odreenom vremenu obavi
po jedinici novane mase;
budet; pregled javnih (dravnih) prihoda i dravnih rashoda za finansiranje javnih
funkcija (dravne uprave, vojske, obrazovanja, zdravstva, socijalne zatite,
kulture, javnih investicija, javnih dugova itd.) u toku jedne (fiskalne) godine;
carina; iznos koji se naplauje prilikom uvoza i/ili izvoza robe;
cena; iznos koji potroa plaa za odreenu koliinu robe; novani izraz vrednosti
odreene robe;
cenovna elastinost ponude; pokazuje za koliko se procenata promeni ponuena
koliina odreene robe ako se cena promeni za jedan procenat;
cenovna elastinost tranje; pokazuje za koliko se procenata promeni traena
koliina odreene robe ako se cena promeni za jedan procenat;
centralna banka; dravna institucija koja kontrolie monetarnu politiku zemlje;
centralno-planska privreda; drava donosi sve vanije odluke o proizvodnji i
potronji; bazira se na dravnoj svojini nad sredstvima za proizvodnju,
centralizovanom dravnom privrednom planiranju i administrativnom
upravljanju i rukovoenju;
ciklina nezaposlenost; uzrokovana recesijom; usled male potronje i proizvodnje
sveukupna tranja za radom je niska;
ciljna inflacija; stopa inflacije koju centralna banka planira za odreeni vremenski
period;
crno (sivo) trite; paralelno, ali nezakonito robno i valutno trite na kojem se
obavlja ilegalna trgovina po cenama koje se bitno razlikuju od onih na
legalnom tritu;
ek; hartija od vrednosti kojom izdavalac (trasant) daje nalog trasatu (npr. svojoj
poslovnoj banci) da imaocu eka (remitentu) ili samom trasantu izvri plaanje
odreenog iznosa navedenog u eku iz trasantovog pokria kod trasata;
deflacija; smanjivanje koliine papirnog novca u opticaju; monetarna pojava
suprotna inflaciji;
devize; sredstva meunarodnih plaanja, odnosno potraivanja od druge zemlje koja
glase na stranu valutu, steena po bilo kom osnovu i bez obzira na nain
raspolaganja;
devizni kurs; cena jedne valute izraena drugom valutom;
devizno trite; deo finansijskog trita na kojem se trguje stranim sredstvima
plaanja (vri kupovina i prodaja nacionalnih valuta);
depozit; novano potraivanje klijenta prema banci koje nastaje polaganjem
novanog uloga kod banke;
depoziti po vienju; kratkorona deponovana sredstva kod banaka sa
neogranienim pravom raspolaganja u pogledu vremena i iznosa do visine
pokria;
depozitni (bankarski ili iralni) novac; pojavljuje se u obliku depozita, ekova i
potraivanja na raunima u bankama.
depresijacja; relativno smanjenje vrednosti jedne valute u odnosu na drugu valutu;
Renik osnovnih ekonomskih pojmova
185
dezinflacija; smanjenje stope inflacije;
diferencirani proizvodi; slini proizvodi (nisu identini) koji zadovoljavaju istu
potrebu;
difuzija; irenje inovacija;
dileri; berzanski posrednici koji obavljaju berzanske poslove u svoje ime i za svoj
raun;
diskontovanje; proces umanjenja buduih vrednosti i njihovo preraunavanje u
ekvivalentne sadanje vrednosti;
dividenda; prihod koji ostvaruju vlasnici obinih i preferencijalnih akcija; deo
godinje dobiti akcionarskog drutva, koji akcionar dobija srazmerno ueu u
akcijskom kapitalu akcionarskog drutva;
dobitak; pozitivan finansijski rezultat preduzea u odreenom obraunskom
periodu; pozitivna razlika izmeu ukupnih prihoda i ukupnih rashoda
preduzea;
dodatni (inkrementalni) trokovi; promena ukupnih trokova do koje dolazi usled
odluke da se uvede novi proizvod ili nova proizvodna linija;
dohodovna elastinost tranje; pokazuje za koliko se procenata promeni traena
koliina proizvoda ako se dohodak promeni za jedan procenat;
dohodna brzina opticaja novca; pokazuje koliko jedinica drutvenog proizvoda
otpada na jednu jedinicu novane mase;
drutva kapitala; akcionarska drutva i drutva sa ogranienom odgovornou;
drutveno preduzee; akcionarska drutva sa drutvenim kapitalom koji
obezbeuje participaciju zaposlenih u upravljanju preduzeem i u prisvajanju
profita;
duopol; oligopol u kojem postoje samo dva preduzea;
efektivni novac (gotovina); metalni ili papirni novac koji emituje centralna banka
neke drave;
efektivnost; princip delovanja u skladu s postavljenim ciljevima; raditi pravu
stvar;
efikasnost; princip racionalnog delovanja, raditi stvari na pravi nain;
ekonominost; ekonomski princip koji se zasniva na poslovanju uz to manje
trokove;
ekonomska dobra; oskudna dobra kao to su npr. stan, automobil, odea itd.
ekonomska sloboda; pravo na vlastite proizvodne resurse i njihovu upotrebu
shodno reakcijama na ekonomske podsticaje, vlastitim sklonostima i
preferencijama;
ekonomski rast; poveanje realnog nivoa drutvenog proizvoda u posmatranom
periodu; doprinosi viem nivou dohotka i boljem standardu ivota;
eksplicitni trokovi; direktni novani izdaci koje preduzee plaa za kupovinu ili
angaovanje resursa (npr. nadnice za rad, kamate za pozajmljeni kapital, izdaci
za sirovine itd.);
eksternalije; negativni ili pozitivni efekti po pojedince ili firme kao rezultat
proizvodnje ili konzumiranja nekog proizvoda od strane neke druge firme ili
nekog drugog pojedinca;
Uvod u ekonomiju

186
elastinost proizvoda; bezdimenizonalni broj koji pokazuje za koliko se procenata
promeni ukupan proizvod ako se posmatrani varijabilni input promeni za jedan
procenat;
fiksni trokovi; trokovi koji ne zavise od obima proizvodnje (npr. trokovi
grejanja, osvetljenja, amortizacije opreme, trokovi plata administrativnog
osoblja, kamate na pozajmljena sredstva, porezi na imovinu i sl.);
fiksni devizni kurs; sistem u kome je devizni kurs fiksiran za dui vremenski
period;
finansijska trita; organizovana mesta na kojima dolazi do susretanja ponude i
tranje za razliitim finansijskim instrumentima i na kojima se kroz transakcije
formiraju cene tih instrumenata;
finansijski instrumenti; hartije od vrednosti i drugi oblici aktive koji su predmet
trgovanja na finansijskim tritima;
fiskalna politika; skup dravnih aktivnosti usmerenih na primenu javnih prihoda i
javnih rashoda sa ciljem postizanja odgovarajue stope privrednog rasta i
stabilnosti cena;
frikciona nezaposlenost; kratkorona nezaposlenost, obuhvata period koji radnici
provedu prelazei sa posla na posao ili kada trae prvi put zaposlenje;
glavnica duga; osnovni, pozajmljeni iznos koji je dunik duan poveriocu i na koji
se najee obraunava kamata;
globalizacija; irenje meuzavisnosti izmeu naroda, regiona i zemalja kao
posledica irenja ekonomskih, kulturnih, tehnolokih, ekolokih, politikih i
drugih veza i odnosa;
gotovina; kovani (metalni) novac izvan banaka i papirni novac;
granica proizvodnih mogunosti; maksimalna kombinacija dobara koje privreda
nekog drutva moe proizvesti sa postojeim proizvodnim kapacitetima;
granina produktivnost faktora; broj koji pokazuje za koliko se promeni ukupni
proizvod ako se promenljivi faktor promeni za jednu jedinicu;
granina sklonost potronji; promena potronje do koje je dolo usled poveanja
dohotka pojedinca za jednu jedinicu;
gubitak; negativan finansijski rezultat preduzea u odreenom obraunskom
periodu; negativna razlika izmeu ukupnih prihoda i ukupnih rashoda
preduzea;
hartije od vrednosti (vrednosni papiri, HoV); dokument koji svom vlasniku ili
draocu daje odreena imovinska prava, koja moe da iskoristi bezuslovno
(samim vlasnitvom ili dravinom) ili pod odreenim uslovima (npr. akcije,
obveznice, menice, ek itd.);
hiperinflacija; ekstremno visoka inflacija koja dostie 100% ili vie meseno;
holding drutvo; drutvo koje je u druga drutva uloilo svoj kapital, tako da dri
sve ili veinu deonica (odnosno udela) tih drutava, to mu omoguava da
upravlja njima i stie profit nastao njihovim poslovanjem (proporcionalno visini
svoga udela u tim drutvima);
implicitni trokovi; veliina prihoda koja bi se ostvarila zapoljavanjem inilaca,
koje preduzee poseduje i upotrebljava u sopstvenim proizvodnim procesima, u
drugoj najboljoj alternativi (oportuniteni troak);
Renik osnovnih ekonomskih pojmova
187
incesija; stanje u ekonomiji kada postoji inflacija u uslovima resesije; inflacija plus
recesija;
indeks trokova ivota; pokazuje relativne promene maloprodajnih cena u tekuem
u odnosu na bazni period samo odreene grupe proizvoda i usluga za
podmirenje osnovnih ivotnih potreba;
indeks trine koncentracije; procentno uee nekoliko najveih prodavaca na
tritu odreene robe;
inferiorne robe; robe ija se potronja smanjuje sa porastom potroakog standarda
(npr. jeftini i manje kvalitetni prehrambeni i odevni proizvodi);
inflacija; prekomerno poveanje novane mase u opticaju koje ima za posledicu
smanjenje vrednosti novca i opti rast cena;
inovacija; primena novih znanja na nain kojim se kreiraju novi proizvodi ili se
znaajno menjaju stvari;
input; resurs upotrebljen u proizvodnji proizvoda ili usluga;
interna stopa prinosa; kriterijum za ocenu profitabilnosti ulaganja u investicioni
projekat; diskontna stopa koja izjednaava sadanju vrednost prihoda investicije
sa sadanjom vrednosti trokova;
invencija; pronalazak, izum, otkrie;
investicija; ulaganje materijalnih vrednosti, novca i znanja u sadanjosti radi
ostvarivanja pozitivnog uinka u budunosti;
javna dobra; dobara i usluge koje se ne bi proizvodile ili se ne bi proizvodile u
dovoljnoj meri ako bi izbor bio preputen trinom mehanizmu (npr. nacionalna
odbrana, ulina rasveta); u njihovom korienju vae principi nerivalstva (moe
ih koristiti rastui broj ljudi a da se koliina dostupna drugima ne smanjuje) i
neiskljuivosti (niko ne moe biti spreen u njihovom korienju);
javno preduzee; dravno preduzee koje proizvodi javna dobra i prua javne
usluge, obavlja svoju delatnost u oblasti od javnog interesa (npr. energetika,
komunalne usluge, mediji itd.);
kamata; cena upotrebe tueg (pozajmljenog) novca; novani iznos koji
zajmotrailac plaa zajmodavcu;
kamatna stopa (nominalna); procentni iznos ukupnog duga koji dunik, pored
glavnice, treba da plaa poveriocu u dogovorenom roku;
kapital; ekonomska vrednost koja se oplouje, odnosno donosi prinos: profit, rentu,
kamatu itd.;
kartel; grupa proizvoaa u istoj industriji koji se dogovaraju o cenama i obimu
proizvodnje; ima za cilj poveanje cena i smanjenje ponuene koliine
proizvoda na tritu;
koeficijent ukrtene cenovne elastinosti; pokazuje za koliko se procenata
promeni tranja za nekom robom ako se cena druge robe promeni za jedan
procenat;
komanditna drutva; privredna drutva u koja se udruuju dva ili vie lica radi
zajednikog poslovanja;
komanditori; za obaveze komanditnog drutva odgovaraju samo do visine
imovinskog uloga u drutvu;
komercijalni zapisi; hartije od vrednosti koje emituju kompanije sa visokim
bonitetima odnosno kompanije koje imaju visok kreditni rejting;
Uvod u ekonomiju

188
komplementari; za obaveze komanditnog drutva odgovaraju solidarno i
neogranieno celom svojom imovinom;
komplementarne robe; robe za koje vai da potronja jedne podrazumeva
istovremeno i potronju druge robe;
kontribucioni dobitak po jedinici proizvoda; razlika izmeu prodajne cene
proizvoda i prosenih varijabilnih trokova; pokazuje doprinos (kontribuciju)
date jedinice proizvoda poslovnom rezultatu preduzea;
kratkorone dravne obveznice; hartije od vrednosti koje emituje ministarstvo
finansija u cilju finasiranja budetskog deficita;
kriva ponude; koliina proizvoda koju su firme spremne da proizvedu po razliitim
cenama;
kriva tranje; grafiki prikaz inverzne veze izmeu cene i traene koliine;
kupac (potroa); pojedinac spreman da kupi robu u odreenoj koliini i tano
odreenih karakteristika;
lini dohodak; dohodak koji prima pojedinac iz svih izvora (nadnica, kamate i
transferna primanja);
luksuzne robe; robe kod kojih relativno male promene u dohotku znaajno menjaju
nivo tranje za njima u istom smeru (npr. skupoceni automobili, jahte, nakit i
sl.);
makroekonomija; grana ekonomije koja prouava itavu nacionalnu privredu kao
jednu funkcionalnu ekonomsku celinu; prouava ekonomske pojave i procese
na nivou nacionalne ekonomije kao proizvoako-potroake celine;
marginalni (granini) prihodi; promena ukupnih prihoda usled prodaje dodatne
jedinice proizvoda;
marginalni (granini) trokovi; promena ukupnih trokova usled proizvodnje
dodatne jedinice proizvoda;
menica; hartija od vrednosti kojom se jedno lice (njen izdavalac) obavezuje da e,
po njegovom nalogu, drugo lice izvriti isplatu menine sume treem licu, o
roku dospea menice;
meovita privreda; trina ekonomija u kojoj drava ima veliku ulogu;
mikroekonomija; grana ekonomije koja prouava pojedina trita (trite hrane,
trite novca, trite tehnologije, trite radne snage itd.) i ekonomsko
ponaanje mikroekonomskih subjekata, tj. graana, domainstava i preduzea
na posebnim tritima;
monetarna politika; komponenta ekonomske politike koja je usmerena na
regulisanje koliine novca u opticaju u nacionalnoj ekonomiji; vodi je centralna
banka kao nosilac monetarne vlasti;
monetarni multiplikator; pokazuje koliko e jedna jedinica primarnog novca
centralne banke kreirati jedinica novane mase;
monopol; tip konkurentskog okruenja u kome jedan prodavac prodaje proizvod za
koji na odreenom tritu nema dovoljno dobre zamene (supstituta);
monopson; situacija u kojoj postoji jedan kupac odreenog proizvoda ili usluge na
datom tritu;
multinacionalna kompanija; u odnosu na transnacionalnu kompaniju razlikuje se
po tome to se njeno rukovodstvo nalazi u vie zemalja, znai ne moe se rei
Renik osnovnih ekonomskih pojmova
189
samo za jednu zemlju da je matina zemlja (zemlja porekla), ve je to vei broj
zemalja;
nabavna cena; monetarni ili novani izraz onoga to preduzee plaa za nabavku
odreenog proizvodnog resursa;
nacionalni dohodak; novonastala vrednost u privredi jedne zemlje u toku
odreenog perioda (najee jedne godine); bruto domai proizvod umanjen za
materijalne trokove i amortizaciju;
nadnica; cena rada definisana tokom odreenog vremenskog perioda;
neto sadanja vrednost; kriterijum za ocenu profitabilnosti ulaganja u investicioni
projekat; razlika izmeu sadanje vrednosti prihoda investicije i sadanje
vrednosti trokova;
normalne robe; robe ija se potronja poveava sa poveanjem dohotka
potencijalnih kupaca (npr. veina prehrambenih proizvoda i odevnih predmeta);
novac; posebna vrsta robe kojom se mere vrednosti svih ostalih roba, a koju drutvo
(lokalno, nacionalno, meunarodno) prihvata kao opti ekvivalent svih drugih
roba;
novana masa; zbir gotovog novca u opticaju i depozita po vienu;
obavezna rezerva; odreeni deo depozita koji poslovne banke moraju da izdvajaju i
dre kod centralne banke;
obine akcije; vlasnicima daju pravo na dividendu, pravo glasa na skuptini
akcionara i pravo da, u sluaju likvidacije ili bankrotstva akcionarskog drutva,
raspodele preostalu imovinu nakon izmirenja obaveza akcionarskog drutva i
izvrene isplate vlasnicima prioritetnih akcija;
obrtna sredstva; kratkorono vezana za preduzee; u roku od godinu dana prenesu
svoju celokupnu vrednost na uinke (npr. gotovina, materijal, gotovi i
nedovreni proizvodi, potraivanja od kupaca itd.);
obveznica; dunika hartija od vrednosti sa fiksnom kamatnom stopom pomou
koje jedan pravni subjekt (drava, preduzee itd.), koji izdaje (emituje)
obveznicu, prikuplja slobodna novana sredstva i zaduuje se na finansijskom
tritu kod drugih subjekata (drugih drava, drugih preduzea ili graana) koji
trenutno imaju viak novanih sredstava;
odrivi razvoj; koncept razvoja koji vodi rauna ne samo o tekuem razvoju, nego i
o ouvanju mogunosti za razvoj buduih generacija; naglasak je na ekolokoj
odrivosti i ouvanju prirodne sredine;
oroeni depoziti banaka; vlasnici deponovanih sredstava kod banke ne mogu
odreeno vreme raspolagati uloenim novcem; rok moe biti unapred odreen
ili sa razliitim otkaznim periodom;
oligopol; tip konkurentskog okruenja na kome se pojavljuje nekoliko prodavaca
homogenih ili diferenciranih proizvoda;
oligopson; situacija na tritu kada se na strani tranje nalazi nekoliko kupaca koji
diktiraju uslove kupovine velikom broju prodavaca;
operativni (poslovni) leverid; relativni odnos izmeu ukupnih fiksnih i ukupnih
varijabilnih trokova;
oportunitetni troak (opcioni troak); vrednost dobra ili usluge kojeg smo se
odrekli, tj. kojeg gubimo u procesu ostvarivanja nekog drugog cilja; vrednost
nekog ekonomskog resursa u alternativnoj upotrebi;
Uvod u ekonomiju

190
optimalan obim proizvodnje; obim proizvodnje kod koga je granini troak jednak
graninom prihodu;
ortakluk; oblik preduzea koje nastaje udruivanjem imovine vie pojedinanih lica
koji saglasno donose poslovne odluke, upravljaju preduzeem i dele profit;
osnovna sredstva; dugorono vezana za preduzee (due od godinu dana);
postepeno prenose svoju vrednost na uinke (npr. zemljite, zgrade, maine,
oprema itd.);
otvorena akcionarska drutva; izlau svoje akcije na javnu prodaju; njihove akcije
se kotiraju na berzama;
otvorena ekonomija; ekonomija u kojoj postoji razmena rada, kapitala i obveznica
sa drugim ekonomijama;
pasivna kamata; kamata koju poslovne banke plaaju tediama, odnosno
vlasnicima depozita;
patent; pravo kojim se titi pronalaza i koji predstavlja novo tehniko reenje
odreenog problema koji ima inventivni nivo i koje je primenljivo;
perfektna konkurencija; tip konkurentskog okruenja u kome postoji veliki broj
relativno malih kupaca i prodavaca koji kupuju i nude homogen proizvod za
iju proizvodnju postoji potpuna mobilnost faktora proizvodnje i perfektna
informisanost kupaca i prodavaca o sadanjim ali i buduim cenama i
trokovima proizvodnje;
politika dohotka; skup mera i aktivnosti kojima se kontrolie nivo nadnica i cena u
irokom rasponu od neobavezujuih smernica do potpune regulacije;
poreska osnovica; vrednost koja slui za utvrivanje visine poreza;
poreska sposobnost; ekonomska sposobnost koja omoguava da se vri plaanje
poreza (baza za utvrivanje visine poreza);
poreska stopa; iznos poreza koji se plaa na poresku osnovicu, a koja moe biti u
fiksnom iznosu ili u procentima;
poreski destinatar; lice koje po nameri zakonodavca snosi poreski teret;
poreski izvor; materijalna sredstva kojima e poreski obveznik obezbediti plaanje
poreza;
poreski objekat; svaka ekonomska injenica koja prua osnov da se uvede neki
poreski oblik (dohodak, imovina i sl.);
poreski obveznik (poreski subjekt); fiziko ili pravno lice koje je po zakonu
obavezno da plaa porez;
poreski platac; fiziko ili pravno lice koje vri plaanje poreza ili predujmljuje
porez sa ciljem da ga prevali (evazija) na drugu osobu;
poslovne banke; finansijski posrednici koji prikupljaju (u obliku tednih uloga ili
depozita) trenutne vikove novca od jednih graana i preduzea i plasiraju ga
(pozajmljuju) drugim graanima i preduzeima koji imaju manjkove novca;
poslovni prihod; trina vrednost prodatih proizvoda ili usluga;
predmet rada; materijalno dobro koje ovek oblikuje, menja i prilagoava svojim
potrebama (prirodna dobra i sirovine); objekt na kojem se vri rad;
preduzee; samostalna organizacija koja obavlja neku ekonomsku delatnost
(proizvodnu, uslunu) u cilju ostvarivanja dobitka; bazini oblik privrednog
drutva;
Renik osnovnih ekonomskih pojmova
191
preduzetnitvo; ljudska aktivnost koja se sastoji od kombinovanja resursa u svrhu
proizvodnje dobara i usluga za druge;
preduzetnik; nosilac preduzetnikih aktivnosti; osoba koja se angauju na
poslovima angaovanja sredstava, pronalazaka, inoviranja, unapreenja
organizacije proizvodnje i preuzimanja rizika;
prelomna taka; pokazuje obim prodaje kod kojeg se prihodima od prodaje roba ili
usluga pokrivaju varijabilni trokovi za taj obim i ukupni fiksni trokovi
obraunskog perioda; taka u kojoj su prihodi jednaki ukupnim trokovima;
primarni novac; zbir gotovog novca u opticaju, depozita poslovnih banaka i
depozita neposrednih komitenata kod centralne banke (emisione banke);
primarno trite; trite na kojem se trguje samo sa novoemitovanim vrednosnim
papirima;
prioritetne (povlaene) akcije; garantuju isplatu dividende (pre dividende na
obine akcije) i pravo prvenstva kod naplate dela likvidacione mase preduzea,
ali su najee bez prava glasa;
prirodna stopa nezaposlenosti; stopa nezaposlenosti pri kojoj su stvarna i
oekivana inflacija jednake;
privredni rast; poveanje realnog BDP-a u odnosu na njegovu veliinu u
prethodnom vremenskom periodu; poveanje agregatne ponude; najee se
kvantitativno izraava pomou: stope rasta BDP-a, nacionalnog dohotka,
BDP-a po glavi stanovnika, nacionalnog dohotka po glavi stanovnika itd.
privredni razvoj; iri pojam od privrednog rasta, pored rasta obima nacionalne
proizvodnje obuhvata i sve neophodne privredno-sistemske i strukturne
promene; obuhvata i kvantitativne i kvalitativne promene;
prodavac; pojedinac koji kupcu ili potroau nudi robu ili uslugu odreenih
karakteristika po odreenoj ceni;
produktivnost rada; sposobnost ljudskog rada da u jedinici vremena proizvede vie
ili manje proizvoda ili usluga;
profit (dobit); novani (na tritu realizovani) oblik vika vrednosti koji prisvaja
vlasnik kapitala kao svojevrsnu cenu upotrebe svog kapitala; razlika izmeu
ukupnih prihoda i ukupnih trokova, tj. trine cene i cene kotanja ako
govorimo o jedinici proizvoda;
proizvodna funkcija; relacija izmeu tehniki maksimalno mogueg obima
proizvodnje i faktora (inputa) za proizvodnju tog obima;
proizvodni resursi; inputi odnosno inioci proizvodnje koji se koriste u proizvodnji
dobara i usluga; etiri osnovne kategorije proizvodnih resursa su: zemlja, rad,
kapital i preduzetnitvo;
proseni prihodi; prihodi po jedinici prodatog proizvoda ili uluge;
proseni trokovi (cena kotanja jedinice proizvoda); trokovi po jedinici
proizvoda;
puna zaposlenost; puna iskorienost svih resursa i ostvarenje potencijalno najvieg
obima proizvodnje;
rad; sastoji od svih ljudskih fizikih i umnih sposobnosti koje se mogu upotrebiti u
proizvodnji dobara i usluga; aktivnost koja je deo procesa proizvodnje,
distribucije proizvoda, razmene ili potronje;
Uvod u ekonomiju

192
ravnotena cena; cena pri kojoj bi prodavci prodali sve ponuene koliine robe a
kupci podmirili sve svoje potrebe za potronjom;
realna kamatna stopa; kamatna stopa koju pojedinci plaaju za pozajmice, ili
dobijaju za depozite prilagoena za stopu inflacije; priblino jednaka razlici
izmeu nominalne kamatne stope i stope tekue inflacije;
realna nadnica; cena rada oiena od inflacije (nasuprot nominalnoj nadnici koja
ukljuuje inflaciju); stvarna kupovna mo nadnice;
realni bruto domai proizvod (realni BDP); mera vrednosti svih finalnih dobara i
usluga proizvedenih u jednoj zemlji u odreenom vremenskom periodu
(najee jedna godina), bez inflatornog raunanja;
recesija; period pada realne ekonomske aktivnosti; period u kome realni BDP opada
u dva ili vie kvartala za redom;
renta; ekonomska realizacija privatne svojine na zemljitu, nekretninama i drugim
oblicima kapitala koji se oplouje, a dohodak pripada vlasniku u vidu zemljine
rente, zakupnine i sl.;
roba; proizvod ljudskog rada namenjen razmeni, dakle nekom drugom, buduem
vlasniku; ima svojstvo upotrebne vrednosti (korisnosti) i vrednosti;
sekundarno trite; trite na kojem se trguje s ranije emitovanim vrednosnim
papirima koji su sada u posedu drugih pravnih lica;
sirovine; materijalna dobra na kojima je prethodno obavljen neki proces ljudskog
rada;
spoljnotrgovinska politika; deo celokupne ekonomske politike koji regulie pitanja
koja se bave organizacijom i strukturom spoljnotrgovinske mree (npr. broj
uesnika u spoljnotrgovinskoj mrei zemlje i njihova veliina, stepen slobode
aktera u spoljnoj trgovini itd.);
sredstva za proizvodnju; sredstva za rad i predmeti rada;
sredstva za rad; materijalna dobra kojima ovek deluje na predmete rada u cilju
proizvodnje proizvoda za zadovoljenje odreene potrebe (npr. alati, maine,
fabrike hale, infrastruktura itd.); posrednika veliina izmeu izvrioca rada i
predmeta rada;
stagflacija; stanje u ekonomiji kada postoji stagnacija i pad tranje, ali i inflacija;
stagnacija plus inflacija;
stagnacija; period niskih ili nultih stopa privrednog rasta;
stopa inflacije; procentualni porast opteg nivoa cena u odreenom vremenskom
periodu, obino godinu dana;
stopa operativnog leverida (elastinost profita na prodaju); pokazuje procentnu
promenu profita ako se prodaja promeni za jedan procenat;
strukturna nezaposlenost; dugorona nezaposlenost koja nastaje kao rezultat
strukturnih problema, nepodudarnosti izmeu ponude i tranje za radnicima;
supstitut; proizvod koji ima brojne karakteristike kao i drugi proizvod i moe da ga
zameni u potronji;
tehniki progres; osnovni pokreta privrednog razvoja pod kojim se podrazumeva
uvoenje novih sredstava za rad, predmeta rada, izvora energije i novih metoda
organizacije rada;
transferna cena; cena po kojoj se vri razmena proizvoda izmeu delimino
samostalnih profitnih centara;
Renik osnovnih ekonomskih pojmova
193
transnacionalna kompanija; matina kompanija koja obavlja proizvodnju i druge
aktivnosti u svojim filijalama lociranim u nekoliko razliitih zemalja, ima
direktnu kontrolu nad poslovnim politikama svojih filijala i donosi i primenjuje
poslovne strategije u proizvodnji, marketingu, finansijama i drugim funkcijama
koje prevazilaze nacionalne granice;
trokovi; novani izraz svih utroaka proizvodnih resursa koji su nastali poslovnom
aktivnou preduzea;
trina privreda; privredu karakterie slobodno, trino odreivanje cena, kao i
slobodna razmena dobara i usluga na tritima; preduzea i domainstva
zajedniki deluju na tritima, gde cene i lini interes rukovode njihovim
odlukama;
trite; skup kupaca i prodavaca materijalnih i nematerijalnih roba ili usluga;
trite kapitala; skup odnosa ponude i tranje dugoronih i srednjoronih
finansijskih sredstava;
trite novca; kratkorono finansijsko trite, koje podrazumeva posebno odreeno
mesto, odgovarajue vreme i propisana pravila po kojima dolazi do
organizovanog susretanja ponude i tranje kratkoronih finansijskih
instrumenata, uglavnom u cilju obezbeenja uslova za odravanje likvidnosti
preduzea i banaka;
ugovori o rekupovini (REPO operacije); poslovi koje sklapaju banke u cilju
prikupljanja novca tako da prodaju hartije od vrednosti po nioj ceni uz
obavezu da ih ponovo kupe po vioj ceni pri emu razlika u prodajnim i
kupovnim cenama predstavlja kamatu;
ukupni trokovi; zbir fiksnih i varijabilnih trokova;
utroci; naturalni izraz za utroene proizvodne resurse (npr. tone materijala, sati
rada radnika, kWh elektrine energije, i sl.);
varijabilni trokovi; trokovi koji se menjaju sa promenom obima proizvodnje
(npr. trokovi direktnog rada, trokovi materijala, energije i sl.);
vlasnika preduzea; preduzea u kojima postoji jedan jedini vlasnik preduzea
koji istovremeno donosi sve poslovne odluke;
vrednost; mera opredmeenog tekueg i minulog rada (preneta vrednost sredstava
za proizvodnju: maina, zgrada, materijala, energije itd.) sadranog u robi;
zatvorena akcionarska drutva; ne iznose svoje akcije na javnu prodaju; nijedan
akcionar nema ulog vei od polovine kapitala;
zatvorena ekonomija; ekonomija koja ne trguje robama, uslugama i kapitalom sa
drugim zemljama;
zemlja (prirodni resursi); obuhvata geografski prostor (tlo, vodene povrine, mora,
jezera itd.) i sve sirovine koje se mogu nai u prirodi (ugalj, drvo, reke, vazduh,
energija sunca itd.);

195
LITERATURA
1. Bachouse, R. A History of Modern Economic Analysis, Basil Blackwell,
1985.
2. Beni, . Osnove ekonomije, Zagreb, 2004.
3. Cerovi, B. Tranzicija Zamisli i ostvarenja, Beograd, 2012.
4. Cobb, C., P. H. Douglas, A Theory of Production, The American
Economic Review, Vol.18, No.1. March, 1928. (139-165)
3. Cvetanovi, S. Teorija i politika privrednog razvoja, Ni, 1999.
4. irovi, M. Monetarna ekonomija, ECPD, Beograd, 1987.
5. irovi, M. Monetarno-kreditni sistem, Savremena Administracija,
Beograd, 1982.
6. irovi, M. Finansijska trita: instrumenti, institucije, tehnologije,
Beograd, 2007.
7. Devetakovi, S., Jovanovi-Gavrilovi, B., Rikalovi, G. Nacionalna
ekonomija, Beograd, 2008.
8. Dondur, N. Ekonomska analiza projekata, Beograd, 2002.
9. Dragievi, M. Ekonomija i novi razvoj, Zagreb, 1996.
10. Dubonji, R. Ekonomija i menadment, Beograd, 1995.
11. Financial Markets, Vytautas Magnus University, 2010.
12. Finansijska trita, Komisija za hartije od vrednosti, Beograd, 2008.
13. Grant, T. J. Stanlake's Introductory Economics, London, 2000.
14. Grupa autora, (red. M.Jaki), Ekonomski renik, Beograd, 2006.
15. Hal, V. Mikroekonomija, Beograd, 2008.
16. Hausman, D. M., The inexact and separate science of economics,
Cambridge, 1992.
17. Ili, B. Informatiko drutvo i nova ekonomija, Beograd, 2003.
18. Jaki, M. Praevi, A. Makroekonomska analiza, Beograd, 2006.
19. Jaki, M. Osnovi makroekonomije, Beograd, 2008.
20. Kovaevi, R. Meunarodne finansije, Beograd, 2011.
21. Kurz D. Heinz, Salvadori, Neri, Theory of Production, A Long-Period
Analysis, Cambridge University Press, 1997.
22. Labus, M. Osnovi ekonomije, Beograd, 1999.
23. Larry, R. Alternative Microeconomics, Chicago, 2005.
24. Lloyd G. Reynolds, Microeconomics, Richard Irwin,Inc, Illinois, Fourth
edition,1982.
25. Mankju, G. Principi ekonomije, prevod, Beograd, 2004.
26. Mankiw, G. Makroekonomija, prevod, Novi Sad, 2005.
27. Medi, .Polovina, S. Osnove ekonomije, Zagreb, 2002.
28. Mishra, S. K., A Brief History of Production Function, North-Eastern Hill
University, 2007.
29. Pirs, D. Moderna ekonomija, Beograd, 2003.
30. Pokrajac, S. Tehnologizacija i globalizacija, Beograd, 2004.
31. Pokrajac, S. Osnovi ekonomije, skripta, Beograd, 2007.

196
32. Pokrajac, S., Tomi, D. Preduzetnitvo, Novi Sad, 2008.
33. Pokrajac, S. Osnovi sociologije, Beograd, 2011.
34. Pokraji, D. Ekonomika preduzea Principi i ciljevi, Beograd, 2013.
35. Rankovi, J., Teorija bilansa, Beograd, 1992.
36. Rikalovi, G., Jovanovi-Gavrilovi, B. (red.) Ekonomska politika i
privredni razvoj, Beograd, 2009.
37. Salvatore, D., Theory and Problems of Mamangerial Economics,
McGraw-Hill, Inc. 1989.
38. Samuelson, P.Nordhaus, W, Ekonomija, Zagreb, 1994.
39. Samuelson, A. Paul, Nordhaus, D. William, Economics, 18th Edition, Mc
Graw Hill. 2004.
40. P.A. Samjuelson, V.D. Nordhaus, Ekonomija, Mate, Zagreb, 2009.
41. Solow, R. Technical Change and the Aggregate Production Function,
The Review of Economics and Statistics, Vol. 39. No.3. August 1957.
(312-320)
42. Spur, D. Economics, London, 1988.
43. Stevanovic, N., Obraun trokova, Beograd, 1993.
44. Stiglitz, J. Globalization and Its Discontents, New York, 2002.
45. Stiglic, D. Ekonomika javnog sektora, prevod, Beograd, 2004.
46. aj, O. Industrijska organizacija, prevod, Beograd, 2005.
47. Vunjak, N., Kovaevi, Lj. Finansijska trita i berze, Beej, 2009.