1.

TEHNIKI PODACI
1.M0T0R
Poloaj motora Tip Ciklus Broj cilindara Prenik cilindra Hod klipa Radna zapremina Stepen kompresije Maksimalna snaga (DIN) Odgovarajua brzina okretanja Maksimalni obrtni momenat (DIN) Odgovarajua brzina okretanja Napajanje gorivom Paljenje smee Hlaenje 2. TRANSMISIJA Vua Spojnica Menja sa sinhronizovanim stepenima prenosa 3. UPRAVUA Prenik okretanja (m) 4. VEANjE Prednje Zadnje Nezavisno sa amortizerima dvostrukog dejstva Nezavisno sa amortizerima dvostrukog dejstva i poprenim lisnatim gibnjem koji ima funkciju stabilizatora 9,5 Prednja Suva, jednolamelasta 5 stepeni + hod unazad Napred, popreno 128A.064 Oto/etvorotaktni etiri u liniji 80 mm 55,5 mm 1116cmd 9,2 40,5 kW 628 rad/s (6000 o/min) 77,7 Nm 314 rad/s (3000 o/min) KarburatorlPM32MGV12 Elektronski sistem BOSCH-"RC" Tenou

5. KOCNI SISTEM Prednje konice, 0 mm Zadnje konice, 0 mm 6. TOKOVI Naplatci Pneumatici 7. DIMENZIJE I MASE Duina x irina x visina (mm) 3940x1542x1335 4,5Jx13" 145SR13" Disk 227 Dobo186

Masa vozila spremnog za vonju (kg) Dozvoljeno optereenje (5 osoba + 50 kg) (kg) Kapacitet prtljanika (dm3) Kapacitet rezrvoara za gorivo (I) 8. ELEKTROOPREMA Akumulator (Ah) Alternator sa elektronskom regulacijom (A) Elektropokreta (kW) 9. PERFORMANSE Maksimalna brzina (km/h) Ubrzanje 0-100 km/h (s) Ubrzanje 0-1000 m (s) Potronja goriva ECE, 1/100 km pri brzini od 90 km/h -pri brziniod 120km/h - u gradskoj vonji 5,9 7,6 8,9 145 16,8 37,2 34 45 0,8

790 400 170/450 32

MOMENTI PRITEZANjA NAZIV DELA KOJI SE PRITEE Zavojnica Moment priteza-nja (Nm)

SPOJNICA Vijak za privrivanje spojnice uz zamajac motora Vijak za privrivanje viljukaste poluge za iskIjuivanje spojnice Navrtka za pritezanje pedale za iskljuivanje spojni-ce Navrtka za privrivanje nosaa pedale konice i pedale za iskljuivanje spojnice MENjA STEPENA PRENOSA- DIFERENCIJAL Vijak za privrivanje oslonog poklopca opruga za blokiranje poloaja viljuki za biranje stepena prenosa Vijak za pritezanje poklopca kuita menjaa stepe-na prenosa Vijak za privrivanje nosaa menjaa na blok motora M8 25 M6 M8 M8 M8 16 26 15 15

M6 M 12x1,25

10 78 25

Navrtka za privrivanje kuita menjaa na odgovarajui nosa, koji M8 kuite menjaa spaja sa blokom motora

Navrtka za privrivanje poklopca leajeva na kuite menjaa Navrtka za privrivanje nosaa menjaa na blok motora Navrtka za privrivanje draa (ploice) osovine zupanika za ukljuivanje hoda unazad Vijak za privrivanje viljuki i klizaa za biranje stepena prenosa Vijak za privrivanje polugice na osovinu za bira-nje stepena prenosa Navrtka za privrivanje nosaa poluge za biranje stepena prenosa

M6 M 12x1,25 M6 M6 M6 M6

10 78 10 18 18 10 69 10 7,8 25

Vijak za privrivanje cilindrinog zupanika na kuite diiferencijala M 10x1,25 Vijak za privrivanje zatitne gume poluosovine na telo menjaa M6

Navrtka za privrivanje zatitne gume poluosovine na telo menjaa M6 Navrtka za meusobno privrivanje polutki kuita diferencijala M8 PREDNjE VEANjE NAZIV DELA KOJI SE PRITEE Zavojnica

Moment priteza-nja (Nm) 137,2 79 38,2 76,4

Navrtka za pritezanje glavina prednjih tokova Vijak za privrivanje prednjih tokova Samokoea navrtka za privrivanje prednjeg oscilujueg ramena na karoseriju Samokoea navrtka za privrivanje rukavca sferinih zglobova oscilujuih ramena na nosae glavina tokova Samokoea navrtka za privrivanje stabilizacione poluge na oscilujua ramena Navrtka vijka za privrivanje nosaa stabilizacione poluge na karoseriju Navrtka za privrivanje gornjeg kraja amortizera na karoseriju Samokoea navrtka vijka za privrivanje amortizera na nosa glavine toka Navrtka za privrivanje elastinog odbojnika (na gornjoj vezi amortizera) na karoseriju Vijak za privrivanje nosaa stabilizacione poluge na karoseriju Vijak za privrivanje kleta konica na nosa glavine prednjeg toka

M18x1,5 M12x1,25 M 10x1,25 M 12x1,25

M 14x1,5 M 10x1,25 M 10x1,25 M 10x1,25 M6 M 10x1,25 M 10x1,25

59 48 25 70,6 16 48 47

ZADNjE VEANjE Navrtka za pritezanje glavina zadnjih tokova Vijak za privrivanje zadnjih tokova Navrtka za privrivanje elastinog podmetaa (za naslanjanje kraja gibnja) na oscilujue rame M18x1,5 M 12x1,25 M 10x1,25 137,2 79 29 78 49 39,2 25 58 25

Samokoea navrtka vijka za vezu oscilujueg ramena sa M 12x1,25 rukavcem toka Navrtka za privrivanje osovinice oscilujueg ra-mena na karoseriju M 10x1,25

Samokoea navrtka za privrivanje elastinih aura na M 12x1,25 osnovicu oscilujueg ramena Samokoea navrtka za privrivanje gornjeg kraja amortizera na karoseriju M 10x1,25

Samokoea navrtka gornjeg vijka za vezu amorti-zera sa M 10x1,25 rukavcem toka Vijak za privrivanje noseeg diska konice na rukavac M8 toka MEHANIZAM ZA UPRAVLjANjE Navrtka za privrivanje toka upravljaa na vratilo M 16x1,5

49 26 26 49 34

Navrtka vijka za privrivanje viljuke kardanskog zgloba M8 na komandno vratilo upravljaa Vijak za privrivanje kuita upravljakog meha-nizma na karoseriju Navrtka za blokiranje sferinog nastavka u bonoj sponi M8 M 14x1

Samokoea navrtka za privrivanje rukavca sferinog M 10x1,25 zgloba spone na polugu na nosau glavine toka KONICE Vijak za privrivanje nosaa poluge rune konice na pod karoserije Vijak za privrivanje cilindara na nosa konica Navrtka za privrivanje hidrauline pumpe M8 M6 M8

15 10 25 25 15 13 27

Vijak za privrivanje korektora koenja zadnjih tokova M8 na odgovarajui nosa Navrtka za privrivanje nosaa servo-ureaja za koenje sa karoserijom Vijak za privrivanje cilindra sigumosne ploice sa diskom nosaa konice M8 M6

Prikljuak za privrenje obloge ueta na kleta prednjih M 10x1,25 konica

Prikljuak za privrivanje obloge ueta na cilindar zadnjih konica SKLOP PEDALA Navrtka za privrivanje pedale za isktjuivanje spojke

M 10x1,25

20

M8

15 15 25

Navrtka za privrivanje nosaa pedala konica i spojke M8 Navrtka za privrivanje hidrauline pumpe na servoureaj za koenje M8

GABARITI VOZILA

2. MOTOR Blok motora koncipiran je kao integralna. -celina i lije se u jednom komadu. Sa desne strane bloka motora privren je alternator sa donjim nosaima i zatezaima kaia postavljenim na gornjoj strani alternatora. Na istoj strani se nalazi i pumpa za vodu povezana pomou jedne due cevi sa kujtem termostata postavljenlm na zadnjoj stranl motora (strana zamajca). Na levoj strani bloka motora privrena je pumpa za gorivo, oduka motora, raz-vodnik paljenja i preista za ulje.

Sl. 2.1 - Uzduni presek motora Na prednjoj strani bloka motora (strana pogona razvodnog mehanizma), atakoe i na zadnjoj strani (strana zamajca), nalaze se privreni poklopci, izliveni pod priti-skom od lake legure, u kojima su smeteni gumeno-metalni zaptivai "semerinzi". Obe-zbeenje koaksijalnosti gnezda "semeringa" sa vratilom koje se zaptiva, oduvek je za konstruktore i tehnologe predstavljalo mali problem. U ovom sluaju koaksijalnost se obezbeuje konstrukcijom samih poklopa-ca i to na taj nain to se na samim poklop-cima nalaze tri "pipka", radijalno postavlje-na u odnosu na vratilo. Prilikom obrade sedita "semeringa", u istom zahvatu, obrauju se i ovi "pipci" i to samo na neznatno vei prenik od prenika vratila na mestu gde se vri zaptivanje. Na taj nain prilikom postavljanja poklopca sa ve ugraenim "semeringom", poto "pipci" prvi nailaze na vratllo, izvri se najpre "samocentriranje" pa se tek onda poklopac pritee vijcima. Da bi se postigao taniji zazor ugraiva-nja klipova i smanjio kart u obradi, prenici cilindra su razvrstani u pet klasa koje se meusobno razlikuju za 0,01 mm.

Sl. 2.2 - Popreni presek motora Radi smanjenja mehanikog opteree-nja kolenastog vratila, blok motora je tako izliven da se kolenasto vratilo oslanja na pet leaja. Vijci kojima se privruju poklopci leaja su specijalne konstrukcije sa samo-koeim svojstvom, tako da se glava vijka ne mora osiguravati. Na poklopcu zadnjeg leaja kolenastog vratila privrena je cev za povratak ulja Iz sklopa leaja. KOLENASTO VRATILO Pored toga to je oslonjeno na pet leaja, kolenasto vratilo zasluuje takoe i

Sl. 2.3 - Sklop kolenastog vratila. 1 - kolenasto vratilo, 2 - leajevi, 3 - srednji leaj, 4 - aksijalni prstenovi, 5 - zamajac Sl. 2.4 - Kolenasto vratilp i leaji 1 - kolenasto vratilo 2 - garnitura leaja (uvek se isporuuju u kompletu) posebnu panju zbog materijala od koga je nainjeno. Godinama je bilo uobiajeno da se kolenasta vratila dobijaju iz elika, kovanjem. U tom smislu kolenasto vratilo motora 128A, predstavlja izuzetak poto se dobija - livenjem. Liveno kolenasto vratilo ima odreene prednosti u odnosu na kovano kolenasto vratilo. Prednosti se ispoljavaju i u mehanikoj obradi s obzirom na laku obradivost. Da bi se smanjilo habanje i po-veao vek leaja, rukavci kolenastog vratila su otvrdnuti specijalnim termikim postup-kom (indukcionim kaljenjem) kojim se po-stie tvrdoa vie od 50 HRc. U skladu sa kvalitetom rukavca kolenastog vratila oda-brani su i odgovarajui leaji. Leaji koji se sada ugrauju sastoje se iz elinih poluo-Ija, relativno male debljine, presvuenih sa unutranje strane, na mestu naleganja ru-kavca, tankim slojem antjfrikcione legure. Sve poluolje leaja kolenastog vratila, sem za centralni leaj, imaju na unutranjoj stra-ni izveden kruni kanal koji omoguava od-vod uljaza podmazivanje u leaje klipnjae. Aksijalno pomeranje kolenastog vratila, van dozvoljenih granica, onemogueno je pos-tavljanjem dva poluprstena na zadnjem leaju kolenastog vratila. Razlog za postavljanje poluprstenova aksijalnog leaja ba na zadnje leite kole-nastog vratila lei u injenici da na tom mestu postavljeni aksijalni leaj ograniava dejstvo mlaza ulja koji izbija iz leaja kolenastog vratila. U sluaju da nije onemo-guen, mlaz tetno deluje na gumeno-me-talni zaptiva smeten u zadnjeg poklop-cu.

KLIPOVI I KLIPNI PRSTENOVI Motor 128A spada u tzv. "super kvadrat-ne" motore, koji se odlikuju time to im je Sl. 2.5- Klipnjaa i klipovi. 1 - osovinica klipa, 2 - klip, 3 - leaj klipnjae, 4 - vijak, 5 - navrtka, 6 - telo klipnjae Sl. 2.6- Presek male pesnice klipnjae i klipa. 1 prviprstenklipa, 2-drugiprstenklipa, 3-klipni prsten za mazanje, 4 - kompenzaciona ploica, 5 - osovinica klipa, 6 - klipnjaa hod klipa znatno manji od prenika cilindra. Kao posledica usvojenog odnosa hoda kli-pa i prenika cilindra, javlja se relativno umerena srednja brzina klipa. Tako na pri-mer pri 6.000 o/min srednja brzina klipa iz-nosi svega 11,1 m/s. Imajui u vidu koliko je za vek motora znaajna srednja brzina klipa od motora treba oekivati dug vek u ek-sploataciji. Po svojim dimenzijama klipovj su prilagoeni ugraivanju u blok motora, to znai da su u zavisnosti od maksjmalne veliine prenika, u ravni upravnoj na oso-vinicu, razvrstani u pet klasa koje se meu sobom razlikuju za 0,01 mm. Klipovi su izli-veni od legure aluminijuma sa kompenza-cionim limenim ploicama pogodnog obli-ka, ulivenim u otvor za osovinicu klipa. Ra-zlog za postavljanje ovih kompenzacionih ploica je u tenji da se promena zazora izmeu klipa i osovinice klipa, ak i u slu-ajevima nagle promene temperature, odr-i u to uim granicama. Ovalnost plata kllpa je konstantna du cele izvodnice, dok se profil ktipa u ravni upravnoj na osovinicu menja sa promenom visine (najvei prenik klipa nalazi se na donjoj ivici plata). Na elu klipa se nalaze dva polumeseasta udub-Ijenja da bi se izbegao dodir ela klipa sa ventlljma. Prvi klipni prsten je najvie optereen. Izraen je od specjjalnog nodularnog liva visokomehanjkjh svojstava. Drugi klipni prsten nalebljen je po celom obimu, tako da je formlran prof il sa jednom jako istaknu-tom ivicom. Uloga ove ivice je da doprinese skidanju vika ulja sa zidova cilindra. Da bi se skratio period prilagoavanja klipnog pr-stena u periodu razraivanja motora, povrina koja nalee na zid cilindra je blago konusna. Klipni prsten za mazanje sastoji se od dva dela: spoljni deo koji nalee neposred-no na zldove cilindra izraen je od specijal-nog sivog liva za klipne prstenove, dok se drugi, unutranji deo, sastoji od jedne zavojne opruge. Ova opruga je tako postavlje-na sa unutranje strane da, usled prethod-ne napetostinalee na klipni prsten pritiska-jui ga uz zidove cilindra. Ovakvom konstrukcijom obezbeuje se ravnomerniji pritisak na zidove cilindra i umerenija potronja ulja. KLIPNjAA Materljal upotrebljen za izradu klipnjae je temper liv visokog kvaliteta. Velika pesni-ca klipnjae je "ravno seena", a centriranje poklopca u odnosu na telo obezbeeno je pomou dva vijka, koji u ravni naleganja poklopca imaju tano odreenu spoljnu povrinu tako da je mogue voenje. Vijci koji se upotrebljavaju za prltezanje poklop-ca, su sa samokoeim svojstvima, tako da se ne upotrebljavaju osiguraj. Otvor u ma-loj pesnici je razvrstan u tri klase da bi se omoguilo to tanije spajanje sa osovini-com klipa. Za razliku od uobiajenih konstrukcija, veza izmeu osovinice klipa i klipnjae je vrsta. Ona se ostvaruje tako to se mala pesnica kljpnjae najpre zagreje do odre-ene temperature da bi se proirila. Zagre-jana klipnjaa se postavlja izmeu uica klipa, a zatim ubacuje osovinica u proireni otvor. Nakon hlaenja klipnjae dobija se vrsta veza. GLAVA MOTORA I RAZVODNI MEHANIZAM Glava motora sastoji se iz dva dela: donji deo nalee preko zaptivke glave cilindra na blok motora. U njemu je smetena komora za sagorevanje, sedita i voice ventila. U gornji deo je smeteno bregasto vratilo sa podizaima ventila. Bregasto vratilo se pokree pomou zupastog kaia koji obuhvata: zupanik postavljen na kolenastom

vratilu, zupanik pomone osovine preko koje se vri pogon razvodnika paljenja, pumpe za ulje i pumpe za gorivo, zupanik bregastog vratila i zupanik mehanizma za zatezanje. Zateza-nje kaia se vri pomou opruge u mehanizmu za zatezanje. Prvo se izvri zatezanje, a zatjm blokira mehanizam pomou vijka, kako bl se onemoguilo preskakanje kaia u sluaju povratnog hoda motora. Kai ne zahteva praktino nikakvo odravanje sem periodine provere zategnutosti i zamene posle odreenog broja preenih kilometa-ra. Uleitenje bregastog vratila izvedeno je direktno u gornjem delu glave koja je izlive-na pod pritiskom od aluminijumske legure. Bregasto vratilo je izvedeno livenjem od visokokvalitetnog liva. Radi smanjenja ha-banja i obezbeenja potrebnog veka, bre-govi bregastog ventila su ovrsnuti kalje-njem. Ventilj se pokreu neposrednim dejst-vom bregova bregastog vratila na podizae

Sl. 2.8 - Pogon razvodnog mehanizma. 1 - odstojnik, 2 - elastini gumeni podmeta, 3 - stega, 4 zatitnik, 5 - sr. leaj, 6 - vijak, 7 - ravna podloka, 8 - navrtka, 9 - nosa, 10- ravna podloka, 11 -vijak, 12- sigurnosna podloka, 13 - ravna podloka, 14-vijak, 15-rukavac, 16 - remenica radilice, 17- gonei zupanik, 18- remen za prenos, 19- zateza remena, 20 - vijak, 21 - gonjeni zupanik, 22 - ravna podloka, 23 - vijak, 24 - poklopac, 25 - ravna podloka, 26 - ravna podloka, 27 - vijak, 28 - gumeni elastini podmeta, 29 - ravna podloka, 30 - ravna podloka, 31 - vijak, 32 - navrtka, 33 - sigurnosna podloka, 34 - ravna podloka, 35 - odstojnik, 36 - kotrljajui leaj, 37 - vijak, 38 -ravna podloka, 39 - klin spajanja, 40 - gumeni elastini podmeta, 41 - odstojnik, 42 - elastini gumeni podmeta ventila. Ovakva vrsta kinematske veze iz-meu bregastog vratila i ventila omoguava redukciju broja pokretnih elemenata, to utie na sigurnost rada razvodnog meha-nizma, kao i nesmetano postizanje visokog broja obrtaja. Podeavanje zazora izmeu stabla ven-tila i bregova bregastog vratila postie se promenom debljine ploice koja je umetnu-ta u podiza. Ove ploice se izrauju u standardnim debljinama. Zamena se lako postie pomou speci-jalne viljuke koja dri potisnute opruge ventila sve dok se ne izvri zamena. Radi spreavanja prodiranja ulja u pro-stor za sagorevanje na voicama ventila se nalaze specijalni gumeno-metalni zaptivai. Ventlli su od razliitih materijala sa do-brom mehanikom otpornou na povi-enim temperaturama. Izduvni ventil je na-pravljen od dva materijala: peurka je od veoma kvalitetnog elika sa visokim sadrajem hroma, dok je vreteno od manje vrednog elika. Specljalnim postupkom iz-vreno je alitiranje koninih povrina na peurkama oba ventila ime se postie po-veanje veka ventila.

Prostor za sagorevanje je smeten u donjem delu glave. Kao najpovoljniji oblik usvojena je modifikovana klinasta komora za sagorevanje sa relativno visokim stepe-nom iskorienja i dobrom otpornou na detonaciju. Poklopac pogona i bregastog vratila privruje se za gornji deo glave.

Sl. 2.9-Elementisistemaza razvoenje. 1 -semering, 2-ivija, 3-podmetaizapodeavanjezazora izmeu podizaa ventila i bregova na bregastoj osovini, 4 -podizai ventila, 5 polukonusni drai, 6 - gornji tanjirasti oslonci opruga, 7 unutranje opruge, 8 - spoljanje opruge, 9 - donji tanjirasti oslonci opruga, 10 - voica izduvnog ventila, 11 - izduvni ventili, 12 - ravni podmetai, 13 - usisni ventil, 14voicausisnogventila, 15-protivuljnizaptiva, 16bregastaosovina, 17-tanjirastiepi za zaepljenje kraja kanala za podmazivanje bregaste osovine

Sl. 2.10- Pogon ventila. 1 - bregasio vratilo, 2 -ploica za podeavanje zazora ventila, 3 - podi-za ventila, 4 - gornja glava, 5 - donja glava, 6 -gumeno-metalni prstenasti zaptiva vretana ven-tila, 7 - sedite ventila, 8 - voica ventila RAZRAIVANjE I UHODAVANjE MOTORA I VOZILA Ako imamo u vidu znaaj uhodavanja motora za njegov dalji rad, vek trajanja i ponaanje u vonji, sama ta injenica upo-zorava nas da ovome poslu moramo da priemo, kako

sa puno savesti i ozbiljnosti tako i sa mnogo umenosti i volje. Postavlja se pitanje na koji nain praktino i celishod-no prei sa vozilom prvih 3.000 kilometara, koje proizvoa propisuje kao prosenu vrednost za razraivanje i uhodavanje mo-tora. Ovaj problem elimo da tretiramo tako da preporuke i zakljuci budu pristupani svakom korisniku vozila "koral 55M, odnosno motora, da bi se iskoristile mogunosti koje daje ovaj motor, kako u pogledu duine trajanja, tako i u pogledu sigumosti i ekono-minosti u eksploataciji. Postupak uhodavanja motora mogao bi se prikazati na sledei nain. Na poetku, pre prvih preenih 500 km moemo motoru dodati neto vie gasa od onoga to je uputstvima predvieno, ali ovo treba vriti kratkotrajno. Poto smo to uradili i pedalu gasa vratili na raniji poloaj, ponovimo to bez bojazni jo jedanput pa posle izvesnog vremena opet. Drugim reima, poeli smo da se "poigravamo" sa motorom. Ali, pri tome treba paziti da se motor ne dri suvie dugo pod optereenjem. Ve iz ovoga to je reeno, proizilazi da je potrebno voziti sa to vie promena brzina vonje, dakle ne ostajati nikada suvie dugo na istoj brzini vonje. Pri ovome je svakako potrebno me-njati stepene prenosa pomou ruice me-njaa. Na ovaj nain vri se fino poliranje pojedinih elemenata motora. Pri vonji na otvorenom putu pustiti da se vozilo kotrlja po inerciji, kratko bez gasa, da bi i motor uzeo "malo vazduha", pa mu onda ponovo dodajte gas, ali ne premalo. Ponite ponovo sa dodavanjem punog ga-sa, ali ne due od jedne sekunde. Tako postepeno poveavati ovo sve do 10 se-kundi. Pri vonji na nizbrdici vozilo se moe pustiti da ide bre, dakle i preko onih ogra-nienih brzina za period uhodavanja. U ovom sluaju motor sa malim gasom ima visoku turau. Pri tome se vri fino uglaavanje elemenata motora, ali na taj nain to motor nije kritino zagrejan. Gradska vonja nije podesna za celi-shodno i uspeno razraivanje motora na vozilu. Pravila i naela za razraivanje motora, koja su bitna za puno iskorienje prave vrednosti motora su: - Pri startovanju motora, ureaj za hlad-no startovanje aktivirati samo kratko vreme, zbog uticaja kondenzovanog goriva na podmazivanje motora. Kada je motor "prih-vatio" i ve pokazuje ravnomeran rad, star-tni ureaj treba iskljuiti.

Sl. 2.11 - Pogonska grupa (pogled sa donje strane). 1 - vijak i navrtka za spajanje poluga za promenu stepena prenosa, 2 - poluosovina, 3 -nosa izduvne cevi, 4 - popreni nosa pogon-ske grupe 9. Odvlti navrtku (1, sl. 2.11) i rastaviti vezu poluga za promenu stepena prenosa. 10. Od menjaa stepena prenosa odvo-jiti pletenicu mase motora. 11. Izgraditi prednji levi toak, odvijajui navrtku (3, sl. 2.12) i pomou izvlakaa iz poluge na nosau glavine toka izvui ru-kavac sfernog zgloba na sponi. 12. Odviti navrtke (2, sl. 2.12) i rastaviti vezu amortizera i nosaa glavine prednjeg levog toka. 13. Na oba prednja toka odviti navrtku (1, sl. 2.12), koja za rukavac homokine-tikog zgloba privruje glavinu toka. 14. Sa gornje strane vozila odvojiti pot-pornu polugu motora, koja ograniava ugaono oscilovanje motora. 15. Za vuno ue dizalice zakaiti dvo-kraki nosa, tako da doe iznad pogonske grupe. 16. Blago zategnuti ue i delimino po-vui pogonsku grupu, a zatim sa donje stra-ne sklnuti popreni nosa (4, sl. 2.11). Operacija vaenja pogonske grupe mo-ra se odvijati sinhrono uz maksimalnu pa-nju. Laganim dejstvom iz lebova u glavinama tokova izvui rukavce oba ho-mokinetia zgloba, poto su prethodno od-vijene navrtke koje ih privruju.

Da se ne bi izvukle jz diferencijala po-trebno je obe poluosovine vezati icom. SL 2.12 - Komponente veanja prednjeg toka. 1 - navrtka za privrivanje glavine toka za rukavac homokinetikog zgloba, 2 - vijci i na~ vrtke za privrivanje amortizera za nosa glavine toka, 3 navrtka za privrivanje Tek kada je sve napred navedeno ui-njeno treba polako dizalicom sputati po-gonsku grupu nadole. NAPOMENA: Za ugraivanje pogonske grupe treba postupitj obmutim redosledom. Naroito je vano, kada se sve cevi poveu i nalije tenost za hlaenje, pustiti motor u rad i polako pratitl da nema na sastavima cevi curenja. U tom sluaju treba dotegnuti od-govarajue stege. Prilikom izgradnje i ugradnje pogonske grupe potrebno je zameniti sve stege, da bi pritezanje cevi bilo to efikasnije. Prilikom nalivanja tenosti za hlaenje mogue je da u unutranjosti instalacije za hlaenje zaostane vazduh. Radi toga je po-trebno motor zagrevati "u mestu" sve dok se ne otvori termostat, pri emu se oslobo-de mehuri vazduha i prodru do ekspanzio-nog suda. Pri tome dolazi do pada nivoa u ekspanzionom sudu, pa treba doliti jo tenosti za hlaenje do propisanog nivoa. Posle due vonje, kada se motor ohladi ponovo treba prokontrolisati da li postoji curenje i da li je potrebno doliti jo tenosti za hlaenje.

S/. 2.73 - Mofor na obrtnom radnom stolu (prednja i zadnja strana) Rastavljanje i sastavljanje motora Rastavljanje i sastavljanje motora je veo-ma olakano ako se raspolae specijalnim obrtnim radnim stolom na koji se postavlja motor. Prilikom izgradnje motora iz vozila treba jspustiti sve radnefluide iz motora-tenost za hlaenje i ulje za podmazivanje iz korita motora. 1. Sa glave cilindara skinuti kuite ter-mostata sa termostatom. 2. Postaviti nosa sa strane razvodnog mehanizma i privrstiti ga. 3. Postaviti nosa sa strane zamajca i privrstiti ga. Kada se postave oba nosaa motor se nameta na obrtni radni sto. 4. Odvojiti sklop spojnice odvijajui vijke kojlm je privrena za zamajac motora. 5. Osloboditi sveice od provodnika vi-sokog napona, a zatim ih odviti standar-dnim kljuevima za sveice. 6. Odviti navrtku koja pritee apu za dranje razvodnika paljenja i osloboditi raz-vodnik, koji se zatim moe izvui iz svog leita. 7. Pomou standardnog kljua odviti si-gnalizator nedovoljnog pritiska ulja sa bloka motora.

Sl. 2.14 - Izgraivanje razvodnika paljenja iz se-dita. 1 - razvodnik paljenja (bez depresionog korektora izvoenja do 1987. Novi modeli su sa depresionim korektorom alije nain uvrivan-ja isti), 2 - navrtka za privrivanje ape razvod-nika paljenja, 3 - apa razvodnika paljenja

Sl. 2.15- Odvijanje navrtke za pritezanje remeni-ce zatezaa ozubljenog kaia. 1 - zupanik ozu-bljenog kaia za pokretanje bregastog vratila, 2 - remenica ozubljenog kaia, 3 - pogonska re-menica, 4-zupanik ozubljenog kaia za pokre-tanje raz^/odnika paljenja i pumpe za ulje, 5 -zateza ozubljenog kaia, 6 zatitnik ozublje-nog kaia, 7 - nosa 8. Sa glave cilindara odviti dava tempe-rature 9. Otpustlti vijke kojima se pritee alter-nator, skinuti pogonski kai, a zatim odvojiti alternator. Na taj nain smo praktino poskidali komponente elektrine opreme sa motora, pa moemo pristupiti daljem skidanju delova. 10. Sistem za napajanje gorivom oslo-bodiemotako to emo najpre odvojiti cevi dovoda i odvoda goriva u karburator, ot-putajui odgovarajue stegice. 11. Od karburatora odvojiti cevi za do-vod i odvod tople vode za zagrevanje kuita praznog hoda karburatora, otputa-jui odgovarajue stegice. 12. Pumpa za gorivo se uklanja na taj nain to se standardnim kljuem odviju navrtke uvrtnjeva kojima se stee pumpa za gorivo. Zatim se ukloni izolator sa zaptivkiK ma, koje su postavljene izmeu, i ipka po-gona pumpe za gorivo. NAPOMENA: Pri postavljanju pumpe za gorivo voditi ra(jna o uslovima ugradnje i debljinama zaptlvki koje se umeu (o tome detaljnije u poglavlju o pumpi za gorivo). 13. Odvojiti karburator zajedno sa zatit-nikom, odvijajui dve navrtke kojima se pri-tee karburator za usisni kolektor. Posle skidanja karburatora treba pristu-piti skidanju usmerivaa toplog vazduha. Kada se odstrani usmeriva toplog vaz-duha moe se pristupiti izgraivanju usi-snog i izduvnog kolektora. 1. Odviti vijke i skinuti pokiopac razvod-nog mehanizma, a zatim limene osigurae zupanika zupastog kaia. 2. Da bi mogli nesmetano da odvijamo navrtku remenice kolenastog vratila potreb-no je na zamajac motora ugraditi specijalan alat za blokiranje zamajca protiv okretanja. 3. Odviti vijke za privrivanje zupani-ka za pokretanje bregastog vratila i zup-anika za pokretanje razvodnika paljenja i pumpe za ulje (1 i 4, sl. 2.15). 4. Skinuti zupanike i zupasti kai. Iz-graditi odgovarajui nosa i izvui zateza ozubljenog kaia (5, sl. 2.15).

5. Skinuti zatitnik ozubljenog kaia (6) i nosa (7). Obino se skida glava cilindara komplet sa kuitem bregastog vratila. Odviti vijke i navrtke standardnim kljuevima, osim na-vrtki na strani karburatora za koje je potreb-no koristiti specijalni krivi klju. Kada se ukloni glava cilindara skinuti zaptivku i do-bro oistiti naslone povrine bloka motora i glave cilindara. NAPOMENA: Prilikom ugraivanja glave cilindara pridravati se uputstava o nainu pritezanja, koja su data u poglavlju o glavi cllindara. Da bi se izgradilo pomono vratilo pogo-na razvodnika paljenja i pumpe za ulje po-trebno je odviti vijke poklopca (1, sl. 2.16), ukloniti poklopac i nataj nain omoguiti da se izvue vratilo (3, sl. 2.16), za pokretanje razvodnika paljenja i pumpe za vodu. Pri ponovnoj ugradnji potrebno je zameniti gu-menometalni zaptiva. Ovo je potrebno ra-di toga tc se tokom rada pohabaju zaptiv-ne ivice, pa zaptiva ne obavlja korektno svoju funkciju. 24 SV. 2.16 - Vratilo pogona razvodnika paljenja, pumpe za ulje i pumpe za gorivo. 1 - poklopac, 2 - gum&no-metalni zaptiva, 3 - vratilo Ova napomena vai za sve gumeno-me-talne zaptivae na motoru i vozilu. Da bi sa kolenastog vratila odvili vijke koji privruju zamajac, potrebno je najpre specijalnjm alatom osigurati zamajac, od-nosno kolenasto vratilo protiv okretanja. To se postie specijalnim alatom koji se deli-mino uzubi sa ozubljenim vencem zamaj-ca. To je isti alat koji se koristi kada treba odviti navrtku sa prednjeg kraja kolenastog vratila, kojom se pritee remenica pogona pumpe za vodu i alternatora. Tek kada je zamajac uvren mogue je odvitj vijke. Pri ponovnoj ugradnji zamajSl. 2.18 - Izgled bloka motora sa skinutim kori-tom. 1 - cev ureaja za recirkulaciju uljnih para, 2 - povratna cev za ulje iz zadnjeg leaja kolena-stog vratila (ranije izvoenje), 3 poklopac bloka motora do zamajca (zadnji), 4 -pumpa za ulje, 5 -poklopac bloka motora do razvodnog mehaniz-ma (prednji) ca motora obratiti panju na prstenasti pod-meta koji slui kao osigura - ako je oteen, treba ga zameniti.

Sl. 2.17 - Izgradivanje zamajca motora. 1 - alat za blokiranje zamajca, 2 - zamajac motora, 3 -vijci za privrivanje zamajca za kolenasto vra-tilo, 4 - prstenasti podmeta Sl. 2.19- Odvijanje vijaka poklopaca leaja Kada smo odvojili zamajac obrnuti radni sto tako da je korito motora sa gornje stra-ne. Odvitj vijke koji priteu prirubnicu korita motoraza blok i odvojiti korito. Paljivo uklo-nitj zaptivku i oistiti naslone povrine bloka motora i korita. NAPOMENA: Pri ponovnoj ugradnji kori-tatreba ugraditi novu zaptivku i ravnomrno zategnuti sve vijke kojim se stee prirubnica korita. Kada se ukloni korito motora mogue je pristupiti izgradivanju pumpe za ulje i odgo-varajuih poklopaca bloka motora (prednji i zadnji) sa pripadajuim gumeno - metal-nim zaptivaima. 1. Odviti vijke pumpe za ulje kojim se pumpa privruje za blok motora, a zatim izvui pumpu iz leita. 2. Skinuti cev ureaja za recirkulaciju uljnih para (1, sl. 2.18). Postupajui na taj nain oslobodiemo pristup ka vijcima kojima se priteu poklopci leaja kolenastog vratila i klipnjaa. Kod odvijanja vijaka kojima se priteu poklopci leaja klipnjae potrebno je kole-nasto vratilo delimino okretati. Potrebno je da se prvo oslobode klipnjae, skidanjem poklopaca leaja, azatim se klipovi zajedno sa klipnjaama izvuku iz bloka motora pre-ma gornjoj strani. Kad se odviju vijci poklopaca leaja ko-lenastog vratlla, skinuti poklopce i poluolje leaja. Kada se zavre sve ove operacije mogue je izgraditi kolenasto vratilo. NAPOMENA: U svakom poglavlju koje se odnosi na pojedine vitalne sklopove data su uputstva za reviziju i osposobljavanje. Sa-mo sastavljanje motora se vri obrnutim redosledom u odnosu na rastavljanje, uz obavezno korienje dinamometarskog kljua za pritezanje svih vijaka. Momenti prltezanja dati su u posebnoj tabeli. Takoe se koriste i isti alati. Izuzetak ini specijalna voica - ogrlica koja sluj za uvlaenje kli-pova i klipnih prstenova u cilindre. BLOK MOTORA Blok motora (sl. 2.21) izliven je od kvali-tetnog sivog liva dobrih mehanikih karakteristika i visoke otpornosti na habanje. Ra-di vee mehanike sigurnosti i dueg veka motora kolenasto vratilo u bloku motora oslonjeno je na pet leaja. U normalnoj eksploatacjji blok motora ne zahteva prak-tino nikakvo naroito odravanje. Brlljivvoza e svoju panju usmeriti na to da ga niske temperature okoline nikada ne zateknu sa istom vodom u sistemu za hlaenje, jer smrzavanje vode moe lako da izazove pucanje bloka, deformaciju i druga oteenja. U ciljndrima bloka motora smeteni su klipovi koji u toku rada vre oscilatorno kretanje. Da bi se u normalnoj montai odrao taan zazor izmeu klipa motora i cilindra,

cilindri su na osnovu merenja na-kon obrade podeljeni u pet klasa koje se jzmeu sebe razlikuju za 0,01 mm. Oznake za klasu cillndra utisnute su na donjoj strani prirubnice bloka za koju se privruje korito motora. Jasno je da ovo razvrstavanje Ima svrhe i da e se postii pun efekat u montai samo ako se u cilindar klase A ugradi klip klase A, odnosno u cilin-dar klase B ugradi klip B itd. Pri obraunavanju ovoga zazora treba imati u vidu jedan odreeni prenik klipa kojj se nalazi u ravnj upravnoj na osovinicu klipa. Sl. 2.20 - Uvlaenje klipa sa klipnim prstenovima u cilindar pomou voice-ogrlice 26

26 Sl. 2.21 - Blok motora i delovi koji se za njega privruju. 1 - vijak, 2 - elastini podmeta, 3 -prednji zaptiva, 4 - zaptiva osovine razvodnika, 5 - poklopac na strani razvoda, 6 - zaptiva prednjeg poklopca, 7 - vijak, 8 - elastini podmeta, 9 - poklopac, 10 - zaptiva osovine razvodnika, 11 -zaptiva korita motora, 12 - korito motora, 13-sprenjak, 14-navrtka, 15 - elastini podmeta, 16 - poklopac, 17- zaptiva bregaste osovine, 18- blok motora, 19- zaptiva zadnjeg poklopca, 20 -poklopac na strani zamajca, 21 - zadnji zatvara kolenastog vratila, 22 - elastini podmeta, 23, 25 - vijak, 24 - elastini podmeta, 26 - navojni ep korista motora U toku rada, iako u neznatnom obimu, ipak dolazi do habanja klipnog sklopa i ci-lindra, tako da se kao posledica javlja po-veani zazor izmeu klipa i cilindra. Kontrola i merenje prenika cilindara U toku rada motora i pored najkorektnije eksploatacije vozila i dobrog podmaziva-nja, tokom vremena dolazi do habanja cilin-dara i klipova. Kada habanje dostigne odre-enu granicu motor gubi snagu, a potro-nja ulja se drastino poveava. Motor je tada "zreo" za generalnu opravku a to je trenutak kada ukupno habanje cilindra i klipa dostigne vrednost od 0,15 mm. Tada se pristupa buenju i glaanju ci-lindara za odreene, uveane klipove. Ova uveanja nisu proizvoljna nego su propisa-na i iznose 0,2, 0,4 i 0,6 mm u zavisnosti od veliine habanja. U ovim prekomerama se i klipovi, kao rezrvni deo, izrauju. Radi dobijanja odgovarajueg ugradbe-nog zazora potrebno je izvriti merenje prenika cilindara i odrediti koja klasa klipa treba da bude ugraena (sl. 2.22).

Prenik cilindra (standardne mere) KlasaA Klasa C Klasa E

MOTOR 128A064 80,00-80,01 80,02-80,03 80,04-80,05

Kao to je to u tabeli naznaeno ovo su standardne mere i na njih se dodaju odgo-varajue vrednosti prekomera u sluaju da proirujemo obradom cilindre. U proizvod-nji postoji pet klasa cilindara, odnosno kli-pova. Meutim, za generalnu opravku se

3,957 3,977 2,01 1,53 5 5 2,03 1,55 5 5 1__ A = 79,940-79,950 C 79,960-79,970 E- 79,980^79,990 Sl. 2.22 - Mere i tolerancije cilindra, klipa i klipnih prstenova (varijanta FIAT) koriste samo napred navedene tri klase. Ako se korektno izvri merenje i odaberu odgovarajui klipovi dobijaju se sledei zazori: 0,024 -r 0,047 mm Sl. 2.23 - Merenje prenika cilindara pomou komparatera. 1 komparater, 2 - dovoenje komparatera na nulu pomou specijalnog kon-trolnog prstena Merenje prenika cilindara se izvodi po-mou komparatera koji se prvo podesi na nulu pomou specijalnog kontrolnog prste-na (sl. 2.23). Radi to tanijeg uvida, merenje treba izvriti na tri razliite visine cilindra i u dve upravne ravni, pa zatim uzeti srednju vred-nost. Sa donje strane prirubnice korita moto-ra, na bloku su ukucana slova koja oz-naavaju klase cilindara. Meutim, treba voditi rauna da se ove slovne oznake od-nose na nov blok. Kada se cilindri obrade i izmeri oznaka treba upisati nove. Kontrola gornje povrine bloka motora Prilikom kontrole bloka veoma je vano proveriti ravnost gornje

povrine bloka na koju nalee glava cilindara. Neravna ili izvi-toperena povrina moe biti uzrok nekorektnog naleganja zaptivke glave cilindara, kao i same glave to za posledicu ima nedovoljno zaptivanje i u krajnjoj liniji "probijanje" zaptivke glave cilindara (sl. 2.24). Kontrola ravnosti se moe izvriti na taj nain to se uzduno, popreko i dijagonal-no postavlja lenjir, a zatim se pomou mer-nog listia debljine 0,05 mm kontrolie eventualno postojanje procepa. Ukoliko se to ustanovi izvriti obradu gornje povrine bloka, skidajui to je mogue manje mate-rijala, kako bi se dobila ravnomemo obra-ena povrina. Sl. 2.24 - Kontrola gornje povrine bloka motora pomou lenjira i mernih listia KLIPOVI Klipovi spadaju u mehaniki i termiki veoma napregnute delove tako da se njihovoj konstrukciji i izradi mora pokloniti velika panja. U motor se ugrauju tzv. autotermiki klipovi sa kompenzacionim ele-mentima u obliku posebno izraenih eli-nlh limova, postavljenih u zonu uica za osovinicu klipova. Da bi se u montai posti-gao najoptimalniji zazor izmeu klipova i cilindara, na bazi odreenog prenika, up-ravnog na osovlnicu klipa, izvreno je raz-vrstavanje na klase. Razvrstavanje je jzvreno na pet klasa, kao i kod bloka motora, koje se izmeu sebe razlikuju za 0,01 mm. Varijanta "27. mart" Merodavan prenik klipa na osnovu ko-jeg se vri razvrstavanje, nalazi se u ravni upravnoj na osovinicu klipa a na odstojanju od 53,5 mm od ela klipa. Mere klasa novih klipova KlasaA 79,97 Klasa B 79,98 Klasa C 79,99 Klasa D 80,00 Klasa E 80,01 Sve klase, na navedenim prenicima, tolerisane su sa 0'007 Ve ranije smo napomenuli da su i cilin-dri razvrstani na pet klasa koje se jzmeu sebe, kao i klipovi razlikuju za 0,01 mm. Pravilno sparivanje klipova u cilindrima motora vri se na taj nain to se u cilindar klase A ugrauje klip klase A, a u dlindar klase B ugrauje klip klase B itd. Na taj nain se postie sledei zazor: 0,024 -r 0,047 mm Ovo sve vai za nov blok i nove klipove. Kada ukupno istroenje dostigne vrednost od 0,15 mm treba izvriti mehaniku obra-du bloka i ugraditi nove, tzv. prekomerne klipove. Ova uveanja ili "prekomere" nisu proiz-voljna ve tano propisana - 0,2, 0,4 i 0,6 mm. Kod "prekomera" sve mere klipova se poveavaju za odabranu vrednost 0,2, 0,4 itd. Na elu klipa je utisnut prosean zazor koji treba postii kod ispravne montae. Tu nalazimo i strelicu koja prilikom ugradnje treba da se okrene na zamajcu. Radi dobre uravnoteenosti motornog mehanizma mase kllpova ne treba da se razlikuju meu-sobno za vie od 5 grama. Ugradbeni zazor klipova moe se prove-riti pomou mernog listia koji se uvlai izmeu klipa i cilindra (sl. 2.25). Sl. 2.25 - Provera zazora izmeu klipa i cilindra pomou mernog listia Na elu klipa se vremenom nahvata ga-re, koju treba prilikom skidanja glave uklo-niti strugaem. Radi dobrog zaptivanja i podmazivanja, klipni prstenovi moraju slobodno kliziti u svojim lebovima, tj. moraju biti okretljivi. Normalnom eksploatacijom klipovi se praktino ne mogu otetiti. Meutim, upo-trebom neodgovarajuih sveica moe se prouzrokovati progorevanje ela klipa. Ta-koe treba voditi rauna da pretpaljenje motora bude tano podeeno. Preveliko pretpaljenje moe biti uzrok neregularnog sagorevanja i velikih termikih i mehanikih

naprezanja. Kao posledica esto se moe javiti lom grebena klipa izmeu klipnih prstenova. Klipovi fabrike "27. mart" su tako konci-pirani da se i uice klipova i osovinice klipa rade u jednoj klasi, tako da nije potrebno posebno razvrstavanje. KLIPNjAA Izgradnja osovinice klipa motora Poto je spoj izmeu osovinice klipa i klipnjae vrst, za rastavljanje sklopa se mora upotrebiti presa sa specijalnim alatom za dranje, tako da se prilikom izbijanja ne oteti klip ili klipnjaa (sl. 2.27). OSOVINICA KLIPA Spoj izmeu osovinice klipa i uica klipa je klizan. ak i ako ne posedujemo specijal-ni merni alat moemo proveriti spoj izmeu uica klipa i osovinice klipa na taj nain to emo uvui osovinicu u uice klipa, a zatim klip postaviti tako da osovinica bude u ver-tikalnom poloaju. Osovinica ne sme ispasti iz klipa usled sopstvene mase. Medutim, mora se iz uica klipa istisnuti palcem. Ugradnja osovinice klipa motora Ugradnja osovinice klipa u klipnjau nije mogua ako ne raspolaemo sredstvom kojim bi dovoljno zagrejali malu pesnicu klipnjae, tako da se ona dovoljno proiri. Sl. 2.26 - Provera spoja izmeu uica klipa i osovinice Sl. 2.27 - Istiskivanje osovinice klipa motora 1100cm3.1-vretenoprese, 2izbija, 3-sklop klipa sa klipnjaom, 4 - osovinica klipa, 5 -specijalni alatza oslanjanje Sl. 2.28 - Ugraivanje osovinice klipa u malu pesnicu klipnjae. 1 - alatza voenje osovinice, 2 - osovinica klipa U specijalnoj pei treba zagrejati malu pesnicu klipnjae do temperature od 515 K, drei je u pei oko 15 minuta. Kada se klipnjaa dovoljno zagreje, maksimalnom brzinom, da se ne bi ohladila, postaviti je u stegu i alatom koji ima ogra-niava, potisnuti osovinicu kroz uicu klipa i malu pesnicu klipnjae. Kada se klipnjaa ohladi spoj postaje vrst (sl. 2.28). Ugradnja klipa i klipnjae u blok motora Mora^e voditi rauna da otvor za osovi-nlcu klipa u klipu nije simetrino nainjen, ve se osa otvora nalazi van ose simetrije klipa. Prema tome, veoma je vano da se uspostavi pravi odnos poloaja klipa, klip-njae i bloka motora. Kompletiranje treba izvesti prema emi koja je data na sl. 2.29.

KOLENASTO VRATILO Kolenasto vratllo (sl. 2.30) visokotu-ranog motora "koral 55" nainjeno je od tzv. nodularnog liva vlsokih mehanikih kaSl. 2.29 - Sklop klip-klipnjaa i ugradnja u blok motora. 1 - mesto na kome se utiskuje broj cilindra kome pripada klipnjaa, 2 - rastojanje ose osovinice klipa od ose klipa, 3 - pomono vratilo za pogon razvodnika paljenja i pumpe za ulje. Strelica pokazuje smer okretanja kolena-stog vratila posmatrano sa strane razvodnog me-hanizma rakteristika i oslonjeno je na pet leaja. Da bl se postigao dui vek leaja, rukavci leaja su u procesu proizvodnje indukciono ot-vrdnuti. I pored toga to su rukavci otvrdnuti a upotrebljeni leaji najboljeg kvaliteta, vre-menom dolazi do habanja kako rukavaca, tako i samih leaja, tako da se kao posledi-ca javlja poveani zazor. Ovo poveanje zazora sme da ide najvie do 0,15 mm, a kad se ova vrednost premai potrebno je obrusiti rukavce i upotrebiti tzv. prekomeru leaja. Vrednost istroenja, odnosno poveanja zazora do granice od 0,15 mm vai za rukavce glavnih leaja kolenastog vratila, dok poveanje zazora usled istroenja moe za rukavce leaja klipnjae da ide maksjmalno do 0,10 mm. Normalni ugradbeni zazor za glavne leaje kolenastog vratila iznosi 0,040 do 0,085 mm, a za leaje klipnjae ugradbeni zazor iznosi 0,036 do 0,086 mm. Sl. 2.30 - Kolenasto vratilo sa pripadajuim ele-mentima. 1 ep, 2 - kolenasto vratilo, 3 - leaj klipnjae, 4,5,6- leaj kolenastog vratila, 7,8-poluprsten, aksijalni leaj Pri skidanju i nametanju kolenastog vratila uvek voditi rauna da se mesta na kojima naleu gumenometalni zaptivai kolenastog vratila, tzv. "semerinzi", uvek premau slojem konzistentne masti. Ova preventivna mera je potrebna radi toga da bi se spreilo oteenje finih zaptivnih ivica "semeringa" u poetnim trenucima rada motora, kada jo ne postoji dovoljno podmazivanje zaptivnih povrina. Prenici glavnih rukavaca kolenastog vratila su: 50,805 -r 50,785 mm Prenicj rukavaca klipnjae kolenastog vratila su: 45,518 -r 45,498 mm Ovo su mere novog kolenastog vratila i ako se izvri sparivanje sa odgovarajuim delovima dobijaju se sledei ugradbeni za-zori: - Zazor glavnih leaja kolenastog vratila 0,040 -r 0,085 mm, - Zazor leaja klipnjae 0,036 -^ 0,086 mm. Ako ne raspolaete specijalnjm alatom, pomou kojeg moete izmeriti prenike i obraunati zazore, do vrednosti zazora moete doi i na jedan relativno prost nain. Potrebno je imati naroiti merni plastini konac koji se umetne izmeu leaja i rukav-ca, a zatim postavi poklopac leaja i stegne Sl. 2.31 - Merenjezazora poreenjem irine de-formisanog plastinog konca sa irinama na specijalnom ablonu propisanim momentom. Plastini konac se spljoti a novonastala irina se uporedi sa specijalnim ablonom (gde je oznaeno, za svaku irinu spljotenog konca) koliki je efektivni zazor. Ova metoda je poznata pod imenom "plastigage" (sl. 2.31). Kada usled habanja ukupni zazor dosti-gne vrednost od 0,15 mm potrebno je izgra-diti kolenasto vratilo i izvriti bruenje ruka-vaca na manje mere koje su unapred utvrene. Prenici rukavaca kolenastog vratila se bruenjem umanjuju za sledee podmere: 0,254, 0,508, 0,762 i

1,016 mm. Za ovako bruene rukavce kolenastog vratila, koje se vri u istim tolerancijama kao i nov deo, postoje poluolje leaja poveane debljine za isto toliku meru, tako da se pri sklapanju dobijaju zazori kao za potpuno novo kole-nasto vratilo. Priljkom bruenja rukavaca kolenastog vratila ne smemo zaboraviti da otvorimo, posle bruenja, epove kanala za podmazivanje kako bi se kolenasto vratilo moglo paljivo oprati petroleumom, a sabi-jenim vazduhom izduvati i najsitnija estica metalne praine ili neka druga neistoa. Posle pranja i izduvavanja moete zatvo-riti epove uljnih kanala. Akotako ne uinite i u kanalima zaostane neistoa rizikujete da se trenutno otete poluolje leaja i da ceo prethodno obavljeni posao bude uzaludan. 3. RAZVODNI MEHANIZAM ak i proseno upuenom automobilisti je dobro poznato da karakteristike razvod-nog sistema, u sutini, daju osnovno obe-leje motora. Motor "korala 55" ima veoma savremeno reen razvodni mehanizam koji je zadovoljio dva osnovna zahteva savremene konstrukcije, a to su mogunosti postizanja visokog broja obrta usled ek-stremne redukcije inercijalnih sila i ekono-minost u proizvodnji to je vanredno bitan faktor u savremenoj trci za osvajanje trita.

Sl. 3.1 - Elementi razvodnog mehanizma. 1 - semering, 2 - ivija, 3 - podmetai za podeavanje zazora izmeu podizaa ventila i bregova na bregavtom vratilu, 4-podizai ventila, 5 - polukonusni drai, 6 gornji tanjirasti oslonci opruga, 7 - unutranje opruge, 8 - spoljanje opruge, 9 - donji tanjirasti oslonci opruga, 10 - voica ventila, 11 - izduvni ventil, 12 - ravni podmeiai, 13 - usisni ventili, 14 - voica ventila, 15 - protivuljni zaptiva, 16 - bregasto vratilo, 17 - tanjirasti ep za zaepljenje kraja kanala za podmazivanje bregastog vratila Lanac za pogon razvodnog mehanizma, koji je imao lou osobinu da se tokom vre-i nena istroi i postane ne samo buniji nego i izazove poremeaj dijagrama razvoenja, zamenjen je jednim veoma savremenim reenjem. Novo reenje je bazirano na upotrebi tzv. zupastog kaia. Zupasti kai se u toku eksploatacije malo, ili skoro nikako ne istee, to uvek obezbeuje veoma taan razvod. U radu je skoro beuman, pa ak i

posle mnogo hiljada kllometara. Ne zahte-va, takoe nikakvo posebno odravanje ili podmazivanje. Voza treba povremeno da prokontrolie zategnutost i da zupasti kai uva od goriva i maziva. Iz tog razloga je i zabranjeno motor ovog vozila p/a'." na k!a sian nain, tj. naftom. BREGASTO VRATILO Bregasto vratilo svojim bregovima delu-je direktno na podizae ventlla smanjujui na taj nain broj elemenata u kinematskom lancu pogona ventila. Bregasto vratilo direktno deluje na jedan kaljeni tanjjri - ploicu, koja se naslanja na aasti podiza potiskiva ventila. Prili-kom okretanja bregastog vratila u odree-nom trentuku, breg bregaste osovine priti-ska na ploicu, odnosno podiza, i na taj nain potiskuje ventil. S obzirom da je kod motora primenjen relativno visok broj obrta-ja motora radi savlaivanja znaajnih inerci-jalnih sila, primenjene su dvostruke opruge. Radi dobrog podmazivanja razvodnog mehanizma, u oblast bregastog vratila i njene leaje doprema se znatna koliina ulja. Ovim uljem podmazuju se kako leaji bregaste osovine, tako i ploice, zatim bre-govi bregastog vratila, kao i sami podizai. I pored toga to izmeu podizaa i glave cilindra postoji relativno mali zazor, potreb-no je spreiti prodor ulja izmeu ventila i voice ventila. U tu svrhu na voice ventila navuene su gumeno-metalne kapice koje s donjjm, irim krajem, naleu na vodicu ventila, a gornjim krajem u obliku prstena, oko koga je obavijena spiralna opruga, naleu na stablo ventila i spreavaju prodor ulja. Dugo vremena su ovi uljni zatitnici bili ugraceni samo na usisnim ventillma. Podeavanje zazora ventila Ve iz samog opisa razvodnog mehaniz-ma moe se zakljuiti da nain podeavanja zazora ventila nije identian sa nainom podeavanja zazora ventila kod motora koji koriste za pogon ventile klackalice. U ovom sluaju nema vijaka sa kontranavrtkama, a samo podeavanje zazora ventila vri se promenom ploica koje su razliitih deb-Ijina. Za normalno podeavanje zazora venti-la u toku eksploataclje vozila postoji 30 ra-zliitih dimenzija ploica sa kojima treba postii sledei zazor: zazor usisnog ventila treba da se podesi na vrednost 0,40 mm, a zazor izduvnog ventila se podeava na vrednost 0,50 mm. Zazor za kontrolu faze prema dijagramu iznosi: 0,60 za usisne ventile, a 0,65 za iz-duvne ventile. Sam proces podeavanja, odnosno pro-vere zazora ventila je sledei: najpre je po-trebno skinuti poklopac bregaste osovine, a zatim postaviti breg ventila iji zazor eli-mo da kontroliemo u vertikalnom poloaju, kao to je to prikazano na sl. 3.2. U tom poloaju u procep se uvlai kalibrisanj mer ni listi i odreuje tana vrednost zazora. Sl. 3.2 - Kontrola zazora ventila. 1 - breg, 2 -ploica, 3 - podiza ventila, 4 - kontrolnik . Ukoliko je vrednost u okviru propisanih gra-nica, logino je da neemo dirati nita. < Meutim, ukolikojetavrednost manja ili vea, treba pomou promene listia nai pravu vrednost zazora i na osnovu toga odrediti da li treba ugraditi deblju ili tanju ploicu. Tako npr. ako kontroliemo zazor jednog usisnog ventila i pronaemo da je taj zazor 0,45 mm, jasno je da treba ugraditi ploicu koja je od ugraene ploice deblja za 0,05 mm. Da ne bi zaboraviti koju ploicu treba ugraditi, treba izmeriti prethodno za-zor ventila i tu vrednost zabeleiti za svih 8 ventila, a zatim pristupiti promeni ploica. Zamena ploica ventila Izmeu bregaste osovine i podizaatre-ba uvui specijalnu viljuku i, u poloaju potisnutog podizaa, uz pomo pincete ili komprimiranog vazduha izvui ploicu ven-tila iji se zazor

podeava. Kada se plolca izvue, preciznim mikrometrom izvriti me-renje debljine ploice, a zatim pristupiti traenju ploice koja je deblja ili tanja za jzraunatu vrednost. Sl. 3.3 - Primena viljuke za vaenje ploice podizaa. 1-viljuka, 2-bregbregaste osovine, 3ploicapodizaa, 4-podiza (strelicanaslici oznaava zarez na podizau ventila koji omo-guava da se ispod ploice uvue uzan odvija i na taj nain podigne poklopac) Prilikom proizvodnje ploica na njimase upisuje vrednost debljine, tako da se odgo-varajua ploica lako moe pronai ukoliko nije u toku rada dolo do brisanja vrednosti. Kada se nae odgovarajua ploica, posta-vi se u njeno gnezdo u aici podizaa i ponovo proveri zazor. Ovo se ini po iden-tinom postupku za svih 8 ventila. U toku proizvodnje, ploice koje su nainjene od veoma kvalitetnog materijala, cementirane su i kaljene na visoku tvrdou tako da do troenja ploica u toku rada motora skoro i ne dolazi. To praktino znai, da izvaene ploice ne treba baciti, ve ih sauvati za naredno podeavanje ventila, jer su dimen-zije ploica kod jednog jstog motora dosta razllite. Zbog ve pomenutog zahteva za visokim kvalitetom ne sme se brusiti ploica u cilju poveanja zazora u sluaju kada ne posedujemo tanju ploicu odgovarajue debljine. Neophodno je ugraivati uvek samo ori-ginalne ploice, poto je to garancija da su nainjene od odgovarajueg materijala. Ploice loeg kvaliteta mogu otetiti brego-ve bregaste osovine i na taj nain prouzro-kovati veliku tetu. U nedostatku ploice odreene dimenzije ne sme se brusiti deb-Ija ploica na manju debljinu, jer se tako skjda ctvrdnuti sloj to je ini praktino neupotrebljivom. Dovoenje razvodnog mehanizma u fazu Da bi motor mogao normalno da fun-kcionie kolenasto vratilo, bregasta osovi-na j razvodnik paljenja moraju biti spregnuti u tano odreenoj zavisnosti. Da bi se ta zavisnost mogla odrati i u sluaju kada se iz bilo kog razloga menja zupasti kai i sl., na kainicima kolenastog vratila bregaste osovine, kao i pomone osovine koja pokree razvodnik paljenja i pumpu za ulje, postoje posebne oznake koje treba posta-viti u odreeni poloaj da bi se dobio pravi odnos izmeu kolenastog vratila, odnosno klipova motora i ventila koje pokree biga-sto vratilo, #* Da bi se izvrilo tano dovoerije u fazu razvodnog mehanizma potrebno je okrenu-ti bregastu osovinu, tako da reperni zazor koji se nalazi na kainiku pogona bregaste osovine doe tano naspram oznake 2 (sl. 3.5), kojasenalazi nanosau motora. Okrenuti kolenasto vratilo tako da oznaka 4 (sl. 3.5), koja se nalazi na kainiku kolenastog vratila, bude tano naspram oznake na po-klopcu. Uveriti se da su zubi kaia dobro priljubljeni uz vodei i voeni kainik kao i uz dva pomona kainika. Otpustiti zatim navrtku (4, sl. 3.4), koja privruje zateza kaia (10). Ovo otputanje navrtke izazvae oslobaanje opruge zatezaa, koja e automatski zategnuti ozubljeni kai. Potrebno je zatim navrtku (4) zategnuti dinamometar-skim kljuem momentom od 44 Nm. Sl. 3.4 - ema za dovoenje u fazu pogona razvodnog mehanizma. 1 -zupanikza pokretan-je bregaste osovine, 2 - reper na zupaniku bregaste osovine, 3-reperna nosau motora, 4 - navrtka za blokiranje zatezaa nazubljenog re-mena, 5 - reper na prednjem poklopcu bloka motora naspram koga treba dovesti reper 7 na zupaniku 6, pri dovoenju klipnog mehanizma u fazu sa razvodnim mehanizmom, 6 - pogonski zupanik

na radilici motora, 7 - reper na pogon-skom zupaniku, 8 - zupanik na vratilu za po-kretanje razvodnika paljenja i pumpi za ulje i dovod goriva, 9 - vijak za privrivanje zatezaa remena, 10 - remenica zatezaa remena, 11 -nazubljeniremen, 12-nosa, 13-zatezareme-na Sl. 3.5- Izgled motora na strani razvoda. 1 - reper na zupaniku za pokretanje bregastog vratila, 2 - reper naspram koga treba dovesti reper 1 pri dovoenju u fazu bregastog vratila, 3 - reper naspram koga treba dovesti reper 4 pri dovoen-ju u fazu zupanika na radilici, 4 - reper na zupaniku na radilici motora Zamena ozubljenog kaia pogona razvodnog mehanizma Ma koliko bio dobar i otporan, zupasti kai treba zameniti. Obino ova zamena treba da se izvri na oko 60,000 preenih kilometara, pod uslovom da se u toku ek-sploatacije kai ispravno odravao. Kada je to potrebno treba postupiti na sledei nain: 1. Skinuti poklopac razvodnog mehaniz-ma, azatim dovesti pomou laganog obrta-ja motora kolenasto vratilo i bregastu oso-vinu u takav poloaj da se oznake na kaini-cima poklope sa oznakama na nosau mo-tora, odnosno poklopcu. 2. Delovi razvodnog mehanizma u ovom sluaju treba da zauzmu poloaj kao na sl. 3.4. 3. Zategnuti runu konicu i ukljuiti je-dan od niih stepena prenosa, da bi se spreilo okretanje kolenastog vratila moto-ra. DMT. Sl. 3.6- Dijagram za proveru faze bregaste oso-vine. Zazorza kontrolu fazeje 0.60mm za usisne ventile i 0.65 za izduvne ventile 4. Otpustiti donje vijke i gornji vijak za vezu aletmatora i skinuti kai za pogon pumpe za vodu i alternatora. 5. Otpustitj navrtku za blokiranje (3, sl. 3.7), od zatezaa remena i savlaujui ot-por opruge pritisnuti zateza tako da se olabavi kai, a zatim ga svui. 6. Ugraditi novi ozubljeni kai uverivi se da zubi dobro naleu na kainike i da se oznake nalaze tano naspram odgovarajuih repera. 7. Zategnutj navrtku (4, sl. 3.7) dinamo-metarskim kljuem momentom od 44,28 Nm. 8. Ponovo prokontrolisati da li je motor u fazi. 9. Preporuljlvo je okenuti motor nekoli-ko puta, pa kada se ponovo oznake dovedu naspram odgovarajuih repera otpustiti na-vrtku (4), kako bi se dejstvom opruge dobilo dopunsko pritezanje, odnosno zatezanje ozubljenog kaia. Poto se ova operacija jzvri korektno, potrebno je ugraditi kai pogona alternatora i pumpe za vodu. U sluaju ugradnje kaia neodgovarajueg kvaliteta moe doi, tokom vremena, do kldanja kaia i veoma teke havarije motora usled udara ela klipova u ventile. Svakako Sl. 3.7 - Elementi mehanizma za podeavanje zategnutosti nazubljenog remena za pokretanje razvoda. 1 - zateza remena, 2 - remenica, 3 -navrtka za privrivanje remenice na nosa, 4 -vijak za privrivanje nosaa zatezaa remena uz blok motora, 5 - nosa da nije dovoljno upotrebiti samo kai odgo-varajueg kvaliteta, ve takoe treba mak-simalnu panju posvetiti montai. NAPOMENA: Podeavanje ventila kao i provera dijagrama razvoda vri se uvek na hladnom motoru zbog toga to se pri deli-mino zagrejanom motoru ne mogu tano odrediti vrednosti zazora, odnosno vrednosti debljina ploica koje treba da budu zamenjene. GLAVA CILINDRA Glava cilindra nosi istovremeno brega-sto vratilo, ventile sa pripadajuim voica-ma, opruge, uljne

zatitnike, podizae ven-tila itd. i po svojoj konstrukciji vrlo je sloena. U eksploataciji glava ne zahteva neku posebnu negu, meutim, kao i niz drugih vanih organa motora treba je uvati od pregrejavanja. Kod pregrejavanja motora dolazi do abnormalnih dilatacija, to za posledicu ima poputanje raznih stegnutih spojeva, tako da moe doi do pregoreva-nja zaptivke glave cilindra. Pri skidanju i nametanju glave cilindra mora se uvek voditl rauna o tome da se ne otete naslo ne povrine i na taj nain stvore preduslovi za probijanje tenosti za hlaenje, ulja i sl. Sl. 3.8- Izgled glave cilindara sa gornje i donje strane Takoe je od vanosti ravnost glave na na-slonoj strani. Dobro zaptivanje se moe po-stii jedino ako se upotrebi odgovarajua zaptivka glave cilindra motora i primeni propisani tretman pri zatezanju vijaka. Izgraivanje i ugraivanje glave cilindara U toku eksploatacije motora mogue je da se ukae potreba za izgraivanjem glave cilindara. To je obino potrebno kada dotra-ju ventili ili usled pregrevanja doe do "pregorevanja" zaptivke glave cilindra. U ovom sluaju nije potrebno izgraivati mo-tor iz motorskog prostora, poto je mogue po odreenom postupku izgraditi glavu ci-lindara. 1. Ispustiti tenost iz sistema za hlaenje odvijajui slavine - epove na hladnjaku i bloku motora. 2. Ukloniti rezrvni toak da bi se omoguio pristup glavi cilindara. 3. Izgraditi preista vazduha. 4. Odvojiti provodnike visokog napona od sveica. 5. Od karburatora odvojiti komandnu polugu leptira (2, sl. 3.9). 6. Od karburatora odvojiti cev za dovod goriva (4), povratnu cev vika goriva (5) i Sl. 3.9 - Veze koje treba odvojiti pre skidanja glave cilindara. 1 - cev odvoda tople vode ka grejau, 2komandnapolugaleptira, 3-koman-dno ue ureaja za pokretanje hladnog motora, 4 - cev za dovod goriva, 5 povratna cev vika goriva komandno ue (3) ureaja za pokretanje hladnog motora. 7. Odvojiti provodnik davaa temperature. 8. Na glavi motora odvojiti cev odvoda tople vode ka grejau unutranjosti vozila (1,sl. 3.9). 9. Od prikljuaka na kuitu termostata treba odvojiti: cev za dovod vode u hladnjak (2, sl. 3.10), cev za dovod vode iz hladnjaka (1), kao j cev za odvod vode iz termostata u pumpu za vodu. 10. Skinuti dra (6) i odvojiti izduvnu cev od izduvnog kolektora. NAPOMENA: Izduvna cev je za izduvni kolektor privrena sa etiri uvrtnja i na-vrtke, poto je re o spajanju pomou pri-rubnica. Izmeu ovih prirubnica je umetnu-ta zaptivka koju treba svaki put promeniti kada se prirubnice razdvajaju. Izduvni ko-lektor se zavrava sa dva otvora na koje se nastavlja dvostruka izduvna cev. Ovo ree-nje je primenjeno radi boljeg ispiranja i pu-njenja cilindara. Da bi se mogao skinuti poklopac pogo-na bregastog vratila i zupasti kai potreb-no je najpre sa donje strane ukloniti zatitni

Sl. 3.10 - Veze koje treba odvojiti pre skidanja glave cilindara. 1 - cev za dovod rashladne tenosti u kuite termostata, 2 - cev za odvod vode iz termostata u hladnjak, 3 - cev za odvod vode iz termostata upumpuza vodu, 4 -povratna cev za grejanje kuita praznog hoda motora, 5 -potporna poluga, 6 - dra za vezu kolektora sa izduvnim sistemom SL 3.11- Pogonski mehanizam bregastog vratila. 1 - navrtka za privrivanje zatezaa zupastog kaia, 2 - donji vijak za privrivanje zatitnika kaia, 3-zatitnikkaia,4-zupanikbregastog vratila, 5 - zateza zupastog kaia, 6 - usmeri-va toplog vazduha lim sa vozila, kako bi svi vijci poklopca bili pristupani. 1. Otpustiti navrtku za privrivanje za-tezaa zupastog kaia (1, sl. 3.11) i skinuti zupasti kai sa zupanika bregastog vra-tila (4). 2. Odvitl vijke za privrivanje usmeri-vaatoplog vazduha (6) i skinuti usmeriva. 3. Odvjti donji vijak za privrivanje zatitnika kaia (2, sl. 3.11). 4. Odvojiti potpornu polugu motora od draa na glavi cilindara. NAPOMENA: lako su posle svih napred navedenih operacija vijci i navrtke za prltezanje glave cilindara slobodni, oni svi nisu prlstupani obinim standardnim klju-evima. Potrebno je raspolagati i specijal-njm krivim kljuem. Ovo je alat kojim raspo-lau servisi. Pri ugradivanju glave na blok motora treba postupiti obrnutim redosledom, vo-dei rauna da je uvek potrebno upotrebiti novu zaptivku glave cilindara. Poto smo skinuli glavu komplet sa mo-tora potrebno je ceo sklop postaviti na radni sto, a zatim skinuti poklopac ventila, karbu-rator, usisni i izduvni kolektor i kuite ter-mostata sa termostatom. Pomou specijal-nog alata sabijati redom opruge ventila, izvaditj polukonusne osigurae i skinuti eirie i opruge. Sl. 3.12 - Izgraivanje ventila iz glave cilindara pomou specijalnog alata Kontrola i ravnanje glave cilindara i bruenje sedita ventila Ukoliko je u toku eksploatacije dolo do pregrevanja motora, preteranih mehanikih i termikih naprezanja moe se dogoditi da doe do deformacije glave cilindara. Ove deformacije se najee manifestuju kao iskrivljenost i neravnost naslone povrine glave cilindara, koja se priljubljuje uz gornju stranu bloka. Neravna glava cilindara moe dovesti do "pregorevanja" zaptivke glave cilindara. Kontrola se izvodi nataj nain to se ravna kontrolna ploa lako nagaravi, a zatim preko nje prevue glava cilindara. Naslona povrina glave mora biti ravno-merno nagaravljena. Ako to nije sluaj ve postoje svetla "ostrva" glavu treba poravna-ti mehanikom obradom, skidajui to je mogue manje materijala, kako se ne bi ugrozila dubina kompresionog prostora. Obino se prilikom poravnavanja glave cilindara obrade i sedita ventila, tako da mogu da se ugrade novi

ventili koji e dobro zaptivati. Obraivanje sedita se izvodi pomou tri glodala pod razliitim uglovima. Umesto glodala mogu se koristiti i brusni kamenovi (pod razliitim, propisanim uglovima). Ope-racijom bruenja sedita pod nagibom od 45 5' proiruje se naslona povrina, tako da zaptlvanje postaje nedovoljno efikasno. Da bi se to izbeglo vri se smanjenje irine naslone povrine i to: sa gornje strane pod uglom od 20, a prema unutranjosti kanala pod uglom od 75. Posle korekcije irina naslone povrine sedita treba da iznosi 2,1-2,2 mm. Na sl. 3.13-3.16 su dati uglovi koji treba da se ostvare na seditima ventila. Pri obradi treba voditi rauna da se ne skida mnogo materijala da ne bi ventili "utonuli" suvie duboko i oteali podeavanje zazora ventila, zbog ogranienog izbora ploica. Sl 3.13 -Uglovi nagiba sedita ventila na glavi s/ 3.14-Smanjenjeirinesedita ventilanaglavi cilmdara i na ventilu cilindara, djestvom odozgo, pomou glodala sa nagibom od 2CP Sl. 3.15- Smanjenje irine sedita ventila na glavi cilindara, dejstvom odozdo, pomou glodala sa nagibom od 75 Sl. 3.16- ematski prikaz jednog sedita ventila na glavi cilindara ijaje irina smanjena pomou glodala 3a nagibcm 20O / 750 MOMENTI PRITEZANjA GLAVE CILINDRA Naziv dela Samokoej vijak za stezanje poklopca glavnlh leaja kolenastog vratila Vjjak za stezanje glave cilindra* Navrtka uvrtnja za stezanje glave cilindra Vjjak za stezanje zamajca motora Vijak za stezanje kainika bregaste osovine Navrtka za stezanje kainika kolenastog vratila M 10x1,25 M 12x1,25 M 12x1,25 M 10x1,25 M 10x1,25 M 20x1,5

Nm 80 93 93 51 83 83 137 22 27 23 49

Samokoea navrtka za stezanje poklopca klipnjae M9x1

Navrtka uvrtnja za stezanje nosaa bregaste osovine M8 za glavu cilindra Navrtkaza stezanje uvrtnja usisnog i izduvnog kolek- M8 tora na glavi cilindara Vijak za stezanje oduke motora za blok M8 Samokoea navrtka za stezanje alternatora za gor- M 10x1,25 nju apu

Navrtka za stezanje donjeg nosaa alternatora za blok Navrtka za stezanje kainika na zatezau zupastog kaia Navrtka za stezanje gornje ape na telu pumpe za vodu Navrtka za vijak za privrivanje alternatora za donji nosa Sveica za paljenje

M10x1,25 M 10x1,25 M8 M10x1,25 M 14x1,25

49 44 24,52 49 37

* Vai za staru vrstu zaptivke sa vijcima od 12 mm. Za novi tip zaptivke sa vijcima od 10 mm videti poglavlje "Glava cilindara". Postavljanje zaptivke glave cilindara Pri postavljanju zaptivke glave cilindara i pritezanju mora se voditi rauna o kojoj se varijantl radi: da li se radi o zaptivci koju treba pritezati na prvom servisu ili o zaptivci sa tzv. jednokratnim pritezanjem. Avgusta meseca 1986. godine izvrena je modifika-clja, tako da motori izraeni posle tog perio-da ne zahtevaju pritezanje zaptivke na prvom servisu. Odmah da navedemo kako emo raspoznati o kojem tipu zaptivanja se radi. Vijci i uvrtnji su pre izmene imali prenik 12 mm, dok posle izmene imaju prenik 10 mm. I otvori za prolazak vijaka na zaptivci su manjeg prenika (11 mm), a sa-ma zaptivka deblja. 1. Zaptlvka se postavi na blok motora sa slovnom oznakom okrenutom nagore (obino pie "gore", "alto", "ober" ili "top" -u zavisnosti od proizvoaa). 2. Vijci, uvrtnji i navrtke treba da budu podmazani retkim uljem i ostavljeni da se dobro ocede - oko 30 minuta. 3. Zatim se prema redosledu (sl. 3.17) izvri prethodno pritezanje vijaka i navrtki dinamometarskim kljuem, momentom od 40 Nm. 4. Obeleiti obojenom takjcom svaku glavu vijka, odnosno navrtku, a zatim, kljuSl. 3.17 Redosled pritezanja vijaka i navrtki em, po istom redosledu zaviti vijke i na-vrtke za 90. 5. Po zavretku prethodne operacije, po istom redosledu, zaviti sve vijke i navrtke za novlh 90. Time je pritezanje glave cilindara zavreno i nije potrebno nikakvo naknadno pritezanje. to se tie pritezanja glave cilindara sta-re varijante sa vijcima, odnosno uvrtnjima prenika 12 mm vai isti redosled pritezanja vijaka i navrtki, kao i propis o postavljanju zaptivke sa slovnom oznakom okrenutom nagore. Razlika je, meutim, to se vijci i navrtke priteu u dve faze i to: - Prva faza: stezanje vijaka i navrtki mo-mentom od 39,2 Nm. - Druga faza: stezanje vijaka i navrtki momentom od 83,3 Nm. Ne smemo zaboraviti da ovaj tip zaptivke treba pritegnuti prilikom prvog servisnog pregleda. Svaki put kada se odvoji glava cilindara pri ponovnom ugraivanju treba upotrebiti novu zaptivku glave cilindara. Ovo vai za oba tipa zaptivki. Vijci i uvrtnji mogu biti korieni tri puta, a zatim i oni moraju biti zamenjeni.