Korovi u zasadu jagode i mere njihovog suzbijanja

Mogunosti suzbijanja korova u zasadu jagoda

Jagoda je vona vrsta sa niskim habitusom, te je vrlo osetljiva na prisustvo korova. Radi uspenog njenog gajenja korovi se moraju tokom celog vegetacionog perioda suzbijati. S obzirom da je jagoda niska biljka, korovi je zasenjuju i umanjuju fotosinezu, oduzimajui joj vodu i mineralne mateije, gusti sklop stvara uslove za jai napad bolesti i tetoina, usporava se razvoj, prinosi su manji, kvalitet polodova loiji, a krajnji rezultat je uginue biljke. Zbog toga se ovom problemu mora prilaziti krajnje ozbiljno poev od pripreme zemljita, pa do kraja eksploatacije zasada. Korovi u zasadu jagode se mogu suzbijati mehanikim i hemijskim putem. Mehaniko suzbijanje korova je kombinacija runog plevljenja i unitavanja korova pomou maina, najee motokultivatora, rotofrezera. Odravanjem zemljita izmeu redova jagoda u stanju istog ugara, pored razbijanja pokorice, ouvanje vlage i pravljenja rastresitog zemljita, ujedno se unitavaju i korovi. Istovremeno sa frezovanjem treba pleviti korove u redu sa jagodama i to jo dok su mladi i mali, a zemljite vlano, jer se tako lake upaju. Runo okopavanje i plevljenje je naporno, postie se mali uinak, a esto se obavlja u uslovima vlage ili sue. Na veim povrinama zahteva dosta radne snage. U situacijama kada ne moemo obezbediti dovoljno radne snage i maina, ili nam spoljni uslovi to ne dozvoljavaju i kada korovi zbog plodne zemlje intezivno rastu, njihovo unitavanje sprovodimo pomou herbicida. Primena herbicida u zasadima jagode je dopunska mera koja moe da zameni jedno do dva kultiviranja. Unitavanje korova u zasadima jagode je mnogo tee nego kod drugih voaka. Veina herbicida koji se koriste kod jagode deluje uglavnom na jednogodinje korovske vrste, to je oteavajua okolnost. Kao niska zeljasta biljka sa plitkim korenovim sistemom jagoda je osetljiva prema mnogim efikasnim herbicidima, pa ih ne smemo koristiti ime je njihov izbor dosta suen. S druge strane, efikasnost primene nekog herbicida zavisi od niza inilaca: osobine zemljita, koliine

11

padavina, stepena zakorovljenosti i vrste korova, sorte jagoda, starosti zasada, njegove ishranjenosti. Efikasnost primene herbicida na korove ocenjuje se prema internacionalnoj skali. EWRC ( European Weed Research Council) od 1 do 9, gde je: 1= 0% 2= 2-5% 3= 5% 4= 10% 5= 15% 6= 25% 7= 35% 8= 67,5% 9= 100% zakorovljenosti zakorovljenosti zakorovljenosti zakorovljenosti zakorovljenosti zakorovljenosti zakorovljenosti zakorovljenosti zakorovljenosti

Ova skala odraava ocenu zakorovljenosti tretirane povrine u odnosu na netretiranu povrinu. Brojevi od 1-4 znae dobru efikasnost herbicida, a brojevi od 6-9 nezadovoljavajui rezultat. Efikasnost primene herbicida ocenjuje se i koeficijentom efikasnosti (K.E.) po formuli:

K.E.=
gde je:

(B-A) x 100 B

A- broj korova na tretiranoj povrini (na m2) B- broj korova na m2 na kontroli ( netretiranoj povrini) Koeficijent efikasnosti predstavlja relativan odnos unitenih korova tretiranjem u odnosu na kontrolu. D. Jovanovi (1995) je u svojim istraivanjima utvrdio kombinacije herbicida koje zahtevaju najmanja ulaganja, daju najvei efekat i obezbeuju maksimalno moguu ekoloki zdravu hranu. Najstabilniju efikasnost ostvarila je kombinacija preparata Venzar + Fusilade super, a koeficijent efikasnosti je iznosio od 92-95%.

12

Hemijske mere borbe protiv korova

Suzbijanje korova obuhvata brojne i raznovrsne mere, koje imaju za cilj eliminisanje korova i poveanje prinosa gajenih biljaka. U savremenoj borbi protiv korova veoma vano i znaajno mesto imaju herbicidi. Njihovom primenom omogueno je poveanje prinosa uz prelazak na mehanizovanu proizvodnju i smanjenje neposrednog ljudskog rada. Izbor herbicida, pored vrste gajenih biljaka, faze njenog razvia i naina (sistema) gajenja, zavisi kako od stanja zakorovljenosti i stepena razvia korova, tako i od kompleksa agrotehnikih mera i agroekolokih faktora datog podruja. Za pravilan izbor herbicida takoe je vano poznavanje naina njihovog usvajanja i delovanja kao i perzistetnost herbicida i vreme njigove eliminacije iz spoljanje sredine. Poznavanje svih ovih inilaca omoguuje primenu herbicida bez moguih negativnih posledica, naroito pri uzastopnoj viegodinjoj primeni istih herbicida na jednoj proizvodnoj povrini. Na osnovu rezultata viegodinjih ispitivanja primene herbicida u zasadima jagoda (R. Jankovi, 1996; D. Jovanovi, 1995.), preporuuju se sledei: Difenamid WP-80 ili Dymid 80, Venzar WP 80 ili Lenacil S 80, Tenoran, Simazin, Devrinol WP-50 i kao dopunski Gramokson, Reglon i u novije vreme Betanal, Sinbar i Selekt super. Dajmid ili Difenamid WP-80 se koristi u koliini 6 do 8 kg/ha sa 400 do 600 l vode. Efikasan je protiv mnogih jednogodinjih irokolisnih i uskolisnih korova, a moe se koristiti i u novim zasadima od 2 do 6 nedelja posle sadnje. Deluje samo u fazi klijanja semena korova, pa zato ve nikle korove treba suzbiti mehaniki ili istovremeno koristiti Gramokson ili Reglon: u meurednom prostoru ili izmeu folija. U starijim zasadima se koristi tokom februara-marta. Od momenta prskanja do berbe treba da proe najmanje 2 meseca. Ako se koristi posle berbe, onda treba koristiti titnike da rastvor herbicida ne padne na zelene delove bokora, a pogotovu ne na centralnu rozetu. Ovaj preparat se koristi iskljuivo na srednje tekim i teim zemljitima. Venzar WP-80 ili Lenacil S-80 suzbija mnoge irokolisne jednogodinje vrste i neke jednogodinje uskolisne vrste korova. Primenjuje se pre i posle sadnje u koliinama 1,5 do 2 kg/ha, sa obaveznim unoenjem u zemljite na dubinu 5 do 8 cm. U rodnim

13

zasadima primenjuje se rano u prolee po itavoj povrini ili du redova i samo jedanput godinje na istoj povrini. Ne sme se koristiti na lakim i peskovitim zemljitima. Za pun efekat potrebna je optimalna vlanost, te ukoliko toga nema treba primeniti navodnjavanje. Tenoran ( Tenoran R-50) se primenjuje u koliini 6-8 kg/ha u jesen, rano u prolee ili posle berbe. Namenjen je suzbijanju jednogodinjih irokolisnih korova, a slabo deluje na uskolisne korove. Deluje na korove u fazi klijanja i nicanja do pojave dva lista i to uglavnom preko korena. Najmanje 15 dana pre tretiranja zemljite drati u obraenom stanju-da korovi ponu klijati, a posle tretiranja ne vri se obrada najmanje 20 dana da bi dejstvo herbicida dolo do izraaja. Simazin ( Simazin S-50) je dosta primenjivan herbicid u gajenju jagodastih voaka. irokog je spektra delovanja na irokolisne i uskolisne korove u fazi klijanja i nicanja. Koristi se u koliinama oko 2 kg/ha uz puni oprez da rastvorom ne budu zahvaeni bokori jagode. Primenjuju se od novembra do kraja februara, jedanput godinje i ne sme se koristiti na lakim i peskovitim zemljitima. Devrinol WP-50 sa aktivnom materijom napropamid se vrlo uspeno koristi kod gajenja jagoda, kako u mladim tako i u rodnim zasadima u koliinama od 3 do 6 kg/ha. Primenjuje se u jesen i zimu, unitava mnoge jednogodinje korove u fazi klijanja, a pre nicanja. Ako se primenjuje u prolee zemljite treba plitko iskultivirati na 3 do 5 cm dubine, a u sluaju manjka vlage treba izvriti navodnjavanje. Devrinol se moe u rano prolee, kombinovati sa kontaktnim herbicidima Gramoksonom i Reglonom- kako bi se unitili prezimljavajui korovi. Tabela 1. Neke karakteristike najvanijih herbicida
Preparat Venzar Devrinol Difenamid Fusilade super Sadraj aktivne materije Lenacil 80 WP Napropamid 50 WP Difenamid 50 WP Fluazifop-pbutil 125 KE Rastvorljivost u vodi mg/l 6 73 260 2 70 90 28 Perzistetnost (dana) Grupa otrova III III III III LD-50 mg/kg 11.000 5.000 1.050 2.451-3.680 Deluje preko Korena Korena Korena Lista

Za suzbijanje korova u zasadima jagoda iz svog proizvodnog programa Galenika-fitofarmacija a.d. preporuuje preparat Gallant Super
14

u koliini od 0.8 l/ha za uskolisne jednogodinje korove i od 1.3-1.5 l/ha za uskolisne viegodinje korove, kao i preparat Monosan herbi u dozi od 1-1.5 l/ha. Delta Agrohemija Beograd iz svog proizvodnog programa preporuuje preparat Fusilade forte za suzbijanje uskolisnih korova u koliini od 0.8-1.5 l/ha.

Osnove izbora herbicida

Herbicidi su razliita hemijska jedinjenja organskog i neorganskog porekla, koja slue za unitavanje biljaka. Sama re herbicid potie od latinske rei herba, to znai trava, biljka, i cedo, cedere, to znai ubiti, unititi. Prema tome, sva jedinjenja i razliite druge materije sa fitocidnim delovanjem mogle bi se nazvati herbicidima. Meutim u praksi se pod herbicidima, po pravilu, podrazumevaju samo ona jedinjenja koja se koriste, ili dolaze u obzir za borbu protiv korovskih biljaka. Herbicidi mogu delovati i na gajene biljke. Zbog toga je od posebnog znaaja poznavati, kod svakog herbicida, njegovo delovanje kako na korovske tako i na gajene biljke. Isto tako, od izuzetnog je znaaja znati kako, kada, na koji nain i pod kojim uslovima herbicid deluje, poto njegovo delovanje nastupa esto u odreenim fazama svake biljne vrste, a u velikom stepenu zavisi i od ekolokih uslova. Otuda je primena herbicida veoma sloen zadatak jer se nepravilnom primenom mogu naneti ozbiljne tete gajenim biljkama, ak i vee nego tete koje bi naneo korov u svom optimalnom razvoju. Po karakteru dejstva na biljke, herbicidi se dele na dve osnovne grupe: 1. Totalne (koji unitavaju sve biljke) i 2. Selektivne (koji unitavaju samo odreene vrste biljaka, pre svega korovske biljke) Selektivna svojstva pojedinih grupa herbicida koja zavise ne samo od prirode aktivne supstance ve i od itavog niza drugih faktora, iskoriena su za suzbijanje korovskih biljaka u usevu gajenih biljaka. Problem racionalne primene herbicida podrazumeva efkasno suzbijanje korova u optimalnim uslovima i uz minimalne trokove je naroito znaajan danas, u vreme prelaska na intezivnu, skoro potpuno mehanizovanu proizvodnju. Unoenjem velikih koliina mineralnih ubriva, gajenjem visokorodnih sorti i hibrida, navodnjavanjem, mehanizacijom procesa proizvodnje, utie se na promenu sastava korovske flore odreenog useva, pojavljuju se neki novi korovi ili se ire oni koji su bili malo zastupljeni.

15

S druge strane, u svakom podruju, usled razliitih klimatskih i edafskih uslova postoji i niz za dotina podruja specifinih vrsta korova. Osim toga, sastav flore korova u pojedinim usevima karakteristian je za svaku vrstu gajenih biljaka. Pored ovih, za svaku vrstu gajenih biljaka specifinih korova, ima i niz opte rairenih korova, koje u odreenom podruju nalazimo u svim gajenim biljkama koje se u tom podruju gaje. Sve ovo uslonjava i visok stepen varijabilnosti korovskih biljaka. Na pojavu velikog broja infraspecijskih jedinica korovskih vrsta uticaja je svakako imala i primena razliitih agrotehnikih mera. Imajui sve ovo u vidu, kao i naine razmnoavanja, duinu ivota, individualnu otpornost i dr. , podrazumeva da izbor naina, vremena i koliine primene herbicida predstavlja izuzetno sloen i delikatan zadatak. Stoga za uspenu primenu herbicida nije dovoljno poznavati samo selektivnost u odnosu na odreenu gajenu biljku. Selektivnost u odnosu na gajenu biljku, stepen efikasnosti i spektar delovanja na korovske biljke predstavljaju osnovu od koje se mora poi pri izboru hebricida. Selektivna svojstva herbicida odreuju njihovu primenu u odreenoj gajenoj biljci, a stepen efikasnosti i spektar delovanja odreuje irinu delovanja kao i efikasnost u odnosu na zastupljene korovske biljke. Poto je svaki herbicid efikasan za odreene vrste korovskih biljaka, to znai da je dobro poznavanje pojedinih vrsta korova i njihovih niih sistematskih jedinica jedan od osnovnih faktora za izbor herbicida. Meutim, sve vea primena herbicida stvara jedan nov problemproblem otpornosti pojedinih korovskih biljaka na herbicide. Taj problem nastaje otuda to ni jedan herbicid ne unitava sve vrste korova nego samo izvestan broj najzastupljenijih korova. Za pravilan izbror herbicida potrebno je znati i koliko traje delovanje svakog pojedinog herbicida. Danas preovlauje miljenje da su za praksu pogodniji herbicidi ije je delovanje krae.

16

Perzistentnost primenjenih herbicida u zasadu jagoda

Poznato je da, im molekul herbicida dospe na direktan ili indirektan nain (putem spiranja sa tretiranih biljaka) u dodir sa komponentama zemljita, usledi itav niz razliitih fizikih, hemijskih i biolokih procesa, koji direktno odreuju herbicidni efekat i njegovu dalju sudbinu. Perzistentnost je vremenski period u kome neki herbicidi ostaju u zemljitu u aktivnom obliku, a njegove rezidne su nepromenjene ostale u zemljitu mogu, ali i ne moraju biti dostupne biljci (Anderson, 1977). S obzirom da je stepen perzistentnosti zemljinih herbicida rezultat interakcije izmeu herbicida-zemljita i klimatskih inilaca to je i perzistentnost nekih herbicida razliita i menja se od lokaliteta do lokaliteta. Preparati kao to su: Venzar, Devrinol i Difenamid pripadaju grupi perzistentnih zemljinih herbicida ije je vreme poluraspada due od est meseci. U takvim sluajevima potrebno je obratiti posebnu panju, te putem laboratorijskih ispitivanja utvrditi njihove ostatke, jer rezidne perzistentnih zemljinih herbicida mogu da: otete osetljive kulture u plodoredu, suze plodored, a time i izbor herbicida, da doprinesu akumulaciji herbicida u zemljitu i biljnim proizvodima i nepovoljno da utiu na mikroorganizme zemljita (Hurle i Walker, 1980). Skoro svake godine se dogaa da odreene povrine, koje su zasejane i tretirane herbicidima iz bilo kojih razloga (mraz, sua, viak vlage, bolesti, tetoine i sl.) treba preorati i zasejati ili zasaditi drugom kulturom. Tada mogu nastupiti problemi, jer su ostaci herbicida jo prisutni u zemljitu, a kako je veina herbicida selektivna samo na odreeni broj kultura, to je mogunost izbora naredne kulture veoma mala.

17

Uticaj zakorovljenosti zasada jagoda na pojavu i intezitet prouzrokovaa biljnih bolesti

Pored toga to korovi, na koje je jagoda veoma osetljiva, uzimaju vodu i mineralne materije, te zasenjuju i umanjuju fotosintezu, oni stvaraju veoma povoljne usove za razvoj nekih biljnih bolesti. Naime, poznato je iz ranijih ispitivanja (Powelson, 1959 i Muler 1966) da uslovi za zarazu parazitom Botrytis cinerea postoje kada je visoka relativna vlanost vazduha, u takvim uslovima spore gljive ostvaruju infekciju aice ve nakon 24 asa od otvaranja cvasti. Upravo u uslovima zakorovljenosti zasada jagoda, postiu se uslovi vee vlanosti, a samim tim i vee mogunosti zaraze biljnim patogenima. Jagoda je izloena napadu velikog broja parazita kao to su: Mycosphaerella fragariae-lisna pegavost, Botrytis cinerea- prouzrokova trulei plodova, Sphaerothem macularis- pepelnica, Verticillium dahlieuvenue i dr. Mycosphaerella fragariae se javlja svake godine u slabijem ili jaem intezitetu. Bolest se manifestuje iskljiivo na liu i to rano s prolea u vidu sitnih pega okruglastog oblika 2-4 mm u preniku, tamno crvene boje, koje se vrlo lako uoavaju. Sa razvojem bolesti pege se poveavaju, u sredini poprimaju svetlo sivu boju, a oiviene su crvenkasto ljubiastom bojom. Prilikom jae zaraze susedne pege se mogu spajati i zahvataju veu lisnu povrinu. Sa donje strane lia u poetku se simptomi slbo uoavaju, a kasnije se jasnije vide. U okviru pega lisno tkivo izumire tako da moe biti sasuena itava liska. U godinama kada su pogodni uslovi za razvoj parazita, plodovi zaostaju u porastu, sitniji su, sporije dozrevaju i loijeg su kvaliteta. Na lisnim drkama i na peteljkama cvetova javljaju se pege sline onima na liu duine do 1cm. Parazit se odrava na obolelom suvom liu u vidu plodonosnih tela peritecija, sa askusima i askosporama. U prolee kad nastupe povoljni uslovi za razvoj parazita, oslobaaju se askospore i plodonosnih tela, klijaju i vre primarnu infekciju. U svom razvoju parazit stvara u toku prolea ili jeseni piknide s piknosporama pa primarna zaraza moe nastati i od piknospora. Micelija moe prodreti u biljku na dva naina bilo preko prirodnih otvora (stoma) bilo performacijom micelije preko kutikule i epidermisa lista. Posle inkubacionog perioda, koji traje oko dve nedelje, micelija stvara konidiofore koje u vidu snopia izbijaju kroz stomine otvore, na kojima
18

se formiraju cilindrine, obino vieelijske konidije. One se raznose vetrom, padaju na biljke, klijaju i micelija vri primarnu zarazu. Konidijski stadijum je opisan kao Ranmlaria tulasnei. Plodonosna telaperitecije stvara u zaraenom mrtvom liu. Na razvoj parazita i irenje povoljno deluje hladnije i vlano vreme pogotovu ako su jagode u veem stepenu zakorovljenosti i uzgajaju se na tekom i slabo propustljivom zemljitu. Via vlanost odgovara razvoju parazita, naroito ako su ee kie sa sunanim vremenskim periodima. U uslovima navodnjavanja jagoda, intezitet napada parazita je jai naroito osetljivih sorata. Botrytis cinerea napada veliki broj razliitih vrsta biljaka. U proizvodnji jagoda spada u najopasnije prouzrokovae bolesti, koja moe u pojedinim godinama potpuno da kompromituje proizvodnju. Za razvoj ovog parazita potrebna je visoka vlanost i odgovarajua temperatura. Dovoljno je da zasad bude zakorovljen ili samo da padne slabija kia 2-3 dana da bi dolo do masovne infekcije. Stvara konidije u velikom broju, koje se vetrom raznose na sve strane. U kapi vode poinju da klijaju na temperaturi od 5-12o C da bi dostigle najvei broj klijanja na temperaturi od 25o C. Napada prvenstveno plodove bilo zrele ili zelene, zatim cvetove, cvetne i plodonosne peteljke. Cvet moe biti napadnut od poetka do zavretka cvetanja. Osetljivost cveta na infekciju varira i zavisi od razvoja i dospevanja konidija na cvet, uz uslov da su faktori temperatura i vlanost povoljni. Zeleni pupoljci su takoe u poetku cvetanja jako osetljivi na parazita. Po aenku (1982) infekcija nastaje i na listovima kada nastupa nekroza na mestu gde je parazit prodro, stvarajui na taj nain pege nepravilnog oblika. Optimalna temperatura za infekciju je izmeu 13 i 15o C uz visoku relativnu vlanost vazduha. U jesen parazit obrazuje na obolelim delovima sklerocije veliine 2-3 mm, nepravilnog oblika. Na njima se u toku prolea razvijaju konidije ili plodonosna tela- apotecije to je rei sluaj. U povoljnim uslovima za razvoj moe biti zahvaeno i upropaeno 60-80% plodova. Zaraeni mladi plodovi obino ne dostiu zrelost, a zreli plodovi ukoliko ne propadnu daju lo kvalitet proizvoda. Smea pegavost lia jagode javlja se skoro u itavom svetu. Prouzrukuje je gljivica Phomopsis abscurans. U naoj zemlji otkrivena je 1975 godine. Mnogi je meaju sa pegavou lia. Najvee tete nanosi krajem leta unitavajui veinu lia matine biljke, to ima za posledicu lo rod u narednoj godini. Simptomi se najee ispoljavaju na liu u obliku okruglastih pega crveno-purpurne boje, a pege se mogu uoiti i na aici. Crvenilo sri i trule korena jagode je veoma rairena bolest u SAD i Evropi. Nanosi ogromne tete zasadima. Prouzrokova je gljivica
19

Phytophthora fragariae Hickman. Kod nas nema podataka o priinjenim tetama. Karantinska je bolest. Simptomi poinju zaostajanjem biljke u porastu, mlae lie je modrozeleno, a starije crveno ili uto. Stolone se slabo razvijaju, a plodovi su sitni. Retko se javlja du reda, ve u zonama gde je zemljite vlanije. Pepelnica jagode napada sve delove biljke: list, cvet, plod i stolone. Nanosi vee tete u godinama sa veom vlagom. Prouzrokova je gljivica Sphaerothea macularis f. sp. fragariae. Simptomi se lako uoavaju, jer se zaraeno lie uvija na gore, na naliju se pojavljuje sivkasta prevlaka, a ivica lia je naje sasuena. Napadnuti plodovi su sitniji, nekvalitetni i izgledaju kao da su posuti belim prahom.

20

Zakljuak
Najzanajniji korovi koji se javljaju u zasadu jagode su: Agropyron repens, Amaranthus retroflexus, Capsella bursa-pastoris, Chenopodium album, Cirsium arvense, Convolvulus arvensis, Cynodom dactylon, Equisetum arvense, Bromus sterilis, Sonchus arvensis, i drugi. Suzbijanje korova obuhvata brojne i raznovrsne mere, koje imaju za cilj eliminisanje korova i poveanje prinosa gajenih biljaka. Najvanije mere borbe protiv korova u zasadu jagoda su agrotehnike i hemijske. Od agrotehnikih mera najee se koristi runo plevljenje korova i kultivisanje pomou motokultivatora. Savremena proizvodnja jagoda ima sve veu potrebu za primenu herbicida u suzbijanju korova. Najei herbicidi koji se primenjuju u suzbijanju korova u zasadima jagoda su : Difenamid WP 80 ili Dymid 80, Venzar WP 80 ili Lenacil S 80, Tenoran, Simazin, Devrinol WP 50, Gramokson, Reglon, Betanol, Sinbar, Select super, Monosan herbi. Korovi u zasadu jagoda stvaraju veoma povoljne uslove za razvoj nekih biljnih bolesti. Jagodu najee napadaju i najvee tete joj priinjavaju prouzrokovai gljivinih i virusnih bolesti a napadaju je i mnogobrojne tetoine. Kombinacija agrotehnikih-mehanikih i hemijskih mera borbe daje najbolje rezultate u suzbijanju korova u zasadu jagoda.

21

Literatura
Avall, H. (1974): Results from weed control trials up to 1973. Procceedings of the 15th Swedish Weed Conference, Upsala, Sweden Ahrens, J.F. (1980): Herbicides for newly planted strawberries. Proc.of the Northeasternn Weed Science Sovety, 4, 259-263, USA Ashton, F.M. , Crafts, A.S. (1981): Mode od action of herbicides, A Wiley-Inter science Publ. , New York- Chilchester-Toronto Anderson, W. (1977): Herbicide and the soil. In Weed Science principles, 171-200, St.Paul Belov, V.F. , Rakitin, A.J. , Ivanov, A.N. (1974): Borba s sornjakani na promislennih plantacijah zemlajniki. Zascita rstenij, 1, 21-22 Moscow USS strawberries 1967-1970. Lantrbukshogskolans Meedeladen, 18 Cianciara, T. , Smolarz, K. (1968) Wstepne vymiki badan nad stosowaniem herbicydow na borzdo mlodych plantacjah truskver. Prace Instituty Sadownictwa w Skierniewicach, 12, 261-269, Polland Devjatov, A.C. , Vasilijev M.J. , Skruk, G.V. (1966); O rezultatima ispitivanja garbicodov, Sadovodstvo, 5, Moskva Djaenko, I.D. (1982): Peimenjenie Gerbicidov na jagodnikah, Zatita rastenij, 11,36, Moskva USSR Eagle, D.J. (1978): Interpretation of soil analysis for herbicide residnes. Proceed. British Crop. Protection Conference, 2, 535-539, London, England Freeman, J. A. (1982): Preplant herbicide tested for weed control in Strawberries. Research review, Research Station, Agassiz, Canada Faedi, W., Arcut, P. , Lovatti, L. , Recupero, S. , Tura, P. (1988): Monograph on strawberry cultivars. Monografia di cultuvar di fragola, 81, Rome, Italy Fedke, D. (1982) : Biochemistry and physiology of herbicide action. Springer, Berlin Herdi, L. B. (1967): Results of trials with triazine herbicide incultures od strawberries. Fruhe van Eszterhaza, Proc. 6th int. Congres Plam Protection, 405-406, Bienna, Austria Hertz, L.B. (1978): Weed control with terbacil, Bentazon and napropamid in strawberies. Proc. North Control, Weed Control Conference, Vol. 3.44.45 Hughes, H.M. (1970): Use of Lenacil and simazine on newly planted strawberries. Exp. Horticultural, 21, 33-35, England Hurle, R. , Walker, A. (1980): Persistance and its prediction in interaction between herbicides and the soil, London, 83-122
22

Jankovi, R., Bugari, V. (1976): Ispitivanje mogunosti primene herbicida u matinim zasadima jagode. Jugoslovenski simpozijum o borbi protiv korova u vonjacima i vinogradima, 329-335, Pe Jankovi, R. (1984): Dejstvo nekih herbicida na korove i rodnost jagode Senga Sengana. Zbornik radova sa II Jugoslovenskog kongresa o korovima, 365-373, Osijek Jankovi, R., Bugari, V. (1979): Neka iskustva u primeni herbicida u zasadima jagoda u rodu. Jugoslovensko voarstvo, 47-48, 4964, Beograd Jankovi, R. (1996) Suzbijanje korova herbicidima u zasadima jagodastog voa. Biljni lekar, Novi Sad, 2, 154-159. Jovanovi, D. (1995) Delovanje herbicida na korove u zasadima jagoda. Doktorski rad. Zajednica za voe i povre Republike SrbijeBeograd Kljaji, R. (1966): Neki osnovni preduslovi za racionalnu primenu herbicida. Hrana i ishrana.6. 9-10 Konstantinovi, B. (1984): Prouavanje mogunosti suzbijanja emerznih vrsta korova u kanalima Dunav-Tisa-Dunav uz osvrt na kombinaciju vode i zemlje. Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet, Osijek Konstantinovi, B., Jovanovi, D. (1992): Ispitivanje efikasnosti herbicida u jagodama. IX jugoslovenski simpozijum o zatiti bilja, Zbornik rezimea referata, Vrnjaka Banja Lansari, A., Lasheen, A.M., Hertz, L.B. (1989): Weed control is newly planted strawberries in Maroco, Fruit Varietes Journal, 43(4), 143-147, Minessolta, USA Leefe, J.S. (1968): Efect of soil on the phytotoxicity of simazine to strawberries 1965-1972. Canadian Journal Plant Science, 48, 424-425, Canada Leefe, J.S. (1972): Chemical weed control in strawberries 19651972. Annual report 1972, Research Station, Canada Department of Agriculture, 51-54, Kentville, Canada Literitz, R., Piltz, T. (1988): Use of herbicides in strawberries and varietal specific reactions. Gartenbau, 35(7), 151-153, Pflanzenschutzaht, Dresden, Germany Nikolova, G. (1968): Opiti za borbu s plevelite pri jagodi s triazinovi herbicidi. Gradinarska i lozarska nauka, V, 8, 21-28, Sofia, Bulgaria Nikolova, G., Fetvadjleva, N. (1985): Effect of fluarifop-butil on annual and perenial grass weeds and strawberrz plants. Proc. British Crop Protection Conference, Weeds vol 3, 1059-1063, Brighton

23

Nikolova, G. , Baeva, G. , Marinkov, P. (1989): Post harvest weed control and runner control with glufosinate-ammonium in strawberries. Proc. of Brighton Crop Protection Conf. 3, 1039-1044, Brighton, England Nicholls, P.M. (1988): Factors influensing entry of pesticides into soil water. Pesticide science, vol. 22 Ostoji, Z. (1983): Firofarmakoloka vrednost etofumesata kao herbicida za eernu repu. Doktorska disertacija, Sveuilite u Zagrebu, Fakultet poljoprivrednih znanosti, Zagreb Powelson, R.L. (1959): Etiology and epiphytology of strawberry fruit rot caused by Botrytis cinera Pers. , Ph. D. thesis, Oregon State College, Corvallies, 91 USA Putnam, A.R. , Kesner, C.D. , Hess, F.D. (1969): Herbicides and herbicide combinations for newly planted strawberries. Proceedings 24th N. cont Weed Control Conference, 53, USA ivanovi, M. (1965): Proizvodnja jagoda, Diplomski rad. Poljoprivredni fakultet, Zemun-Beograd

24

SADRAJ:
Uvod...........................................................................................str:3 Pregled literature........................................................................str:4 Najznaajniji korovi u zasadu jagoda........................................ str:7 Mogunosti suzbijanja korova u zasadu jagoda.........................str:11 Hemijske mere borbe protiv korova...........................................str:13 Osnove izbora herbicida.............................................................str:15 Perzistentnost primenjenih herbicida u zasadu jagoda........................ Uticaj zakorovljenosti zasada jagoda na pojavu i intenzitet prouzrokovaa biljnih bolesti....................................................................... Zakljuak.............................................................................................. Literatura..............................................................................................

25